Natrag
Razaranja
Koje su zapravo glavne delatnosti kojima se bavi centralna služba urnisanja spomenika kulture
Naša pljačka, isplativa i slatka
Kako je ispalo da se Republički zavod za urnisanje spomenika bavi pljačkom i ubistvima kao glavnim delatnostima. Ko je umesto na prezentaciji radova u Golupcu nastupio u ulozi arhitektonske gospođa Ministarke i ko je na prezentaciji debelo lagao sve prisutne. Ko je pre trideset godina pokrao šlepere cementa i ko je sada nastavio gde je stao. Ko su članovi terceta snova i gde su nastavili sa doživotnim radovima. Ko je uzeo pare za preradu tuđeg projekta i zbog čega ta prerada nema potpis projektanta. Zbog čega i gde je preminuo konzervator Ivan Kostić. Gde je već napravljena Frankenštajn tvrđava a gde se pravi druga. Za kakvu kapitalnu umetninu je Ministarstvo kulture iskeširalo 390000 dinara i šta bi trebalo da bude njeno naredno remek nedelo.
Stanislav Živkov
Najveći srpski komediograf Branislav Nušić u svojim komedijama ismejao je apsolutno sve vrste primitivizma, lopovluka, skorojevićstva i drugog neprimerenog ponašanja, a njegova Gospođa Ministarka je veoma aktuelna i dan danas. Inače sama komedija se završava rečima Živke Ministarke: jer ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka, samo dok se zaboravi ovo malo bruke, evo mene opet!
Elem, svečano izvođenje Gospođe Ministarke upriličeno je pre šest godina u Oficirskom paviljonu na Petrovaradinskoj tvrđavi u kome je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, organizovao Seminar „Obnova, održavanje i promocija tvrđava - nacionalni zadaci razvoja u evropskim okvirima". Zavod Novog Sada se obratio Republičkom zavodu za urnisanje spomenika da predloži predavače, pa je Republički zavod predložio da Dragoljub Todorović predstavi radove na tvrđavi Golubac što se zapravo pretvorilo u savremenu produkciju Gospođe Ministarke s tim što je umesto gospođe ministarke nastupila osoba koja je uhvaćena da je pre 30 godina zidala šuplje zidove u Golupcu, a koja sada u Golupcu mulja sa izvođačem tako što mu obezbeđuje naknadne radove i uništava betonom tvrđavu, a koja je u Novom Sadu trebala da predstavi tuđi projekat kao svoj?! Tako je arhitekta bez profesionalnog morala, alias gospodin ministar Dragoljub Todorović, održao „predavanje" o tvrđavi Golubac, kada je nastala, šta je do sada rađeno i kada i... odmah je slagao i to debelo!
Slagao je da je 80-tih godina, kada su Gordana Simić i on radili na tvrđavi Golubac, prekinuto finansiranje tvrđave i da zato nije urađen krov na kuli uz palatu. Ako bi bila istina da su hteli da urade krov, a nije bilo para, gde je projekat tog krova? Odgovor je prost, projekta nema a nema ga, iz prostog razloga jer su i Todorović i Simićka bili protiv krova, jer nisu ni znali kako da ga naprave, pa su rekli da nema podataka o krovu! U nastavku izlaganja Todorović je mrtav hladan lupio da je sve što su Simićka i on uradili na tvrđavi propalo „zbog nebrige lokalne zajednice" samo je pri tome zaboravio mnogo što šta. Recimo činjenicu da je predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović godinama dolazio u Republički zavod za urnisanje spomenika kulture tražeći da se nešto uradi, jer tvrđava predstavlja veliku opasnost za posetioce i za odvijanje saobraćaja, a za svo to vreme Todorović i Simićka nisu radili apsolutno ništa, a sada Todorović za svoju nesposobnost i nerad na spomeniku kulture optužuje opštinu i mesnu zajednicu!
