Kriminal
"Zmaj":
kako su udruženi miševi "privatizacijom" progutali giganta mašinske
industrije
Aždaje
uništile zmaja
Nakon privatizacije "Zm" jasno je da su braća Milan i Bogdan Rodić preduzeće kupili u nameri da
potpuno unište proizvodnju i da prigrabe 18 hektara atraktivnog građevinskog
zemljišta. -
Prvi
potez kupaca je bilo sečenje i rashodovanje velike
količine mašina, inventara,
alata, rezervnih delova i repromaterijala. - Imovina "Zmaja" je u startu
stavljena pod hipoteku kod "Metals
banke", kako bi Rodić mogla da realizuju
kupovinu "Vršačkih vinograda"
Piše: Insajder
E-2
Slom nekadašnjeg giganta srpske privrede, Industrije
poljoprivrednih mašina Zmaj iz Zemuna, predstavlja jednu među stotinama
propalih i razbojničkih privatizacija, koje su
sprovele tzv. demokrate. Lider koji je nekada godišnje proizvodio i do 1.200
kombajna, prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, poslednji
kombajn je napravio 2006. godine.
Danas je u Zmaju zaposleno oko 70 radnika,
dok je u momentu privatizacije, odnosno u decembru 2006. radilo 643 radnika.
Četiri godina nakon prodaje Zmaja ispostavilo se tačnim ono što je u
trenutku prodaje bilo očigledno svakom radniku ove fabrike i mislećem čoveku u
Srbiji. Zapravo, ispostavilo se da Zmaj nije kupljen radi održavanja
kontinuiteta i unapređenja kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih mašina, već
zbog 18 hektara građevinskog zemljišta koje se prostire na atraktivnoj
lokaciji.
Da je kupcima zemljište bilo osnovni motiv da pazare Zmaj,
najbolje ilustruju profitabilni hipermarketi koji se danas prostiru na
lokaciji ovog preduzeća. Međutim, na hipermarkete koji su golim okom očigledni,
nadležni u državi žmure, jer ne žele da se zamere tajkunima kojima zemljište
Zmaja" puni džepove.
Ime kupca "zona
sumraka"
Industrija poljoprivrednih mašina Zmaj iz Zemuna
privatizovana je metodom javnog tendera, 22. decembra 2006. godine, kada je
potpisan kupoprodajni ugovor sa kupcem. Konzorcijum kupaca su činila pravna
lica D Arcy&Platt iz Beograda, Finpro LLC iz Delavara, Agrocoop
iz Beograda i Figra iz Beograda.
Prodajna cena Zmaja iznosila je 1.005.000 evra,
uz obavezu kupca da investira dodatnih osam miliona evra, odnosno dva
miliona evra za prvu godinu i šest miliona evra za pet godina. Nameće se
pitanje zašto država nije blagovremeno reagovala kada je videla da kupac Zmaja
mešetari pokušavajući da izigra preuzete kupoprodajne obaveze!?
Prema određenim informacijama, u medijim se privatizacija
Zmaja povezuje sa trenutno najpoznatijim domaćim narko-bosom Darkom
Šarićem. Kako? Naime, ovlašćeni predstavnik konzorcijuma koji je kupio Zmaj
i predsednik upravnog odbora ovog preduzeća bio je Pavle Bašić. U
oktobru 2010. policija je uhapsila Bašića zbog "pranja para" i mahinacija u beogradskom preduzeću IKL. Tužilaštvo za
organizovani kriminal tereti Bašića da je sa grupom Darka Šarića učestvovao u
zloupotrebama prilikom prodaje imovine preduzeća IKL, čime je toj firmi naneta
šteta od 9,2 miliona evra.
Sa druge strane, vlasnik Zmaja je trenutno
kompanija Rodić MB iz Novog Sada, čiji su vlasnici braća Milan
i Bogdan Rodić, pa tako i ne čudi što se na nekadašnjem zemljištu Zmaja
nalazi hipermarket Roda.
A izveštaji Agencije za privatizaciju potvrđuju da je po
različitim osnovama, odmah nakon privatizacije, nekoliko firmi u vlasništvu Rodića,
kooperiralo sa preduzećem Zmaj.
Da je prodaja Zmaja izvršena na krajnje
problematičan način, da je privatizacioni ugovor napisan u korist kupca, kao i
to da su kupoprodajne obaveze perfidno prolongirane, ukazuje dokumentacija
Agencije za privatizaciju.
