Do koske

Na kraju: kako će Vođa dočekati pad i kakve su nove političke perspektive Srbije

Izolacija Vučića pri kraju

Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, u Srbiji, među vladajućom koalicijom i medijima, taj događaj je dočekan kao težak poraz. Naime, srpski vlastodržac i njegov političko-kriminalni kartel, imali su mnogo razloga da proglase tom prilikom višednevnu žalost, jer su njihovi "favoriti", Hilari Klinton i Barak Obama, zauvek uklonjeni kao globalni remetilački faktor. Na redu je uklanjanje političkih elita u ključnim država EU, a čišćenje Balkana od smrada i diktatora je već projektovano i u završnoj je fazi. Aleksandar Vučić je izolovan, precrtan i GOTOV JE! Ukloniće ga aprilski izbori: i u slučaju pobede i u slučaju poraza-GOTOV JE!

Nikola Vlahović

Za manje od dva meseca nakon što je Donald Tramp i zvanično postao predsednik, došlo je do otopljavanja odnosa SAD i Rusije, što je planetarni događaj bez presedana, koji uliva nadu da će svet biti spašen od zla koje mu je pripremala opasna klika okupljena oko Hilari Klinton. Političke elite ključnih države Evropske Unije danas brinu samo o tome kako da ostanu na nogama i kako da spasu što se spasiti može od već ozbiljno narušenog međudržavnog provizorijuma čije sedište u Briselu više liči na sarkofag upokojenih faraona, nego na vitalnu političku organizaciju. O njihovoj bezbednosti još uvek brine NATO pakt, kojim, ipak, komanduju američki generali.

Odlazeći diktator Aleksandar Vučić pet punih godina bio je produžena ruka SAD i Evropske unije i njihovih interesa u Srbiji. Za to vreme je pljačkom nasiljem i divljačkom propagandom, praktično doveo i narod i državu do potpunog kolapsa. Nakon tektonskih promena na međunarodnoj geopolitičkoj sceni, Vučić je ostao sam, izolovan i nepotreban, kako Zapadu tako i Istoku. Grupa Vođinih odanih sledbenika ne vidi da je njegova sudbina već rešena, da će i oni završiti zajedno sa njim na đubrištu ružne prošlosti.

I na Zapadu i na Istoku, političke elite i bezbednosne službe do u detalje znaju na kakav način je Vučićev kriminalni kartel opljačkao i uništio sve vitalne državne resurse. Usled novonastale situacije, gde SAD i Rusija imaju jasan stav u pogledu toga šta će se dalje dešavati na ovom delu Balkana, a posebno u Srbiji, od poludelog srpskog diktatora, počeli su da se sklanjaju i strani državnici i njihove diplomatske službe. Na sceni je poslednji čin njegove potpune izolacije.

Ovako usamljenog tiranina, nedavno je obišla, takođe usamljena i sve više izolovana, Visoka predstavnica Evropske unije, Federika Mogerini (pročitati tekst na strani 6. pod naslovom Ko vršlja Balkanom), nakon svojih propalih pokušaja da u Skoplju, Sarajevu i Prištini, zaigra na kartu već poražene politike bivše vlade SAD-a.

Konačno, došao je i trenutak da se Vučić suoči sa posledicama svoje petogodišnje diktature. (Njegov kolega Viktor Porošenko spakovao je kofere i sprema se u beg!).Ukoliko bude krenuo u lažiranje izbora i pljačku glasova (a, već je počeo!), neminovno je da će legitimitet, izbornog procesa svako moći da ospori. Kako opozicija, tako i strani posmatrači. Sve što je uradio do sada, direktno vodi ka tome.

Pre svega, u trenutku kad se kandidovao, nije podneo ostavku na mesto predsednika Vlade, već taj posao i dalje obavlja, zloupotrebljavajući i funkciju i novac i ljude i sve druge državne resurse u njegovoj privatnoj kampanji za predsednika. Sa druge strane, ostavku je prilikom kandidature za predsednika, podneo Zaštitnik građana Saša Janković (a brojni su primeri funkcionera u Evropi, poput Martina Šulca, Manuela Valca, koji su podneli ostavke na svoje dotadašnje funkcije prilikom kandidature za nove).