Da li dr Mijović zna da Dragoljub Todorović optužuje njega i njegove sugrađane za nebrigu o spomeniku kulture? Podsećanja radi, Simić i Todorović su se tvrđavom bavili 12 godina (1976-1988) i jedini njihov rezultat je bio takozvana „konzervacija" debelih zidova palate, kule uz palatu i zida do ulazne kule. To su čuveni „šuplji zidovi" o kojima je Magazin Tabloid već pisao. Takozvani „konzervirani" zidovi su debljine 3 metra, ali zapravo imaju samo ozidana lica u malteru, između kojih je sredina ispunjena šutom, zemljom i kamenom, bez maltera. Proračun izvršen prema pronađenoj kubikaži takvih zidova govori da je izvođač tako ukrao dva šlepera cementa, a obračunao je i naplatio kao da su puni zidovi.
A Gordana Simić je potpisala taj obračun. Da li će reći da nije znala, ako je, zajedno sa Todorovićem, vršila stalni nadzor na terenu? Pošto im je Golubac postao previše težak za njihove kapitalne konzervatorske karijere, tercet snova u sastavu Gordana Simić, Dragoljub Todorović i izvođač šupljih zidova Sreten Jović 1989. godine prešli su u manastir Manasiju, da tamo zidaju slične zidove. Simićka je Manasiju preuzela od svog kolege Ivana Kostića, koji je tada zbog problema sa srcem bio u bolnici. Pošto je Gordana Simić insistirala da ona radi Manasiju, jer je Kostić teško bolestan, on je na svoj zahtev napustio bolnicu, prekinuo lečenje i vratio se na posao u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Umro je od infarkta drugog dana na poslu, u svojoj kancelariji, nad crtežima Manasije. A u kakvom je stanju Manasija danas, posle gotovo 30-godišnjeg rada Simićke i Todorovića, može da vidi svaki posetilac. Utvrđenje započeto da se rekonstruiše pa nezavršeno, velika trpezarija započeta pa ostavljena, crkva kao da ima boginje, asfaltni put prolazi kroz suvi rov tvrđave... Nesrećna trpezarija je istražena i već 10 godina čeka da Todorović uradi projekat. Dok se čeka projekat rekonstrukcije, rešio je da uradi projekat konzervacije! Pa i to je prevelik zalogaj za njega, jer nikako da ga počne.
Zbrka sa Manasijom je kulminirala sa odlukom Stručnog saveta Republičkog zavoda za urnisanje spomenika, u kome je član upravo Dragoljub Todorović, koji je 2017. godine odlučio da se više ne rekonstruišu manasijske kule, već da se samo konzerviraju! Posle trideset godina trošenja para za rekonstrukciju, sada se pravi zaokret i samo se konzerviraju zidovi kula. Posetioci će biti zadivljeni frankenštajnom od utvrđenja, koje će jednog dana, verovatno za oko 30 godina, biti završeno, ukoliko se u međuvremenu samo od sebe ne uruši, jer niko ne zna da li su Todorović i Simićka gradili pune zidove ili prazne.
Ali, šta je sa Todorovićevim „predavanjem" o Golupcu na seminaru u Novom Sadu? Arhitektonska gospođa Ministarka, oličena u Draganu Todoroviću, postala je nesrećna vila koja se našla u ulozi u kojoj nije bila, pokušavajući da nekako objasni da se delom odustaje od projekta koji je dobio sredstva Evropske unije u visini od 6,5 miliona evra i da se izvode samo oni radovi koji odgovaraju izvođaču. Da podsetimo, izvođača Ornament Investinženjering i stručni nadzor Safege sa Intellineom, dovela je u ovaj posao Austrijska razvojna agencija. To je ekipa koja zajedno ide iz posla u posao i izvlači pare od evropskih donacija. Arhitekta Predrag Jošić, vlasnik Intellinee i na privremenom radu u Safege i tehničarka Zagorka Petrović, vlasnica Ornamenta, obezbedili su posao u Golupcu zahvaljujući damping ceni, sa znanjem i u organizaciji Austrijske razvojne agencije. Svi zajedno su u udruženom poduhvatu trošenja evropskih para, bez obzira kakve posledice to ostavlja na spomenik kulture koji rade.
