Vojska
Uzroci i posledice demokratskog masakriranja
Vojske Srbije
Žuta partija, tužna armija
Samoljublje
dvojice ljudi i sva vlast u njihovim rukama bili su dovoljan razlog da nakon
desetak godina Vojska Srbije bude dostojna sažaljenja, jer je svedena na nivo
lovačke družine i omanje garde za očuvanje demokratskih (ne)dela. Mada su u
odlasku i ministar vojni i predsednik države, nikako ne treba zaboraviti njihov
nemerljivi doprinos bahatom, protivustavnom i u svakom smislu kriminalnom
postojanju NATO pakta u Srbiji. Mada su i Tadić i Šutanovac skloni da tvrde
kako je Srbija vojno neutralna zemlja, upravo njih dvojica su najodgovorniji za
potpuno slamanje njene odbrambene moći i bezuslovnu predaju vojnom savezu koji
niko u Srbiji ne želi
Pukovnik Milan Jovanović
Samo zbog sadašnje
situacije na severu Kosova, normalno bi bilo očekivati da o ulozi i mestu
Vojske Srbije u rešavanju krize reaguje predsednik Republike kao vrhovni
komandant prema Ustavu. Takođe i vlada, koja tim povodom treba da se oglasi, te
Skupština Srbije kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ali, do toga nije došlo!
Razlozi su znatno dublji
nego što izgledaju i treba ih tražiti u sistematskoj devastaciji odbrambene
moći, koja je sprovođena pod komandom vojne alijanse čija nismo članica.
Izvođači ovog prljavog posla su pronađeni u Demokratskoj stranci i oko nje.
Nakon svega što je urađeno, notorna je laž tvrdnja da je Srbija vojno
neutralna. Možda, ali samo na papiru...
Dizač
rampe na pozornici
U vreme Tadićevog
mandata ministra odbrane političkim, a ne vojničkim gubitništvom uništen je
najveći deo naoružanja bivše JNA. Ne prodat, nego uništen. Tadić je u "našem
srpskom ministarstvu odbrane"
primio NATO insajdere kojima su na korišćenje i uvid dati svi vojni
dokumenti (ratni planovi, planovi upotrebe, postojeća organizacija
Ministarstva odbrane i Vojske...) itd. Istovremeno u Birčaninovu ulicu
br.5, gde je ministarski kabinet, dovodi
veliki broj "žutih" pripravnika (Vesić, Anđelković, Dimitrijević,
Ranković i dr.) koji su pod budnim okom engleskog generala i njegovih
specijalaca gradili infrastrukturu, opremali vojsku, vodili strategiju,
uređivali doktrinu i prevaspitavali ljudstvo. Nakon toga, pod dirigentskom
palicom tog insajderskog tima, nastaje brutalno
čišćenje vojničkih redova od vrha do baze, svih onih koji su imali ikakvog
dodira sa odbranom zemlje 1999. godine. Na ključna mesta
postavljaju diletante, "uvlakače" i
klimoglavci. Svi delikatni dogovori kadrovske, strategijske i
doktrinarne prirode obavljani su u
kancelariji VVS-1 američke ambasade u Beogradu.
Radi legalizacije novonastalog stanja u srcu
"srpskog ministarstva odbrane" otvorena
je i NATO
kancelarija u kojoj se kod jedne, tek pridošle, ljudske
podvrste koja je nastala na mržnji svega postojećeg u sopstvenoj domovini,
usađuje silna ljubav prema NATO-u, Zapadu i evrointegracijama. Te
pripremljene NATO perjanice, vojnički diletanti, u
stvari, kod
ministra Šutanovca postaju nosioci sprovođenja NATO strategije za
urušavanje i uništenje odbrambenog sistema Srbije i njene vojske...
Ubrzo, Tadić odlazi na mesto šefa države, a na njegovo mesto dolazi najpre Prvoslav Davinić, a zatim i Zoran Stanković, koji provode taman toliko vremena da Demokratska stranka u sadejstvu sa tom kancelarijom izabere sebi pogodnog čoveka za to mesto: Šutanovca - perjanicu NATO strategije prema Srbiji, licenciranog izdajnika, overenu personu najdubljeg solano-šeferovsko-bajdenovskog poverenja i razbijača srpske odbrambene moći. Ukratko, personu sa specijalnim ovlaštenjima, širokim asortimanom stimulacije u svom feudu, arogantnim i spremnim na trenutno smenjivanje bilo koga ko u MO i VS pokuša da misli svojom glavom!
Bivšeg dizača rampe na JUL-ovom parkingu Dragana Šutanovca, čoveka koji je tako reći nedavno bio izbacivač iz noćnih klubova, prvo postavljaju na mesto savetnika saveznog ministra policije, a zatim ga šalju "preko bare" na neki ubrzani kurs bezbednosti, u klasu sa kandidatima za šerife Tumbstona ili Jume, odakle se vraća umišljen kao da je najveći ekspert za bezbednost Srbije, sve gledajući kako da uskoči na mesto ministra unutrašnjih poslova. Međutim, pošto je biran za perjanicu NATO strategije prema Srbiji, kocka je htela da
16. maja 2007. godine postane prvi vojni ministar "nezavisne" Srbije.
