(P)likovi
Trojica savetnika apokalipse: konačna propast
zagarantovana
Savetnici
nametnici
Potpredsednicu Vlade Srbije Vericu Kalanović savetovaće tri
poznata srpska "privrednika" - direktori "Metalca"
Dragoljub Vukadinović, "Sintelona" Nikola Pavičić i kompanije
"Todor" Mirko Todorović. Vukadinoviću i Pavičiću čak je - oni su to i
sami potvrdili - nuđeno da budu potpredsednici Vlade Srbije ali su oni to
odbili da bi pristali da svojim iskusnim savetima pomognu "da Srbiji krene
nabolje". Ko su ljudi koje Mlađan Dinkić uzima kao savetnike svojoj
naslednici na mestu potpredsednika Vlade? Podsećamo čitaoce na tekstove kojima
smo opisivali njihov lik i (ne)dela. Kakvi ministri, takvi im i savetnici.
Pljačkaće sve dok ih ne pohapsimo
Milica
Grabež
Dragoljub Vukadinović,
novi savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice Kalanović, direktor je
fabrike Metalac iz Gornjeg Milanovca. Po merilima ove vlasti on je uspešan
privrednik, zaslužan
građanin, biznismen, stručnjak od kojeg se može naučiti. I zaista, od
gospodina Vukadinovića oni koje savetuje mogu da nauče kako da opelješe državu,
njen budžet,
javna preduzeća...
Teflonski don Dragoljub
Dragoljub Vukadinović,
za prijatelje "teflonski don", brzo se snašao u ulozi člana uprave
fudbalskog kluba Partizan, koji je decenijama leglo najcrnjeg kriminala.
On je pre nekoliko godina postao desna ruka Žarka Zečevića i Danka Đunića.
Zapravo, uloga lopova za njega i nije bila toliko nova, ali se sredina u kojoj
trebalo da operiše
dosta razlikuje od njegovog prirodnog staništa, gde se velikom
brzinom afirmisao kao ozbiljan kriminalac - Gornjeg Milanovca. Kombinacije koje
je pravio sa svojim direktorima i pojedinim političarima počeo je da pravi sa
Zekom i Dankom. Njih dvojica su uzeli da ga na brzinu obuče kako se grade stadioni
i prodaju igrači, a ako negde zapne, zna se gde će naći Bjekovića - u
njegovoj kancelariji.
Falsifikovanje faktura,
milionske nabavke preko braće i sestara, šurovanje sa stranim
partnerima u procesu dokapitalizacije Metalca, tajni sastanci s Đunićem
i "grupom privrednika" za vreme najvećih privatizacionih afera u
Srbiji, kao i mnoge druge mutne radnje, privukli su pažnju istražnih
organa, koji su se jedno vreme intenzivno bavili ispitivanjem poslovanja
"teflonskog dona". Sumnjive Vukadinovićeve kombinacije već su bile
pod lupom okružnih
finansijskih inspekcija, sudstva i policije, ali je on vrlo umešno
uspevao da ih namiri debelim kovertama, automobilima i plaćenim letovanjima.
Zbog svakojakih zataškavanja, istraga o njegovom poslovanju prešla je
granice lokalnih nadležnosti i stigla pravo do "velikih
igrača".
Nije tajna da je kao
član "rukovodnog organa" u FK Partizan, u raspodeli kolača,
kada su deljene kuće po Atini, pored Zečevića i Đunića, svoj deo ugrabio i
Dragoljub Vukadinović, koji sada, konačno, može da se baškari u
svojih 1.000 kvadrata "grčkog stila" i da na miru troši pare
radnika Metalca i građana Gornjeg Milanovca.
Uprkos jakoj podršci
privrednika i političara sumnjive prošlosti,"teflonski
don" nije izabran za predsednika Privredne komore Srbije na izborima 2004.
Bilo je suviše
očigledno da je izbornu kampanju za Vukadinovića kreirao i vodio Danko Đunić,
koji je sa svojom hordom tajkuna želeo da konačno zavlada
tokovima novca u Srbiji. Veto na izbor kriminalca za novog predsednika Komore
stavili su i strani partneri i ulagači, koji su se s pravom bojali da ih
Vukadinović ne pokrade.
