Pogled iz Moskve

NATO se veoma približio granicama Rusije. Šta dalje?

Na dometu metka iz pištolja

Vašington i Kopenhagen su potpisali sporazum koji omogućava SAD da razmešta vojsku i tehniku na teritoriji Danske. Osim toga, Amerikanci su dobili i pravo da koriste tri vazduhoplovne baze u Danskoj. Sporazum je potpisan na 10 godina. Simbolično, nije potpisan u danskoj prestonici. Na taj način Evropa je dobila još jednu očiglednu potvrdu ko je glavni na Starom kontinentu.

Piše: Maksim Stoletov

Ranije su SAD sličan sporazum potpisale sa Finskom. Amerikanci će se rasporediti u 21 finskom vojnom objektu, između ostalog i u četiri avio-baze. Nedavno je obelodanjeno da su švedske vlasti, „na sopstvenu inicijativu", spremne da daju Amerikancima pristup vojnim bazama. Kako su prenele novine „Dagens Nyheter", između Stokholma i Vašingtona postignuto je razumevanje o saradnji u vojnoj sferi.

Novi projekat zakona koji dozvoljava boravak američke vojske na teritoriji Švedske stupa na snagu krajem 2024. godine. Početkom ove godine biće objavljeno u koje vojne baze će se smestiti američke snage. Pritom, tokom boravka na švedskoj teritoriji, američki vojnici se neće rukovoditi lokalnim zakonima, već zakonima svoje zemlje. Ne treba isključiti ni mogućnost da se u švedskim bazama instalira i američko nuklearno oružje. U švedskim zakonima nema takvih zabrana. U Finskoj takođe može da bude razmešteno američko nuklearno oružje.

Zakonodavstvo susedne Norveške zabranjuje nuklearno oružje. Ali, još 2021. godine, američki vojnici su dobili dozvolu norveških vlasti za razmeštanje vojnih baza SAD u blizini ruske granice, pod posebnim uslovima, izvan okvira NATO. Oslo i Vašington su potpisali dogovor prema kojem vojnici SAD dobijaju pravo da u norveškim bazama grade svoje zgrade u koje niko drugi osim njih neće imati pristup. Amerikancima se dozvoljava da dovoze opremu koju Norveška neće moći uvek da proveri.

Takođe, Oslo dozvoljava vojnicima i građanima SAD da slobodno ulaze u Norvešku i izlaze iz nje. Prema dogovoru, SAD mogu da uvedu samostalni policijski nadzor nad svojim vojnicima i civlinim službenicima, čak i ako oni učine krivično delo u slobodno vreme i izvan baze. Prema podacima novina „Aftenposten", sporazum je potpisan na 10 godina i omogućava da se SAD u Norveškoj ponaša kao kod kuće.

Prema rečima švedskog ministra odbrane Pala Jonsona važno je da na severu Evrope postoji jako američko prisustvo. Ono će imati ograničavajući i stabilizujući efekat. Jasno je na koga se to odnosi.

Istovremeno, dvadesetak dana pre početka specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini u februaru 2022. godine, američki predsednik Bajden je odobrio raspoređivanje dodatnih američkih trupa u Istočnoj Evropi. Karakterističan detalj: SAD ne mora da traži saglasnost NATO-a za širenje svog vojnog prisustva u Evropi - oni će delovati i deluju na bilateralnoj osnovi sa zemljama domaćinima.

Do avgusta 2023. vojni kontingent SAD na teritoriji Evrope dostigao je 100.000 vojnika i oficira. Prema rečima kooridnatora za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Kirbija, toliko vojske u Evropi nije bilo od vremena hladnog rata. Kopnenu osnovu ovih snaga predstavlja Peti američki korpus - stalni garnizon američke armije u Evropi. Njegove divizije raspoređene su na teritoriji Nemačke, Poljske i Rumunije. Korpus ukupno ima oko 50.000 ljudi.

Ostale zemlje koje se nalaze na istočnim granicama NATO (Estonija, Litvanija, Letonija, Slovačka i Bugarska), takođe imaju na svojim teritorijama baze za razmeštanje manjih američkih vojnih jedinica čija je služba na rotacionoj osnovi. Zbog odredbi relevantnih sporazuma i dostupnosti infrastrukture za razmeštanje, broj američkih vojnika u svakoj zemlji u proseku ne premašuje 2.500 ljudi.

Ipak, po mišljenju zamenika direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoke ekonomske škole, eksperta kluba „Valdaj" Dmitrija Suslova, broj američkih snaga lako može da se poveća proširenjem mogućnosti vojne infrastrukture i stvaranjem naprednih baza za čuvanje oružja.

