Tabloid je pozvan

Mafija u Narodnom Pozorištu u Beogradu opet namešta konkurs: slučaj nesmenjivog upravnika Dejana Savića

Režimska palica u rukama dirigenta

Grupa uglednih dramskih umetnika, zaposlenih u Narodnom pozorištu, instituciji od prvorazrednog značaja za srpsku kulturu, ovih dana ponovo je izigrana od strane vladajućeg režima. Tim povodom, umetnici su se pismom obratili Magazinu Tabloid, kako bi najširu javnost upoznala sa nameštanjem konkursa za novog-starog-nesmenjivog upravnika, Dejana Savića, koji je u svakoj nevolji koja je zadesila ovu ustanovu poslednjih godina, bio glavni protagonista

......

Završen je konkurs za izbor novog upravnika Narodnog Pozorišta u Beogradu, i gle čuda, najviše bodova opet ima Dejan Savić, stari direktor, odnosno novi, odnosno već više niko i ne zna koji, jer je njegov VD status istekao još 2014. godine, a on i dalje vedri i oblači!

Naime, Savić je uspeo da se od uloge dirigenta Simfonijskog orkestra, uzdigne do "rukovodeće zvezde" Narodnog (sada već njegovog privatnog) pozorišta, jer je uspeo da za sve ove godine očigledne nezainteresovanosti ministarstva kulture, stvori sebi imperiju i pravo vlasništva nad svojim privatnim carstvom.

Naravno, ovakav odabir upravnika bio bi logičan jedino ako bi sve funkcionisalo kako treba, međutim svedoci smo da Narodno pozorište u Beogradu, koje je simbol kulture ovog naroda, zapravo vodi čovek koji nema nikakve menadžerske sposobnosti (osim one da bude blizak ljudima koji ga postavljaju). Njegovo angažovanje, pre svega u inostranstvu, pa i u zemlji, fizički mu ne dozvoljava da bude na radnom mestu gde bi da podsetimo, trebalo da vodi računa o tri različita ansambla koju čine balet, drama i opera.

Ovakvo zanemarivanje od strane države, odnosno ministarstva kulture, koje ili ne vidi ili ne želi da vidi da ljudi koji odlučuju ko će biti novi direktor su zapravo ljudi koje je taj isti direktor zadužio i naravno, sada očekuje da ovaj namešten konkurs bude zapravo jedno ismejavanje kulturne javnosti.

Nigde u svetu ne postoji sličan primer privatnog javnog partnerstva kada jedna interesna grupa sama sebe bira i sebi raspoređuje sredstva onako kako hoće. Mnogi bi rekli da je zapravo njihov doprinos nemoguće izmeriti a zapravo nije tako jer priznaćete da je lako prebrojati ljude koji dolaze da gledaju repertoar a takođe lako (doduše malo teže jer ih ima mnogo). I stalno zaposlene koji nemaju priliku da rade. Paradoks je da ljudi rade manje, a zapošljavaju se više!

Naravno, da bi naivno bilo pomisliti da Dejan Savić nije našao način da se tako nešto prikrije kroz različite vrste ugovora. Čest je slučaj da kada on diriguje, u tim prilikama ne peva stalno zaposlena solistkinja već neko sa ugovorom o delu, ili kako već se nađe način da se to prikrije.

Kada je u pitanju drama, postoji Upravni odbor koji zapravo postoji da bi vređao inteligenciju normalnog čoveka, jer jasno vam daju do znanja da ukoliko Glavni nije odobrio vas, komad ne može na repertoar. O baletu i igračima je tužno i govoriti. I pomislili bi ste da je glavni zapravo neko ko tajno nastupa a zapravo je stvar sasvim suprotna, on je jedan vrlo bezobrazan i arogantan, neki bi rekli i nekulturan, ali za nas jedino bitno nesposoban da vodi instituciju kakvo je Narodno pozorište u Beogradu. Kažu da čoveku treba dati vlast kako bi video kakav je. Savića smo u toj ulozi svi jasno videli.

Lako je pomisliti da iza njega stoji jedna partija (ova SNS, vladajuća), a istina je da je do današnjeg dana Savić bio dobar sa svim vladajućim partijama! Više se i ne čudimo, već brinemo zašto niko ne želi da se suprotstavi ovakvom očiglednom uništavanju kulturnog dobra ovo više nema veze ni sa politikom, ni sa idealima ni sa partijskom, narodnoj ili ko zna kakvoj pripadnosti, ovo jedino ima veze sa interesom koji je izražen u konkretnim ciframa, koje se zloupotrebom službenog položaja kako se valjda to pravno karakteriše, zapravo direktno uzima novac poreskih obveznika (dakle svih nas) i stavlja u privatne džepove.