Francuska

Novi duh nove generacije spremne na proteste i ideološke obračune: od večeri do zore "dežuraju" na pariskim ulicama

Bele noći zbog crnih dana

Jel' to nešto počelo, il se samo zaleće, pitaju se Parižani. Celoj Evropi se diže pritisak zbog sve rigoroznijeg stezanja kaiša, oduzimanja teško stečenih socijalnih prava, kao i prave pandemije antisocijalnih reformi ili sve češćih skandala u stilu Panamskih papira. Sve to iritira raju i navodi je na proteste, bune i ideološke sukobe, kao što su noćna bdenja nove generacije dece cveća na trgu Republike, od kojih se francuskim vlastima tresu gaće. Popuštanja i milovanja niz dlaku su dokaz straha da spontani protest ne sklizne u neku, ne daj Bože, plišanu revoluciju. Tada bi najveći genocidi istorije bili prevaziđeni, bar sudeći po sumi nerašćićenih računa koji se gomilaju na zapadu, od vaskrslih krstaških pohoda, preko svih usputnih ratova i revolucija do današnje migrantsko-ekonomske krize

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Obojene noćne sedeljke

Pre više od dva veka, francuska mlada sirotinja je digla revoluciju, a matori buržuji su im drpili pobedu, i ugurali svoje guzice u kraljevske fotelje obezglavljenih plemića plave krvi. Vremenom se prolivena crvena krv naroda pretapala u moderne tokove industrijskog kapitalizma i nekoliko velikih ratnih pohoda, sve do globalnog mira pod kontrolom NATO pakta i Volstrita. Ipak, za sve to vreme klasna borba nikada i nigde nije prestajala, tinjala je, ako ništa drugo, iako jedan obesni američki bankar napismeno tvrdi da je ta borba gotova i da je na kraju pobedila baš njegova klasa. Zbog toga danas jedan ratoborni deo pariske omladine pokušava da opovrgne ovu ciničnu poslovicu drugom spadalicom, koja je ispisana na spomeniku trga Republike: "Nema dobre pite, dok se ne razbije koja banka!" I porazbijali su zaista nekoliko bankomata u okviru noćnog bdenja (za ostalo nisu bili efikasno naoružani).

Elem, kao što nekada behu spontani protesti kineza na Tjenanmenu, mladih u Madridu, gladnih u Atini, siromašnih u Njujorku, i sultanovih opozicionara u Ankari, tako se i u sada u gradu svetlosti (i to u po noći), oseća miris nekog varljivog (ili možda varljivog) proleća. Žurke pod plišanim ogrtačem kišovitih noći, mladi mesečari, entuzijasti pokreta, " La Otpor ", pardon, pokreta " Budnih ", (Nuit debout), (neverovatno su slični, kao da ih je jedan tata pravio).

Pariski šetači u mestu su zapravo noćna verzija sličnih "spontanih " pokreta, od Bukurešta 1989, današnjih mladih, gladnih, siromašnih u Evropi i Americi, nezadovoljnih u parku Gezi, pa sve do Tahrir trga i kijevskog Majdana. Čista neprskana demokratija prouzrokovana kapljicama koje su prepunile čaše i vazne!

U Francuskoj su to nekolike kapi u obliku predloga zakona o radu, kao i vanredno stanje sa kontrolom stanovništva na principu Velikog brata, i naravno nova afera političarskog lopovluka zvana "panamski papiri". To su kao razlozi pokreta, ali pravi povod za bele noći je projekcija jednog dokumentarca o ekonomskoj surovosti i finansijskoj nečovečnosti kapitalističkog Terminatora, kako tepaju najbogatijem Francuzu i vlasniku kompanije luksa, LMVH, Brenaru Arnou. Film pod naslovom "Hvala, gazda" je skrivena kamera o tome kako Arnu kupuje ljude koji imaju neki dokaz o njegovim mutnim radnjama.

Tako je novinar lista Fakir pokrenuo celu plišanu mini revoluciju. "Kuvalo se, ključalo, pa prekipilo" što bi rekli naivni optimisti, oni koji više veruju u teoriju spontanog okupljanja istomišljenika pod hrast francuskog trga Republike, nego u neku teoriju male zavere. E, pa nemojte, molim vas, opet neke pesimističke teze o zaveri, ovi Srbi svuda vide američku zaveru, CIA i trilateralu, kako bi to rekao drug Lazanski!

Pesimisti su opet druga pesma. Oni tvrde da peti oktobar u Parizu pada na noć između 31. marta i dana zajebancije, 1-og aprililija. I da ne bi neko mislio da se raja šali, iste noći uspostavljen je novi kalendar kao u vreme Robespjera i Dantona 1789. Tako da je, na primer, 6 april ustvari 37. mart! Prosto!

Stižu CIA kuke i NATO motike

Ako su datumi drugačiji, naručioci pariskih noćnih snova za budne ostaju isti koji su razbudili i mnoge druge opozicionare u dvadesetak suverenih država. I pariski trg Republike pomalo miriše na barut, malo više na suzavac, a uglavnom bazdi na zadahe CIA-e, Instituta Albert Ajnštajn poznat kao CANVAS, (Centre for Applied Non violent Action and Strategies), i ostalih naslednika genijalnog dedice Gene Sharpa, (američkog Gandija ), koji od francuskih studenata prave stado ovčica za neke svoje planove. Ovih dana NATO treba ponovo da otvori vojne baze u zemlji ljudskih prava, nakon što ih je De Gol najurio pre pola veka, a TAFTA mora što pre da iznudi potpis ekonomske kapitulacije EU, o kome Ujka Sem sanja ceo jedan vek.