Osim borbenih formacija, u Evropi se nalazi i veliki broj različitih pomoćnih snaga: brigada vojne policije, mobilna medicinska brigada.

Suslov podseća da je ranije vojna doktrina NATO bila orijentisana na to da ako dođe do napada na istočnoevropske članice, SAD i druge NATO zemlje će munjevitom brzinom početi da prebacuju svoje snage i napašće agresora sa teritorije zemalja bloka u kojima su se rasporedili. Sada je NATO otvoreno proglasio doktrinu potiskivanja; u skladu s njom, članice Alijanse u početku će pokušati da spreče ulazak neprijatelja na teritoriju zemalja bloka, a za to je potrebno „stalno značajno vojno prisustvo".

U ovom trenuktu, između Rusije i NATO nema ozbiljnog mehanizma sprečavanja slučajnih sukoba između njihovih trupa preko uspostavljenih kanala komunikacije između predstavnika vojne komande. Nema ga ni na lokalnom nivou, slično mehanizmu koji je postojao između lokalne ruske i američke komande u Siriji 2015. Pritom, sada se ne predviđaju preduslovi za stvaranje sličnog kanala u Evropi - krivac za to je degradiranje odnosa i kontakata između vojnih predstavnika.

U procesu povećanja vojnog prisustva NATO u Poljskoj, od strane Varšave su počele da se čuju izjave o spremnosti da se prihvati taktičko vazdušno nuklearno oružje u okviru programa Alijanse „Nucelar Sharing". Slične mere preduzimaju se kao odgovor na razmeštanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji, za jačanje bezbednosti „jedne od glavnih članica NATO-a na istočnom krilu". Ako se nuklearno oružje SAD pojavi u Poljskoj, onda će Rusija neizbežno posmatrati ovo oružje kao svoje mete, između ostalog i u okviru svoje nuklearne doktrine.

Na ovaj način NATO je postavio zadatak za stvaranje uslova za razmeštanje i servisiranje kontingenta od oko 400.000 na teritoriji istočnoevropskih zemalja, koji je po mišljenju SAD dovoljan za realizaciju nove doktrine odvraćanja. Pritom, evropske zemlje članice NATO, imaju ulogu „drugog potrošnog materijala" američke politike posle Ukrajine, kao i ulogu teritorije koju koristi SAD u politici podrške kijevskom režimu protiv Rusije.

Podsećamo: od Baltičkog do Crnog mora proteže se granica NATO-a sa Rusijom i Belorusijiom, čija je dužna veća od 2000 kilometara. Plus, samo kopnena granica Rusije sa Finskom ima više od 1000 km. Uz to, predviđa se raspoređivanje dela NATO snaga na zadatke u Severnoj Africi. To jest, dobijamo, pod komandom Alijanse, snage stalne gotovosti od 300.000 ljudi na više od 3 hiljade km. Ispada da će tih 300.000 biti rastegnuti duž cele linije istočnog krila NATO-a, uključujući krajnji sever i mediteranski jug, i njih ne bi trebalo skupljati u udarnu pesnicu na uskom delu fronta. Ukrajinski konflikt je pokazao da su snage od 100.000 vojnika duž granice od 1000 km izuzetno male za potpune ofanzivne akcije protiv neprijatelja sličnog po snazi.

Ali, tih 300.000 snaga stalne gotovosti, to ni blizu nisu svi resursi NATO-a. Te snage su predviđene da se uvedu tokom prve faze sukoba, kao dopuna armijama zemalja članica koje se već nalaze na ruskim granicama.

Tako je u Poljskoj, prema dostupnim podacima, 2022. godine bilo 125.500 vojnika i 35.000 boraca teritorijalne odbrane. U Finskoj je broj profesionalnih vojnika i vojnih obveznika 35.000 ljudi, plus 700.000 mobilizacijskih rezervi. Rumunija ima 36.000 ljudi...

Ali to nije sve. SAD je, na bilateralnoj osnovi, samo u Poljskoj razmestio više od 10.000 vojnika koji ne ulaze u NATO kontingent, plus u Poljskoj razmeštaju naoružanje i tehniku za brzo prebacivanje još nekoliko desetina hiljada vojnika.

Ni tu nije kraj. Jedan od glavnih prioriteta Alijanse, poslednjih godina, jeste razvijanje sopstvene vojno-transportne infrastrukture sa jedinim ciljem - maksimalno operativno prebacivanje pojačanja sa Zapada (pa i iz velikih luka na Atlantiku, gde mogu da stižu transporti iz SAD, Kanade i drugih savezničkih država) na istok Evrope.

