Radikali

Po povratku iz Haga, Vojislav Šešelj nastavlja da prlja sve svoje sledbenike, naplaćujući uniznost pred novim gospodarom, Aleksandrom Vučićem

Sve ostavlja samom sebi

Mada teško bolestan, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj sprovodi prave staljinističke čistke i optužuje dugogodišnje članove za nerad i nesposobnost. Iako su ostali uz njega i kad su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić sa pristalicama prepolovili brojno stanje SRS, to izgleda nije dovoljno, jer se Šešelj priprema da "sve ostavi samom sebi". Sve čega se Šešelj dohvatio, uključujući i stvaranje Aleksandra Vučića, kobno je završilo po građane Srbije. Ko je njega poznavao, i pakao mu neće teško pasti. Vezu između Šešelja i Vučića, koja je dugo trajala, ipak, imajući u vidu da su obojica smrtno bolesna, ostavićemo istoričarima

Milica Grabež

Vojislav Šešelj užurbano sprovodi čistku među radikalima. Stranačke probleme ne gura pod tepih. Naprotiv, nosi ih duboko u sebi. Nezadovoljan onim što je zatekao po povratku iz Haga, odlučio je napravi stranku kakvu svet nije video. Ako mu plan uspe, neće je ni videti.

Punih deset godina radikali su ponavljali mantru "čekamo Šešelja". Želja im se ispunila pre devet meseci. Na beogradskom Trgu Republike dočekalo ga je više od 30.000 patriota, koji su se ponadali da će ih vojvoda povesti u oslobodilački ustanak protiv režima Aleksandra Vučića. Međutim, četnike koji su se spremili za silnu borbu, vođa je počeo da zamajava pričama o druženju s ustašom Tutom, ubicom koji je predvodio tzv. Kaznenu bojnu u Hercegovini, svađama s titoistom Veselinom Šljivančaninom i Slobodanom Miloševićem, koji nije znao da igra poker.

Umesto kritike diktatora Vučića, Šešelj je sav bes usmerio na Tomislava Nikolića i ženu mu Dragicu. Višemesečne besmislice dale su rezultat koji je Šešelj hteo - na nedavnom mitingu moćnog naziva "Vidovdanska buktinja srpskog radikalizma" okupilo se tek oko hiljadu lakovernih idolopoklonika.

Kao Pantelija Topalović, Šešelj je rešio da SRS ostavi - samom sebi. Zato, dok je još besmrtan, detaljno uništava sve što je podsećalo na doskora najveću političku organizaciju u Srbiji.

Iz stranke je najurio sve koji su nešto vredeli, koji ga nisu napustili i, poput većine, pobegli u naprednjake. Nedavni stranački Kongres, Šešelj je iskoristio da se i zvanično ratosilja svih koji su pokušavali da učine nešto korisno kako bi sprečili pad SRS-a ispod cenzusa. Bez funkcije potpredsednika ostao je dr Dejan Mirović, dugogodišnji istaknuti član Šešeljevog tima za odbranu pred Haškim tribunalom.

Mirovićev neoprostivi greh bilo je zalaganje za predizbornu koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Dverima. Kada se odlučivalo o načinu na koji će radikali nastupiti na poslednjim izborima, Mirović je među članovima Predsedničkog kolegijuma uspešno lobirao za koalicionu strategiju. Međutim, čim se Šešelj usprotivio, hrabri i dostojanstveni mudraci iz kolegijuma odustali su od svoje pameti i bespogovorno pristali na izborni sunovrat, a Mirovića pustili niz vodu.

Iz drugih razloga, isti ishod doživeli su pokušaji dr Ane Simonović, generalnog sekretara, da aktivnosti stranačkih organa uskladi sa Statutom. Radikalska veteranka, koja je bila aktivna još u Ratnom štabu SRS-a, nije mogla da se snađe u okruženju kojim vedri i oblači Ljiljana Mihajlović, šefovica Šešeljevog kabineta.

Kao sve žrtve staljinističkih progona, dr Simonović se do poslednjeg trena nadala da će se svi problemi rešiti čim šef sazna. Prekasno je shvatila da svim spletkama i intrigama upravlja isti taj šef. Iz haške ćelije, ali s dostupnim telefonom, Šešelj je podržao Mihajlovićevu u kršenju Statuta. Logično, njegova sekretarica se u političkoj karijeri istakla samo otimanjem stana zemunske porodice Barbalić, a dr Simonović od SRS-a nikad nije uzela ni dinara. Epilog je poznat, SRS je ostala bez generalnog sekretara, koji do danas nije izabran.

Iz Predsedničkog kolegijuma SRS-a izbačeni su Petar Jojić, Branislav Rankić, Sreto Perić, Zoran Despotović, Marko Milenković, Milovan Radovanović...

Smenjeni su predsednici gotovo svih okružnih odbora, a na mesta dugogodišnjih poslanika, članova tima za odbranu i finansijera postavljeni su uglavnom anonimni likovi čiji najveći kvalitet predstavlja slepa poslušnost vođi. Na spisku za odstrel našli su se i brojni prvoborci, koji su predstavljali radikalske uzdanice u Skupštini Srbije: Srboljub Živanović, Boris Aleksić, dr Pavle Momčilov, Branimir Đokić, Milorad Krstin, Jadranko Vuković, Zoran Popović, Milan Škrbić i mnogi drugi. Iz Šešeljevog okruženja nestali su i predstavnici Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu Milorad Buha, Marko Subotić i Slobodan Jarčević.

