Veterani

Zašto vladajući režim sve čini da zaobiđe, ingoriše i ponizi ratne veterane

Pozivani u rat, nepoželjni u miru

U prethodna tri teksta u magazinu Tabloid pokušao sam da ukažem na maćehinski odnos države prema ratnim veteranima, ratnim vojnim invalidima i članovima porodica poginulih boraca, u nadi da će se neko a, mislim na Vučića i Vulina, osetiti prozvanim i pokušati da poprave katastrofalnu situaciju. Naši apeli da se stanje promeni naišli su na zid ćutanja i potpunog ignorisanja oko 350.000-400.000 najčasnijih, najhrabrijih i onih koji najviše vole Srbiju. Tako upadljivo ignorisanje građana Srbije, ma šta mislili o njima, je dokaz pogrešne politike i politike nametnute iz centara koji ne misle dobro ni ovoj zemlji ni ovom narodu, a pomalo i nesposobnosti, nestručnosti i neznanju ljudi koji upravljaju ovom državom

Željko Vasiljević

Brojna pisma koja dobijam povodom objavljenih tekstova potvrđuju da su moji stavovi o ovom problemu ispravni. Brojni sastanci sa predstavnicima veterana i invalida mi govore da je situacija neizdrživa i da nezadovoljstvo polako "puni čašu".

Gospodo iz vlasti, nije isto kada nezadovoljstvo iskazuju prosvetni radnici, studenti, nezaposleni, otpušteni u pljačkaškim privatizacijama, nezadovoljni hajdučijom u Savamali, i kada to nezadovoljstvo iskažu ratnici i ljudi koji su preživeli najveće strahove za svoje živote.

Na poslednjem skupu sa stotinak veterana oduševila me je odlučnost i jednodušnost u spremnosti na borbu i otvoren sukob sa državom, zbog katastrofalnog odnosa prema nama, ali i zbog neizdržive materijalne situacije i beznađa da će nešto uskoro biti bolje. Ne mogu više priče o suficitu budžeta, smanjenoj nezaposlenosti, svetloj budućnosti za 5-10 godina, velikoj podršci svetskih ili belosvetskih moćnika, da napune prazne tanjire, da obezbede užinu deci, nove patike i farmerke, da unesu makar malo radosti u domove pritisnute surovom realnošću života u Srbiji.

Što se više trude, naročito Vučić i Vulin, što se češće pojavljuju u medijima, što više viču na novinare koji se usude da postave nezgodna pitanja, to nam je vidljivije odsustvo svake ideje o boljem položaju građana Srbije a naročito veterana i ostalih heroja. Nedostatak argumenata nadoknađujete stalnim pojavljivanjem u medijima i lažima o boljem životu, koji niko sem vaših poltrona i "dupeuvlakača" kojima dajete mrvice sa stola, ne oseća. Šta mislite koliko još ljudi veruje u vaše laži, bez obzira što ih potkrepljujete pohvalama MMF, Svetske banke, zvaničnicima EU, osvedočenih srpskih neprijatelja. Postalo je upadljivo da ovu promašenu politiku, a naročito prema rodoljubima najviše i najglasnije brane Vučić i Vulin. Zašto je to tako zapitajte se, a možda će vam odgovori razjasniti zašto ste gladni, žedni, goli i bosi? Da li je naše siromaštvo posledica njihove sulude politike ili neutoljive želje za ličnim bogatstvom i nekontrolisanom vlašću?

Vulin je ovih dana postao portparol režima Aleksandra Vučića, i počeo je da iznosi stavove Vlade ili predsednika Vlade po svim pitanjima, mada mu je, bez ikakvih razloga dodeljeno ministarstvo od čijih odluka i politike zavisi više od pola Srbije. Malo mu je da komentariše probleme iz svoje nadležnosti, već je počeo da komentariše i spoljne poslove, finansije, energetiku i druge oblasti o kojima pojma nema, mada ni o ovim koje su mu u resoru nema baš mnogo veze.

Ovih dana razgovarajući sa našim članovima obilazim Srbiju i vrlo često razgovaram sa predstavnicima lokalnih samouprava, i opšti je stav, bez obzira kojoj stranci pripadaju, da državni vrh vodi nerazumnu i antinarodnu politiku.Odluke koje im nameću su za većinu njih nerazumne, antinarodne i antidržavne, naročito one koje dolaze iz ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja a ona se tiču najvećeg broja ljudi. Posmatrajući ove procese sa aspekta prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite jasno mi je šta govore i potpuno razumem njihovo razočarenje politikom državnog vrha u svim oblastima jer oni moraju da se sretnu na ulici sa nezadovoljnim građanima i da istrpe sve uvrede na račun pogubne politike. Neki od njih se plaše da se uskoro to nezadovoljstvo neće iskazivati samo verbalno već da će njihove komšije preći sa reči na dela a dela će biti bolna i nasilna ali zaslužena i tačno dozirana.

Ohrabruje me odlučnost naših ljudi da se ovoj nerazumnoj, antidržavnoj, nerodoljubivoj politici, suprotstavimo svim sredstvima, a kada kažem svim sredstvima onda i mislim svim sredstvima koje moji saborci mogu da primene!

I ranije su posledice učešća u ratu bile vidljive u našoj populaciji, što je i normalno, želja da se nepravda prema nama ispravi "po kratkom postupku" ali sada je ona postala dominantna u idejama za ispravljanje naneta nam nepravde. Ne može se gospodo na vlasti više izdržati. Predugo traje.

Pored materijalne bede, nemogućnosti minimalnog lečenja od posledica učešća u ratu, nemogućnosti da se zaposlimo, mi, ili članovi naših porodica, bez i jedne pohvale za žrtvu koju smo dali, više nas boli nametanje vrednosti koje našu žrtvu ismejavaju, degradiraju naše porodice i uništavaju sve naše ideale za koje smo bili spremni da poginemo.

Boli nas što se u Srbiji lako nađu pare za "paradu ponosa", nevladine organizacije koje otvoreno rade protiv Srbije i srpskog naroda ali ih nigde nema kada se rodoljublje treba slaviti i veličati ili kada treba obezbediti lečenje ratnih veterana.

Od nas tražite da redovno plaćamo televizijsku pretplatu ali nam na toj istoj televiziji ne dozvoljavate ni minut programa u kojem bi smo izneli građanima Srbije nezadovoljstvo svojim položajem. Od naših para se putuje po svetu, kupuju se stanovi prelepim voditeljkama, dele se plate po više hiljada evra i ko zna kakve sve mahinacije, ali za nas nema para ni za polusatnu emisiju nedeljno. Gospodo sa RTS-a nije vam tu imovinu tata ostavio, pa da je arčite kako hoćete, a onda do besvesti puštate Vučića i Vulina da pričaju šta hoće, ne bi li ste u tom đavoljem paktu ostali na svojim mestima uz sve privilegije.

Bojim se da RTS ne doživi sudbinu iz 2000. a situacija je gotovo ista kao tada. Ako po ovom pitanju nešto brzo ne promenite pozvaćemo veterane da prestanu da plaćaju televiziju koja njihovo postojanje ne vidi i ne uvažava. Ugledajte se na Hrvatsku.

Za nas veterane odnos Srbije prema KiM je kamen temeljac ocenjivanja uspešnosti politike. Sadašnja ocena za vlast poslednjih četiri godine je mršava dvojka, samo zato što još niste priznali samoproglašenu nezavisnost a za sve ostalo čista jedinica. Zašto se nameće ovo pitanje, pa zato što je početak sunovrata državne politike počeo kada su taj problem rešavali Vulin i njegov zamenik Dragan Popović. Nadam se da ćemo u nekom od sledećih brojeva dobiti još informacija o brojnim zloupotrebama ovog dvojca, jer je na osnovu tvrdnje ljudi sa KiM to izdaja. Sada se pitamo kako je moguće da se Vulinu, koji je rat na KiM gledao na televiziji, daje pravo da odlučuje o 15% srpske teritorije i stotinama hiljada života, dok se mi koji smo za tu svetu zemlju ginuli, danas ništa ne pitamo, čak šta više grozimo se odluka koje se donose.

Svesni činjenice da su na značajnim mestima u državnom aparatu ljudi koji su pored toga što su korumpirani i potpuno nesposobni da bilo šta dobro i korisno urade, želimo da građane Srbije upoznamo sa zahtevima koje imamo prema državi Srbiji ,pa neka oni ocene da li su naši zahtevi opravdani ili nisu, pa neka oni ocene da li je naša ogorčenost ovom vlašću, a naročito Vulinom i njegovim podrepašima opravdana. Građane molimo za razumevanje i podršku, jer je "dogorelo do nokata".

Položaj veterana u Srbiji više je nego loš. Pored siromaštva celog društva, koje veterani dele sa njim, posebno boli nebriga države o našoj populaciji. Ta nebriga i loš odnos još više dovode do razvoja PTSP i drugih bolesti, i sindroma koje će ubuduće, ako se ništa ne promeni na bolje, dovesti do katastrofalnih posledica po celo društvo.