Naime, Agencija za privatizaciju je 13. decembra
2006. godine, u 13 časova i 33 minuta, uputila dopis na e-mail
adresu Pavla Bašića. U tekstu spornog e-maila, koji je potpisala
rukovodilac projekta u Centru za pravne poslove Agencije za privatizaciju Snežana
Dunjić, navodi se sledeće:
"Poštovani gospodine Bašić,
dostavljamo Vam konačan nacrt ugovora o prodaji kapitala IPM Zmaj a.d. u
restrukturiranju, u koji je Agencija za privatizaciju implementirala sve
promene koje su nastale tokom naših dosadašnjih pregovora.
U vezi sa tim, obaveštavamo vas da je predmetni nacrt
ugovora, koji je u prilogu ovog mejla, konačni stav Agencije za privatizaciju,
u odnosu na sva dosadašnja otvorena pitanja, te u tom smislu možete
smatrati da su u njemu dati krajnji ustupci kojima su vaše obaveze, kao
kupca, po predmetnom ugovoru smanjene.
Molimo Vas da nas u što kraćem roku obavestite o tome da
li prihvatate ponuđeni tekst Nacrta ugovora, kako bismo pravovremeno izvršili
sve neophodne radnje za potpisivanje predmetnog ugovora".
Sila "Boga" ne moli
Samo devet dana nakon nastanka ovog mejla, tadašnji
direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić i predstavnik
konzorcijuma kupaca Pavle Bašić potpisali su privatizacioni ugovor i Zmaj
je prodat. Međutim, nacrt ugovora i verzija konačnog ugovor o privatizaciji Zmaja
znatno se razlikuju u jednom "detalju"
koji svakako nije zanemarljiv. Naime, u nacrtu ugovora koji je Agencija
dostavila mejlom Bašiću, u tački 8.3.3. (b) "Dodatne obaveze kupca", stoji da kupac u periodu od pet godina
od dana ispunjenja obaveza neće bez prethodne pisane saglasnosti Agencije
založiti ili opteretiti imovinu subjekta privatizacije, čija je vrednost veća
od 30 odsto vrednosti ukupne imovine Zmaja prema poslednjem
bilansu. Međutim, u konačnom ugovoru koji je potpisan napravljen je novi
ustupak kupcu, pa je procenat imovine koja se može opteretiti sa 30
povećan na - 35 odsto.
Dakle, ovaj primer ukazuje da je Agencija za
privatizaciju u samom startu preduzela mera da buduće privatizacione obaveze
kupca prilagodi isključivo njegovim potrebama, interesima i ciljevima.
Na zahtev odbora samostalnog sindikata Zmaja,
Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju je 17. septembra 2007. izvršio vanrednu
kontrolu poslovanje novog vlasnika. Praktično, deset meseci nakon
potpisivanja kupoprodajnog ugovora kontrolori Agencije su sačinili izveštaj o
vanrednoj kontroli u Zmaju(br: 352/01, od 9. oktobra 2007).
Prave namere novog vlasnika Zmaja potvrđuje
činjenica da je, pet meseci od privatizacije, upravni odbor Zmaja doneo
dve odluke o tome da se imovina preduzeća koristi kao hipoteka kod Metals
banke a.d. iz Novog Sada, a za potrebe davanja garancija preduzeću Rodić
MB Invest.
U prvom slučaju Rodić MB Invest je hipotekom na
imovini Zmaja, uspeo da obezbedi bankarsku garanciju radi kupovine
društvenog preduzeća Vršački vinogradi iz Vršca.
Na potpuno isti način, Rodić MB Invest je
preduzeću NLB Interfinanz Ag iz Švajcarske obezbedio deviznu garanciju u
visini od 3.965.469 evra! Dakle, vrednost imovina Zmaja nad kojom
je kupac uspostavio hipoteke iznosi 24,26 odsto ukupne imovine
preduzeća, a kontrolori su uočili da je u oba slučaja hipoteka stavljena
- na istu imovinu.
Kontrolori su konstatovali da izdavanje garancija za
poslovne aranžmane preduzeća Rodić MB Invest praktično nije moglo da ima
bilo kakvu vezu sa preduzećem Zmaj. Zbog toga je od kupaca Zmaja
zatražen ugovor ili bili kakav drugi pravni akt između spomenutih firmi, ali je
kupac rekao da takav akt ne postoji.
Međutim, Agenciji za privatizaciju je naknadno
dostavljen protokol, kojim Rodić MB Invest izražava spremnost da
za finansiranje tekućih potreba Zmaja obezbedi beskamatnu pozajmicu od 535,8 miliona dinara.
Do realizacije ove pozajmice je zaista i došlo, ali
uplata pozajmice izvršena je preko pravnog lica Agencija za krizni
menadžment d.o.o. Novi Sad.
