Na licu mesta
Gornji Milanovac: Život na
određeno vreme
Uniformisana lica
traže pisca
Na spomen-obeležju o
nastanku Gornjeg Milanovca neko je flomasterom napisao Privatizovano.
Pa šta, napisano flomasterom, obriši i idi dalje. Šta je učinio autor grafita ako se nije malo našalio na račun
kriminalne i pljačkaške privatizacije u Milanovcu? Niko se nigde za tim ne bi ni osvrnuo.
No, pomenuto delo je u Milanovcu okvalifikovano kao vandalski čin i kulturološki zločin
Miodrag Milojević
Ko šta piše po Gornjem Milanovcu? Policija
zna, a ne saopštava, ne želi da uznemiri građane.
Jedan ima jedno blokče u koje stalno nešto
zapisuje.
Možda zato što je Gornji Milanovac sa četiri
strane izolovan brdima, vidi se nebo kao polovina kore od lubenice, vreme je stalo
i nestalo. Tradicija je da u Milanovcu izbije afera, policija pohvata i prebije
grupu maloletnika koji ne misle dobro.
Osvanulo delo trojice nesavesnih mladića. Na
spomen-obeležju o nastanku Gornjeg Milanovca neko je flomasterom napisao Privatizovano.
''Surova je istina'' da se
grafiti sve češće ispisuju po Gornjem Milanovcu, gde
im nije mesto. U Gornjem Milanovcu, kaže policijsko saopštenje,
oko dva sata noću osvanulo kriminalno delo "trojice nesavesnih
mladića."
Profesorski
flomaster
Milanovac je okružen brdima, zelenilom, stoji kao zeleni lonac na šporetu smederevcu. Niko ne zna
da kaže kad je u Milanovcu noć, kad je dan. Kriminalno delo
''osvanulo" je oko dva sata noću, što će reći pre
svanuća.
Policijsko saopštenje. Na osnovu saopštenja ne može se zaključiti kad je noć, kad je dan.
- Toga dana, prilikom patrolnog obilaska
grada, policija je uočila da tri NN lica stoje u blizini spomenika. Tom
prilikom uočeno je da jedan muškarac piše flomasterom
po spomeniku. Prilikom provere identiteta uočeno je da su to F. T., star 33
godine, M. M., star 22 godine I. J., star 20 godina, svi iz Gornjeg Milanovca.
Zločinačko udruženje ovih opasnih kriminalaca pohapšeno
je i stražarno sprovedeno u Čačak. Pregledom F. T. milanovačka policija vrši i lekarske preglede, kod njega je u desnom džepu
pronađen flomaster u desnom džepu, koji je "uz uredno izdatu potvrdu"
i oduzet. U Čačku su umirali od smeha. Dežurni zamenik
Osnovnog javnog tužilaštva izjasnio se da "nema
dovoljno elemenata krivičnog dela" bez obzira na počinjeni verbalni delikt
flomasterom, noću a po danu, tri N. N. lica.
Policijska službena beleška dostavljena je
predsedniku opštine Milanovac "kako bi lokalna samouprava i ustanova, u
kojoj opasni zločinac sa flomasterom radi, preduzela mere."
Što će reći da je opasno po Milanovcu nositi
flomaster. Šta to lokalna samouprava može preduzeti
protiv flomastera? Šta se predsednika opštine tiče ko
nosi flomastere u unutrašnjem džepu? Kad se kaže preduzimanje mera, na nešto se misli, verovatno na udaljavanje s posla za jednu
reč - privatizovano.
Da ironija bude veća, autor zločinačkog
grafita, ustanovila je policija, profesor je likovne kulture "čija uloga
bi trebalo da bude prenošenje znanja o značaju kulturnoistorijskih spomenika na
mlađa pokoljenja." Mlađa pokoljenja, svi bez zaposlenja, sve dokoličari
bez perspektive, sudiće autoru grafita.
O čemu se radi? Grafit je prvo ispisan noću,
policija je počinioca identifikovala po danu. O čemu se radi ako se neko važan,
moćan i uticajan nije nameračio na radno mesto profesora
likovne kulture? Za nekoga iz bliže i dalje familije.
Kako se između redova može pročitati, Dražimir Marušić,
predsednik opštine, tražiće udaljavanje sa posla zbog kulturološke
nepodobnosti.
