Do koske
Za koga je opljačkan Beograd?
Đilas i dalje jaše
Preuzimanjem vlasti postalo je jasno
da Srpska napredna stranka, a pre svega Aleksandar Vuči�, ne želi da smeni
gadonačelnika Beograda Dragana Đilasa, zbog ideje očuvanja demokratske pljačke
i zajedničkih, neraskidivih poslovnih interesa. I danas, dok traje
"veštačka oplodnja" nove gradske vlasti,Vuči� prećutno odobrava da
stari Đilasovi ljudi, Tatjana Paši� i Živorad Anđelkovi� budu najozbiljniji
kandidati da i dalje vode Beograd putem surove pljačke i novih zaduživanja.
Nikola Vlahovi�
Ako prvi potpredsednik vlade Srbije
Aleksandar Vuči� bude istrajao na ličnim interesima, glavni grad Beograd će
umesto gradske vlade i gradonačelnika dobiti opasnu grupu pljačkaša koja će
nastaviti sa masovnim prevarama i otimačinom. I to nije njegova težnja od juče,
nego je takav plan pripremio čim je postalo jasno da neće dugo moći da čuva
Đilasovu poziciju...
Naime, tokom 2012. godine, nekako je
do javnosti stigla vest o novoj pljački budžeta Beograda za novih
nekoliko stotina miliona evra. Pojavila se i vest da je "istraga u
toku". Danas, na kraju 2013. godine, postaje jasno zašto te istrage
nije bilo (ili je obustavljena), i zbog koga je Dragan Đilas, kao najodgovornija
ličnost koja je tokom svoga mandata zadužila Beograd za skoro milijardu evra,
sačuvan od procesuiranja. Aleksandar Vuči�, čovek koji je sebe izdigao do
nebesa pričom o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, svakako zna i
zašto.
Da bi bilo jasnije kome je i zašto Vuči�
"čuvao leđa", treba se setiti da su protagonisti nezapamćene
pljačke budžeta (osim Dragana Đilasa) bili i Đilasov najbliži poslovni saradnik
Nenad Kova� (inače kum Aleksandra Vučića), ali i jedan od vlasnika preduzeća WP
Tim Sistem, Aleksandar Đorđevi�, inače, rođak Dušana Petrovića, bivšeg
funkcionera Demokratske stranke. Ipak, njihovo učešće u celokupnoj otimačini iz
budžeta predstavlja samo deo užasa u koji je đilas doveo i sadašnje i buduće
generacije građana Beograda.
Ne treba zaboraviti da je u vreme
predizborne kampanje 2012. godine, Vuči� obilato koristio priču o pljački
Beograda, o Draganu Đilasu kao čoveku koji mora da odgovara za to, i o
stotinama miliona evra novih kredita koji su trošeni kako se htelo Demokratskoj
stranci i njenim nezajažljivim pojedincima i privatnim firmama. "Đilas tajkun",
pisali su po svim beogradskim zidovima Vučićevi stranački aktivisti. Očekivao
se obračun sa njim, čim vlast bude promenjena.
Ali, ve� u junu mesecu 2012. godine,
postalo je jasno da od privođenja Đilasa zakonu, nema ništa. Vuči� je,
slušajući sugestije svoga idola Miodraga Rakića, bivšeg šefa Tadićevog
kabineta, javno zaštitio sve Đilasove pljačke. Bio je to jedne
političko-poslovne idile između Vučića i Đilasa, koja je neometano trajala sve
dok jedno krilo Srpske napredne stranke, predvođeno predsednikom Skupštine
Srbije Nebojšom Stefanovićem, nije krenulo u konačan obračun sa dosadašnjim
rukovodstvom Beograda na čelu sa Đilasom.
Prethodno je Vuči�, pritisnut željom te
grupe članova SNS, bio prinuđen da obeća brzo Đilasovo uklanjanje. I sam je
pomenuo Stefanovića kao mogućeg kandidata za gradonačelnika. Ali...Kao i mnogo
puta pre toga, u različitim situacijama, Vuči� je doveo u zabludu sve one koji
su mu poverovali. Stefanovi� je ostao na čistini, bez podrške onoga koji
odlučuje o svemu. Uprkos tome, nije prestao da javno raskrinkava Đilasa i
njegove pljačke.
