Zakonopravila

U državnom vrhu Srbije, ništa nije onako kao što izgleda- svako radi tuđ posao

Vršioci neutvrđenih funkcija

U Srbiji je gotovo postalo nepisano pravilo da svi bolje rade tuđi posao nego svoj.  Ministar vojni je glavni akter u borbi protiv korupcije. Ljudi sa kojima radi taj posao, samo su čuli ili gledali kako se to radi. Aktuelni predsednik Vlade je samo formalno ministar policije jer tu funkciju vrši ministar vojni, što smo videli u slučaju postavljenja direktora policije koji se sveo na slepog izvršioca naređenja stranaka na vlasti. Ništa se nije desilo ni na polju departizacije koju niko više i ne pominje, zaključuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala

Josip Bogić

I dalje se na važna mesta u državnom aparatu bez konkursa postavljaju bez ikakvih kvalifikacija partijski poslušnici. Dovođenjem na rukovodeća mesta nekompetentnih stručnjaka na čelo institucija koje se bore protiv organizovanog kriminala koji su za kriminal čuli iz novinskih izveštaja, koji borbu protiv kriminala vode marketinški oskudnim poznavanjem engleskog jezika i isto tako oskudnim poznavanjem kompjutera. Nije dovoljno poznavanje ove dve stvari da bi se uspešno suzbio kriminal. Ne mogu kompjuteri da hapse niti nekakav samozvani Eliot Nes. Odavno se u svetu protiv kriminala bore stručni timovi jer kao što organizovani kriminal vrše određene grupe kao odgovor na to delovanje mora biti timski rad policije i tužilaštva a ne nekakvi pojedinci. Ali ovaj protekli period su obeležili razni baroni Minhauzeni.

Policija, tužilaštvo i sudovi su bili i ostali sluge partija na vlasti. Zašto je to tako odgovor leži u činjenici das u sadašnji novi (stari) činioci Vlade suviše dugo u vlasti da bi se od tih istih mogle očekivati promene na bolje i pored dobre volje mladih "lavova" koji sigurno žele da se dokažu. Suviše dugo oni vode lep život sa raznim privilegijama. Svako onaj ko je očekivao da se oni tih privilegija odreknu grdno se prevario. Te privilegije su ozakonjene, a upravo su one najveći izvor korupcije u Srbiji. Kako očekivati da oni sami sebi ukinu privilegije kada se cela izborna kampanja bazirala na "osvajanju" privilegija.    

Suštinski se nije gotovo ništa dogodilo. Svi akteri su ponovo pali na osnovnoj tezi a to je pogrešan sistem. I dalje se sistem nije promenio. Isti oni koji su godinama pogrešno radili sada se nude kao spasioci. Umesto Borisa Tadića oko koga se sve „vrtelo" sada to isto radi i najprvi potpredsednik Vlade. To su shvatili u Evropskoj uniji, pa na sve ključne sastanke pored premijera zovu i njega. Očekivati nove promene a ne menjati sistem je zaludan posao. Postoje očigledno dobre namere pojedinaca ali kao kad uđete u pogrešan voz sve su vam stanice kasnije pogrešne tako je i sa naporima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u pogrešnom sistemu. Osnovna borba protiv korupcije je i dalje represija sa nedovoljno kvalitetnim kadrovima umesto prevencije i menjanje sistema. I evropski posmatrači su u više izveštaja napisali da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije ne sme da zavisi od volje jednog čoveka ma kako se on zvao i kakve namere da ima. Institucije sistema moraju da rade bez mešanja izvršne vlasti na bilo koji način. Očigledno svi više gledaju u „tuđi lonac" nego da „kuvaju svoje jelo" 

Ustvari, pravi organizovani kriminal jeste onaj kriminal koji se dešava u oblasti finansijs kog kriminala u kome su doskorašnji nosioci izvršne vlasti bili duboko upleteni, a ne onaj kriminal koji su suzbijali baroni Minhauzeni srpskih represivnih organa, BIA-e, tužilaštva i sudova. Ovo iz prostog razloga što se klasičnim organizovanim kriminalom bave kriminalne grupe "niskog intenziteta" i niske inteligencije, osim njihovih čelnika koji jedini imaju direktan umišljaj o onome što rade, dok su ostali izvršioci sa eventualnim umišljajem, dok se u oblasti finansijskog organizovanog kriminala nalaze oni koji su pametni i svaki izvršilac ima direktni umišljaj. I upravo u ovoj oblasti nije urađeno ništa, od zakonodavne regulative (pooštravanje kazni) do procesuiranja krupnih slučajeva. Najnoviji slučaj postavljenja novog načelnika SBPOK-a kao čoveka čvrste linije bije nadimak "mekani", što baš i nije u skladu sa vrstom posla koji treba da radi.

Poput bivšeg predsednika Borisa Tadića istom matricom vlada i gospodin Vučić. Obojica su stožer oko koga se sve „vrti". Videli smo sudbinu Tadića, a o Vučićevoj ćemo videti. Kada bi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala zavisila od volje jednog čoveka to bi bio uspešan recept koga bi svi primenjivali. Ali nažalost nije tako. Svakako je učinjen jedan pomak u tome da se počinje sa procesuiranjem nekada nedodirljivih, kao što je slučaj sa Miškovićem, ali osim toga suštinski nije urađeno mnogo. Hapšenja jesu „neki rezultat" lidera najveće vladajuće stranke ali to je posao ministra policije, a ne ministra odbrane! Možda bi trebalo dati šansu ministru policije da malo rukovodi odbranom, možda bi imao više uspeha nego u odbrani Kosova i Metohije.