Dragoljub Todorović kao neko kome je blizak rad sa šupljim zidovima odmah se odlično uklopio u udruženi zločinački poduhvat. Potpisujući se kao „stručni tim", što je termin nepoznat u zakonu, društvance kao na traci štancuje crteže i predračun radova kojima se odustaje od krovova na svim kulama. Zašto? Pa zato što „u papirima" krovovi ne mogu da se obračunavaju dvostruko ili trostruko, jer ih ima koliko ima. Zato se izmišljaju velike količine naknadnih radova koji projektom nisu ni smeli da se rade. Rešenje za krađu je nađeno u ogromnim količinama skele, obijanja srednjovekovnih spojnica i ponovnim fugovanjem zidova svih kula i bedema! Sve ono što je predstavljalo podatak o trajanju tvrđave, rušenjima, obnovama, dogradnjama, sada je obijeno i sve je fugovano na isti način. Time je učinjena neprocenjiva šteta spomeniku kulture od izuzetnog značaja. Zašto se to radi? Pa da se „u papirima" navede kako je prezidano mnogo više nego što jeste i da se potroše pare od donacije. Ko može da utvrdi sada šta je zaista urađeno a šta nije, kad je sve belo i kao novo? Todorović je na Seminaru dalje govorio kako su radovi na tvrđavi Golubac veoma komplikovani i veoma skupi! Postavlja se pitanje kako su naprasno postali veoma skupi, kada je urađen projekat, kada su dva ponuđača na tenderu videla objekat i dala cene za sve radove. Ti radovi su ugovoreni!
Da li je Todorović pokušavao da napravi dodatni skuplji posao izvođaču i da mu omogući ekstra profit? Da li je Mirjana Andrić, ex direktorka Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture inače u kragujevačkom zavodu poznata kao ćurka, znala za ovo? Ili je ćutala jer je umešana ili prezauzeta snimanjem selfija na putovanjima? Dalje, Todorović je objašnjavao kako je tvrđava suviše komplikovana za obilazak posetilaca i da neće biti moguće da se vidi cela i da „sada tražimo pravu meru koji deo tvrđave će moći da se obiđe a koji neće"! Da će se „možda u pribalnom delu tvrđave uvesti neki sadržaji" za posetioce... Treba biti beskrupulozan i nemoralan pa posle gotovog projekta, koji je dobio bespovratnu donaciju Evropske unije na osnovu Studije izvodljivosti i svih radova koji su predviđeni projektom i ugovoreni, sada sve to napuštati zato što su pare od donacije nestale!
Da podsetimo, u tome učestvuje Republički zavod za urnisanje spomenika kulture i njegova direktorka Mirjana „Heritage Insider" Andrić, pomoćnica direktorke Ivana Ranković koja zapravo vodi Zavod i arhitekti Dragoljub Todorović, Brana Stojković Pavelka i Snežana Jejić. To je društvance koje je dobilo tri miliona dinara koje je preduzeće Tvrđava Golubački grad platilo Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da se prepravi projekat i „pokrije" delovanje građevinskog udruženog poduhvata Austrijske razvojne agencije sa domaćim pomagačima, Ornamentom i Intellinea-om/Safege-om što je na kraju rezultiralo smrću projektanta Marije Radan Jovin, dakle još jedne žrtve pogrebnog odeljenja Republičkog zavoda čiju su smrt gorenavedene štetočine naplatile malo svega 3 miliona dinara koliko košta uništen spomenik kulture od izuzetnog značaja!