Na ovaj način, nevelike snage od 300.000 vojnika o kojima govore lideri NATO-a, to čak nisu ni snage prvog ešalona, to su bukvalno prethodnica za prvi kontakt. NATO u perspektivi radi na stvaranju uslova za uvođenje u mogući konflikt svog celokupnog vojnog potencijala. Alijansa se ne bavi planiranjem samo običnih odbrambenih akcija - štabovi NATO-a bave se planiranjem globalnog konflikta sa Rusijom. U tim razmerama posmatrano, pitanje o tome da li se Alijansa sprema za odbranu ili napad, u suštini gubi smisao. Najbolja odbrana je preventinvi napad. U datom trenutku, naravno, samo na nivou planova.

Prirodno, Alijansa razmišlja o nuklearnim snagama RF. Ali, u svim javnim izjavama o svojim budućim vojnim planovima, lideri NATO-a pažljivo zaobilaze ovu temu.

Ukrajina je, generalno, u praksi pokazala NATO-u da je dugotrajni sukob sa nuklearnom državom nenuklearnim sredstvima teoretski moguć. A ako je tako, onda morate imati potrebne planove za ovo.

Upravo zato je letnji (kontra) napad ukrajinske vojske za NATO imao značaj koji umnogome premašuje ukrajinski konflikt. On je trebalo da bude test za tehniku Alijanse, organizaciju borbenih dejstava protiv glavnog protivnika NATO-a i, glavno, za strategiju Alijanse u savremenom ratu.

Očigledno, Alijansa razmišlja o dugotrajnom vojnom sukobu u Evropi bez vojnog sukoba u punom obimu. Ali, rezultati „kontraofanzive" ukrajinskih snaga su se ispostavili obeshrabrujućim za NATO. Ukrajinci, pod upravom NATO-a, pretrpeli su krah. Kako je rekao američki admiral Bauer, za sprovođenje vojnih planova NATO-a „potrebne su godine rada". Drugim rečima, radi se o sistematskom formiranju u Evropi predratnog mentaliteta koji će ostaviti traga na svemu, od ekonomije do medijskog prostora. Štaviše, formiranje dugoročnog ratnog mentaliteta i borba protiv zajedničkog neprijatelja je perspektivan put za jačanje kontrole SAD nad svojim saveznicima.

Upravo s tim ciljem NATO zaoštrava situaciju na granicama Belorusije. Kako je u intervjuu časopisu „Nacionalna odbrana" primetio sekretar Saveta za bezbednost Belorusije Aleksandar Volfovič, u Poljsku su već stigli prvi američki tenkovi „Abrams" (SAD imaju nameru da u periodu 2024-2026. postave 250 tenkova najnovije verzije) i južnokorejski tenkovi K2 „Crni panter". Nedavno je poljski ministar odbrane izjavio da se na beloruskoj granici postavlja novi tenkovski bataljon za „odvraćanje agresora sa Istoka". Osim toga, SAD su odobrile prodaju Varšavi oko 100 udardnih helikoptera „Apač" sa najnovijim podešavanjima, u vrednosti od 12 milijardi dolara. Vašington je potvrdio isporuku savremenih PVO sistema za borbeno upravljanje, koji su ključni element programa stvaranja protivvazdušne i protivraketne odbrane „Visla" (koji predviđa kupovinu PVO/PRO sistema srednjeg dometa na bazi „Patriota" i ASU).

Volfovič kaže da se naoružavaju i pribaltičke zemlje. U Litvaniji se, na osnovu postojećih formacija vojnih jedinica, do 2033. planira formiranje kopnene vojske od oko 17.500 ljudi. Nedavno je Viljnus objavio da je produžen rok prisustva američkih jedinica na litvanskoj teritoriji do 2025. godine.

Na nedavnom brifingu za strane vojne atašee, načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Valerij Gerasimov je dao alarmantnu izjavu o izgledima za dalju eskalaciju vojnog sukoba Zapada i Rusije. Prema njegovim rečima, Evropa je pretvorena u arenu u kojoj su se dva pola globalne moći sudarila na političkom i ekonomskom planu.

Među faktorima koji vode zaoštravanju, Gerasimov je naveo ubrzanu integraciju Švedske i Finske u NATO, jačanje vojnog prisustva Alijanse u Istočnoj Evropi i na Arktiku.

Danas su se snage Alijanse približile granicama Savezne države Rusije i Belorusije - to rastojanje meri se dometom metka iz pištolja, kako figurativno opisuju vojni stručnjaci. Bliže ne mogu biti. General armije V. Gerasimov je istakao: pogoršanje se može očekivati u bilo kom trenutku - u budućnosti. A sutra - i to je budućnost...

