https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Mizerija

Mizerija

Kruševac: robovlasnièka škola urodila plodom

 

Loše sabiranje, odlièno oduzimanje

 

Kruševac veæinu ljudi asocira na cara Lazara i neka davna, slavna vremena. Stanovnici ovog grada, meðutim, automatski pomisle na visoku nezaposlenost, nizak standard i neke sitne duše koje im dodatno zagorèavaju ionako veæ dovoljno gorak život

 

Igor Milanoviæ

 

Branislav i Nebojša Kostiæ upisani su kao vlasnici kruševaèkog preduzeæa za trgovinu na malo KTK-Komerc d.o.o. sa uplaæenim kapitalom od skoro 4,5 miliona evra. Kod radnika se kao gazda pojavljuje jedino direktor Nebojša.

KTK Komerc je svrstan meðu srednja preduzeæa po velièini i prošlu godinu je završio sa dobitkom od 55.582.000 dinara. Direktor je prvo iskazao za nekih osam miliona niži dobitak, ali je to ispravljeno. Dešava se da se neko zabuni kod sabiranja brojki od kojih se obiènom èoveku zavrti u glavi.

Èudnovato je da se Nebojši Kostiæu isto dešava i kod prebrojavanja radnika, i to veæ godinama unazad. Tako je 2008. godine prijavio da ima 67 zaposlenih da bi se na kraju utvrdilo da ih ima 78. Prošle godine je bio još zaboravniji, tako da je prijavio njih 98, a u stvari, bilo ih je 121.

Kostiæeva zaboravnost predstavlja veliku boljku. Njegov bivši radnik Slavoljub Stankoviæ ga je zbog toga 19. oktobra prijavio inspekciji rada, jer mu je satnicu stalno obraèunavao umanjenu za 6,37 dinara, što je celih pet odsto. Radnim ugovorom sklopljenim 1. avgusta 2010. godine bilo je dogovoreno da Stankoviæ od KTK Komerca kao nadoknadu dobija 129,10 dinara po radnom satu, dok je realno dobijao samo 122,73 dinara. Tako je samo u avgustu ove godine na ovaj naèin Stankoviæu plata bila umanjena za nešto više od 9.000 dinara. Ako je isti sluèaj i kod ostalih zaposlenih, onda svakog meseca Nebojša Kostiæ svojim radnicima zaboravi da podeli više od 1.500 evra. Nije nam poznato da li je toliko dementan a zaboravi i da pare stavi u sopstveni džep.

I kod radnog vremena Kostiæa izdaje seæanje. Po radnom ugovoru, ali i po Zakonu o radu, redovno radno vreme iznosi osam sati dnevno uz dva slobodna dana nedeljno. U KTK Komercu radi se devet sati dnevno uz samo jedan slobodan dan nedeljno. U platnom obraèunu koji nam je dostavljen na uvid, ovih prekovremenih sati nema, pa je na taj naèin Stankoviæu u avgustu umesto 234 radna sata obraèunato samo 176. Kao što smo veæ pomenuli, uz ionako umanjenu satnicu od pet odsto.

Posle svega što je "zaboravljeno" ovom radniku je tog meseca isplaæeno 23.490,52 dinara, umesto 32.626,20 dinara.

Radnice u prodavnicama KTK Komerca, po izjavama svedoka, prolaze još gore. Iz nekog razloga Kostiæi u svojim radnjama nemaju devojke starije od 25 godina. Kada dobije prijavu na konkurs za zapošljavanje, koji je veæ godinama neprekidno otvoren, jer mnoge prodavaèice posle kratkog vremena pobegnu glavom bez obzira, Nebojša Kostiæ od kandidatkinje traži i fotografiju, koju onda pokazuje ostalim zaposlenima pitajuæi ih: "Da li je ova dovoljno dobra za mene?"

Kada se konaèno odluèi koga æe da zaposli, ta (ne)sreænica poèinje da radi najmanje devet sati dnevno, bez pauze za obrok i bez prava na godišnji odmor. I sve to za nekih 17.000 dinara meseèno! Ona radnica koja bi da se porodi može odmah da se oprosti od svog radnog mesta. "Uvek æe se naæi neko ko æe da pristane na moje radne uslove", prièa Kostiæ po preduzeæu.

Skoro svaki dan Kostiæ u svojim prodavnicama pravi popis robe. Doðe pred kraj smene, a onda radnice tera da rade inventar. Tako se radno vreme produžava i na 12 sati dnevno. Prekovremeni rad je, naravno, kuluk za gazdu i nigde se ne pominje na platnim listama.

Kada se neka radnica pobuni zbog takvih uslova, Kostiæ "utvrdi" da je baš u njenoj smeni nastao manjak i jednostavno je otera s posla uz istovremeno odbijanje manjka od plate. Da napomenemo, veæina radnica su samohrane majke kojima je i takav ropski rad jedini naèin da prehrane porodicu.

Uz sva pobrojana zla, letos se na nesreæne radnice KTK Komerca obrušilo još jedno. U Kruševcu su se pojavile falsifikovane novèanice od 500 i 1.000 dinara, solidne izrade, koje golim okom nije bilo moguæe otkriti. Kostiæ je, naravno, "zaboravio" da kasirke snabde neophodnim aparatima s ultraljubièastim svetlom, tako da jadne žene nisu mogle da utvrde koja je novèanica prava, a koja nije.

Zato je gazda to lako utvrðivao i svakoj kasirki od plate odbijao pronaðene lažnjake. Veæina žena je æutala i trpela kako bi prehranile svoju decu, a one koje su se pobunile završile su na ionako prebukiranom birou za zapošljavanje.

 

 

 

Iako zaboravan kada su u pitanju plate i uslovi rada, Kostiæ nikada ne zaboravi da "neposlušnim" radnicima podeli - otkaze.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane