Banat

Legalizovano razbojništvo u Zrenjaninu pod komandom SNS-SPS koalicije

Sve se može, al' se neće

Zatrovan čovek je nesreća banatskog zavičaja. Ne truje se samo lošim vazduhom, industrijskom vodom i nesnosnim suživotom, ali, kada se, ambiciozan, udruži sa sebi ravnima, onda takav društveni talog zasedne u fotelje i na grbaču naroda. Katastrofalan je rezultat četvorogodišnje SNS-SPS najgore vlasti u istoriji Zrenjanina, popunjene stranačkim otpadom iz redova večitih funkcionera, bivših lokalnih vladara iz DS, DSS...Gde je kraj?

Zoltan Horvat

Ubiti u pojam prosečnog Zrenjaninca je, danas, rutinski lak posao, za šta su iz gradske kase vlasnici vlasti bogato nagrađeni. Izuzmemo li „armiju" novokomponovanih doktora nauka, magistara i faks-diplomaca sa znanjem sva tri padeža, sve ostalo može da stane u po rečenice, „Idi u lepe tri, a ti, dođeš u pola četiri...".

Taman pomisliš, nema gorih kadrovika u foteljama od ovih koji bez prestanka, otvoreno i super korektno lažu svoje sugrađane, kad tamo, iz gradskog „Taloga" izroni neki, napadno „uglađeni", prostak. Vrhunska zajebancija je kad ti iz ovdašnjeg JKP Vodovoda i kanalizacije večito obećanje „izgradnje" Fabrike vode svedu na „privilegiju" neprestanog video nadzora sa nazovi gradilišta, gde se građanima svakog dana pušta 24 časovni snimak prvog dana emitovanja. Pa, svakog bogovetnog dana vidiš u 11,43 časova i 33 sekunde kako jedan te isti radnik tridesetak sekundi nešto čeprka. Ako si namagarčena budala, ćutaćeš, jer te sramota što te, po ko zna koji put, namagarčila još veća budala, zbrinuti član privilegovanog, gradskog „Taloga" (u daljem tekstu, GT).

Trenutno se visokoparno kadrovanje i razmeštanja članova istog, GT, odvija u restoranu Teniskog kluba Galeb. Nenad Karapandža - Džeger, legendarni šef zrenjaninske SNS kancelarije, čovek od neograničenog poverenja i kumašin aktuelnog ministra privrede, dočekuje za bogatom trpezom GT čelnike, dajući im neophodna uputstva za (zlo)upotrebu. Pa, Dragica Radosav, dekanka Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin", dobije „zeleno svetlo" za uvođenje „ratnog stanja", nakon čega se pravi „krizni štab" podobnih na fakultetu. Krizni štab je zadužen za nastavak nesmetane, retko viđene sprdnje sa ovom visokoškolskom ustanovom i brisanja ugleda ove jedine banatske visokoškolske ustanove.

Po sopstveno mišljenje dođe i ovdašnja direktorka Službe za zapošljavanje Tatjana Mijatović, kojoj se, uz iće i piće, ponavlja SNS direktiva: retka zapošljavanja su rezervisana isključivo za članove stranke. I ova direktorka, članica GT, vrhunski ispunjava zadatke: u 2016. godini nije se dogodio ni najmanji propust, jer su poslove dobijali samo članovi. Jedan od poslova za nezaposlene, „vrhunski", je i rad u nekoj od ZREPOK privatnih trgovačkih firmi, gde se potpisuje „robovlasnički" ugovor na tri meseca, uz obavezu i najavu novčanih „penala", jer se posao ne sme napustiti, bez obzira da li primaš platu. Za minimalac, ako ga dobiješ, do groba moraš biti zahvalan Džegeru, koji, usput, iskorenjuje nezaposlenost i, kako ponosno ponavlja, ispred SNS-a se svesno žrtvuje za, malo bolje sutra napaćene radničke klase.

Srećni, siti i napojeni, izvršni rukovodioci ovdašnjih GT filijala vraćaju se na svoje obavezujuće radne zadatke po foteljama. Veličanstveno deluje podatak da je i rođeni brat do nedavno direktora Direkcije, Gorana Kravarušića, danas načelnika jedne od novouspostavljenih službi gradske uprave, dobio posao kakav zaslužuje. Eno ga u Vodovodu, dal igra samo pasijans za radnim stolom, nakon što je imao neslavnu epizodu u Poljoprivrednoj školi. Odatle je, kao najpodobniji SNS kadar, najuren zbog retko viđene nesposobnosti i odsustva želje da bilo šta konkretno radi. Vodio je taj podobni brat drčni rat krivičnim prijavama sa školom i otresitom damom, direktorkom, ali, nije uspeo da zadrži status privilegovanog neradnika sa urednom platom. Videvši da mu je brat čist kopirant, Dragi Bata funkcioner mu je „pomogao" da se, nakon zasluženog otkaza, ugnezdi u jednom od gradskih kadrovskih „otpada". Iz Vodovoda je već najavljeno njegovo munjevito karijerističko napredovanje, čime je osvetlao obraz stranci, Bati i direktoru koji je prepoznao njegove talentovane stranačke kvalitete. Prepoznavanje je izvršeno u nekom drugom restoranu, „Citadeli", gde direktor Ivan Dević i njegov servilni zamenik Predrag Bodiroga, zajednički kuju žestoke planove suštinskog kadrovskog preporoda. Gde bi se, genijalna je to promena poslovne politike, zaposleni u upravnoj zgradi sa prvog sprata mogli preseliti u kancelarije na drugom spratu, odakle bi ovi sleteli sprat niže.Jes da nema zdrave vode za piće, ali se zato u ovdašnjim prodavnicama nudi jeftina Kremanska voda u pakovanju od 6 litara (akcijska cena 68, 90 dinara) u vlasništvu legendarnog povratnika u ovdašnji pobednički, GT tim.

Gradonačelnik Čedomir Janjić, koji danas sebe ne može da prepozna na fotografijama od pre nekoliko godina kada je bio opozicija (tada bez preteranog bremena viška kilograma i sa manjkom nedostajućeg lagodnog života), obožava elektronsku konverzaciju sa sugrađanima. Do njega se ne može ni pod razno, ali, kada mu se doturaju podobna pitanja putem elektronske pošte, obožava da odgovori dobronamernima. Pa je tako pun hvale za Aleksandra Vulina kojem je, po sopstvenom priznanju, bio sjajan domaćin, zahvaljuje se svim utreniranim stranačkim botovima na iskrenim čestitkama za rođendane, imendane i preostalo. Na pitanja, poput, da li mu je poznat vanredni platni spisak zrenjaninskih funkcionera po ovdašnjim firmama kao i sadržaj koverti, ne odgovara, jer, neobjavljeno, praktično i ne postoji.

Izuzetno je zadovoljan pisanjem izvršnog glodura regionalnog lista, Dalibora Bubnjevića, koji ga, najblaže rečeno, poredi sa božanstvom, čime se u Zrenjaninu direktno dovodi u opasnost imidž ministra privrede, svepitajućeg u Zrenjaninu. Prema svom zameniku, Saši Santovcu, nema dilemu, jer ga, s vremena na vreme podseti, na tovare (argumentovanih) kritika kojima je kao čelnik ovdašnjih radikala zasipao ovdašnji SNS, pre nego što je prisvojio „zvaničan bonton" u Zrenjaninu: Juuuriš na protivničku stranu.

Lekarstvo u Zrenjaninu je popriličan biznis u Zrenjaninu. Ako si uz to, nedokazan stručnjak i neko ko se stalno „šlepa" uz stranačke pobednike, karijera ti je zagarantovana. Predsednik odbora za zdravstvo SNS-a u Zrenjaninu je dr Miloš Mile Kovačević.

Taj odbor s vremena na vreme održi i po koji sastanak, gde jedino i bezuslovno, reč drži, predsedavajući. Pa se kaže, da je za tešku situaciju u zrenjaninskom zdravstvu isključivo kriva bivša vlast.

Ne tako davno, dr Miloš je bio ugledni predsednik zrenjaninskog DS odbora za zdravstvo, gde je, takođe, vatreno, držao tirade, s tim što je za katastrofalno zdravstvo optuživana bivša bivše vlasti (SPS-JUL). Da naš sretno nesretni Doca uspešno odrađuje biznis profesiju, dokaz je njegovo savršeno kopiranje ponašanja i izgovorenih reči aktuelnog ministra privrede, jer je i on, optuživao samog sebe iz različitih stranaka za prethodne periode gradskih političkih katastrofa. Za današnju katastrofu katastrofe se u neko dogledno vreme očekuje glavna reč istaknutog Doce, koji će, kao predsednik odbora za zdravstvo neke nove stranke na vlasti, žestoko optuživati SNS za nepotizam, korupciju, zloupotrebe službenog ovlašćenja...

Trenutno je glavna tema u srednjem Banatu, izbor podobnih u savete mesnih zajednica. GT funkcioneri su veoma ozbiljno i pedantno pristupili stranačkom zadatku, pa se nemilosrdno „uglavljuju" u bazu naroda. Mesne stranačke odbore tim povodom redovno posećuju visoki funkcioneri, poput onog nesretnog novog SNS potpredsednika iz Kikinde, Mister Jovanova. Uz zapaljive govore, od infiltriranih u narodnu bazu se traži stroga kontrola nepodobnih, nakon čega sledi skraćeni kurs na temu, obećavaj sluđenom narodu samo ono što ova i ovakva stranka nikada neće ispuniti,snove o pustoj sreći.

Nakon što su i zvanični odvijači šrafova na službenim automobilima i njihovi zamenici odahnuli dobivši čvrste garancije da ostaju na (stranačkim) radnim mestima uprkos manjku šrafova, GT kamarila gradske uprave u krajnje opuštenoj atmosferi beznađa naroda, restriktivno povećava broj odseka. Zatrpavanje radnih mesta preko nepotrebnima, ali neophodnima u procesu trajnog čuvanja fotelja funkcionera s diplomu i tri padeži, donosi retko viđenu novinu. Sada je funkcioner SNS-a u Zrenjaninu samom sebi direktor i šef, čime je odgovornost dignuta na najviši nivo. S pozicije predsednika upravnog odbora, zrenjaninski foteljaš, na javnom mestu, u omiljenom restoranu,u društvu omiljenih mu pajtosa, samom sebi zapreti sankcijama, nakon čega obavezno sledi tekst izvršnog glodura, u kojem se, do neba hvali (ne)odgovornost privilegovanih GT članova.

U hroničnom nedostatku racionalnog poslovanja, vidno podgojeni GT članovi ne posećuju zrenjaninske porodice sa tri, četiri i više dece koje bukvalno grcaju u nemaštini. Brate, uslovi za odlazak na „mesto zločina" su više nego bolni i neprijatni: nemaština, nehigijena, i eventualno, samo kafa iz musavih šolja... Kako objasniti gladnoj deci da u Zrenjaninu ima ića i pića i zdravog života samo za GTigrice. Da neprijatnost direktnih susreta sa nesrećno siromašnim porodicama bude izbegnuta, predmet se šalje Centru za socijalni rad. A, ovi, po strogom slovu zakona, priprete oduzimanjem dece zbog nemaštine.

Oduzimanje, iliti otimanje iz usta je provereno bezbolan način uterivanja politike u sugrađane. Tako je nedavno veoma mlako primljena vest da je jedan od direktora javnog sektora u Zrenjaninu, kao direktor svoje privatne firme, nakon petnaestak godina rada, dao otkaz majci koja u svojoj porodici ima dete sa posebnim potrebama.

Bezosećajne škrtice u Zrenjaninu, trajno obeležene GT znakom, natovarene su zlatom iz gradske kase. Imati, a ništa ne dati, već samo krasti, danas je legitimno i legalno razbojništvo vlasnika vlasti.