Zadivljujuću sliku Rusije crtaju nam činjenice i brojevi

Ova 2024. godina je za Rusiju godina „belog labuda"

Nedavno je Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) predstavio rezultate istraživanja o glavnim vrednostima Rusa, koje je rađeno za Ekspetski institut za društvena istraživanja (EISI). Sedam od deset Rusa smatra jaku i zudravu porodicu glavnom vrednošću. Na sledećem mestu po broju odgovora je patriotizam. Trećina anketiranih je kao vrednost navela ponos (odnosi si se na zemlju) i značaj kontinuiteta generacija i istorijskog pamćenja (po 31%). Šta je ovde interesantno?

Piše: Valerij Panov

Broj glasova za pomenute vrednosti raste sa godinama anketiranih: 25 i 22% u populaciji od 18 do 24 godine naspram 35 i 32% među ljudima starijim od 60 godina koji su se kao ličnosti formirali u SSSR-u, u uslovima koje liberali opisuju kao „strašni totalitarizam", kada su, podsećamo, bili stvoreni novi obrasci ruske i nacionalnih kultura, umetnosti i književnosti.

Liberali, šta vas sprečava da danas stvarate - cenzure nema, diktature takođe? Razlog za njihovu neplodnost je jedan - potpuno odsustvo osećanja patriotizma. Oni su zato svi u potpunosti „za Ukrajince", govore protiv specijalne vojne operacije (SVO). Većina ruskog naroda ima potpuno drugačiji stav.

SVO, kao i pre godinu dana, za Ruse je glavni događaj 2023. godine, pokazuju rezultati najsvežijeg, decembarskog istraživanja VCIOM-a. Na drugom mestu su ekonomski događaji: rast BDP-a, inflacija, suprotstavljanje sankcijama, povećanje ključne kamatne stope itd. (16%). Generalno, 6 od 10 Rusa je uvereno da će 2024. godina biti bolja za Rusiju (63%).

Ovaj pokazatelj se povećao za godinu dana za 18%, a za 20 godina to je jedan od najboljih rezultata. Ima, naravno, i onih koji su skeptični u pogledu izgleda za narednu godinu - tačnije, to je oko trećine naših sugrađana (33%), što uopšte ne znači da su oni protiv državne politike.

Većina (91%) Rusa kaže za sebe da su patriote. Među stanovnicima Moskve i Peterburga nivo patriotizma dostiže 95%, pritom gotovo polovina (48%) anketiranih smatra da „biti patriota" znači raditi i delovati za dobrobit i prosperitet zemlje, pokazuju rezultati prolećnog istraživanja VCIOM-a. Istovremeno, prema podacima istraživanja Visoke ekonomske škole, 74% anketiranih smatra da, da bi bio patriota, samo treba da voliš svoju zemlju. Drugi popularni odgovori bili su: „raditi za dobro i prosperitet svoje zemlje" (28%) i „štiti domovinu od bilo kakvih napada i optužbi" (27%). Direktor Centra za istraživanje građanskog društva i neprofitnog sektora Visoke ekonomske škole Irina Mersijanova je rekla: „Godine 2022. došlo je do ozbiljnih promena u raspoloženju javnosti i godinu dana kasnije možemo da vidimo da su pozitivni trendovi prilično stabilni. Udeo onih koji smatraju da u zemlji preovladavaju jedinstvo i saglasje, i koji su ponosni na svoje rusko državljanstvo, povećao se prošle godine do rekordnih vrednosti, i u ovom trenutku praktično se nije promenio."

U ovom pogledu indikativni su podaci istraživanja „Armija u brojevima - 2023", u kojem je Ministarstvo odbrane RF predstavilo socijalni portret mobilisanog Rusa. Podsećamo, delimična mobilizacija izvršena je u periodu od 21. septembra do 28. oktobra 2022. Za to kratko vreme pozvano je 302.500 ljudi iz 1430 opština.

Visoko obrazovanje imalo je 7% mobilisanih, 30% imalo je srednje stručno obrazovanje, još 63% srednje. Generalno, nivo obrazovanja je sasvim dovoljan da bi se ovladalo savremenim borbenim specijalnostima. Ali, u ovom istraživanju postoje i drugi brojevi koji su, čini nam se, interesantniji.

Više od polovine onih koji su dobili poziv za mobilizaciju su oženjeni (57%) i imaju decu (56,3%). Pritom, 89% njih je imalo sasvim pristojne poslove, što im je omogućavalo da izdržavaju svoju porodicu.

U istraživanju se ističe da se svaki deseti, a to je više od 33.000, javio u vojni odsek ne čekajući poziv, odnosno praktično dobrovoljno. A velika većina mobilisanih služila je vojsku (96,4%). To znači da su odlično razumeli šta bi moglo da ih čeka. Ali, koliko je poznato, nije bilo izveštaja o odbijanju mobilizacije.

