Stav

Referendum

Branko Dragaš

U ovom tekstu bih želeo da rasvetlim još jednu temu o kojoj se, koliko vidim, uopšte ne piše i koja može, kako stvari danas stoje, kako se ubrzano krećemo prema konačnoj izdaji i prodaji Kosova i Metohije od strane izdajničkog i konvertitskog režima, da postane vrlo brzo aktuelna. Mislim na pitanje odlučivanja o sudbini Kosmeta putem referenduma.

Pre toga, primoran sam, radi izvlačenja valjanih i pravovremenih zaključaka o referendumu, da se, nakratko, osvrnem na nešto što se već odigrava i što se nije promenilo, uprkos silnim najavama plaćene i režimske opozicije, najavama od prošlih predsedničkih i vanrednih parlamentarnih izbora, to je sve sada zaboravljeno i gurnuto pod političkih tepih započete izborne kampanje za vlast u Beogradu, najavama da se neće izlaziti na izbore dok se ne srede birački spiskovi, dok se ne donese novi izborni zakon i dok se ne stvore uslovi u javnosti za održavanje fer i slobodnih izbora.

Teško je održavati izbore u uslovima permentntnog vanrednog stanja, gde su ratni mediji svi pod strogom kontrolom šizofernog Vođe, koji je umislio da je Firer i koji ne može da podnese nikakvu, ma koliko banalna bila, kritiku, gde se na političke protivnike gleda kao na preplašenu divljač za ostrel na koje se puštaju besni medijski psi da laju i da ih isteraju pred uperene puške režimskih ubica i zlikovaca, gde su državni kapital i svi državni resursi stavljeni u funkciju pobede vladajuće stranke i njenog političkog gospodara, gde se preti uplašenim građanima sa divljim, ošišanim gorilama u crnim, zatamljenim džipovima, gde je pripremljena izborna krađa, jer je na desetine hiljada ljudi dobilo boravište u Beogradu, gde se potkupljuju građani kafom, brašnom, uljem i šećerom, gde režimski intelektualci dobro naplaćuju svoju izdaju, gde se prodaje Aerodrom za koncesiju od 410 miliona evra bužetskih sredstava za izbore u gradu i gde se izbori u Beogradu smatraju presudnim za opstanak ovog totalitarnog režima jednog odbeglog psihopate koji je umislio da je Srbija njegova lična imovina i da su Srbi poslušna raja, stoka, nepismena, lenja i prljava, koju treba ponižavati i vređati, zlostavljati i pljačkati sve dok poslednji Srbin ne napusti Srbiju.

Kada je ovakva neregularna i nenormalna situacija u našoj političkoj stvarnosti, onda se postavlja logično pitanje, običnih građana koji nisu plaćeni politički analitičari, zašto se uopšte izlazi na te nameštene, izrežirane, određene, unapred pokradene i isplanirane izbore? Zašto jadna i kukavna opozicija pristaje da izađe na izbore koje sigurno gubi?

Dva su logična odgovora. Ili su opozicioni političari glupi ili su plaćeni da izađu na ove izbore da bi Dramoseru obezbedili legitimitet pred njegove važne odluke u aprilu mesecu. O tome da će već u aprilu izaći sa odlukom u vezi Kosmeta otvoreno je govorio i sam Dramoser. Lažna opozicija nije glupa, nego je pokvarena.

Oni znaju da je Dramoser sa svojom izdajničkom politikom došao do samog kraja, sve do sada je perfektno izvršavao, prema agendi koju su mu postavili njegovi nalogodavci, koji su ga i doveli na vlast, pa je još ostalo samo da se Kosovo prizna i da dobije svoje mesto u UN, što će izdajnički režim u Beogradu da prihvati i tako će naneti ogroman i nepopravljiv udar našim nacionalnim i državnim interesima. Lažna opozicija nema neku drugu, različitu politiku od izdajničke politike režima, nema nikakvu ideju šta bi to drugo trebalo da se radi sa Kosovom i Metohijom, ne žele više tim teškim pitanjem da se bave, ako bi oni danas slučajno došli vlast, siguran sam da bi nastavili istu izdajničku politiku Dramosera, politiku koja se zasniva na tome da se što pre oslobodimo teških okova Kosova, koji nam smeta za naš brzi ulazak u bankrotiranu i propalu EU, pa stoga, lažno napadajući režim,lažni opozicionari čekaju da Dramoser odradi svoj prljavi posao potpisivanja priznanja Kosova.

