Rocky Stars club
Kako sam otkrio „Azru"
Roki Dvizac
Kad god se spominje grupa „Azra"
i njen lider Branimir Džoni Štulić novine, radio i televizijske emisije,
razne enciklopedije prepune su „mudrih" i „proročanskih" izjava
raznih pametnjakovića, sveznalica i „važnih ljudi" koji naširoko i
nadugačko objašnjavaju kako sam značaj pojave „Azre" i
Branimira Džonija Štulića - tako i svoj „ lični doprinos"
popularizaciji istih. Ali nigde, ama baš nigde se ni jednim slovom ne
spominje kako je zaista grupa „Azra" otkrivena i ko je kriv
za to?! Istoričari i temeljni hroničari bi tu pojavu nazvali - prekrajanje
istorije ili prećutkivanje istine!
Sa 38 godina novinarskog iskustva, ja bih
to nazvao - obmanom javnosti. U 99 posto slučaja je urađena namerno da
bi se lični ego što više favorizovao.
Gledajući neke od specijalizovanih emisija
i čitajući „provetrene" takozvane enciklopedije i almanahe jugoslovenskog
roka - više sam se smejao nego ljutio. Ljutili bi me samo pojedini marginalci
koji su veliku važnost pripisivali sebi a u to doba većina njih nije ni
postojala na mapi jugoslovenskog rokenrola a kamoli da su uopšte čuli za „Azru".
Naravno, moja malenkost nikad nigde nije
ni spomenuta! A da nije bilo mene, moje intuicije za nečiji talenat i
osećaja za hit...ko zna da li bi „Azra" uopšte opstala posle prvog
singla „Balkan"?!
Pošto svi
ONI ne znaju a ja znam kako je sve počelo, vreme je da se otkrije istina. Posle ovoga, sve „Vaše"
specijalizovane radio i tv emisije, kao razne almanahe itd, slobodno možete
spaliti na lomači. Jer za sve ono što budem sada otkrio postoje materijalni
dokazi koji se još uvek mogu proveriti! Evo kako se sve dogodilo….
Na poziv diskografske kuće „Suzy"
stigao sam u Zagreb. Pripremili su mi nekoliko svojih novih izdanja a njihov
glavni adut i grupa u koju su najviše ulagali u tom trenutku bila je „Parni
valjak". Razgovor koji smo vodili uglavnom se odnosio isključivo na
promociju (kako medijsku, tako i koncertnu) nove LP-ploče „Parnog
valjka". Po završetku razgovora, gotovo stidljivo su mi dali jedan
singl:
- Molim te, preslušaj i ovo. Reč je o mladoj grupi. Mislim da nisu tako loši.
Posle dramske pauze, uz uzdah su mi
priznali :
- Nažalost, ovde u
Zagrebu su dobili jako loše kritike.
Gotovo su ih pokopali. Pomozi bar da pokrijemo novac koji smo uložili u singl.
Uzeo sam singl i
pogledao ga. Na njemu je pisalo „Azra" a glavna pesma se zvala „Balkan". Obećao sam da ću
uraditi šta mogu. Dva dana kasnije vratio
sam se u Beograd.
Ja sam bio taj koji je prvi u Beograd
doneo „Azru"!
U to vreme sam pisao sa „Džuboks"
(najbolji jugoslovenski rok časopis svih vremena). Napisao sam recenziju za
album „Parnog valjka" i kratku ali vrlo afirmativnu vest o mladoj
grupi „Azra" ,tvrdeći da imaju veliki hit „Balkan"! Na
istim stranicama recenzija albuma Sloba Konjović je napisao negativnu
kritiku novog albuma „Bijelog dugmeta".
Čim je „Džuboks" izašao u
redakciju je došao Goran Bregović i žalio se tadašnjem glavnom uredniku Peci
Popoviću. Pitao ga je kako je Sloba mogao da „ispljuje"
album „Bijelog dugmeta" a ja sam pohvalio album „Parnog
valjka"?! Peca je diplomatski odgovorio da svako od kritičara
ima pravo da iskaže svoje mišljenje i da će vreme pokazati da li sam ja
pogrešio. I, vreme je pokazalo da sam ja bio u pravu. I sami ste svedoci
vrednosti „Parnog valjka", njihovih pesama i veka trajanja.
Nekoliko dana kasnije, u redakciju „Džuboksa"
je stiglo pismo mladog zagrebačkog autora Branimira Džonija Štulića
u kome se on zahvaljuje meni i redakciji „Džuboksa", što smo za
razliku od zagrebačkih kritičara imali više „sluha" za njegovu muziku i
grupu „Azra".
Peca Popović koji je oduvek
važio za duhovitog čoveka, odlučio je da to pismo-zahvalnicu objavi nigde
drugde do u rubrici „Pisma čitalaca".
To inače nije bila praksa lista, da se u „Pismima
čitalaca" objavljuju reakcije muzičara, bile one pozitivne ili
negativne. Kao da ni on sam (inače čovek sa odličnim sluhom i njuhom za buduće
rok zvezde) nije verovao da će od „Azre" nastati jedna od najvećih
i najznačajnijih rok grupa svih vremena na prostorima ondašnje Jugoslavije.
Afirmativnu vest o „Azri"
naravno da su pročitali i rukovodioci diskografske kuće „Suzy". Zvali
su me, zahvalili su mi se i odmah poslali singlove „Azre" svim beogradskim
a potom i ostalim radio-stanicama u Srbiji.Za vrlo kratko vreme pesma „Balkan"
je postala veliki hit a „Azra" muzičko otkriće. Primer Beograda
prvo je sledio Novi Sad, Sarajevo i tek na kraju Zagreb.
Eto, ovo je prava istina kako
je zaista otkrivena grupa „Azra" i ko je to uradio!!!
Naravno, moja priča se lako može
proveriti, ne samo kod ljudi koji su u to vreme vodili „Suzy" ili pak Branimira
Džonija Štulića, već i kod onih koji su sačuvali stare brojeve „Džuboksa"
- tu , crno na belo leži, kako istoričari kažu - materijalni dokaz
da je ova priča istinita! A sve one nameštaljke i lagarije raznih almanaha i
radio i tv emisija, kao što rekoh na početku - bacite na lomaču!
Revizija jugoslovenske rok istorije, ovim
tekstom, tek je počela. Dosta je bilo laži!