O' Đilas

 

Došlo je zadnje doba dosadašnjeg prvog čoveka Beograda-hoće da beži, ali ne zna gde

 

Stani-kreni, po nabavnoj ceni

 

Svestan da su mu dani na čelu Beograda odbrojani sadašnji gradonačelnik Dragan Đilas pokušava da proda sve što ima i da pobegne iz zemlje. Za poslednjih šest godina on je iz gradske kase već bacio oko 150 miliona evra za neuspešne popravke tramvajskih šina i kupovinu novih, ali beskorisnih tramvaja, a za završetak celog projekta potrebno je još najmanje 100 miliona evra! Sudeći prema iskustvu iz rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trećina ovako potrošenih para ide u privatne džepove ljudi sa vrha gradske vlasti.

 

Igor Milanović

 

Sadašnja gradska vlast u Beogradu, na čelu sa Draganom Đilasom, ostaće dugo u sećanju Beograđana, jer će njihove račune plaćati naredne generacije. Pored novog mosta preko Ade koji će u konačnom zbiru koštati 700 miliona evra i to samo do sada, gradski budžet je opterećen sa najmanje 150 miliona evra za takozvanu revitalizaciju šinskog prevoza Gradskog saobraćajnog preduzeća.

  Sve je počelo još 2007. godine kada se odlučilo da se za Beograd nabave novi niskopodni tramvaji. Kako je stanje šina bilo katastrofalno, gradska vlast je pristupila njihovoj rekonstrukciji. Za zamenu šina u ulicama Milentija Popovića i Proleterske solidarnosti, kao i u Trećem bulevaru plaćeno je tada 30 miliona evra. Revitalizacija svih šina u Beogradu trebala je da se obavi do 2013. godine, ali to nije učinjeno. Istovremeno se pristupilo i radovima na Bulevaru kralja Aleksandra u starom delu Beograda, a za tu saobraćajnicu je izdvojeno dodatnih 17 miliona evra. Naknadnom proverom računa utvrđeno je da su radovi pretplaćeni za čak šest miliona evra ("afera Bulevar"), zbog čega su u decembru 2012. godine, saslušani Aleksandar Bijelić, gradski menadžer i desna ruka Dragana Đilasa, i Marko Blagojević, direktor beogradske Agencije za investicije i stanovanje.

Kao i obično, na ovome se stalo, tako da ni do dan danas nije poznato za koliko miliona evra je oštećen gradski budžet. Ukupno je od 2007. godine do danas za rekonstrukcije šinske mreže u Beogradu plaćeno 47 miliona evra, a da zauzvrat nije došlo do nekog značajnijeg poboljšanja kvaliteta. Da bi se završila rekonstrukcija svih šina u Beogradu, kako je planirano 2007. godine, potrebna je dodatna investicija od još najmanje 100 miliona evra, posebno jer je većina radova na Novom Beogradu izvedena tako loše da su šine samo pet godina posle rekonstrukcije u sličnom stanju kao i pre početka radova.

  Uprkos tome da poslovi ni blizu nisu obavljeni kako je planirano, gradska vlast počinje sa kupovinom i uvođenjem novih, niskopodnih tramvaja. Ti tramvaji rade samo na određenim trasama, po preporuci proizvođača, budući da vozila nisu projektovana kao gradski tramvaj, već kao laki metro koji saobraća na ravnim linijama bez prevelikih ljuljanja. Grad je, dakle, bacio najmanje više desetina miliona evra kupujući nešto što u Beogradu teško da može da se koristi.

  Od španskog proizvođača do sada je kupljeno trideset vozila tipa Cif-tramvaj, od kojih svako košta najmanje dva miliona evra, računajući po uobičajenoj ceni za prosečni standard opreme. Po ovoj računici, grad je izdvojio više od šezdeset miliona evra za kupovinu vozila koja mogu da se koriste samo u idealnim vremenskim uslovima i na kvalitetu šina kakav Beograd ne poseduje na većini sadašnjih linija.

  Novi tramvaji tako, na primer, ne mogu da savladaju trg Slaviju, glavno saobraćajno čvorište starog dela Beograda, a do sada su već dva vozila iskočila iz šina: jedno na raskrsnici Bulevara Kralja Aleksandra i Resavske ulice (u obe ulice su prethodno rekonstruisane šine), a drugo prilikom skretanja iz Nemanjine ulice (takođe zamenjene šine) u Savsku ulicu. Popravka samo jednog od pomenuta dva tramvaja koštala je milion evra, što je polovina nabavne cene novog vozila?! Očigledno je da je neko kupovinom beskorisnih vozila prao pare za gradonačelnika Đilasa.

  Samo na rekonstrukciji četiri saobraćajnice u Beogradu, kojom je trebalo da se postigne da Cif niskopodni tramvaji tuda mogu da saobraćaju, kao i kupovinom novih tramvaja gradska vlast je potrošila preko 100 miliona evra. Autobus poslednje M serije, kakvi se nabavljaju za potrebe Gradskog saobraćajnog preduzeća, košta oko 270.000 evra, tako da je za pare bačene za uvođenje niskopodnih tramvaja Beograd mogao da dobije skoro 400 novih autobusa. Umesto toga, dobio je trideset tramvaja koji ne mogu da saobraćaju ni kada pada sneg.

  Svestan da ovakva situacija ne može još dugo da potraje i da će predstojećim odlaskom sa vlasti u zaborav povući i preskupi Bus-plus sistem elektronske naplate karata, Đilas se ovih dana odlučio da proda krunski dragulj iz svog poslovnog carstva: preduzeće Apex solution koje je nosilac Bus-plus projekta.

  Zvanično, Dragan Đilas nije vlasnik ni jednog preduzeća iz Bus-plus grupacije, ali je svakome jasno da on u njoj itekako ima finansijskih interesa. Procenjuje se da bi u ovom trenutku Apex mogao da bude prodat za deset miliona evra, što bi bio odličan posao za njegove sadašnje vlasnike, računajući tu i samog Đilasa, jer su u preduzeće investirali samo 500 evra.

  Novac za kupovinu Apexa trebao bi, opet, da dođe iz državne kase. Najzainteresovaniji u ovom trenutku je SP Lasta a.d, beogradski autobuski prevoznik u kome država ima 64,41 odsto vlasništva. Oni malo bolje obavešteni tvrde da na ovaj način generalni direktor Laste Velibor Sovrović vraća uslugu Draganu Đilasu koji je svojevremeno njegovo privatno preduzeće, koje se bavi prevozom putnika, progurao za jednog od najvažnijih kooperanata Gradskog saobraćajnog preduzeća. Na kraju krajeva, Sovrovića ova kupovina neće ništa koštati, budući da će pare doći iz kase Laste.