A odakle preduzeću Tvrđava Golubački grad tri miliona dinara? Pa dobilo je 5 miliona dinara od ministra Ljajića, da izgladi problem sa nezavršavanjem radova na tvrđavi Golubac. Ministar trgovine i turizma Ljajić je stalno lagao i obećavao da će tvrđava biti završena u junu 2016. godine, kada je u septembru 2014. godine puštao golubove sa šefom delegacije Evorpske unije u Srbiji, Majklom Devemportom. Pošto su pare nestale, a tvrđava nije završena, ministar Ljajić obećao je ponovo u junu 2016, da će radovi biti završeni do kraja 2017. godine. Naravno od svega nije bilo ništa. Ponovo je u julu 2017. godine ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić govorio o značajnom projektu revitalizacije tvrđave Golubac i tome da će biti uloženo još para da se završe radovi i da će tvrđava biti obnovljena do kraja 2018. godine.
Tako iz godine u godinu, pare se bacaju u bunar... a šta se događalo u Golupcu? Posle završetka radova i vraćanja svih nepotrošenih sredstava Evropske unije, u junu 2016. godine je ministar Ljajić najavio nastavak radova. Sa kim? Izvođaču Ornament Inženjeringu i članu konzorcijuma Elkomsu je isteo ugovor i rok. Ornament je uradio u roku oko 15% posla, a Elkoms d.o.o. iz Beograda se nije ni pojavio na gradilištu! Pare su, naravno, nestale. Inače molersko-farbarsko preduzeće Ornament Investinženjering je, zahvaljujući povlašćenom položaju u udruženom poduhvatu Austrijske razvojne agencije i damping ceni dobilo posao na tvrđavi Golubac. Posle gotovo dve godine rada, preduzeće koje ni nema svoje radnike, već ih na crno zapošljava u lokalu, izvelo je svega 15% radova, a uspeli su da naplate mnogo više, zahvaljujući potpisima Iskre Maksimović direktorke DOO Tvrđava Golubački grad, koja je potpisivala sve račune. Uspeli su da naplate oko 700.000 evra, što iznosi preko 40% ugovorene sume. Kako je moguće da urade 15%, a naplate 40%?
Moguće je, jer je to blagovremeno i najavljeno. Mesec dana posle početka radova, 5. novembra 2014. godine, održan je veliki sastanak, sa predstavnicima opštine, svih izvođača, stručnog i konzervatorskog nadzora, kao i predstavnika Austrijske razvojne agencije iz Beograda i centrale u Beču. Tada je šef Stručnog nadzora Safeža, Željko Tmušić, izjavio da su radovi dobro krenuli, da će sve biti urađeno urađeno u roku - osim Tvrđave! „Za nju nema dovoljno para, već je potrebno ozbezbediti još toliko, od strane opštine ili od neke druge donacije. Od ugovorenih sredstava je moguće uraditi eventualno pet od devet kula" rekao je Željko Tmušić. A predsedniku opštine Nebojši Mijoviću je direktno rekao: „Ti se ne mešaj, nego traži još toliko para koliko je već ugovoreno, da bi završili tvrđavu!". Ministar Ljajić je, posle fijaska sa radovima na tvrđavi, pokušao da deo skrenutih para vrati na tvrđavu, pa je u junu 2016, prilikom potpisivanja memoranduma o saradnji rekao: „Austrijska razvojna agencija obezbediće nam 800.000 evra, što je dovoljno za radove do 30. aprila sledeće godine, nakon čega ćemo, uz pomoć Evropske komisije, iz IPA fondova dobiti 2,1 milion evra, kako bi se kompletni radovi završili do 15. decembra 2017. godine". Ljajić je rekao da od tih 800.000 evra, na radove ide 560.000, a za stručni nadzor ostatak, tj. 240.000 evra. Na taj način je produžen rad na tvrđavi istog molersko-farbarsko Ornamenta do proleća 2017. godine. Bez novog tendera, bez novog ugovora, samo sa prelivanjem dela para Ornamentu. U Golupcu je 29. jula 2017. snimana emisija Žikina šarenica, u kojoj je ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić govorio o značajnom projektu revitalizacije tvrđave Golubac i tome da će biti uloženo još para da se završe radovi i da će tvrđava biti obnovljena do kraja 2018. godine.
