(H)umorna priča

 

Zarad para, veliko spremanje u republičkoj administraciji

 

 

Crveni kartoni za čistačice

 

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek višak uglavnom čistačice, jer su kafe kuvarice stručna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se i da čistačice iznose đubre, pa za svaki slučaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer šta znaju one, kad vide đubre veliko ili malo, moraju da ga počiste i bace u kontejner

 

Piše: Nebojša (a mogu da čitaju oni koji su za izbacivanje đubreta)

 

Za sada je dobro, tešio je sebe onaj što je padao sa dvadesetog sprata, kada je proleteo pored prozora na osmom spratu. Dobro smo prošli. Miholjsko leto nam se, evo, izmaklo i ostavi nas na milost i nemilost teškim, olovnim, oktobarskim oblacima iz kojih kane i poneka, onako već hladna kišna kap. Sve već počinje da miriše na zimu. I pečena crvena, roga paprika za ajvar. Komina od rakije i vinske mušice. Još nema kupusa za stavljanje u burad. Bilo je vruće, pa nisu smeli da ga seku, jer počne da truli od korena. Ali, ne brinite, sad će kupus, sa prvim kišnim kapima, prvim mrazom i prvim injem na već dobro požutelim granama.

Sve se eto to skupilo ovih dana. Svež paradajz stiže iz staklenika. Očekuju se mandarine sa juga. Jabuke su možda već obrane, ili su to uradili samo oni kod kojih još nije umrla nada da će ih te jabuke, koje su pre četiri-pet godina bile samo tanane grančice u zemlji, odvesti u lepšu evro-dolarsku budućnost. (Može i za dinare, ako mora, ali ne više preko sindikata - nepouzdana firma.) I što reče moj komšija Voja, nikada se nisam najeo više trulih jabuka nego kada smo ih kupovali preko sindikata. Kako koja počne da truli, ajde da je očistimo i pojedemo. Nikako da jedemo one lepe i zdrave.

A danas, ispod tih mladih grana puno otpalih trulih jabuka. Otpale i niko ih ne sklanja. Sazrele i otpale. Jedino se još uvek drži ova naša vlada. Nikako da sazri i otpadne iako je crvljiva i prezrela i ne treba da i dalje tu visi na toj mladoj voćki. Zrela da otpadne, a ne otpada. Šta je to? Kakvim se to ona čudom drži i pored svih mogućih i nemogućih stvari koje nam je uradila.

Neka nova vrsta, novi hibrid. Srpski specijalitet.

Vlada, koja mi je prošle i početkom ove godine odnela iz firme trećinu para, povećavajući moj dug kod uvoznika za još toliko, dovodeći me do izbezumljenosti zbog rasta rata kredita, smatra sebe bogomdanom da spasava ovu jadnu Srbiju. I to sa ministrima, kojima kriminalci iskaču iz televizora, svakih novina koje otvoriš. Ministrima koji su sposobni za sve - i da budu ekolozi, i poljoprivrednici, i trgovci i vojnici - kao doktori urbanisti koji u životu nisu nijedan poljski klozet ozidali, niti znaju kako se to radi.

 Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skupštini Srbije šaljući ministra trgovačkog da obrazlaže vojni zakon, da to nije zabeleženo u skupštinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skupštini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da tražim opoziv mog poslanika. Tražiću da se i ja opozovem kao glasač. Treba tražiti i hitnu smenu predsednice Skupštine, koja je dozvolila da moj poslanik bude tako izvređan i ponižen. Ako je ministar bio toliko zauzet, sednicu je trebalo odložiti ili bar tu tačku pomeriti. Šta je tu bilo toliko hitno da se to uradi baš tada, osim da se pokaže osionost, i ko u stvari i kako vlada ovom zemljom da se niko ništa osim njih ne pita. Ja ne mogu ni lekove na recept da podignem u apoteci ako se ne pojavim lično, donesem zdravstvenu knjižicu i lično potpišem recept pred apotekarkom da sam preuzeo lekove. A ovaj može da se iživljava, šalje ministra trgovine da nam se u brk smeje, da sedi u Skupštini i kad neko postavi neko pitanje ćuti ko pička, jer nema pojma o onome što je istrabunjao o zakonu. I onda se poslanici nadmeću ko će dati konkretnije i bolje predloge za poboljšanje tog zakona, naravno kao i ostalih, a njih boli ona stvar šta ko priča. Zakon je usvojen, samo poslanicima još niko nije javio.

