Likovi i senke
Vukovima
na pastira
M.
Grabež
Od brzog
zaborava zaboli i glava, pa je lekovito svako podsećanje na to šta je juče
bilo. U slučaju sukoba među pravoslavnim sveštenstvom na Kosovu (koji i dalje
traje), ova terapija bi mnogima danas dobro došla...
Obračun sa
episkopom Srpske pravoslavne crkve Artemijem (Radosavljevićem) počeo je istog
dana kad je iz njegove kancelarije upućena tužba Sudu u Strazburu protiv četiri
zemlje koje su bombardovale crkve i manastire po Kosovu i Metohiji. Pravi rat
počinje učešćem vladike Teodosija u Komisiji za obnovu porušenih svetinja i
njegove odluke da primi predsednika samoproglašene države Kosovo, Fatmira
Sejdiua, i to u manastiru Dečani. Tim povodom Artemije smenjuje vikarnog
episkopa lipljanskog Teodosija, igumana manastira Dečani.
Sveti
Sinod, koji godinama služi svrsi spoljne i unutrašnje politike različitih a
tako prolaznih režima, odlučuje da uzvrati udarac, pa u duhu evropskih
kontakt-grupa i letećih administratora, šalje svoju "kontakt grupu"
odnosno svoga "administratora", bolesnog i odavno penzionisanog
episkopa Atanasija Jeftića, kome, prema svedočenju upućenih lekara, nedostaje
dobar deo mozga.
Na opšte iznenađenje, sobom vodi i smenjenog
igumana Teodosija i jedan manji vod dečanskih monaha. Artemije se zatvara u
keliju manastira Gračanice, a "administrator" sa "kontakt
grupom" menja brave i praktično stavlja u pritvor "nepoćudnog"
episkopa.
Iguman
Teodosije zaposeda keliju arhimandrita Simeona Vilovskog, Artemijevog
sekretara, a Artemijev kuvar, otac Paladije, zgranut događajima, iste večeri
doslovno beži iz manastira. U međuvremenu, trajao je širi desant "kontakt
grupe" predvođene "administratorom" na više crkava i manastira
(Gorioč, Banjska...).
Tada u
odbranu svoga pastira Artemija kreće i sveštenstvo SPC sa celog Kosova. Počinje
drama u kojoj učestvuju i vojne jedinice multinacionalnih snaga pod imenom
KFOR. Oni blokiraju ulaz u manastir Gračanicu stavljajući se u službu
"kontakt grupe" i "administratora". Ako je bilo obrnuto, da
je "kontakt grupa" sa "administratorom" izvršila prepad na
Artemija u cilju odbrane nekih drugih ciljeva Evropske unije i SAD na Kosovu, i
to će uskoro biti jasno jer događaj još traje.
Sabrati ove
događaje nije lako. A da je već nešto oduzeto i Crkvi i narodu, savršeno je
jasno. Tu je Artemije poslužio kao dimna bomba. Kad se dim raziđe, sve će se
videti... Epsikop Artemije je bio pastir koji je služio svom stadu na Kosovu.
Crkvena vlada, predvođena stalnim kandidatom za patrijarha, mitropolitom Ristom
Radovićem, poslala je na Kosovo sumanutog vuka Atanasija da rastrgne pastira.
On to surovo i čini, pred našim očima.