In memoriam
Nekrolog s povodom:
Nikola Simiæ (1944-2010)
Kakva bruka, kakva tuga od otkriæa
Dugo na prstima
nabrajam sve Nikoline drugare, prisutne. Kakvo bolno saznanje, s druge strane,
kakav sjajan izbor prijatelja - Binge, Brka, Profa, Viki, Zoki. Taèka, u znak neopravdano odsutnih
Ljubiša Panić
Suzbijam oèaj i tražim nove razloge za nadu... Uvek isto (o)seæanje...
Uvek nekako tražim sebe u èuvenoj Sartrovoj reèenici svaki put kada se vratim s Bežanijskog groblja, kad...
Ništa se promenilo nije ni minule subote kada smo obeležili
godinu otkad se naš Nikola odjavio iz života... kad smo se vratili u njegov skromni dom. Taènije,
u mnogo komforniji tastov stan na istom spratu stare novobeogradske lamele.
Jedini naslednik Pavle s bolnom grimasom, danima uvežbavanim
osmehom usmerava - desno rodbina, levo prijatelji. Stidljivo sedamo u masivne
maslinastozelene fotelje, žalnim pogledom tražimo
jedni druge... Nikome, razumljivo, nije do velike prièe.
Al' red je red, opet, jed je jed...
Fotografska seæanja naviru rafalno, snažne emocije želudac
pretvaraju u pire. Ne progovaramo, još... Èangrljanje
leda u viskiju buši kamenu tišinu... Gutljaj, dva, za pokoj duše, za prijatelja. Valja se,
kažu.
Dugo na prstima nabrajam sve Nikoline drugare, prisutne. Kakva bruka, kakva
tuga od otkriæa. S druge strane, kakav sjajan izbor prijatelja - Binge, Brka, Profa,
Viki, Zoki. Taèka, u znak neopravdano odsutnih. Što se moje malenkosti tièe,
otpisanih i iskljuèenih za sva vremena.
Samo, ne znam kako æe(te), tuberanski izbljuvci, duhovni bogalji, Nikoli na oèi...
jednog dana. Kako? Smisliæe bednici veæ nešto, izgovoriæe se nedovršene duše vešto. Poznajuæi Nikolu, njima uludo arèenje pizduljive im energije.
S potonjim u vezi, nisam se pisanom reèju minule zime, preciznije
reèeno, 14. februara oprostio od mog Nidžonija... Nisam ni imao
redakciju, opet, nisam ni hteo da molim negdašnje kolege za
nekoliko "karaktera"... Nisam, najiskrenije, imao ni dovoljno kuraži.
Obiliæevu petlju i Vukadinoviæevu veštu ruku, mislio sam,
da se natpisujem s boljima od sebe. S Nikolinim dugogodišnjim
prijateljima po peru, s njegovim dužnicima u poslu, u životu.
Omutavili su, vilièno okoštali, naprasno. Nekrološku apstinenciju nevešto
pravdali urednièkom (samo)voljom. Izuzev dobrih i poštenih, Miroslava Vislavskog
i Nebojše Petroviæa. Znam, njima je najmanje èinio. Najmanje bio potreban. Znam, jer
naše poznanstvo ima dugo vreme.
Elem, Nikolu sam upoznao sredinom osamdesetih godine XX veka u mojoj matiènoj
redakciji, u našem Tempu. Bio je...
Bio je sve koji bi mu stali na crtu! Kasnije o tome, jer onovremeni glagol "biti" ili danas odomaæeniji "tuæi"
pristaje uz Nikolu kao šal na vratu... Zaista, pisao je i makljao fajterski. Spektakularno! Iz tog
razloga bih voleo da talentovani sledbenici èitaju Nikolu, ne kao
novinara komentatora veæ kao cara kolumni i intervjua, mnogo nezgodnog. On je, odista, bio korifej
pisane reèi i nezgodan. Mnogo...
Dakle, bio je odista netipièan lik u redakciji. S uvežbanim
pogledom snajperiste, nabubrelim bicepsima i debelim vratom blago povijenim od
zlatne kajle k'o prst debele odavao je utisak urbanog gladijatora, mislio sam,
zalutalog u novinarstvo. Pitam svog prvog uèitelja Branka Markoviæa:
"Bajk, koji je, bre, ovaj drvoseèa?" Njegov u trenu namrgoðeni
izraz lica govorio je više od reèi, ja istog trena shvatih da je reè o redakcijskom tabadžiji.
Podigavši obrve, vešto prošaputa: "To je, ludaèe, Nikola Simiæ!" Daaaj, bre... Nikola... Simiæ... Da l' da ustanem,
servilno pružim ruku broju jedan tada najtiražnijeg jugoslovenskog i
balkanskog sportskog nedeljnika. Da l' da, uuuh...
Nikolu sledeæe nedelje nikako nisam uspevao da sretnem, šatro sluèajno
zapodenem pomirljiv razgovor s idolom. Žurnalistièkim,
kasnije sam spoznao i životnim. Pitam gde je Nidža, kažu uglas, naljutio se
nešto na Tošu (Tomislav Markoviæ, glavni i odgovorni urednik - prim. aut) i zapalio kuæi. Èovek
je, ispostavilo se, otišao i vratio se tek nakon godinu i po dana! Toša ga je vodio u
listi kao da radi. Iz straha, iz poštovanja. Ko bi ga znao, u
potonje želim više da verujem.