Čim sam stigao u Milanovac, kupujem flomaster. Baš da vidim hoće li mi ga
policija oduzeti. Nema policije. Levu
ruku sam ižvrljao, ofarbao flomasterom kako bih skrenuo pažnju.
Nigde policije da reaguje na ovaj akt
neprijateljske sadržine. Niko me nije zaustavio niti sam
video policajca. Niti su uzeli flomaster, niti sam priveden, niti sam uhapšen.
Povod za obračun
Gornji Milanovac. Ćao đaci,
od kolevka pa do groba, predsednik opštine voli odlične učenike!
Predsednik opštine Dražimir Marušić najoštrije
osuđuje ponašanje direktora i Školskog odbora osnovne škole Kralj Aleksandar
u Gornjem Milanovcu zbog nedodeljivanja knjiga za odlične učenike. Pošto je
direktor škole zbog nedostaka finansijskih sredstava knjigama nagradio samo
učenike četvrtog i osmog razreda. Predsednik opštine ističe da ovakvo
postupanje predstavlja kršenje Statuta škole, izvinjava se odličnim učenicima
zbog nepoštovanja decenijama duge tradicije nagrađivanja.
Predsednik opštine zahteva od
nadležnih opštinskih organa i Ministarstva prosvete da pokrenu postupak za
preispitivanje odgovornosti direktora i članova Školskog odbora. Predsednik opštine se izvinjava odličnim učenicima i njihovim roditeljima.
Informativna služba predsednika
opštine.
Škola Kralj Aleksandar je u centru. Stoji naspram
gimnazije na kojoj se savijaju crna metalna slova. Gimnazija Miloš Veliki.
Rivalstvo u zadužbinarstvu zahtevalo je da Karađorđevići odgovore Obrenovićima.
Arhitektonski gledano, osnovna škola, najveća u Milanovcu, replika je smirenoj,
dostojanstvenoj fasadi gimnazije.
Žalim
odlične učenike elitne, najveće osnovne škole u Milanovcu, postiđene pred ostalom decom zbog nebrige surovog direktora.
Ali već na putu do škole shvatam o čemu se radi. Dražimir
Marušić je lokalni diktator čije dužurne oči nagledaju piskaranje flomasterom,
i u kojoj boji. Vesela boje, koje bude optimizam i polet, takve boje voli
predsednik opštine. Bezazleno pisanje grafita?
I to treba staviti pod kontrolu!
I odmah znam: pozadina saopštenja
koje laska roditeljima je politička, sa krajnjim ciljem - smena direktora.
Pred školom je spomen-ploča iz NOB-a, petokraka, u
ovaj zgradi su borci Takovskog odreda...
Elitna škola, blistaju mermene pločice,
iskrivljena šahovska tabla. Predsednik opštine u saopštenju ne pominje ime
direktora. Pokazalo je da se Pantić, direktor škole, ne boji nego je, naprotiv, željan razgovora.
Ljubazni i načitani direktor objašnjava. Da je prvo naišla
ekološka inspekcija, da je za njom u redovnu kontrolu došla protivpožarna
inspekcija. Trebalo je organizovati protivpožarni kurs, sve to košta! Jedno istureno odeljenje škole nema regulisan mokri čvor,
roditelji su saglasni da to bude prioritet. Direktor Pantić objašnjava da je
sve po zakonu, gde piše da se učenici mogu ali ne moraju nagraditi knjigom, da
je istovetnu odluku doneo kolektiv najveće čačanske škole, da su mnoge škole u
Čačku postupile na isti način.
Prema spoljašnosti ovo je jedna
od najlepših škola u Srbiji, ponos prestolonaslednika Aleksandra koji u školu
rado obilazi. - Njihov deda, kralj Aleksandar, naš deda, ponos. Ja rekla,
kazala na moj deda... srpski deda srpskih učenika, od kolevke...
Šta se dešava u Milanovcu? Dražimir Marušić, večiti, takoreći doživotni predsednik opštine, koji uhodi flomastere - flomasterom precrtao
direktora. Predsednik opštine optužio direktora da uništava školsku dokumentaciju. Dokumentacija je uništena u
bombardovanju 1941. godine, direktor je rođen 1952. godine - uzvratio je
odbornik sa kojim pijem kafu u vreloj bašti kafića u glavnoj ulici.