Prema zvaničnim podacima, 244.000 mobilisanih nalazi se u zoni borbenih dejstava, drugim rečima, bore se protiv fašista za svoju domovinu. (Više od 41.000 pozvanih je iz raznih razloga prebačeno u rezervu.)

Govoreći na kombinovanoj pres-konferenciji i „direktnoj liniji" predsednika Rusije „Rezultati godine", Vladimir Putin je istakao da je zahvaljujući kampanji za privlačenje dobrovoljaca za ugovornu službu, ruska armija primila oko 486.000 ljudi, ali se broj onih koji žele da se prijave ne smanjuje. Prema rečima predsednika, svakog dana 1.500 ljudi u celoj Rusiji potpisuju ugovore sa Ministarstvom odbrane. A na proširenom kolegijumu Ministarstva odbrane, Vladimir Putin je primetio konsolidaciju svih snaga ruskog društva i zahvalio onima koji pomažu učesnicima SVO u Ukrajini. „Ta pomoć, to patriotsko raspoloženje, solidarnost, ne mogu biti precenjeni", rekao je šef države. Posebno je govorio o toj „ogromnoj podršci" koju borbenim jedinicama ukazuju preduzetnici i volonteri, predstavnici društvenih organizacija, partija, kolektivi preduzeća, učenici, studenti, peznzioneri.

Zaista, u projektima patriotskog tipa spremno je da učestvuje 53% mladih ljudi u Rusiji (11% nije spremno, 13% reklo je da im je teško da odgovore), pokazuju rezultati istraživanja analitičkog centra univerziteta „Sinergija". Aktivnosti vezane za proučavanje istorije i kulture zemlje, najprivlačnije su omladini, ali samo 17% anketiranih ocenilo je tekući nivo informisanosti mladih ljudi o nacionalnoj istoriji i kulturi kao visok, 27% smatra da je nivo znanja o istoriji i kulturi nizak, a 56% da je srednji.

Pritom, 76% mladih smatra sebe patriotama, 11% ne smatra, a 13% je neodlučno. „U savremenom svetu pitanje patriotizma mladih ima poseban značaj, jer od toga kako se mladi ljudi odnose prema svojoj državi, njenoj istoriji i kulturi, zavisi u kom smeru će oni razvijati državu u budućnosti. Interesantno je da za razumevanje instrumenata za formiranje patriotizma, po mišljenju anketiraniih, na formiranje partiotizma među omladinom uticaj ima obrazovanje. To je mišljenje 73% mladih", primetio je predsednik korporacije „Sinergija" Vadim Lobov.

Anketa je rađena 24. novembra, a u njoj je učestvovalo 5.000 studenata fakulteta iz svih regiona Rusije. Stoga se rezultati istraživanja mogu prihvatiti kao reprezentativni. Uzgred, oko milion i po ruskih školaraca posetiće mesta borbene slave i ključnih događaja Velikog otadžbinskog rata u okviru projekta „Patriotski prsten Rusije" tokom ove godine.

Ranije je šef odeljenja administracije predsednika RF za podršku delatnosti Državnog saveta RF Aleksandar Haričev izjavio da u zemlji raste broj patriotski raspoloženih Rusa.

Tokom 2023, na talasu patriotskog entuzijazma, hiljade žitelja glavnog grada postali su volonteri. U Rusiji se volonterskim radom bavi više od 21 milion ljudi, među njima je 30% omladine, a na univerzitetima deluje više od 650 volonterskih udruženja, rekao je potpredsednik RF Dmitrij Černišenko. On je dodao da u Rusiji stalno raste broj dobrovoljaca. Od 2017. godine, na inicijativu predsednika Rusije, stvorena je i uspešno funkcioniše platforma dobro.rf, koja okuplja gotovo šest miliona volontera, 100.000 organizacija i 100.000 projekata, u kojima može da učestvuje svako ko želi. Najveći broj volontera uključeno je u patriotsku, socijalnu, ekološku, kulturnu, sferu događaja i druge oblasti, a volontiranje je široko pristuno u sferi sporta, istakao je Černišenko.

Iza ovih impresivnih brojeva kriju se konkretni poslovi. Nemoguće ih je sve nabrojati. U Rusiji je, generalno, došlo do porasta dobrotvornih i volonterskih aktivnosti. To je zbog povećanog osećaja građanske odgovornosti i širenja posebnih platformi koje omogućavaju brz i transparentan pristup učešću u dobrotvornim projektima. „Gazeta.ru" je na primer objavila rezultate analize prema kojoj je za nepunu 2023. godinu zabeležen porast donacija putem „YooKassa" (sistem internet plaćanja) za 63% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Takođe, ispostavilo se da je broj dobrotvora porastao za polovinu. Generalno, prema podacima raznih izvora, za godinu dana Rusi su donirali u dobrotvorne svrhe od 360 do 380 milijardi rubalja. Glavni dobrotvor je, naravno, država.

