Postdemokratija
Režim
se od pobednika svih glasanja pretvorio u prosjake glasova
Tako
je govorio Kurta
Kao
što su pametni ljudi predvideli, u ovoj
izbornoj kampanji najveće partije će promovisati
sebe tako što će dokazivati da su
drugi gori od njih. Izborni slogan svih mogao bi
biti isti: MI NE VALJAMO, AL' ONI SU JOŠ GORI! A ako baš moraju da se
razlikuju, opozicija bi mogla da stane pod parolu: NISMO NI MI BOG ZNA ŠTA, AL'
POGLEDAJTE NJIH! Tako je i počelo. Pošto su potrošili sva
lažna obećanja, počeli su da govore istinu
- zasad o drugima. I sve su u
pravu. I jedni, i drugi, i treći.
Sve što kažu jedni o drugima je
tačno, jer oni najbolje znaju šta se
radi na političkoj estradi. Srećna okolnost je
što tako ipak najviše govore o sebi
Piše Mile Isakov
Najpre da raportiram, očistio sam sneg ispred svoje
kuće, juče, čim sam čuo komandu maršala Šutanovca koja glasi: "Pre nego
što počnu da kritikuju vlast, građani treba sami da počiste sneg ispred svoje kuće,
lokala ili firme". Lokal i firmu nemam i zbog toga se izvinjavam. Pošto
imam mnogo kritika da izreknem, očistio sam i celu ulicu u kojoj sam zimi i
jedini stanovnik. Ali, slaba vajda od toga pošto vlast nije očistila put, pa je
moje naselje na brdu iznad Rakovca i dalje odsečeno od sveta. Jedino što sam
time, eto, stekao pravo da kažem šta imam. Hvala im i na tome, ali ne mogu da
se ne zapitam otkud njima pravo da nama drže lekcije i izriču kazne kad oni ne
poštuju svoje obaveze, zakone i propise.
Šta
vredi što
građani
uredno plaćaju
doprinose, stanarine i struju, kad to ne rade najveće
državne
firme i partije. Zašto mi plaćamo debele kazne za svako kašnjenje sa doplatom
za parkiranje, makar to bilo samo nekoliko minuta, kad oni ne plaćaju za
kašnjenje od nekoliko meseci u donošenju budžeta, pa i nekoliko godina u
donošenju i primeni pojedinih zakona i propisa. Kako misle da u državi može
biti reda kad ga se ne pridržavaju oni koji njome upravljaju. Kako da se
suzbije korupcija kad je vlast korumpirana. Kako da se uspostavi ravnopravna
tržišna utakmica, kad oni šuruju sa prljavim kapitalom i tajkunima koji su se
obogatili na propasti države i građana. Kako sprovesti fer izbore, kad oni ne
igraju fer.
Predstava za narod
A već smo se naslušali svega i svačega, mada izborna
kampanja zvanično još nije ni počela. Između ostalog i to je kršenje zakona,
krše ga upravo oni koji bi trebalo da se staraju o njegovoj doslednoj primeni.
A onda od građana
traže
da ih poštuju,
i zakone i njih kao njihove kreatore i čuvare. Kako da ih poštujemo kad se tako ponašaju.
Umesto da svojim primerom afirmišu prave demokratske vrednosti i pravila igre u
fer-pleju, oni se pljuju kao kočijaši i tužakaju kao deca. Lopovi, lažovi,
kukavice, neznalice, izdajice, samo su neki od epiteta kojima se časte. A oni
drugi odgovaraju - Ko mi kaže? Pa uzvrate istom merom.
I u pravu su, i jedni i drugi, oni najbolje znaju šta
su radili. Samo što
to nije ništa
novo, sve mi to već
znamo, ali gde su posledice i sankcije. Kad se tako nešto kaže sa tako važnog
mesta, za očekivati je da neko bude smenjen i uhapšen. E, to već ne može,
ne žele oni pred nama da kažu baš sve, jer tako bi sekli granu na kojoj i sami
sede. Znači, sve je samo predstava za narod, a cilj nije da se neko sasvim
raskrinka i kazni, jer to bi moglo da izazove domino efekat, pa da stigne i do
njih. Namera je da se suparnici samo još malo ocrne i ogade biračima kako bi
oni koji ih optužuju izgledali bolje u poređenju sa njima. Ali, kao u svakoj
predstavi i tu ima više i manje talentovanih glumaca, pa ponekad u
intepretaciji onih sa manje dara i pameti sve postaje farsa, sa potpuno
suprotnim efektima od željenih. Ako uspemo tako da gledamo na taj predizborni
igrokaz, sa distance koju obično ima publika u pozorištu, sve to može da bude i
zabavno, jer nema ništa smešnije od amaterskog glumatanja ozbiljnosti i glupog
mudrovanja.
Pakosne tužibabe
Sve je počelo kada je, kako i dolikuje, opozicija
prozvala vlast za svekoliku nemaštinu i nesreću u koju nas je uvalila i za to
dobila gromoglasni aplauz. Iznenađeni i uvređeni takvim obrtom i činjenicom da
epizodisti postaju popularniji od prvaka naše drame, dojučerašnje zvezde glavne
scene počinju da šmiraju, da improvizuju i da pokušavaju da budu dovitljivi,
što im baš nije jača strana. Bez unapred naučenog teksta, potpuno su izašli iz
uloge neprikosnovenog autoriteta i od velikodušnih vladara scene pretvorili se
u pakosne tužibabe, od pobednika svih glasanja u prosjake glasova.
Optužili su tako, najpre, vođu opozicije da je
kukavica samo zato što je najavio referendum o Kosovu, ali pošto publika nije
videla ništa loše u tome da se i njeno mišljenje uvažava, uzeli su sebi potpunu
umetničku slobodu da ga svako na svoj način, kako zna i ume, diskredituje.
Najzabavnije je postalo kada se u celu rabotu uključio i SPS koji je na
naprednjake i Tomu Nikolića pustio svoje kadrove koji su prošli najbolje škole
za likvidaciju neistomišljenika, ali bukvalno.
Kad to pokušaju tobož intelektualnim žongliranjem, to
izgleda kao da igraju tenis sa bejzbol palicama. Tako mali Ružić, onaj član
uprave Partizana što nosi sat veći od glave, posebno uvežbanim dubokim
glasom iz stomaka, izjavljuje kako je SNS eksperiment bez programa. Ne zna
siroma da građani više vole neizvestan eksperiment koji obećava, nego poznati program
koji vodi putem kojim je njegova partija već dva puta vodila ovu državu u
izvesnu propast. Isto kao što demokrate ne znaju da narod više voli kukavice
koje će se i njega bar malo plašiti, nego osione idiote koji se ničeg ne boje.
Ako je kukavica valjda će paziti šta radi. Nema garancija da će tako i biti,
ali sa druge strane DS i SPS garantuju da će nastaviti kao i dosad, a to znamo
kako izgleda. Ne ponovilo se.
Da mi je neko rekao da ću jednog dana braniti Tomu
Nikolića i Srpsku naprednu stranku, držao bih ga za budalu, ali budale su se
toliko namnožile i osilile da je postalo pitanje časti uzeti u zaštitu svakog
ko im stane na put. Nema ništa opasnije od ambicioznih praznoglavaca koji
veruju da su pametni i svemoćni. Nisam siguran da će Tomina družina biti bolja,
naprotiv, i naprednjaci su rasli pod šinjelom socijalista, koji sada ponosno
nose demokrate. I svi su politički školovani u Slobino vreme, po njegovim
standardima, svejedno da li su od njega dobijali pozitivne ili negativne ocene.
Ali, ako je spreman da pokida taj lanac, kao što je raskinuo Šešeljeve okove,
onda zaslužuje da mu se pripaze leđa dok radi na tome.
Znači, ne štitim ja Tomu da bi on pobedio, nego da ne
bi izgubio od bitangi i lopova koji bi opet da profitirali na njegovim nedostacima.
Prošli put su ga porazili tako što su ga poistovećivali sa Šešeljem, sada mu
zameraju što nije hrabar kao Šešelj. Pošto oni više nikoga ne mogu pobediti
zahvaljujući svojim kvalitetima, ne mogu mirno da gledam kako ponovo pokušavaju
da trijumfuju predstavljajući druge gorima
od sebe.
Vražja rabota
Upravo tako se danas preporučuju stranke vladajuće
koalicije, glumeći tobožnju iskrenost. Ne priznaju otvoreno da ne valjaju, ali
se to čak i u njihovim javnim nastupima podrazumeva: Mi očigledno nismo najbolje
radili, ali nemojte se zavaravati, ovi ne bi bili ništa bolji, naprotiv, to su
kukavice koje nemaju ni program, glasi njihova samoreklama. Isto radi i
opozicija, koja prećutno prihvata da možda ni oni nisu idealni, ali naglašavaju
da čak i takvi kakvi su mogu biti bolji, ako ništa drugo bar malo pravedniji i
uspešniji, jer to i nije naročito teško imajući u vidu kakvi su ovi. I u pravu
su, ne moraju mnogo ni da se trude da dokazuju šta su nam ovi uradili, pa ni da
ih pljuju. Oni to sami najbolje rade.
Šampion je ipak Bajatović, sa izjavom da SNS nije
nikakva alternativa: Kad bi oni pobedili, to bi bilo sjaši Kurta da uzjaši
Murta, izjavio je posle dubokog razmišljanja. Očigledno, sam je to smislio,
samo on može tako jezgrovito i tačno da kaže nešto tako glupo sa uverenjem da
je genijalno. Nema bolje reklame za Murtu nego kad sam Kurta prizna kako su
njih dvojica isti. Ovaj Kurta pri tom misli, ako to nije prejaka reč, da je to
argument u njegovu korist, da je to krunski dokaz kako on treba da ostane u
sedlu. Ništa se ne bi promenilo, kaže trijumfalno Kurta, pa zašto onda menjati.
Ali razmišljanje je vražja rabota, pa oni koji su tome
vičniji od njega mogu lako doći do zaključka da onda nema nikakve opasnosti ni
ako Murta zajaši. Naprotiv. Pošto Kurte tvrde da su odlično radile, znači i
Murte će, ako su isti. Pa što ih onda ne bismo ipak malo promenili, makar samo
da proverimo. Ne možemo ništa izgubiti, a možda ipak nešto dobijemo. Možda će
magarcu biti lakše. Možda je Murta izgubio koju kilu hodajući pored njega,
možda ga zato bolje razume. Možda
je u boljoj kondiciji od Kurte, pa se neće
toliko oklembesiti. A u zdravijem telu je i zdraviji duh. Čim
Kurta priznaje da je Murta isti kao i on, to stvara sumnju da je možda i bolji. U svakom slučaju Kurta garantuje za Murtu,
da neće biti gori. Već
to je dovoljan razlog da ipak probamo sa Murtom. Ako ne bude bolji, nikom ništa.