Kada sam prvom prilikom, doduše, u drugom pokušaju, pronikao u njegov štim,
shvatio sam da nije imao rezervnu varijantu: ili lav ili ništa. S tim u
vezi, lelemudi Nikoli dar nisu oprostili. Punio je šlajfne
s teško opisivom lakoæom, svojeruèno. Kako je smatrao, kako je mislio. Nikada sa zadrškom,
nikada za tuði raèun. Reèju,
bio je svoj, svojcijat. Pogotovo kada je do srži ogoljavao
traumatizovane biografije junaka Bele knjige, kada je kroz njihov lik i
(ne)dela skicirao ovdašnji fudbalski establišment.
S druge strane, umeo je i javno da se izvini starijem i mlaðem,
pismenijem i manje pismenom, pametnijem i glupljem, bogatijem i siromašnijem.
Što sam najviše cenio, nikada nikome za svoje mišljenje. Nikada!
Nikola, jednostavno, nije imao žlezdu u mozgu koja ima
glavnu ulogu u stvaranju oseæanja straha. Ovaj genetski feler,
ispostavilo se, trasirao je njegov životni put bez mnogo
izbora. Bio je jedan od onih koji su šezdesetih godina XX veka
stvarali mangupsku auru Beograda, njegovu vitešku naraciju. Zakone
velegradskog asfalta izuèio je s najvišom ocenom u klasi najeminentnijeg uliènog profesora Miroslava Èite
Èitakoviæa, sa Ljubom Zemuncem, Giškom, Æentom, Batom
Kamenim, Gidrom. Otud i gradska legenda da je mogao jedino da strada od srca
ili od metka.
I bi tako, nažalost. Što se potonjeg tièe, zbilja, njega ste jedino mogli da ubijete - izistinski. Ili, pak, budete
ubijeni!
Bez zrna baruta, razumljivo. Portabl olimpijom, njegovim
najubojitijim oružjem. Njegovim seèivom za tranširanje fudbalskih skotova, u samoodbrani.
Da bude nepovoljnije po njega, najèešæe
je targetirao miljenike Politikine rukovodeæe
vrhuške. Prvi su zazirali od njegovih dinamitnih reèenica,
drugi od njegovog munjevitog krošea. Nemoæni
da se suprotstave, posezali su za sofisticiranim metodama njegovog redakcijskog
pacifikovanja.
Bezuspešno, naravno. Njega nisu interesovala putovanja, urednièka
pozicija, nagrade. Novac. Nikola je bio uvek novinar, za sve druge - novinarèina!
Sada, kada ga je sredinom drugog životnog poluvremena nebeski
trener izveo s terena, ako je za utehu, barem je znao koju je utakmicu igrao.
Nenameštenu, naravno, kao deo njegove novinarske i životne zaostavštine.
Stoga, poenta genijalnih reèi francuskog filozofa, književnika
i autora èuvenog pozorišnog komada Prljave ruke s poèetka ovog okasnelog,
ispostavilo se, nekrologa s povodom, nije samo moje dobrano narušeno
duševno stanje, žal za dragim prijateljem veæ pitanje svih pitanja prilagoðeno
današnjem vremenu, aktuelnom trenutku u sportskom novinarstvu: da li je moguæe
baviti se žurnalizmom èistih ruku.
Teško, razumljivo, u ovoj pastirskoj Srbiji. Lako, naravno, ako ste Nikola
Simiæ ili njemu slièan poslenik pisane reèi. Revolucionar koji zarad esnafske èistote reèju
ubija fudbalske transvestite, novinarske prostitutke.
Najveæeg u svome vremenu, nažalost, više nema. Preselio se
u veènost, u bolji svet. Èasnih žurnalista je, na veliku žalost, sve manje. Malo, premalo za
ovoliko èobana u ovdašnjem fudbalu, u sportu. Parlamentu.
Želim
da verujem da s njim nije upokojeno i novinarstvo sa stavom, sa stilom. Otuda
mi je još žalije
što umalo ne uspedosmo da pokrenemo prvi srpski neudvorièki
sportski list. Afirmativan za èestite, narogušen
za sakate u glavu. Ili, što neinkarnirasmo naš Tempo. Politikin, izvorni. Pravi,
pravcati.
Meni najbolnije što mu se život naprasno i prebrzo potrošio. Prošlogodišnjeg
studenog februarskog jutra, èetrnaestog... a da nije okonèao
ovaj preostali, jedan jedini ovozemaljski posao.
Opet, važno je da je sve profesionalne i životne cehove platio
pre nego se vinuo u carstvo senki. Otmeno, gospodstveno.
Sve profesionalne lomove, stotinak tužbi fudbalskih kuronja,
pretnje lokalnih, republièkih i federalnih revolveraša rešio sam i u svoju korist
kako i dolikuje urbanom samuraju raskreèenog i u cijanid umoèenog
pera...
Poèivaj u miru, legendo. Novinarèino! Èoveèino!
Dobri brate moj.
Važno je da je sve profesionalne i životne cehove platio pre nego se vinuo u carstvo senki. Otmeno,
gospodstveno.