Sumirajući proteklu godinu, predsednik Državne dume RF Vjačeslav Volodin je primetio da je Državna duma usvojila 694 zakona, od kojih je 172, praktično svaki četvrti, socijalno orijentisan. „Pomoć ljudima, rešavanje socijalnih pitanja, to je apsolutni prioritet. Jedan broj ovih zakona stupa na snagu početkom nove godine", napisao je Volodin na svom Telegram kanalu. I, precizirao je ovu tezu. Tako, od 1 januara, minimalna zarada će porasti za 18,5%, a penzije penzionera koji ne rade za 7,5%; zahvaljujući minimalnoj zaradi, 5 miliona ljudi imaće veću platu. Rusi imaju sve osnove da svoju državu smatraju - socijalnom. Postoji samo nekoliko sličnih primera državnog uređenja u svetu.

Po ocenama Jelene Udalove, koja rukovodi agencijom za istraživanje javnog mnjenja „Veber", 2023. godina donela je optimizam stanovnicima naše zemlje i doprinela je rešavanju mnogih pitanja koja su se javila prošle godine: Rusi su postali samouvereniji u finansijskim stvarima (50% + 3 procentna poena), a apsolutna većina (86%) uspela je da pronađe domaće alternative stranim proizvodima i uslugama koji su se povukli iz Rusije. Danas Rusi očekuju nastanak novih i razvoj postojećih domaćih brendova, što je već uticalo na jačanje osećaja ponosa u zemlji i omogućilo svakom drugom ispitaniku da se nada pozitivnim promenama u narednoj godini za sebe i svoju porodicu. Prema rečima gđe Udalove, „sociologija izučava društvo, pre svega ljude. Iza svake brojke u svakom sociološkom istraživanju stoji čovek." Inače, „Veber" je jedina istraživačka struktura u Rusiji koja sprovodi onlajn ankete, kojima je obuhvaćeno gotovo 90% stanovništva. Bez obzira na to, postavlja se pitanje: da li su nama potrebna sva ta istraživanja?

Izgleda da jesu. Ljudi vole da znaju, na primer, koliko u ovo kontroverzno vreme u Rusiji ima istomišljenika, a koliko njih zauzima druge pozicije i generalno, šta brine našu veliku zemlju, kako ona živi. I ne zbog lepih brojeva, Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja jednom godišnje, uoči Dana sociologa, sprovodi istraživanje posvećeno, može se reći, samima sebi: to je anketa o važnosti socioloških istraživanja i potrebi za njima. Prošle godine ova brojka je porasla na 90% (deceniju ranije bila je oko 80%).

Izgleda da je glavni razlog za poverenje koje Rusi imaju u sociološka istraživanja utvrdio generalni direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov: „Poverenje u istraživanja raste drugu godinu zaredom. To nas raduje, ali treba imati u vidu da to nije toliko naša zasluga, koliko pokazatelj poboljšanja društvenog blagostanja i kvaliteta odnosa javnosti i države."

Stručnjaci EISI-ja i Centra za političku konjukturu (CPK), 26. decembra su sumirali „Političke rezultate 2023. godine". Među glavnim događajima godine, politikolozi i sociolozi su istakli konsolidaciju društva oko predsednika, dan jedinstvenog glasanja i prve izbore u novim regionima zemlje, neuspele pokušaje Zapada da oslabi Rusiju i obrazovanje kao novi format komunikacije između države i društva. Izbor ovih događaja potvrđuju i sociološki podaci koje je objavio dikretor za strateški razvoj VCIOM-a Stepan Ljvov. „Godine 2022. došlo je do fenomenalnog rasta narodnog jedinstva, danas 58% Rusa smatra da u Rusiji postoji narodno jedinstvo. Od marta 2022. godine do danas, vidimo održivi nivo podrške aktivnostima predsednika: 76%. Ako govorimo o vrednostima koje određuju nivo konsolidacije, onda prva tri mesta zauzimaju - jaka porodica, ponos (prema zemlji) i istorijsko pamćenje." Ljvov je takođe primetio da društvo oseća optimizam i poverenje.

Rezultate diskusije, a u suštini 2023. godine, sumirao je Pavel Danilin, docent Finansijskog univerziteta pri vladi, direktor Centra za političku analizu, član Građanske komore grada Moskve. Učinio je to slikovito.

