Uvodnik

(Pr)osudite sami

Poslednja igra reptila

Milovan Brkić

Nakon što mu je evropski komesar za dobrosusedske odnose Johanes Han usred Beograda, pred novinarima, saopštio da je Evropska unija za njega samo sanak pusti, sprski premijer je napućio usnice, pokazujući da je iznenađen (i uvređen), poručivši koliko ga njegovi mediji nose, da ide u Ameriku, kod čika Džoa, da mu se sagne, pokloni i podastre, da od njega zatraži da uvrne jajca šefovima 28 evropskih država, i da ih natera da počnu da otvaraju poglavlje za poglavljem, da i Srbija jednog dana, a možda i pre, postane članica Unije.

Nakon susreta Džona Kerija i ruskih zvaničnika u Sočiju, na kojem je, očigledno je, postignut važan dogovor između ove dve države, u Beograd je doputovao ministar spoljnih poslova Ruske federacije Sergej Lavrov, da srpskom rukovodstvu prenese šta su Rusi i Ameri dogovorili, i gde je mesto Srbije u tim pregovorima.

Ali, iznenađeni (i uvređeni) Vučić je naumio da se osveti Evropskoj uniji. Njegov konsiljero iz Podgorice Vladimir Beba Popović organizovao je u Briselu, parama srpskih obveznika iz budžeta, skup pod nazivom Prijatelji Srbije, koji ima za cilj da se natera ta prokleta Angela Merkel i drugi predsednici država da Vučiću ponude nešto, da pregovori počnu, makar se nikad i ne završili. Jer, ne može se tako sa njim pregovarati, jer je on istorijski državnik. Beba ga je lično u to ubedio.

Pre nego što se sagne pred Džo Bajdenom, Vučić namerava da ode i u Tiranu, da Edi Rami pruži čvrste garancije kako će raditi u korist Velike Albanije, podsećajući ga da je i on sin Albanca, Fahri Muslija.

Vučićeva kamarila u medijima, čiji dirigent je Vladimir Beba Popović, čiji lik i nedela predstavljamo u ovom broju, već smenjuje Nikolu Gruevskog u Makedoniji, a na Kosmetu se Vučićeva privredna ''elita''' podastire Tačijevim trgovcima belim prahom, nudeći saradnju, novac, investicije...

Samo u ovom broju Tabloida opisani su zločinački, pljačkaški poduhvati Aleksandra Vučića, njegovog kuma Nikole Petrovića i učinak njegovih stranačkih satrapa na potpunom ekonomskom slomu, zbog kojih bi premijera trebalo strpati u ludnicu, ili javno obesiti.

Kada bi se danas napravio popis građana, ali koji ne bi sprovodio CESID i druge organizacije kojima džepove puni Vučić parama iz budžeta, Srbija bi postala crnja i tužnija, nego što je vidimo.

U svakom gradu, u većem naselju, stanovništvo nestaje. Ubistva, samoubistva, smrti koje se ne istražuju pune groblja, a matičari ne upisuju novorođenčad.

Bitangu, kakav je Aleksandar Vučić, ne dodiruje masovno umiranje, ni bolnice u kojima se obolelim od raka ne pruža zdravstvena zaštita, ni majke koje ne dobijaju naknade za porodiljsko odsustvo, ni pusta polja, ni prazni obori...On je ponosan što su privatni izvršitelji opelješili po dve trećine penzija za oko 750 hiljada penzionera i sveli ih na gladne i bespomoćne ljude.

Današnja slika Srbije podseća me na Jasenovac. Hiljade ljudi je ćutke čekalo u redu za klanje. Svi su se saginjali, da krvniku bude lakše da im zarije nož u vrat. Jedino su Ciganke izluđivale koljače, pružajući otpor, vičući iz sveg glasa i hvatajući se u koštac sa krvnicima. "Ma pusti me, jebo majku svoju, kolji tatu svoga!".

Da li će Rusija dozvoliti da nas bolesni ludak, podstican od ekonomskih ubica i diplomata-lopova iz SAD-a, sve pokolje, da umremo u najcrnjim mukama, u kojima je već nestalo milion građana Srbije, čiju smrt kao i da ne primećujemo.

Siguran sam da će mu u desetominutnom razgovoru Džo Bajden reći da treba da se okrene drugoj strani, ako želi pomoć za državu koju je okupirao. Da li je ovo poslednja igra reptila Vučića, koji je oličenje prošlosti i mraka, u kome je on ceo život svoj proveo?