Šta sada radi ministar Ljajić? Planira kako da najavi završetak radova na tvrđavi za 2019. godinu? Sada to neće više biti u Žikinoj šarenici, nego možda u Grand paradi?
Ali, posle aprila 2017. godine, ko uopšte radi na tvrđavi Golubac? Preduzeće Ornament Investinženjering nije nikada ispunjavalo uslove iz ugovora o izvođenju radova, nisu imali odgovornog izvođača stalno prisutnog na gradilištu - arhitektu sa licencom za rad na spomenicima kulture od izuzetnog značaja. Prvo je šef gradilišta bio građevinac putar, zatim VKV zavarivač.
Ko sada radi, kad su istekli svi ugovori i produžeci? Ornament Investinženjering? Kao šef gradilišta se pojavljuje tehničarka Ankica iz Golupca, a radnici lokalni nezaposleni majstori. Ovo je sada divlja gradnja i bez projekta i bez izvođača! Nije ni čudo da nikakve table nema na gradilištu. Izgleda da na spomenicima kulture može da radi bilo ko, samo da učestvuje u manipulaciji sa parama, zajedno sa Iskrom Maksimović, penzionerkom-direktorkom preduzeća Tvrđava Golubački grad. Kao što se više ne zna ni ko radi, ne zna se ni po kom projektu se radi. Projekat Marije Jovin, koji ima dozvolu Ministarstva građevinarsta se ne poštuje, jer se dorađuju novi crteži i opisi radova, kako bi se izvođaču omogućio ekstra profit, a naravno sve se to plaća jer još neko mora da se ugradi u ceo posao.
A to rade Dragoljub Todorović, penzionerka Brana Stojković Pavelka i Snežana Jejić iz Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, pokrivajući svojim potpisima obijanje spojnica sa svih površina kula i bedema na tvrđavi i izradu novih, od belog maltera. Time se uništava vidljivost svih istorijskih naslojavanja i brišu podaci o rušenjima, popravkama, ojačavanjima. Sve je to jako lepo, ujednačeno i okrečeno u belo. To se radi da bi se izvođaču omogućio izvlačenje para od donacije na skelu, obijanje i ponovno fugovanje spojnica. Izvođač Ornament Investinženjering je molersko-gipsarsko preduzeće koje ne ume da napravi kov na kuli, pa se zato odustaje od krovova. Ali zato ume da fuguje i kreči spojnice, pa je zato cela tvrđava pobelela. A pare potrošene! Ostalo je do kraja nerazjašnjeno zašto Ministarstvo kulture ne reaguje na očito uništavanje tvđave Golubac? Razlog je jednostavan: pomoćnica ministra kulture za kulturnu baštinu bila je Aleksandra Fulgosi, koja je prijateljica Zagorke Petrović, vlasnice Ornament Inženjeringa, a obe su prijateljice smenjene direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković. Aleksandra Fulgosi je, preko Menkovićke, namestila tender i posao Zagorki Petrović na Manakovoj kući, pa je molersko preduzeće na krečenje potrošilo 30 miliona dinara. Fulgosi čuva i interese Ornamenta u Golupcu, pa pokušava da spreči da se sazna šta se dešava sa tvrđavom.