Ubrzo potom, Agencija za krizni menadžment je kod Metals
banke uzela kredit u iznosu od 313.727 evra, da bi taj novac pozajmila
(zavisnim) preduzećima Zmaj FOP i Zmaj Srce.
Kao garancija za vraćanje ovog kredita, hipoteka
je ponovo uspostavljena na imovini Zmaja.
Alati i delovi staro gvožđe
Jedna od ugovornih obaveza kupaca Zmaja bila je i
to da se ne sme preko pet odsto vrednosti imovine Zmaja prodati,
preneti ili na drugi način otuđiti. Kontrolori Agencije za privatizaciju su
utvrdili da je upravni odbor Zmaja, samo pet meseci nakon
privatizacije, doneo niz odluka o otpisu rashodovane imovine koja je imala
učešće od 7,67 odsto u vrednosti imovine Zmaja. Knjigovodstvena
vrednost otpisane imovine je iznosila 116.836.671 dinara (na dan 31.
decembra 2006), a iz specifikacije se vidi da je reč o velikoj količini sitnog
inventara, rezervnih delova, alata i repromaterijala.
Održavanje kontinuiteta proizvodnje u periodu od pet
godina, jedna je od najvažnijih ugovornih obaveza na koju su se kupci Zmaja
obavezali. To podrazumeva ostvarenje prihoda od prodaje robe i usluga, na jednakom
ili većem nivou u odnosu na 2005. godinu (227,2 miliona dinara).
Zmaj je privatizovan decembra
2006. godine, a upravo te godine je proizvedeno 10 kombajna, 110
berača, 40 prikolica i 4,61 tona rezervnih delova i sitnih
proizvoda.
"Utvrđeno je da u periodu od
12 meseci nije ostvaren kontinuitet poslovne delatnosti subjekta
privatizacije, odnosno da ostvareni prihodi od prodaje proizvoda i usluga u
prvoj godini čine svega 9,4 odsto u odnosu na prihode od prodaje
proizvoda i usluga 2005. godine", ocenjuje se rezultat rada novog vlasnika
Zmaja u jednom od izveštaja Agencije za privatizaciju.
Zatim, u periodu od oktobra 2008. do marta 2009.
kontinuitet prihoda od prodaje je niži za 25,11 odsto. A period od juna
2009. do marta 2010. prikazana je prodaja proizvoda i usluga u iznosu od 227,4
miliona dinara, što je na istom nivou kao i 2005.
Kontrolori Agencije za privatizaciju beleže i to da u
2007. nije bilo organizovane proizvodnje u Zmaju, ali da se od marta
2007. započinje sa proizvodnjom rezervnih delova i sitnih proizvoda, servisom,
kao i prodajom robe na Divčibarama.
Sa druge strane, član odbora sindikata u Zmaju Branko
Đokić je Agenciju za privatizaciju obavestio da u privatizovanom Zmaju
nije proizvedena ni jedna tanjirača niti bilo koji drugi proizvod.
Prema njegovim rečima, delovi (tifoni) su samo dopremani
u Zmaj, gde su prefarbani i obeleženi kao proizvodi Zmaja.
Njihova proizvodnja se tehnički ne može izvesti u postojećim halama Zmaja,
jer nema konstrukcija, kranova i dizalica. Đokić je Agenciju obavestio i o tome
da sva ulaganja kupca u adaptaciju "sve više liče na tržne centre",
dok su proizvodni kapaciteti isečeni i rashodovani. Na ove Đokićeve
tvrdnje, Centar za kontrolu Agencije u svom izveštaju konstatuje, da "nije u mogućnosti da zauzme konačan stav, jer nije
stručan za davanje mišljenja u vezi sa tehnologijom proizvodnjom".
Vinogradi "blagorodni"
Da novi vlasnik Zmaja ne održava obavezan
kontinuitet proizvodnje u obimu iz ugovora, u više navrata su utvrdili i
kontrolori Agencije za privatizaciju. To je bio dovoljan signal vlasniku da
mora da postupi po nalogu nadležnih, ako misli da privatizacioni ugovor ne bude
raskinut. Gotovo 12 meseci se kasnilo sa obaveznom realizacijom prihoda
od prodaje robe i usluga, koja je morala biti ispunjena u prvoj godini, a koja
nije smela da bude realizovana u iznosu manjem od 227,2 miliona dinara.
I sami kontrolori Agencije su izrazili čuđenje kako je Zmaj, za manje
od šest meseci, uspeo da realizuje prihode od prodaje robe i usluga u
iznosu od 238,1 milion dinara.