Najprvi potpredsednik Vlade Srbije kaže da se postižu značajni rezultati i da će borba protiv korupcije biti nastavljena istim ili još jačim tempom. Prve pravosnažne presude još nismo dočekali iako je krajem prošle godine rekao da " presude očekuje već do kraja godine i najavio da će u 2013. godine biti okončane istrage 24 sporne privatizacije. Što se toga tiče u prvim danima rada nove Vlade govorilo se da će to biti procesuirano po principu "samo što nije" a sada se produžava rok do kraja godine a još nema ništa iako je već kraj aprila?.

 

Nedavno je tužilac Miljko Radisavljević bio napadnut po ko zna koji put od strane policije, iako policija nije stranka u krivičnom postupku, da koči istrage i da štiti kriminalce povodom odbijanja da sasluša bivšeg predsednika Trgovinskog suda koji je po istom predmetu već bio saslušan u Višem sudu! U iole ozbiljnoj državi za isto činjenično stanje ne bi smelo da se vode dva postupka kao što je to slučaj sa SARTID-om! To se uči na drugoj godini Pravnog fakulteta. Gospodo iz policije, ZKP kaže da policija radi po nalogu tužilaštva a ne obrnuto! Možda je tako bilo pre dvadesetak godina, a li sada nije. Sada je XXI vek a ne vreme Svete Inkvizicije. Postoji prirodno pravo na odbranu. To sve govori da se ozbiljno ne radi na stvaranju sistema i institucija.

Prava borba protiv korupcije je ona sistemska borba od koje mnogi u ovoj Vladi beže. A to je upravo borba protiv ozakonjenih raznih privilegija. Kada smo od ove garniture očekivali ukidanje partijskog zapošljavanja videli smo da od toga neće biti ništa.  Problem države Srbije a i sadašnjih partija na vlasti je da su se sve one borile da dođu na vlast da bi imali mnoge privilegije kakve ne postoje nigde u civilizovanom svetu.

U svetu ima i veće korupcije, ali za razliku od nas, u tim državama niti pojedinac niti stranka, niti bilo ko, ne može da se obogati na račun države kao ovde. 

Doskora je u Srbiji o svim hapšenjima nije odlučivao tužilac i istražne sudije već Savet za nacionalnu bezbednost na čelu sa Predsednikom države i šefom kabineta.  Odnedavno se desila „drastična promena". Sada o tome odlučuje prvi potpredsednik Vlade i koordinator svih bezbednosnih službi, umesto tužilac. Bez toga neće biti ni pozitivnog mišljenja Evropske komisije o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

Sve stranke iz vlasti i opozicije bile su u vlasti i pokazale da imaju kadrove kojima je lični interes ispred interesa građana, da su nesposobni i bahati. Klasičan primer demagogije jednog političkog kameleona. Ono Slobino vreme i ti Slobini lopovi su male mace za ove umotane u EU oblande i lažne demokratije. Ovoj zemlji je neophodan „cunami", odnosno čišćenje od razne vrste gamadi i lopova. Gotovo sve partije su isuviše iskompromitovane ranijim učestvovanjem u vlasti i sprovođenjem iste takve ili još i gore lopovske politike. Potreban je izuzetno debeo obraz kako bi se uopšte oglasio na ovu temu.

 

Nijedna Vlada pa ni ova nije promenila sistem nego je samo menjala ljude u tom pokvarenom sistemu i zbog toga nema napretka. Taj i takav sistem je „usisao" te ljude kao „crna rupa" u kosmosu. Samo promenom sistema može se govoriti o napretku. Miloševićev sistem je samo produžavan do današnjih dana po principu: "sjaši Kurta da uzjaše Murta". Politička scena u Srbiji je takva da su gotovo sve   partije bleda kopija bivše komunističke partije ili SKJ. Svima njima je taj sistem odgovarao jer im se vlast osladila, a naročito onaj finansijski deo kolača! A zašto bi ga menjali? Oni su ga čak i usavršili. Šta bi se desilo u nekoj uređenoj državi da ministar vojni rukovodi hapšenjima, policijom i tužilaštvom? O takvim stvarima niko i ne pomišlja.

Jedina prava novina je ponašanje predsednika Republike koji neograničeno dodeljuje ordenje svima onima koji mu se nasmeše, čini mi se bez ikakvog razloga. U tome bi mogao da bude jedinstven.  Ako tako nastavi mogao bi da nadmaši i samog Tita! Svi bi rado da menjaju druge! Niko nije voljan da menja sebe! Jedino za šta Novu vladu neće moći da optuže za sve što se dešava je poznatom  frazom „povratka u devedesete". Mi smo odavno u šezdesetim!

 

 

GLOSA

 

Sve dok su načelu na čelu sudova vršioci funkcija predsednika nema ništa od samostalnog pravosuđa.