Paša
palnački
Ali, od sad će ovaj
čovek svojim veštinama
učiti potpredsednicu srpske vlade, desnu ruku Mlađana Dinkića, uništitelja
srpske privrede. Za svaki slučaj, tu je i Nikola Pavičić,
"privrednik" iz Bačke Palanke, da pripomogne svojim iskustvom.
Operacija pljačke malih
akcionara nadaleko poznate kompanije Sintelon iz Bačke Palanke, izvedena
u režiji
direktora Nikole Pavičića, inače zagriženog pristalice bivšeg režima,
bila bi potpuno promašena i neuspela da se u spasavanje opljačkanog
plena nije uključio Bojan Pajtić lično i njegovo privatno pravosuđe u
Novom Sadu. Tabloid je svojevremeno objavio detaljnu tehnologiju ove
tragikomične tranzicione prevare.
Fabrika Sintelon iz
Bačke Palanke bilo je uzorno preduzeće, ponos i dika Srbije i Vojvodine. I
direktor ovog preduzeća Nikola Pavičić uživao je ugled velikog
privrednika. Bio je uticajan drug, a potom gospodin.
Za vreme Miloševićeve
vlasti Pavičić je bio i značajan partijski funkcioner, prijatelj i poštovalac
lika i dela Mihalja Kertesa. Do 5. oktobra 2000.
godine, Pavičić je iz dna duše, kako je govorio,
mrzeo "žutu
gamad", misleći, naravno, na članove DS-a. Posle ovog datuma Pavičić
postaje štićenik
"žute
gamadi". Njegov zet Saša Vitošević,
kao
ekspert G17 plus, postaje savezni ministar za poljoprivredu. Zet pokriva tasta
i sve njegove lopovluke, pa stotine miliona evra ostaju u njihovoj kući. A
pljačka koju je smislio njegov tast, nekada važan crveni drug, momačka
je.
Fabrika Sintelon
iz Bačke Palanke privatizovana je po odredbama Zakona o privatizaciji 1997. Po
tada važećem
zakonu akcije Sintelona dobilo je 5.830 akcionara, uglavnom zaposlenih i bivših
radnika, penzionera, mada se u toj grupi našlo i akcionara, za koje
se ne može
utvrditi po kom su osnovu dobili taj status. Skupština akcionara Sintelona
donela je odluku o upisu akcija malih akcionara 1998. godine, ovlašćujući
UO fabrike da raspiše javni poziv malim akcionarima za upis akcija.
Grupa akcionara Sintelona dostavila je Tabloidu nekoliko stotina
dokumenata koji dokazuju veliku pljačku ugledne srpske i vojvođanske fabrike.
Njihov punomoćnik, advokat Slavko Aničić, pomogao nam je da uđemo u
sistem koji je smislio gospodin Nikola Pavičić sa svojom kamarilom, a radi
pljačkanja malih akcionara.
Naime, UO Sintelona
je oktobra 1999. pozvao male akcionare, njih 5830, da upišu svoje akcije. Svaki
akcionar je imao pravo da kupi po 60 akcija, čija je tadašnja vrednost, prema
javnom pozivu, vredela oko 36 hiljada dinara, odnosno prema sadašnjoj
vrednosti evra, oko šest hiljada evra. Akcionari su imali pravo na
bonus, odnosno popust, te su, pojednostavljeno predstavljeno, mogli svoje
akcije da kupe za po 18 do 24.000 hiljade tadašnjih dinara i to na
otplatu tokom šest
godina ili jednokratno. Međutim, prekoračujući svoja ovlašćenja, UO Sintelona
je u pozivu za upis i kupovinu akcija iz drugog kruga svojinske transformacije Sintelona
predvideo samo jednokratno plaćanje ovih akcija. Odazivajući se pozivu UO Sintelona,
samo 36 akcionara uspelo je da kupi svoje akcije!
Potom predsednik UO Sintelona
Pavičić sprovodi pakleni plan u delo. Fabrika iz Bačke Palanke osniva tri
ćerke-preduzeća: Sintelon plus, Sintelon invest, Sintelon Evroprom...