Komplotisti, kao što je Thierry Meyssan i njegov rezo Volter, na primer, argumentuju na svom blogu da je više nego jasno ko se krije iza svih tih stegnutih pesnica na logotipima svih otporaša sveta pa i u Parizu. Da se radi o istoj ruci i klasičnoj destabilizaciji putem lažnog pacifizma i prave medijske propagande, najbolje pokazuju činjenice da je spontani pokret organizovan za par dana a već ima dva sajta na Internetu, svoj radio i tv (takođe preko interneta) kao i 21 odbor izabranih dobrovoljaca za sve vidove delatnosti, od umetnosti, preko sekcije za klimu, medije, parkić za kantinu i ambulantu, klupe za crtanje i pisanje, baštovane, savetnike za demokratiju, ekonomski razred, udruženje za zaštitu žena ili pomoć migrantima. Noćne ptice žele da pomognu svim migrantima sveta, imaju dušu mondijalisti! EU ih implicitno podržava a policija ih juri tek kad svane. Velika skupština pod zvezdanim nebom je bajka kao Pepeljuga koja nestane sa prvim zracima sunca.

Koja je verzija prava,to izgleda više ni milicija, (francuska), ne zna ! Možda se zaista prvi put u istoriji čovečanstva, posle Roze Luksemburg i broda Baunti, podigla jedna spontana reakcija iza koje ne stoji niko i koja je ne traži nikakvu dobit za svoje članove ni saveznike. Niko ovde ne želi da zauzme mesto lidera.A to je veliki problem.Jer bar jedna stvar je jasna: državnom aparatu je stalo do toga da se iz stada izdvoji ovan predvodnik, sa kojim bi se lako sporazumeli i za malo sena na jaslama uterali u obor celo stado na šišanje.

Šta se zapravo zbiva

Pariske budne i pomalo bludne noći. April mesec. Studentarija smišlja novu demokratiju na mesečini ispod reverber lampiona komponuje novi ustav uz zvuke gitara, kroz cigareta, uz koka-kolu i turske sendviče. To nisu radnici, jer se oni noću odmaraju, već je ovo uglavnom studentarija, nezaposleni, stranci, aktivisti, sindikalisti, sve sami anarhisti koji ne priznaju korumpiranu vlast i lažljive članove vlade.

Oni ne znaju tačno šta hoće osim totalne demokratije gde svako treba da ima svoju reč i može da se izrazi, 3 minuta po glavi, gde se odgovorni biraju lutrijom i to na neko vreme kao u antičkoj Atini a diskutuje se o svemu i svačemu bez političkih namera. Što bi prost narod rekao, sviraju k...u za male pare i misle da menjaju svet, a ne vide da su pajaci na kanapu.

Svim razumnim ljudima, sa malo škole ili čak bez nje, vrlo dobro je poznato da oni gore počinju da preziru one dole istog momenta kada su izabrani ili namešteni. Kažu da je u ljudskoj poganoj duši vlast samo alatka da se napravi karijera, obezbedi rad bez motike i da se usput napune džepovi bez dna. S obzirom na to da svi ovo znaju, nije teško naći razlog za proteste tipa Podemos, Otpor i ovih pariskih mesečara.

Konkretan povod za bele noći je predlog novog zakona o reformi rada, ili kako ga vide mladi, pakt za lako izbacivanje s posla bez nadoknade.Policija se sukobila sa demonstrantima, to stoji, i do sukoba je došlo ne samo u Parizu, Nantu ili Renu već i drugim gradovima i palankama. Ukupno 200 manifestacija u jednom danu.

Onda se napunio trg i niko ne sme da ih bije. Sada se šema širi i po ostalim državama EU. To više nije protest, to je revolucija piše na transparentima. Onda su došli huligani, počeli da razbijaju, pale i pljačkaju. Policija je opet upotrebila suzavac i šok bombe. Jedni dižu barikade, drugi bacaju flaše, kamenice i jaja na jadnu policiju. Jadnu i bednu u ovoj farsi, jer mora da udara na decu svojih komšija, na goloruku raju.

Takva su naređenja, sudeći po drugoj paroli na belom platnu međ dve motke. I za vašu decu se borimo, piše krupnim crvenim slovima. A huligani su maskirani, možda su u sprezi sa policijom, jer da bi se protest ocrneo i sabotirao treba malo trojanske konjice, malo ubačenih specijalaca koji će da bace ljagu na sve ostale. Tako se bar radilo oduvek i svuda, e sad jedino ako nije odlučeno da se odsad sve radi pošteno.Neki mediji otvoreno krive policiju za ubačene ili preobučene huligane. Nije francuska demokratija mnogo drugačija od nekih tamo aričkih diktatura, piše na mnogim elektronskim porukama, od kada je prikazan snimak klasičnog nokauta jednog pandura nad klincem od 15 godina.

Možda je ovo početak nečeg većeg, a možda ništa neće da ispadne iz pariske čajanke, jer Pariz nije Boston, ali ipak treba biti oprezan jer su se nagomilale zalihe mržnje i zlobe, zavisti i neraščišćenih etno računa, još od doba trgovine robljem, kolonijalizma i industrijalizacije.

San za revanš je možda podsvesna kapisla ove bune na dahije-mondijaliste. Po pisanju politički nekorektnih novinara, obojena pariska Agora na trgu Republike treba da sterilizuje opoziciju u ove rane prolećne dane. Pariz je sada Svet.

E, ovo me na nešto me podseća, al da me gaziraš suzavcom, ne mogu da se setim na šta ?