Zanat su dobro naučili. Ja se sećam, a znate i vi dobro kada je to bilo i kada su ovom zemljom vladali eksperti za finansije, koji su nas doveli na vrh lestvice zemalja sa najvećom inflacijom na svetu. Kada su stvorili eskadrone smrti i vodili ratove, pravili državu do Karlobaga i Virovitice iako smo je imali do Jesenica. Kada su ti isti eksperti za stvaranje inflacije odjednom postali stručnjaci za spasavaje zemlje od propasti. Kada su ratoborni bojovnici postali najveći mirotvorci, pa su ih čak i za Nobelovu nagradu predlagali. Doduše ništa novo: ovi onome "preplanulom", što reče Berluskoni, zvanom Ob(a)mana - koji vodi ratove po celom svetu dodeliše nagradu za mir, a on je pokloni, mislim pare, u humanitarne svrhe Dženeral motorsu i još nekima.

I nije to bilo samo u jednoj vladi. Svaka je imala svoje specijalitete. Ovih dana gotovo nezapaženo prođe vest da nas je bivši koncesionar tužio za raskidanje ugovora za izgradnju autoputa Horgoš via Čačak - Požega. Traže da im svako od nas uplati po 10 dolara. Dobro smo i prošli, koliko bi tek tražili da su čuli da je Mrka već napravio taj autoput? Čeka se svečano otvaranje. I tako jedno pet-šest puta. Kao u onom vicu pred krivičnim sudijom: Ja nisam njega, gos'n sudija, ubo nožem. On se okliznuo i pao na moj nož. I to jedno pet-šest puta.

Ovi sada spremili uz blagoslov sindikata da malo prištede i otpuste jedno 3.400 radnika iz republičkih i lokalnih organa uprave, znači iz lokalnih. Već je ta brojka pala na 2.800, jer su ostali honorarni saradnici, znači nisu ni zaposleni.  E, a o onih 2.800 odlučivaće šefovi, koji naravno sebe i prve saradnike neće preporučiti za crveni karton.

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek višak uglavnom čistačice, jer su kafe kuvarice stručna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se da čistačice iznose đubre, pa za svaki slučaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer šta znaju one, kad vide đubre veliko ili malo, moraju da ga počiste i bace u kontejner. Znači čistačice su velika opasnost po opstanak ove vlade i moraju se pod hitno ukloniti iz vlasti. Ostaju samo podobni i oni kojima je svejedno da li je oko njih čisto ili je smeće do kolena.

Stručnjaci smo da sve rasturimo, ali ne i da radimo. Kada sam u školi rezervnih oficira imao obuku iz inženjerije i proračun vremena za razna iskopavanja, onda se uz sve elemente: kamen, alat, zemlja, uslovi... dodavao još jedan faktor - motivacija, naravno veća ili manja.

Kod ovih današnjih u ovoj vlasti kao da postoji snažan motiv da sve razjebu i to što pre.

Kada se po celoj Evropi vozilo usred bela dana sa upaljenim oborenim svetlima, ovde su nas kažnjavali zbog toga. Mi smo uvek pišali uz vetar, a samo je od jačine vetra zavisilo  pitanje kako ćemo u svemu tome proći.

 

 

 

 

Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skupštini Srbije šaljući ministra trgovačkog da obrazlaže vojni zakon, da to nije zabeleženo u skupštinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skupštini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da tražim opoziv mog poslanika. Tražiću da se i ja opozovem kao glasač.