„U godini smo „belog labuda" iako su svi očekivali da ćemo biti u godini „crnog labuda". Očekivanja naših protivnika da će naša ekonomija propasti, ne da se nisu ostvarila, već naša ekonomija raste, po vrednosti BDP-a je prva u Evropi. Odsustvo izolacije, još je jedan od važnih faktora ove godine", rekao je on.

Uzgred, nema potpune sigurnosti u to da su dobre vesti za Rusiju, na koje asocira docent P. Danilin, povezane sa imidžom pravog belog labuda. Vrlo je moguće da je on imao u vidu ruski strateški nosač raketa Tu-160, najmoćniji na svetu. U ruskom ratnom vazduhoplovstvu i u medijima, njega često nazivaju belim labudom zbog elegancije i dometa leta od 14.000 kilometara (od Moskve do Vašingtona je oko 8000 km). I još - zbog hipersoničnih raketa „Kinžal" koje nosi. Neki objekti ukrajinskih nacista već su iskusili snagu udara tog „belog labuda". Čini se da su oba poređenja podjednako uspešna. Sve zavisi od situacije.

Ali pošto se ispostavilo da je godina bila puna važnih događaja, ispostavilo se i da je bila emotivno izdašna kada je o različitim raspoloženjima reč. Prilično dobro raspoloženje tokom godine imalo je 53% Rusa. To je rekord za poslednjih 17 godina. Poređenja radi: prethodne (2022) godine pozitivno je bilo 38% građana. Danas je 34% njih neutralno raspoloženo, dok je 11% loše raspoloženo. To je takođe rekord - 2022. godine loše je bilo raspoloženo 22% Rusa, koji su uglavnom bili zabrinuti zbog SVO-a.

„Da rezimiramo, negativnost je splasnula, među ljudima preovlađuju trezvene procene situacije, ljudi ulaze sa nadom u 2024", kaže Valerij Fjodorov. „Pobedu u ovoj godini očekuje 45% anketiranih, izbore - 26%, a 13% izlazak iz krize, nastavak ekonomskog rasta, rasta životnog standarda i stabilnosti."

Kako je prenela informativna agencija Regnum, prema anketi koju su radili „VCIOM-Sputnjik", više od polovine Rusa je sigurno u budućnost. Većina građana pritom povezuje savremenu Rusiju sa tradicionalizmom, multinacionalnošću i jakom državnošću, objasnili su sociolozi CSP Platforma i Centra za socijalno-politička istraživanja i informacione tehnologije Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke.

Generalno, slika bliske budućnosti je naslikana vedro i optimistično.

Svetska ekonomija ne može bez Rusije

Severni morski put je nezamenljiv

Iznenađujuće, uprkos rastućem pritisku Zapada na Rusiju, prošle godine je transkontinentalnim Svernim morskim putem (SMP), od Murmanska i Arhangelska koji se nalaze na dalekom severu, blizu Arktika, do Vladivostoka i Nahotke na pacifičkoj obali, prevezen rekordni obim tereta, uključujući i onaj između zemalja Evrope i Azije. Pritom, SMP nema konkurenciju i ne očekuje se da će je imati, jer se maršrute koje zaobilaze Rusiju pokazuju kao neadekvatne.

Piše: Aleksej Balijev

Prema zvaničnim podacima, krajem 2023. godine obim međunarodnog tranzita ovde je premašio 2 miliona tona. A ukupan obim saobraćaja po SMP-u dostigao je 33 miliona tona. Tako visoki pokazatelji su vezani za to što ne samo geografski, već i geopolitički faktori doprinose da Severni morski put nema alternativu.

Prvo, u poređenju sa tranzitom preko Transsibirske železnice i Severnog morskog puta, dugogodišnja ruta Evropa-Sredozemno more-Suecki kanal-Crveno more-Indijski okean-Jugoistočna Azija-Kina-Japan je za više od trećine duža. Taj faktor automatski dovodi do poskupljenja međunarodnog transporta preko Sueckog kanala.

Drugo, Crveno more (koje povezuje Suecki kanal sa Indijskim okeanom) je svojevrsni epicentar piratskih napada na trgovačke brodove. On je postao i pozornica ratnih dejstava zbog rata u Palestini, Somaliji, Jemenu, koji su u blizini Crvenog mora i Indijskog okeana. Štaviše, SAD su zajedno sa Velikom Britanijom, Kanadom i Francuskom, sredinom decembra 2023. započele vojnu operaciju u Crvenom moru, kako je zvanično saopšteno, „za obezbeđivanje bezbednosti plovidbe". Ali, faktički, za stvaranje novih vojnih NATO baza u tom regionu. A ta situacija tim pre smanjuje konkurentnost trase kroz Suecki kanal.