- Nije bitno. On je kriv što nije čuvao dokumentaciju -
odgovorio je Marušić.
- Od koga?
- Od Nemaca i domaćih izdajnika, petokolonaša i
neprijatelja svih boja.
Politika iza svakog ugla
Gornji Milanovac, veliki plato
ispred opštine. Oštre ivice crkve izletele u visinu, sat na crkvi. Crni krug,
bele kazaljke. Preko puta veliki park. Grad kao stvoren za štrajkove. Ima se gde smestiti, može da primi osam hiljada ljudi. Nikada nijedan štrajk u Milanovcu. To nije bilo niti će biti. Ali iza svakog ugla, ispod svakog drveta, ispred
svake trafike čuju se politički razgovori.
Sparušena Milanka, na klupi u parku. Napisaće preporučeno pismo Borisu Tadiću. Neće, predomislila se, neće da uznemirava predsednika. Napisaće Mirku Cvetkoviću,
preporučeno. Uglačani beli nos, kuka kojom je Milanka vezana. Frizura uredna,
ali bez kose. Žana je nastavnica, karirano, žuta oglica oko vrata, kosa kratka,
kao prosuto mastilo, vodena zalepljena. Milanka poče: - Pišem za novine, ali sad sam
razočarana, razočarana sam, znate kako... Znate kako, sad ću da pišem, sad
ću da pišem za penzije. Ona Dijana Dragutinović...
- Moram da vas prekinem, da vas
prekinem da ne bih skrenula sa teme. Ja nju zovem luda Dijana, luda Dijana
Dragutinović.
- Ja sam ocenila, ja imam neku
psihologiju, pišem za Večernje novosti... Da napišem pismo Mirku
Cvetkoviću, da ga pitam šta je bilo sa onom osmoricom kriminalaca i ko je to
zataškao? Novine ne kupujem, nemam pare, kupujem samo kad ja pišem. Ali ovo hoću da vam kažem. Šta je bilo, da ga pitam,
što su poterali ovog ministra zdravstva? Ja ga zovem Kepec.
- Kepec, Kepec, da.
- I dalje ministra za rad, ovaj
Milosavljević, jedan koji je bio u Privrednoj komori. Da l' je bilo šestorica ili osomorica ne znam tačno. Pa ću da ga pitam - šta bi, zataškaste to? To je sve od naše penzije.
- Znam, znam sve to. Mi smo plaćali, da, da, kako ne. Znači,
prošle godine nisu povećali penziju, nisu ni ove godine. Šta on misli kako je sa
12 iljade, ja imam 12 iljade.
- Kako da ne. Ja ću da vas podsetim na jedno. Ja gledam nacionalni dnevnik,
samo zbog priloga iz lokala. Ima premotavanje, znači šta je bilo prethodnih
sedam dana.
- Samo da kažem ovoj gospođi. To je jedna, iz jednog sela, ona je nastavnica.
- Jeste, jeste. U penziji sam.
Matematiku sam predavala. Međutim, slikam i pišem. To mi je ležalo oduvek. Sad kad sam u
penziji, dobila sam slobodno vreme da se iskažem.
Pevam u horu. Sad skoro u manastiru smo imali resital, u školskom dvorištu.
- Pratila sam, pratila sam, gospođo moja draga. To me oduševilo.
Svaka vam čast!
- Kad ona Dragutinovićka kaže neće biti povećanja do 2011. godine, a
onaj ministar finansija, ono je đubre jedno...
- Izvini, izvini... Samo ne
zaboravi na čemu si. Pre četiri godine pisala
sam za Večernje novosti, to je čitala Srbija i Crna Gora, čujte ovako,
ja sam napisala za Dinkića da se skloni i Đelića, da su oni za penzije, da nam
se penzije umanje i ukinu. Još pre četiri godine!
Da pročita i Tadić
E, sad ću da napišem Cvetkoviću,
sad se izgovaraju na MMF. MMF nema ništa s tim jer mi nismo u
Uniji. Ne može nama, ne može nama, Srbiji, MMF da određuje, oni se samo
izgovaraju na njih, pošto su videli da se narod bunio. I kaže da su bili neki potpisi, u nekim novinama, peticija...