UO poziva akcionare da
svoje akcije otkupe tako što im Vojvođanska banka
"čini" i dozvoljava da uđu u minus od 18 hiljada dinara, odnosno do
visine cene koju treba da plate Sintelonu za tih 36 akcija, nakon
umanjenja za bonus! Odmah po upisu, ovi akcionari su bili dužni, po
obaveštenju
UO, jer je tim bila uslovljena kupovina ovih akcija, da svoje akcije prodaju
preduzećima-ćerkama Sintelona. Svaki akcionar dobija novac koji je
platio preduzeću za kupovinu akcija, koji se vraća Vojvođanskoj banci, koja im
je dozvolila minusni saldo na njihovim računima, i plus 2.365 dinara, bez
obzira koliko su imali akcija. U to vreme, od ukupno 5.830, njih 5.794 kupuje i
istovremeno prodaje ove akcije i za svoje akcije dobija po 2.365 dinara,
koliko, ustvari, tada vredi - 100 nemačkih maraka!
Koliko je, ustvari,
Pavičić, sa svojom kamarilom, opljačkao akcionare Sintelona? Na ovaj način
otkupljene akcije, ćerke Sintelona u prvoj polovini 2000. godine prodaju
ruskoj kompaniji KrovljaiPolimeri posle 18 meseci po ceni od 32 evra po
akciji. Dakle, da su mali akcionari prodavali svoje akcije ruskoj kompaniji,
prodali bi ih za 1.920 evra, ili 3.840 maraka. Na svakom akcionaru Pavičić i
kompanija zaradili su po 1.820 evra!
Shvatajući na koji način
su opljačkani, grupa malih akcionara podnosi tužbu Opštinskom
sudu u Bačkoj Palanci, tražeći da sud poništi
prodaju akcija od strane akcionara ćerkama Sintelona kao nemoralnu i
nezakonitu, jer je, pored ostalih razloga, akcionarima uskraćena i mogućnosti
da ove akcije kupuju na otplatu od šest godina što je
bilo u suprotnosti sa odlukom Skupštine akcionara iz 1998.
o svojinskoj transformaciji Sintelona.
Sudija Miodrag Samardžija ne podleže
pritiscima i Opštinski
sud u Bačkoj Palanci donosi odluku da uvaži tužbu
malih akcionara. Nastaje panika, Sintelon izjavljuje žalbu
Okružnom
sudu u Novom Sadu, u kojoj navodi, da ako presuda bude potvrđena, fabrika će i
ostalim malim akcionarima morati da isplati oko 50 miliona evra! Toliko su
Pavičićevi ljudi proračunali da su opljačkali ove akcionare, njih 5.794!
I počinje trgovina, u koju
se uključuje nezaobilazni Bojan Pajtić! Na njemu je da sredi da presuda sudije
Samardžije
bude preinačana, a tužba grupe akcionara odbijena. Kako su tekli
pregovori sa Bojanom Pajtićem da se, preko sudskih organa zataška
pljačka Sintelona teško je dokazati. Ali, da
su u igri bile velike pare, nije teško zaključiti.
Okružni sud
u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija - Vesne Šoti, kao predsednika veća,
i sudija Lidije Đukić i Suzane Guduraš, kao članova veća,
doneo je 22. maja pre tri godine presudu kojom je preinačio presudu Opštinskog
suda u Bačkoj Palanci i odbio tužbeni zahtev grupe malih
akcionara Sintelona kao - neosnovan!
Tako je na Pavličićevu
pljačku stavljena tačka.
Kuku Todore
Treći savetnik gospođe Kalanović je Mirko Todorović, vlasnik
konfekcije Todor iz Niša.
- Čuo sam da je u jednom selu zasedao opštinski odbor DS Vrnjačke Banje i da je doneta odluku o mom
isključenju iz stranke. Iako zvanično ništa nisam dobio, podneću
to dostojanstveno. Ja volim DS, ja sam je stvarao, ona mi je u srcu - izjavio
je gospodin Todorović u junu prošle godine, nakon što je dobio od DS-a crveni karton.
A dobio ga je jer je pristupio Dinkićevom pokretu Ujedinjeni
regioni Srbije. Zauzvrat, Mlađa mu je progledao kroz prste, oprostio porez,
anuitete kredita...
- Ja u poslednje tri godine nisam pozvan ni na jedan skup
DS-a, a kad sam ih zbog toga javno kritikovao, zvali su me na jednu slavu - požalio se prošlog leta Todorović.
Ima, dakle, Verica i gaće da nam skine, a Todor da nas potom
obuče.