Većina je otišla u tišini, kajući se što su tolike godine uložili u razvoj Šešeljeve privatne političko-trgovačke firme. Neki sada revolt iskazuju iznošenjem istine po Fejsbuku, a među retkim primerima onih koji su se ohrabrili da vođi pokažu zube najistaknutiji je Dušan Marić, novinar i bivši poslanik.

Na Šešeljevom udaru se našao, jer je posle izbornog neuspeha 2014. godine, zatražio da se utvrdi odgovornost predsednika stranke, da svi potpredsednici i članovi Predsedničkog kolegijuma podnesu ostavke, da se u Statut stranke unese izmena kojom će opštinski i gradski odbori samostalno da donose odluke o formiranju koalicija i da se utvrdi gde su nestale stranačke pare.

Šešelj je jedva dočekao da mu se osveti. Lično, glavom i bez brade, vojvoda je predložio smenu Marića s mesta predsednika Podunavskog okružnog odbora. Doživeo je fijasko. Malo je pripretio predstavnicima lokalnog odbora i ponovio glasanje. Opet kiks. Za Marića je glasalo osmoro, za Šešelja jedan radikal. Tek na sednici Izvršnog odbora SRS, Marić je najuren iz stranke, a na njegovo mesto vođa je postavio Miroslavu Đuričić iz Smederevske Palanke.

Iako je i Đuričićka glasala u korist Marića, pokajala se posle razgovora s Vjericom Radetom. Šta su pričale objasnila je Gordana Gajić, predsednik OO SRS Smederevska Palanka, koja je, kako stoji u zapisniku, rekla: "Dan nakon promocije u Smederevu, Vjerica Radeta je zvala Miru Đuričić i rekla joj da je predsednik s njom oduševljen, da je lepa i pametna i pitala je da li bi, kad je predsednik pozove, htela da dođe u Beograd da se vidi s njim. Vjerica se raspitivala sa kim Mira živi, gde radi..."

Đuričićka je osvojila vojvodu, postavljena je za predsednika Podunavskog okruga i za sekretara izabrala svog supruga.

Koliko Šešelja zanimaju rezultati rada stranačkih funkcionera najbolje pokazuje to što je u poslednjoj čistki oterao Đurađa Jakšića s mesta predsednika Gradskog odbora SRS Novi Sad, koji je, za divno čudo, uspevao da drži stranku iznad cenzusa. Na vidovdanski miting Jakšić je iz Novog Sada doveo desetak autobusa s radikalima, bez kojih bi "buktinja" izgledala kao još jadnija prskalica. Pet dana kasnije Šešelj ga je nagradio smenom.

Radikalski odbor beogradske opštine Palilula godinama je uspešno vodio bivši poslanik Slobodan Vuković. Otkad je SRS ostala bez budžetskih primanja, Vuković je rad odbora finansirao iz svog džepa i skromnim prilozima članova. Da bi sakupio koji dinar, krajem aprila ispred zgrade Poštanske štedionice postavio je pult na kome je prodavao knjigu Predraga Popovića "Vučić - politička fukara".

Grupa naprednjačkih siledžija, koje je predvodio izvesni Milan Bojović, nasrnula je na radikale, pocepala nekoliko primeraka knjige i ispreturala info-štand.

Neoprezni Vuković je napravio dve greške. Prvo, nije smeo da iznosi knjigu koja opisuje zlodela Aleksandra Vučića, a pogotovo nije trebalo da naprednjačke batinaše prijavljuje policiji. Čim je saznao šta se desilo, Šešelj je poslao kaznenu ekspediciju, koja je Vukovića najurila s mesta predsednika Opštinskog odbora.

U kadriranju Šešelju nesebično pomaže Vjerica Radeta. Iako mnogi radikali smatraju da je ona najodgovornija za urušavanje stranke, Radeta uživa apsolutno poverenje vođe. Zaslužila ga je, milion puta je dokazala da Srpska radikalna stranka, iako srlja u propast, ima predsednika koji zna najkraći put.

A 1. Vučić ucenjuje Šešelja

Po povratku iz Haga, Vojislav Šešelj žestoko kritikuje samo Tomu Nikolića, a za Vučića tvrdi da je "obrazovan, pametan i vredan", samo je šteta što se odrekao Velike Srbije i Rusije. Radikalsko članstvo zamajava se budalastim teorijama da je u pitanju neka tajna i mnogo mudra Šešeljeva strategija koja će, jednog lepog dana, dovesti do napada na Vučićev režim. Ozbiljni radikali znaju kako stoje stvari.

- Šešelj s Vučićem kontaktira još od 2012, kad je SRS pala ispod cenzusa, a SNS došla na vlast. Vučić ga ucenjuje jer zna koliko je stranačkih para i na koje račune Šešelj sklonio. Takođe, vojvoda po svaku cenu želi da izbegne otvaranje afera koje bi ga predstavile onakvim kakav jeste, dakle kao pohlepnog i bahatog biznismena koji se političkom trgovinom obogatio više od svih ostalih stranačkih lidera zajedno - kaže za naš magazin izvor iz vrha SRS.

Zbog toga Šešelj ne kritikuje Vučića, svesno uništava ostatke SRS-a i okuplja beznačajne parazite koji se nadaju da će im, ako sledeće izbore dočeka na slobodi i životu, dodeliti poslaničke mandate.