Diletanti na komandnom položaju
Odmah po prijemu dužnosti, dogovorno sa vrhovnim komandantom i kumom Borisom Tadićem, aktuelni ministar srpske odbrane za državne sekretare, pomoćnike i savetnike, dovodi "svoje ljude od poverenja": svoga kuma Iliju Pilipovića, Zorana Jeftića, Igora Jovičića, Aleksandra Miščevića, Zorana Vesića, Tanju Miščević, Srbislava Cvejića, Nevenku Nikolić i Ljubomira Anđelkovića, koji su inače prethodno draftovani od NATO kancelarije i sada sa svojim šefom drmaju. Pet državnih sekretara, dva pomoćnika (materijalni resursi i finansije) i dva savetnika (mediji i infrastruktura), pripadaju istoj stranačkoj kliki, obilaze neuralgične tačke i tumače svetske procese na tribinama, na koje, po komandi, dovode vojsku da sluša ministrove diletante kako se igraju odbranom.
U prvih 100 dana svog ministrovanja Šutanovac se nije puno eksponirao u javnosti. Pod njegovim budnim okom, umesto njega, u početku su to činili već postavljeni diletanti. Kasnije je on u svakom pogledu i na svakom mestu bio u glavnoj ulozi. Tada i počinje posrtanje preostalog vojničkog duha unutar Vojske Srbije...
Dolazi do masovnih kadrovskih promena, tačnije masovnih penzionisanja i drugih oblika demontaže još uvek zdrave i vrlo obrazovane oficirske garniture. Rukovodeće garniture MO i VS postaju sve više i više ambijent za aplaudiranje. Ta nova garnitura "srpskog vojnika" ili ono što je od njega ostalo putuje po svetu, "obnavlja gradivo", ali sada na engleskom jeziku, organizujući seminare-kurseve sa bombastim nazivima čije značenje ni oni sami ne razumeju, sastanče, daju intervjue, organizuju prijeme, proslave, dele pohvale i priznanja u stilu "ja tebe vojvodo, ti mene serdare"...
I tako, dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom, za 1.587 dana
(računajući period od 16. maja 2007. godine - dan kada je Dragan Šutanovac preuzeo dužnost ministra odbrane - do 10.
novembra 2011. godine) Ministarstvo odbrane je objavilo preko 3.300 informacija
o aktivnostima u MO i VS od čega
se 1.622 informacije ili 49 odsto odnose na aktivnosti samog ministra, a 1.707
informacija odnosi na aktivnosti ostalih pripadnika jedinica ustanova MO i VS
(ili 51 odsto!). U tom periodu su predstavnici MO i VS dali 163 intervjua, od
čega Šutanovac 101 intervju ili 62 odsto, a ostali 62 intervjua ili 38 odsto!
Lako je zaključiti da je prvi i još uvek aktuelni vojni ministar samostalne
i nezavisne Srbije Dragan Šutanovac,
u svojoj ministarskoj biografiji (četvorogodišnji ministarski staž u dve vlade)
aktivnosti MO i VS sprovodio u stilu samopumpajućeg kulta
ličnosti i stvaranju uslova za delovanje mafije i organizovanog kriminala u MO
i VS na "zakonskoj" osnovi.
Više godina, neometan ni od koga,
vrlo lukavo, podržavan zakonima koje je sam formulisao, uništava odbrambeni
sistem Srbije i Vojsku Srbije, uz istovremeno pljačkanje države i vojske,
bivajući za to čak i nagrađivan.
Svi ministrovi "uspesi"
Po svemu sudeći uspeo je da u sadejstvu sa Borisom Tadićem uništi
odbrambeni sistem Srbije, da u MO i VS na "zakonskoj" osnovi stvori
uslove za delovanje mafije i organizovanog kriminala. Ne poštujući ustavne i
zakonske odredbe, vodio je politiku odbrane Srbije samo onako kako najviše odgovara Zapadu i njegovim NATO-kreatorima. Posledice toga su
"zakonito" slabljenje i siromašenje zemlje, "zakonita" rasprodaja države i privrede, "zakonito" uništavanje domaće industrije, posebno odbrambene, "zakonito" uništavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije.
Kako to praktično izgleda može se videti iz nekoliko argumentovanih
primera, na koje podseća izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane:
- Sve zakonske promene iz oblasti odbrane i Vojske Srbije, kao i drugi
zakoni koji se odnose na bezbednost zemlje i međunarodnu saradnju u oblasti
odbrane i vojne saradnje, koji su doneti u vreme mandata aktuelnog ministra odbrane
Dragana Šutanovca, doneti su sa samo jednim ciljem: da Srbija ostane bez
odbrambenog sistema (Vojske, odbrambene industrije) i da takva uđe u
NATO savez!