Tako su na predlog Ministarstva kulture smenjeni kao nepodobni arhitekta Republičkog zavoda Siniša Temerinski i arheolog Ministarstva kulture Olivera Marković, oboje iz Skupštine preduzeća Tvrđava Golubački grad i postavljeni novi ljudi, koji neće pitati gde su pare i zašto se uništava tvrđava Golubac. Fulgosi, Menkovićka i Zagorka Petrović nastavljaju haranje po spomenicima. Tako su Fulgosi i Menkovićka otišle zajedno u Muzej Staro selo u Sirogojnu, da nagovore direktorku Svetlanu Ćaldović da joj Ministarstvo prebaci pare za popravku krovova pod uslovom da posao dobije Zagorka Petrović, odnosno Ornament Investinženjering. Tako je i bilo. Tender je sproveden i molersko gipsarsko preduzeće je dobilo da popravlja drvene krovove na starim objektima narodnog graditeljstva. U ugovor je ugrađena i stavka da su dodatni radovi osnov za izmenu ugovora, tako da možemo da očekujemo i ovde čak i spontano izbijanje nekog požara koji će omogućiti da se višestruko naduva cena od skoro 6 miliona dinara. O tome se više može saznati na linkovima A za to vreme se Ministarstvo kulture i informisanja u Golupcu bavi kulturom, što im je u opisu posla. A pošto u Ministarstvu postoji i sektor za savremeno stvaralaštvo, u 2017. godini Ministarstvo kulture je sa 390.000 dinara finansiralo novi umetnički poduhvat mlade lokalne umetnice - početnice Slavice Ilić pod nazivom „Instalacija PANORAMA VEKOVA". Ako je ovo pokušaj inkluzije, odnosno pomoć retardiranoj osobi da se uključi u društvo putem pravljenja papazjanije od novina, lepka i boje, onda to ima svog opravdanja. U svakom drugom slučaju je sramota da se bilo kome ovo pokazuje u Golupcu. U toku perioda od mesec i po dana, 23 dana je trajala izrada. Pauze u radu su nastale zbog čekanja da se drvofix pošalje (pošto je u tom periodu bio mraz, a drvofix se ne sme izlagati temperaturi ispod nule) i dostava bele boje. Dalje sama autorka ovog nedela kaže kako je žicom isplela određene oblike i figure i to uz korišćenje motorcangli za sečenje žice i pletenje željenih oblika. Nakon čega je usledio najduži deo posla, premazivanje novina drvofixom pomešanim sa vodom, oblaganje ispletene žice i pravljenje željenih oblika nakon čega je trebalo preći na bojenje. Korišćene su boje za beton na vodenoj bazi i akril u srebrnoj i zlatnoj boji za gvozdeno i bronzano doba, kao i za detalje u vidu krune, nakita... uprkos činjenici da je Ilićka imala peh da se ukočila i rad završila pod injekcijama. Ako se zna da je ova strahota plaćena 390.000 dinara a da je izrada trajala 23 radna dana proizilazi da je Ilićkin kapitalno umetničko stvaranje plaćano pravo sitnicu gotovo 17.000 dinara na dan, a nakon postavljenja skalamerije u sali muzeja u Vizitorskom centru "Tvrđava Golubački grad" ukočena Ilićka je izjavila kako je to "njena muka", ali i njen ponos i najveći uspeh po pitanju brzine izrade!
Posebnu pažnju zaslužuje sledeći Ilićkin detalj: zadovoljna sam kada pomislim koji broj posetioca je video moj rad, to je zaista neprocenjivo, samo je pritom zaboravila na činjenicu da se svi posetioci nakon susreta sa tako kapitalnom umetničkom kreacijom krste levom i desnom pitajući se kome je palo na pamet da napravi ovo sranje. Odgovor je vrlo prost: direktorki Iskri Maksimović. Samo se postavlja pitanje da li će Ilićka u nekoj narednoj fazi od papir mašea trebati da u prirodnoj veličini napravi i oslika brojne figure u robijaškim uniformama kao spomenik lopovluku i štetočinstvu.
A na kraju se postavlja pitanje kakve sve ovo ima veze sa Republičkim zavodom za urnisanje i ubistva? Itekako ima, a o tome u sledećem nastavku ove rubrike.