Na licu mesta

Vučićev režim i gradska vlada Beograda uz neviđeno nasilje proteruju građane sa priobalja Save zbog kriminalnog projekta "Beograd na vodi"

Batina je iz Vlade izašla

Protekle dve nedelje, grupa nepoznatih razbojnika naoružana bejzbol palicama i sa podrškom bagera, fizički je napala građane savskog priobalja, na onom delu gde je Aleksandar Vučić zamislio da će biti njegov čardak ni na nebu ni na zemlji, pod nazivom "Beograd na vodi". Uzgred, porušili su nekoliko baraka između Železničkog mosta i mosta Gazela, na desnoj obali Save kod Beograda, u kojima je živela gradska sirotinja. Ostatak stanovnika ovog kraja organizovao se i suprotstavio nasilnicima koji su se samouvereno pozivali na svog "poslodavca", gradonačelnika Beograda, Sinišu Malog. Pozvana je policija, ali sa rušenjem nije nastavljeno, jer su stanovnici odbili da izađu iz objekata u kojima žive, a policija nije htela da pruža asistenciju bez odluke suda.

Vuk Stanić

Stanovnici beogradskog priobalja reke Save, osetili su bič Vučićevog režima na svojim leđima. Nakon divljačkog napada gradskih vlasti po naređenju Siniše Malog, a pod izgovorom da je izgradnja "Beograda na vodi" počela, stanovnici ovog dela grada su u međuvremenu organizovali straže. Tako samoorganizovani, pripremili su se da pruže otpor ljudima koji se predstavljaju kao službenici gradskog stambenog preduzeća i koji tvrde kažu da ih šalje lično gradonačelnik Beograda, Siniša Mali.

Objašnjenje gradskih vlasti je da se teren mora počistiti za arapske investitore, koji će tu izgraditi novi i lepši Beograd na vodi, dok je sirotinja koja tu živi previše ružna i bedna da bi se baškarila na toj lokaciji.

Građani koji su predviđeni za raseljavanje, podsećaju da se ljudi na ovoj lokaciji živeli još od kraja Drugog svetskog rata. Zemljište pravno pripada Železnicama Srbije i prvobitno su radnicima železnice ovde deljeni stanovi u zidanim objektima, ili barakama. Kasnije su se doseljavali i ljudi koji nemaju veze sa železnicom. Neki su bespravno podizali objekte, neki su se menjali sa radnicima koji su stekli prava, a neki su čak i kupili placeve i uspeli da se uknjiže. Većina njih na toj lokaciji nema ni gde da ode kada im poruše objekte u kojim žive. Kada je cela priča pokrenuta, funkcioneri Srpske napredne stranke obećavali su da će svima rešiti stambeno pitanje, kada su ih obišli pred poslednje izbore.

Oni koji su pristali da odu, dobili su stanove i ugovore u kojima je pisalo da mogu u stanovima da ostanu godinu dana besplatno, pod uslovom da uredno plaćaju račune za struju i info stan. Na pitanje šta da rade kada prođe godinu dana, nisu dobili odgovor.

Prema svedočenju prisutnih neki od stanova koje su dodelili ljudima bili su toliko prljavi da se u njih nije bilo moguće odmah useliti. "...Porušili su udžericu u kojoj sam živeo bez da mi daju ikakav papir, rekli su da ću ugovor dobiti tek kada se uselim na drugu lokaciju. Kada su mi pokazali stan u koji treba da se uselim, nisam mogao da verujem koliko je neuslovan i prljav", priča nam jedan od onih nesrećnih ljudi koji su pristali na uslove Siniše Malog. On priča da je jedan prozor na stanu bio polomljen, i da su unutra živeli golubovi, pa je ceo pod bio prekriven ptičjim izmetom.

-Pitao sam da li će barem neko počistiti stan pre nego što u njega uđem sa porodicom, priča ova žrtva suludog projekta "Beograd na vodi", i kaže da mu je gradski službenik kroz smešak rekao, da će "govna morati sam da počisti"! Posle toga mu je dao ugovor da potpiše, pod uslovom: "ako ne potpiše neće dobiti ključeve od ćumeza...".

Ove vesti su se brzo raširile, pa su ostali stanovnici odbili da dobrovoljno izađu iz svojih domova. Ljudi za koje se ne zna ko su, ali se zna da su se pozivali na Sinišu Malog, izbacivali su ih napolje i potom im je bager rušio domove.

Videvši kakva je muka snašla komšije, ostatak zajednice se organizovao i fizički su stali ispred ekipa za rušenje i bagera. Od tada je prošlo više od dve nedelje da više niša nije srušeno, ali je u nekoliko navrata dizana uzbuna kako bi se građani okupili i sprečili rmpajlije koji su još nekoliko puta dolazili.

Nasilno iseljavanje naselja Bara Venecija zbog "Beograda na vodi", nije zaobišlo ni radnike Železnica Srbije iz beogradskog naselja koji su i zastrašeni i prevareni od strane soldateske Siniše Malog i Aleksandra Vučića. Čak je i stadion FK "Železničar", koji je osnovan 1924. godine, prvi porušen zajedno sa službenim prostorijama, u divljačkom naletu naprednjačkih hordi. Njima u zamenu nudi stanove u zakup na godinu dana! A, šta posle?

Neki od njih, dobili su stanove kao "nužni smeštaj" od Železnica Srbije. Radnike Železnice Srbije prevarila je i njihova pravna služba, koja se stavila na raspolaganje mafiji okupljenoj u gradskoj vladi.

U međuvremenu, sprema se "konačni obračun" batinaša Siniše Malog, sve dok ne proteraju i poslednjeg čoveka sa savskog priobalja, gde treba, prema predanju arapskog šeika Alabara, da nikne "Beograd na vodi". Za trideset godina, kad pomre pola današnje Srbije. Vučićevim batinašima koji biju za račun gradske vlade Beograda, važno je da revnosno tuku i zastrašuju u ime neke lažne i nedokučive "bolje budućnosti". Hoće li se uskoro ta batina okrenuti protiv njega i njegovih bandita?