- Svi pravni akti u vezi s tim su
prvo koncipirani i usaglašeni u američkoj ambasadi! Doneti su na volšeban
način, bez ikakve javne rasprave, parcijalno i na mala vrata. Po nepisanom
pravilu, donošeni su uvek po završetku veoma bitnih "vojničkih
poslova" kao što su opremanje jedinica i ustanova MO I VS sa NVO, prodaja
i uništenje NVO, profesionalizacija Vojske. Doneti su da bi bili pokriće
za nezakonito i neustavno delovanje Dragana Šutanovca. U to ime je Vojska
Srbije pretvorena je u antiterorističke jedinice, a sve ostalo je ili uništeno
ili svedeno na minimum. Ni ono što je ostalo nije u funkciji odbrambene
sigurnosti Srbije.
- Zakon o odbrani donet je 11.
decembra 2007. godine, i to tek nakon završetka reorganizacije Vojske Srbije
(30. juna 2007. god. formiranjem Četvrte brigade u Vranju u
kasarni "Prvi pešadijski puk knjaza Miloša") i njime je trebalo da
bude uređen sistem odbrane Republike Srbije, nadležnosti državnih organa i
Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, autonomnih
pokrajina, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih društava, drugih
pravnih lica i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitanja od značaja za
odbranu. Međutim, pažljivom analizom tog zakona može se uočiti da je donet
"formalno-pravno" kako bi za nezakonito i neustavno delovanje ovdašnji aktuelni vlastodršci (ministar odbrane i njegova klika) imali kakvo-takvo zakonsko pokriće!
Donet je i zato da bi bio pokriće
ministru odbrane da i dalje radi bez odgovornosti na kreiranju odbrambene
politike Srbije, koja nije u njenom interesu (član 14. Zakona o odbrani daje
ministru ovlašćenja kakva nema nijedan drugi ministar odbrane u svetu!).
Zakon je donet, a da pre toga Srbija, kao nezavisna država, nije uopšte
imala strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane, doktrinu vojske,
dugoročni plan razvoja sistema odbrane... Donet
je taj zakon da Srbija "po sili zakona" ostane bez odbrane i svoje
vojske. Donet je da se srpska vojska (ono što je od nje ostalo) namenski priprema, ne za odbranu zemlje, već za
antiteroristička dejstva na svetskim žarištima za račun drugih (koji su
ta žarišta i izazvali), tj. da bude topovska hrana u raznoraznim
misijama. Donet je da se na veoma lukav i neprimeren način, gotovo neprimetno,
Srbija stavlja u zavisan položaj prema svetskim centrima moći, te da se bez
iskazane volje građana Srbija uvodi u NATO alijansu.
Većina građana kojima još uvek nije ispran mozak delovanjem aktuelne vlasti
i njene udružene propagande, smatra da ovako reformisana i profesinalizovana
vojska, u ovakvom geopolitičkom okruženju, stvara nepotreban budžetski trošak.
Ako je "multinacionalnim
trupama" nameno samo služenje EU i UN u akcijama "mirovnih"
misija (koje smo i na svojoj koži iskusili), onda je takva vojska samo
budžetski teret na grbači naroda. Ako neko zaista želi profesionalne vojnike u
svojim misijama, valjda treba on i da ih plati. Ovako, postaje jasno da je
svaki Srbin dao donaciju NATO paktu za zločine koje čini širom sveta!
Epilog raspada: puno
špijuna i jedan ministar
Na domaćim i svetskim terenima ulogu i mesto Vojske Srbije
najbolje personifikuje još uvek aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Dakle, na našu vojsku (ono što je od nje ostalo) danas se gleda na
sledeći način:
- sa simpatijama jer ne preti nikome,
- sa sažaljenjem jer je skoro nema,
- što je bezazlena jer se bavi perifernim poslovima,
- što je potrebna jer ima dovoljno dokonog obaveštajnog kadra,
- što je stvorena jedna divna klima za čoveka kakav je aktuelni
ministar odbrane.
Sponzor
ga njegov...
Već nekoliko godina Dragan Šutanovac se igra rata na
Pasuljanskim livadama. Ali, igra i ulogu privrednika i radničkog dobrotvora po
halama Krušika, Slobode, Prvog partizana, Zastava oružja, Milana Blagojevića,
te u Zavodima Čačak, Kragujevac i Moma Stanojlović, VTI
(Vojno-tehničkom institutu) i operacionim salama VMA. U Americi obilazi počasne
strojeve, skače u gimnastičkim salama Ohaja preko kozlića, saopštava kako smo
propali i kao ljudi i kao komunisti, te da smo toliko neuki da nam treba neka
dobra američka vojna akademija da se obučimo jer ništa ne znamo. Sa druge
strane, u afričkim i azijskim zemljama glumi biznismena. Nemilice se arče pare
poreskih obveznika u stilu: sad je prilika! Potpisuju se ugovori o donacijama - ozakonjuje još jedan vid pljačke...