Ovako loš odnos prema nama ima značajan doprinos i u smanjenja odbrambene spremnosti države Srbije, a mladim ljudima se šalje poruka da je bolje da budu izdajnici svoje otadžbine, nego da je brane i za nju stradaju.

Sve mere na popravljanju položaja veterana se mogu podeliti u dve grupe. Prva, koja u materijalnom smislu ne zahteva značajna sredstva, i ona za koja je potrebno obezbediti dodana sredstva u budžetu.

U prvu grupu mera su: donošenje Deklaracije i Rezolucije o unapređenju položaja veteranske populacije, u Parlamentu. Tekstove ova dva dokumenta je uradila stručna služba Pokreta veterana Srbije i Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova; U nazivu ministarstva resorno zaduženog za pitanja veterana obavezno mora da egzistira i naziv veteran; sprovođenje procedure izdavanja legitimacija svim veteranima i izrada socijalnih kartona za celu populaciju; donošenje odluka o prioritetu, pod ispunjenim uslovima, za smeštaj dece veterana u studentske domove, dobijanje stipendija za školovanje, smeštaj u zdravstvene i socijalne ustanove, zapošljavanje u javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama i druge; pomoć pri otvaranju socijalnih preduzeća koja bi zapošljavala ovu populaciju; angažovanje ove populacije u državnim institucijama i lokalnim samoupravama na donošenju i sprovođenju mera na unapređenju položaja; obezbeđivanje medijskog prostora i popravljanje medijske slike o ovoj populaciji, naročito o veteranima iz ratova od 1990.-1999. godine; vraćanje imovine namenjene veteranskoj populaciji a zadužbine za ovu populaciju dati na upravljanje predstavnicima veterana.

U drugu grupu mera za rešavanje je po našem mišljenju neophodno u što kraćem vremenu donošenje novog Zakona o veteransko-invalidskoj zaštiti; sprečavanje diskriminacije veterana po bilo kom osnovu, pa tako i po osnovu isplata prinadležnosti;otvaranje centara za lečenje obolelih veterana, naročito od specifičnih bolesti nastalih učešćem u ratnim dejstvima; besplatnu zdravstvenu zaštitu od posledica povreda ili bolesti nastalih učešćem u ratnim dejstvima; pomoć prilikom stambene izgradnje, formiranje državnog fonda, obezbeđivanje besplatnih lokacija od lokalnih samouprava i zajedničkim sredstvima sa pripadnicima populacije izgradnja stanova i adaptacija neuslovnih objekata; izgradnja spomen obeležaja za poginule i stradale u ratovima posle 1990. godine i centralno obelžje u Beogradu.

Nadležne državne institucije i pojedinci koji bi želeli da poprave položaj veteranske populacije mogu računati na sve oblike pomoći naših organizacija i pojedinaca.

A 1. Poruka Željka Vukelića iz Novog Sada

Svaka čast našim olimpijcima, borili su se, prolivali znoj, odricali se svega da bi uspeli u životu i došli do cilja, to je za pohvalu i treba, obezbedili su sebi penzije od svoje 40-sete i to od 118.000 dinara za bronzanu medalju pa do 160.000 za zlato.

Sada ja javno pitam: a kolika će biti penzija veterana koji su ostavljali krv, znoj, delove tela i živote po rovovima, jarugama, šumama. Za razliku od olimpijaca mi nismo nosili zastave, patike, trenerke, na našim licima nije se video osmeh već grč, tuga i poneka suza, iz naših usana se nije orila pesma već zahvalnost prema Bogu za još jedan poklonjen dan, iz naših usana se čula molitva Bogu da, ako treba da umrem neka bude odmah, da se ne mučim.Sada mi, svi učesnici ratova pitamo a kolika je naša penzija, koliko ćemo mi dobiti, što smo se borili za našu zemlju, što je nismo obrukali, zato što nismo pobegli.

Ministre Vulin i g. Vučiću koliko će država da izdvoji za svoje heroje, za heroje sa Košara, Paštrika i ostalih delova zemlje Srbije gde smo je branili. Da li ćemo doživeti da neko izađe za govornicom i kaže jasno i glasno da smo i mi heroji, da smo i mi ispisali deo stranice u našoj istoriji. Da li ćemo ikada dočekati da nam neko kaže hvala za sve što smo uradili?