Ali, Vučić ide dalje: raspisao je izbore samo 30 dana pre zatvaranja biračkih kutija, što je nezabeležen presedan. Na dan raspisivanja izbora, zabranio je sudovima da vrše overu potpisa, i sve prepustio notarima kojih u Srbiji nema više od 150, te je ovu zakonsku proceduru praktično učinio nemogućom, a opozicione kandidate doveo u situaciju da se predaju i pre nego što je kampanja počela. Uzgred, zloupotrebljavajući funkciju koju u ovom trenutku nezakonito vrši, uključio je svoju Veliku propagandu laži, zastrašujući narod novim ratovima u regionu.

Konačno, poludeli diktator će se uskoro suočiti sa činjenicom da ga njegov kriminalni kartel napušta. Niko od njegovih saučesnika u groznoj pljački Srbije nije spreman da zajedno sa njim potone na brodu kome spasa nema. Takođe, Vučić ne može da računa na vojnu oligarhiju (koja je i u slučaju pada Slobodana Miloševića shvatila da ne sme stati iza diktatora).

Ni policija, kao deo sistema bezbednosti, neće stati iza Vučića u poslednjim časovima njegove sulude "petoljetke". Naime, i jednu i drugu oružanu silu, Vođa je opljačkao, ponizio i pokušao do kraja da je rasturi. Treba se samo setiti kako je mimo zakona u vreme poplava 2014. godine, "komandovao" generalu Dikoviću i kako je na čelne pozicije u policiji doveo poluidiota Nebojšu Stefanovića i do njega neidentifikovanu diletantkinju i histeričnu luđakinju, kojoj su poverene neke od najodgovornijih dužnosti u vrhu MUP-a Dijanu Hrkalović, koja sa mesta sekretara Uprave kriminalističke policije MUP-a rukovodi, nestatusno, i kriminalističkom policijom Beograda.

Kakav scenario treba očekivati u trenutku kad rezultati predsedničkih izbora u Srbiji budu vidljivi? Bude li Aleksandar Vučić izgubio od Vuka Jeremića, biće to veliko olakšanje za svaki segment društva u Srbiji. Naime, za razliku od Vučića koji za sobom vuče "dugačak rep" radikalskog manijaka iz devedesetih, Jeremić je u svojoj političkoj karijeru dospeo da bude predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a prilikom borbe sa moćnim protivnicima za mesto predsednika UN, bio je na drugom mestu, ostavivši iza sebe mnogo važnih imena iz evropskih država i iz regiona Balkana. Konačno, njegovo iskustvo i stečene veze tokom predsedavanja Skupštinom UN, biće od nemerljivog značaja za popravljanje spoljnopolitičkog rejtinga Srbije.

Ako Aleksandar Vučić, izolovan od stranih ambasadora i predstavnika međunarodne zajednice konačno padne, izgubiće i stranku i biće prinuđen da postavi Tomislava Nikolića na mesto predsednika vlade. Bio bi to čin njegove potpune izolacije i akt gubljenja svih poluga vlasti. Usledio bi masovni egzodus članova njegovog kartela u druge stranke, koalicije, razne centre moći i tajkunske zavetrine.

Poslednji čin u ovakvom raspletu događaja, biće promena šefa diplomatije. Nikolić bi sigurno odmah smenio višestruko kompromitovanog Ivicu Dačića, čiji potpis "krasi" Briselski sporazum.

Mada u ovom trenutku izgleda da je Srbija u potpunom haosu, međunarodni centri moći su se već dogovorili oko dalje političko-ekonomske budućnosti Balkana, a imaju i "rezervna rešenja" za svaku od mogućih opcija. Jedno je sigurno: dve najveće sile na svetu, u okolnostima međusobnog političkog i geostrateškog razumevanja, neće dozvoliti da recidivi politike Baraka Huseina Obame i Hilari Klinton dalje haraju ovim delom Evrope. Dogovor je pao, to samo politički slepci ne vide. Odlazeći diktator je svakako jedan od njih.