Ja novine ne kupujem, samo kad ja pišem... Da je bila peticija, nije vredelo. To mi je rekla
jedna Babićka. Babić, on je bio u Metalcu, diplomirani ekonomista, a
ona je u Takovu bila šef računovodstva. Ja sam u prizemlju a oni su na trećem spratu. Dolaze kod mene, ja idem kod njih, to su fini,
to su, ovaj, jedni fini ljudi. Oću da kažem, MMF ne može da odredi, nego oni
prosto sa njima razgovaraju, i onda kažu narodu kako su oni rekli.
- Fala bogu, u pravu ste, jer ja
tako mislim. Ja kažem, kad ne znaju šta će narodu da kažu, oni zamucaju MMMF,
MMMF...
- Da, da, da upravo to. Slušam
neke večeri lično Cvetkovića, znate šta, ove godine nam je dobro bilo, pa i za
građane, neću da kažem baš za sve...
- Lažov, nije važno za građane.
- Znači bilo je dobro, ali ovo ću
da pitam: šta bi sa ovima osmoricom i zašto oni prođoše nekažnjeno, pošto su
vaši...
- Treba da pišete.
- Moram da pišem, ja uvek ostavim
isečak novina, a sada ću primerak. Lepo ću mu reći da obavezno pismo koje sam
poslala njemu, da ne bih slala javno pismo, da to pismo obavezno pročita i
Boris Tadić.
- Drago mi je, drago mi je, gospođo... Ako uspete.
- Ne, ne, on obavezno mora da pročita. Adresu znam, preporučeno
šaljem,...
- Ali nešto na ime Kepeca. Znaš, Dragutinovićka kad je rekla da nema povećanja do 2011, ona
je rekla da se smanji porez na plate. Znači, ona ima veliku platu, šta njoj znači pet hiljada dinara
poreza?
- Jeste smešno. Znači da sebi smanji porez. Jesi
čula, to bi lud znao.
- Znači 2011. će se živeti mnogo bolje...
- Onako, mnogo bolje, da oni budu
još dve godine na vlasti. A prognozeri kažu da će 2012. smak sveta. Hvala
bogu što ćemo
makar jednu godinu proživeti lepo.
- Jeste, jeste i to sam slušala. Ali samo da Borisu kaže,
da i Borisu prenese to pismo da ne bih Borisu naknadno pisala. Da pitam Borisa
ko je postavio Dragutinovićku, da pitam Borisa ko je
ponovo postavio Dinkića i svih sedamnaest plus.
Malo ih ima u stranci a svi su na velikim položajima.
Ali Dinkić i Đelić, ja ću da napišem, ono đubre, Đelić, kupljena mu kola od
80.000 evra, kupili su Đeliću. Što ih nije kupio u Francuskoj? Što je došao ovamo kad mu je bolje, nego su ga zvali. Što nije kupio tamo kola... Nego je
ležao na tetkinom kauču.
- E, nešto sam htela za Dinkića. Sad uvlači građane u ove kredite, da bi
u banku davali pare. Šta će biti posle, kad je on slagao narod za akcije? Ja sam
uzela ono, hiljadu sedamsto.
- I ja sam. Ali imam pet akcija.
Koliko akcija košta, ja ne znam.
- To se uzima potvrda. Samo
potvrda da imate pravo.
- To imam. Nego akcije, to nisam
upoznata. To ne znam, nisam nikoga pitala. Hvala vam gospođo što ste prišli, ja vas možda ne bih ni poznala, jer
sam preokupirana, jer sam, znate, preokupirana...
- Penzija jeste mala, šta vredi, čuvajte samo zdravlje.
- Šta vredi. Pretprošle godine
oko stana, rat oko stana, zaradila sam anginu pektoris...
- Zato, nemojte da se sekirate
zbog nečega što ne možete da ispravite.
- Sve to znam, sve ja to znam,
sve najbolje, al' ne vredi. Srešćemo se preko popadije,
preko popadije! I želim vam sve najbolje, ako preživimo!
Milanovac, piše se, policija
sakuplja flomastere. Ima flomastera ispod ruke i u slobodnoj prodaji.