Do odgovora na ovo pitanje došlo se nakon što je izvršena
kontrola faktura i transakcija Zmaja, Poljoopreme, Vršačkih
vinograda i Rodić MB Investa. Za dve godine Zmaj je ostvario 217,5
miliona dinara prihoda od prodaje robe matičnim i zavisnim preduzećima,
a svega 7,3 miliona dinara prihoda od prodaje na domaćem tržištu.
Dakle, impozantan promet Zmaj nije napravio na tržišnim principima, već
isključivo zahvaljujući činjenici da je reč o trgovini između povezani pravnih
lica koja su u vlasništvu kompanije Rodić MB iz Novog Sada.
Pri tom, Zmaj nije uspeo da održi proizvodnju iz
registrovane delatnosti, već je radio poslove sklapanja, montaže i dorade na
polufabrikatima.
Kontrolori Agencije za privatizaciju su otkrili da su bez
kalkulacije troškova rađene različite fakture o prodaji proizvoda, koje je Zmaj
dostavljao kupcima na plaćanje, odnosno da je "cena utvrđivana po slobodnoj proceni".
Iz toga se krije činjenica da su kupci Poljooprema i Vršački
vinogradi bili povezana preduzeća u vlasništvu čuvene braće Milana i
Bogdana Rodića.
Investicija od osam miliona evra u Zmaj je
takođe predstavljala ugovornu obavezu za kupce Zmaja, a što je prema
navodima kontrolora Agencije za privatizaciju ispoštovano. Međutim, veoma je interesantan način na koji je ova investicija "ušla"
u Zmaj.
Primera radi, investicioni radovi u halama, vrednosti 529.993
evra, realizovani su preko preduzeća Rodić MB Invest iz Novog Sada.
Većina mašina i aparata za Zmaj je kupljena od preduzeća ABF
investment, sa kojim je poslovni odnos i kompenzacije imala firma Rodić
MB Invest.
Primera radi, za Zmaj je nabavljena i rezač mašina
omnikut (tip 3100) po ceni od 249.270 evra. Ista mašina je
prethodno carinjena na iznos od 132.500 evra, zatim je preduzeće marmont
mašinu prodalo preduzeću ABF investment za 216.913 evra! Na kraju
je ABF investment prodao spornu mašinu preduzeću Figra d.o.o. za 249.270
evra, što je razlika u ceni za čak 32.357 evra.
Kontrolori Agencije za privatizaciju nisu mogli da
komentarišu ovakvu trgovinu, bez procene tržišne vrednosti mašine, jer, kako
kažu, to je posao za veštaka mašinske struke.
Šest zvaničnih izveštaja o
izvršenju privatizacionih obaveza od strane kupca, čiji je autor Centar za
kontrolu Agencije za privatizaciju, potvrđuju da je za raskid ugovora o
privatizaciji Zmaja postojalo dovoljno argumenata.
Izveštaj o prvoj vanrednoj kontroli datira još od
9. oktobra 2007. i drastično se razlikuje od "našminkanog" i "idiličnog"
izveštaja o poslednjoj redovnoj kontroli, koja je u Zmaju izvršena 14.
jula 2010.
Veštački kontinuitet proizvodnje, vlasnici Milan i Bogdan Rodić su "održavali" zahvaljujući sumnjivim poslovima sa ostalim firmama u
kojima su takođe vlasnici. Posebno je problematična vrednost, kvalitet i
kvantitet prikazanih investicija u Zmaju od osam miliona evra.
Zbog čerupanja Zmaja, policija je za sada
uhapsila, a potom iz pritvora pustila samo direktorku Vesnu Miljković,
koja je Agenciji za krizni menadžment iz Novog Sada, ustupila
potraživanja Zmaja od 95,9 miliona dinara, za svega 14,6
miliona dinara.
Međutim, ovo je samo "kap vode u moru" u odnosu na mešetarenje koje je u Zmaju
prisutno od 2006. godine, za koje nadležni u policiji, tužilaštvu i Poreskoj
upravi znaju i uporno ćute.
Sve odneto
"Prvi korak novih vlasnika
je bilo sečenje svega što su u fabrici zatekli. Sekli su alate za proizvodnju
poljoprivrednih mašina koji su izrađeni od čelika velike vrednosti. Isečeno je
i visokoregalno skladište, nova farbara, svi rezervni delovi... apsolutno sav
materijal koji je u firmi postojao. Više desetina kamiona je iz Zmaja
izvezlo čelik koji je prodavan po višoj ceni, a zatim fakturisan po nižoj
ceni", otkriva dobro obavešten izvor iz Zmaja.