Treće, ne treba zanemariti piratske grupe u istočnom delu ove rute, to jest u Južnom kinesko moru (JKM), koja vodi do Tihog okeana. Ali, vojno-politička situacija ovde ostaje napeta i zato što se zaoštravaju teritorijalni sporovi između svih zemalja u basenu.

Zbog svega navedenog, prevoz međunarodnog tereta preko SMP, krajem 2023. godine je i dostigao rekorde u celoj istoriji plovidbe SMP-om, od 2,2 miliona tona. Do 75% ovog teretnog saobraćaja činili su nafta, naftni derivati i tečni prirodni gas.

U budućnosti se predviđa povećanje tranzita kontejnerskog i rudno-metalurškog tereta. A među špediterima i primaocima robe su kompanije iz skandinavskih zemalja, Japana, Kine, Južne Koreje, zemalja jugoistočne Azije, bez obzira na činjenicu da Skandinavci, Japan i Južna Koreja učestvuju u antiruskim sankcijama.

Kako primećuje specijalni predstavnik „Rosatoma" za pitanja razvoja Arktika Vladimir Panov, prethodni rekord po obimu tranzitnog tereta preko SMP-a bio je 2021. godine, kada je prevezeno 2 miliona tona robe. Godine 2022. zbog sankcija je došlo do pada tranzita za 90%, pa je iznosio do 200.000 tona. A za period 2024-25. obim tranzita robe preko SMP-a trebalo bi da se poveća minimum za trećinu u poređenju sa 2023. godinom.

Što se tiče rezultata 2023. godine, V. Panov ističe da „mi imamo novi istorijski rekord kada je reč o tranzitu preko Severnog morskog puta". Po oceni stručnjaka, rastući tranzit robe preko SMP-a „potvrđuje međunarodnu relevantnost SMP-a. Zato je rast transporta terata preko SMP-a važan i sa stanovišta razvoja pomorskog poslovanja".

Ekonomske i političke prednosti korišćenja SMP-a i njegov dalji tehnološki razvoj tesno su povezani. Jer, kako primećuje potpredsednik vlade - izaslanik predsednika RF za Dalekoistočni savezni okrug, Jurij Trutnev, „SMP je „najkraći i najekonomičniji transportni koridor u arktičkom delu sveta. On se u potpunosti nalazi unutar teritorijalnih voda i ekskluzivne ekonomske zone RF", što po oceni J. Trutneva ima strateški značaj u uslovima pritiska spoljnih sankcija.

Ukratko, Kina planira da koristi Severni morski put zbog njegovih očiglednih prednosti kao jednog od glavnih puteva trgovine sa Evropom. U vezi s tim, značajno je mišljenje doktora ekonomije Đina Canžuna, direktora Instituta za međunarodne odnose pri Kineskom narodnom državnom univerzitetu: „Zaista se nadamo da će transport Severnim morskim putem prema Evropi, Rusiji i Istočnoj Aziji biti stabilan. Sada imamo put iz Južnokineskog mora u Suecki kanal i obratno."

Ali, po oceni kineskog stručnjaka, taj put je „veoma opasan zbog krize u Gazi i političke situacije u drugim regionima na toj trasi. Zato se nadamo da će SMP proraditi u punom obimu". To je još važnije jer SMP, prema rečima Đina Canžuna ima „ključnu ulogu u efikasnom obezbeđivanju" tražnje Kine i drugih azijskih zemalja za ruskim tečnim prirodnim gasom.

Veoma je važno i to što od 2024. godine, prema rečima potpredsednika ruske vlade Aleksandra Novaka, po celom SMP-u će biti uvedena plovidba tokom cele godine, što je, između ostalog, posledica klimatskih promena koje smanjuju ledom pokriveno vodeno područje uz Severni morski put.

Plovidba tokom cele godine će nesumnjivo pojačati ekonomsko-geografske prednosti ove transkontinentalne trase. A u još širem kontekstu - to će povećati međunarodnu potražnju za ovom trasom. Zato ne čudi što je, po oceni turske informativno-analitičke agencije Anadolija, „trgovinski potencijal Severnog morskog puta je veoma tražen. I brzo raste." Slična ocena mogla se čuti i na portalu InfoBRIKS: „Tradicionalni svetski lanci snabdevanja su pod pretnjom koju može da otkloni samo Rusija, odnosno njen Severni morski put. Tim pre što samo RF ima moćnu flotu nuklearnih ledolomaca."

Jednom rečju, pokušaji Zapada da politički blokiraju Severni morski put - ne uspevaju.