U međuvremenu, bivši gradonačelnik je
odlučio da se naruga svima (uz prećutnu Vučićevu saglasnost): on kandiduje
svoju dugogodišnju najbližu saradnicu Tatjanu Paši� i višestruko kompromitovanog
čoveka, bivšeg direktora Parking servisa, Živorada Anđelkovića, uz obrazloženje
da su bili "bliski Đinđiću"!
Lako je razumeti zašto Đilas i dalje vlada
Beogradom i zašto Vuči� ne želi da jednim potezom reši pitanje novog
gradonačelnika i nove gradske vlasti. Teško je rasturati razrađen sistem
pljačke od koga su svi imali koristi. Jo� je teže prekidati svoje diskretne
poslove, pokrivene Đilasovom kriminalnom mrežom. Treba znati da su takozvani
"nevidljivi" poslovi takvi da donose dnevne prihode i Vučićevim i Đilasovim
ljudima. Neverovatno je, ali samo su cene zakupa kioska u Beogradu prestigle
one u Njujorku, na Menhetnu!
Na atraktivnim gradskim lokacijama, za
najam lokala od oko pet kvadrata, mesečno je potrebno i više od 250.000 dinara!
Opštine
Savski venac i Novi Beograd među najskupljima su. Op�tinska javna preduze�a "Poslovni
prostor", koji i pre licitacije nude visoke startne cene zakupa, teraju
trgovce u propast ili sivu ekonomiju.
Me�u 75 lokacija JP "Poslovnog prostora" Savski
venac, 65 radi aktivno. Mese�ni zakup koji se pla�a ovom op�tinskom preduze�u ide od 12.000 dinara, pa �ak
do 270.000 dinara!
Pljačkala je
dosadašnja gradska vlast na sve moguće načine. Krajem aprila i početkom maja prošle godine, izgorelo je na volšeban način
13 autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, kao svojevrsna najava
potpune komande nad Direkcijom za gradski prevoz od strane Zorana Šarca jedan
od nekadašnjih vlasnika privatne autoprevozničke firme Braća Šarac Luv, koju je
kupila kompanija Veolia, inače poznata po pljačkama u zemljama u tranziciji.
Iz gradskog budžeta se za javni prevoz
godišnje izdvaja oko 13 milijardi dinara. Od tih para privatnim prevoznicima su
isplaćivane sledeće subvencije: u 2011. ukupno 3.938.142.963 dinara, a u
periodu od 1. januara do 15. novembra 2012. godine, ukupno 4.012.240.484
dinara. Za 2013. godinu, jo� nema izveštaja.
I dok je GSP pravio gubitke, Đilasovo
privatno preduzeće Apex, koje predvodi konzorcijum Bus Plus sistema, samo od
provizije je uzelo desetinu miliona miliona evra!
I firma WP Tim, koja je u vlasništvu Procescom
d.o.o. iz Beograda, a čiji su vlasnici Vojislav Krsti�, Miroslav Petrovi� i
Aleksandar Đorđevi�, predstavlja jedan od onih kompleksnih Đilasovih lanaca
pljačke pomoću kojih su nevešto sakriveni pravi vlasnici poslova iza kojih
stoje i on i njegovi saradnici.
Vučićev kum Nenad Kova� nikada nije bio samo
običan poslovni partner Dragana Đilasa, nego je glavni posrednik između njih
dvojice. Ali, to je samo jedan od razloga zašto Vuči� ima ideju da, umesto
promene vlasti u Beogradu, zavede neku vrstu "prinudne uprave" na
čijem će čelu opet biti njegovi i Đilasovi ljudi, spremi da i dalje pljačkaju
dva miliona Beograđana.
Naravno, da nije bilo Vučićevih interesa,
i ovde bi on galamio do nebesa da "niko nije zaštićen".