Tabloid je pozvan

Crkva: sveštenici SPC u senci lažnog svetosavlja

U blatu grabeži i nemorala

Pismo svršenih studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, koje je Magazin Tabloid dobio uoči zaključenja ovog broja, redakcija prenosi u celosti, budući da su okolnosti pod kojima se odvija ovogodišnji redovni majski sabor SPC, bile više nego skandalozne. Naime, Sveti Sinod se ponašao kao da se duhovna i svaka druga tragedija Srbije i srpskog naroda u novom veku dešavaju negde na drugom kraju planete

......

Poštovana redakcijo, posle objavljenog teksta u vašem listu „Vozač uticajniji od vladika" koji smo nas trojica uputili i Patrijarhu Irineju, očekivali smo da će nešto preduzeti i bar navode proveriti. Međutim, ništa nije preduzeto što nas je navelo na veoma ozbiljnu odluku da hleb za sebe i svoje porodice potražimo van naše zemlje, u kojoj smo se školovali za sveštenike i zasnovali porodice, ali rukopoloženja za nas nema, niti bilo kakvog posla u crkvi.

Pošto smo odgovorno upozorili da vozač Patrijarhov Vlado Jelić odlučuje ko će kod njega biti primljen a ko neće, u međuvremenu je za šefa kabineta postavljen đakon Aleksandar Praščević, koga jedan od nas trojice odlično poznaje još iz Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, gde je pokazivao izrazito poltronstvo i sve đake tužakao profesorima, što zasigurno i danas čini pa mu je delom i na taj način sada omogućena ova pozicija. Napisali smo da je stekao dva doktorata, na čudan način i na temu o islamu u Evropi, i to u vekovima kada ga gotovo Evropa i nije imala. Međutim sada nam je jasno otkuda on na tom mestu. S obzirom da je završio najverovatnije samo akademiju u Rusiji, i da je najbliži saradnik Patrijarhov, koji je sa najbližim rođakom Premijera Aleksandra Vučića u dilu oko trgovine robom sa Moskvom, sve je onda jasno.

Posle teksta objavljenog u Vašem listu gročansko vinčanski namesnik Dragan Stanišić, jedva svršeni srednjoškolac bogoslovije, koji je svojim vezama smenio obrazovanog namesnika protu Dragoljuba Ubiparipovića, smenio je ovih dana jednog našeg kolegu iz Grocke, preteći čak i njegovom ocu svešteniku, kao i jednom broju ljudi koji su pred penzijom.

Kuda ide politika postavljanja i smenjivanja Ijudi u našoj SPC najbolji dokaz bio je smena uglednog profesora Bogoslovskog teološkog fakulteta Raše Popovića, sa mesta prvog čoveka u crkvi Ružici na Kalemegdanu, pod izgovorom da prilikom popisa nije bilo prisutno skoro četiri kilograma raznih dragocenosti, a istina je da je sve bilo tu jer je prethodno odneto u Patrijaršiju.

Na slično čudan način smenjeni su i sveštenici u hramu Svetog Save na Vračaru, pod izgovorom da su uzimali novac koji su ostavljali vernici. Onda im je naloženo da svako od njih da po pola miliona dinara, posle čega su dobili još bolja radna mesta a u hramu na Vračaru su postavljeni novi ljudi. Igra je bila očita i svako ko zna da je u njoj posredovao jedan od biznismena, koji ima hotele na Divčibarama, za koga se kaže da je uspešan i u poslovima Patrijaršije, ipak je ostalo nejasno koji mu je bio cilj smena dobrih i časnih svetosavskih sveštenika.

Nema reakcije ni iz Vlade iako smo njima uputili dopis šta sve ispod žita radi Mileta Radojević, Direktor uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, koji je svom sinu obezbedio mesto glavnog paroha crkve u Mirijevu, a jedino je novo što on sada službenim automobilom Vlade Srbije redovno ide i u rodni Lazarevac i obilazi sva mesta koja odgovaraju njegovoj švalerki, znanoj po želji da voli da troši i da putuje. Uz nezakonito dobijen stan i automobil dobio je i drugi auto, službeni.

Cilj pisanja nas trojice koji smo završili Bogoslovske fakultete nije da bilo koga klevetamo, već da ukažemo na nepravilnosti koje sve više uzimaju maha i činjenicu da mi koji smo završili visoke škole, oženili se, dobili i decu , ne možemo da se rukopoložimo i dobijemo zaposlenje, niti bar posao crkvenjaka u bilo kojoj crkvi. Ne rade ni naše supruge, iako su i one sa fakultetom. Zato smo prinuđeni na sledeći korak: dvojica od nas trojice, sa suprugama i troje maloletne dece, odlazimo u Nemačku, gde će supruge raditi a mi do daljnjeg čuvati decu. Jedan od nas je imao razgovore sa monasima raščinjenog vladike Artemija i dobio je obećanje da može njima da pristupi uz solidnu platu, kao i obezbeđen smeštaj i hranu za porodicu, jer smo sva trojica i bez krova nad glavom.

Poštovana redakcijo, hvala Vam na podršci koju ste nam i ovom prilikom, kao i objavljivanjem prethodnog pisma, pružili.

Svršeni studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, sa porodicama ...

A 1. Neka ti je Bogom prosto, predsedniče!

U subotu 27. maja ove godine, Patrijarh Irinej je sa svitom krenuo u šumadijsko selo Bajčetina da osvešta crkvu - "Zadužbinu Tomislava i Dragice Nikolić". Osveštana crkva koštala je čitavih milion evra. Tolika je bila cena "duhovnog oproštaja" raba Tomislava od njegove dosadašnje državničke funkcije, koji ovu građevinu, kako sam reče, "posvećuje Svetom Dimitriju". Datum 27 maj je u narodu poznat kao "crveno slovo" jer SPC tada slavi mučenike Isidora i Maksima.

Crkva je u mermeru, vladičanski tron napravljen je od makedonskog kamena i zlatnog oniksa iz Arizone (SAD). Takozvana "Tomina crkva", kako je u selu Bajčetini već zovu, biće ubuduće ženski manastir. "Ktitor" Tomislav plaćao je ukrašavanje unutrašnjosti crkve između 1.000 i 3.000 evra po kvadratu, a materijal za pojedine delove mozaika za istu površinu koštao je oko 2.000 evra. Izgradnja je trajala oko tri godine.