Zato su ti politički skotovi danas sagnuli glave i izlaze na izbore da daju legitimitet jednom odnarođenom i totalitarnom režimu, koji je ubio Demokratiju i Republiku, koji je građane doveo do toga da moraju da beže iz svoje zemlje i koji temeljno trebi nepokorenu Srbiju, jer svake godine oko 40.000 ljudi više umire nego što se rađa. Ali to bogate opozicionare uopšte ne zanima. Osim lične koristi oni nemaju nikakve druge interese u politici.

Ucenjeni su da izađu na ovakve nakaradne izbore da ne bi krivično bili procesuirani zbog zlodela koji su činili dok su bili deo organizovane kriminalne bande , poznate kao Žuta mafija. Moraju da pristanu da budu bokserske vreće za udaranje izdajničkog režima, jer je to mnogo bolje da istrpe u tih mesec dana prljave izborne kampanje, nego da moraju oteti kapital da vrate građanima Srbije. Tako ovo političko zločinačko udruženje za pljačkanje i varanje građana Srbije, režim i opozicija, prave performans pred našim očima, perverzno nam se smeju u lice, misle da smo svi glupi i da ništa ne razumemo šta se dešava, dok, svako za sebe, kombinuje i računa kako da se održi na vlasti ili kako da se ponovo domognu vlasti. Lažna opozicija računa da će, posle poraza na beogradskim izborima, imati još malo vremena da sačekaju da Dramoser prizna nezavisnost Kosova u aprilu, pa kada se to bude desilo, kada Kosovo dobije priznanje u UN, onda će Dramoser ispuniti sve ono zbog čega su ga doveli na vlast, te će njegovi nalogodavci, koji sada ne mogu da se otarase potrčka koji ih je verno slušao i u koga su toliko ulagali, a koji ih toliko nervira zbog svoje narcisoidnosti i ludila, da donesu odluku da tog blesana puste niz vodu.Tada će lažni opozicionari dobiti signal od istih gazda da rastrgnu odbačenog Dramosera i ovaj usamljeni Demagog i Lažov, ostavljen od svojih najbližih saradnika, završiće svoju političku karijeru. To je jedini plan opozicionih političkih skotova, koji prave kombinacije kako ponovo da nas zajašu i kako, oslobođeni Kosmeta, na najbrži način da nam nametnu bolnu briselsku brnjicu i teške NATO lance na noge.

Plan Dramosera je vrlo jednostavan. Pošto je na vreme izvršio sve što su od njega tražili i pošto će mu da dozvole da izrežira pobedu na beogradskim izborima, on tom pobedom osigurava sigurnu vlast u Beogradu i onda može, ne gubeći vreme, na talasu te , još jedne velike medijske prevare, da krene u proces priznanja Kosova, poslednje tačke koju mora da ispuni iz ugovora sa Mefistofelesom. To će da uradi - referendumom!

Naime, njegova namera, kako vidim čitavu ovu našu političku papazjaniju, baziraće se na tome da skine odgovornost sa sebe i da na nameštenom i izrežiranom referendumu zavedeni, ucenjeni, izmanipulisani i pokradeni narod dovede u takvu situaciju da glasa za priznanje Kosmeta. Kako je to moguće, pitate se vi? A, zašto nije moguće, pitam ja vas? Ako može da namesti i pokrade izbore, zašto ne bi on mogao da namesti i pokrade referendum? Pogotovo ako pitanje na referendumu bude tako podlo postavljeno da će građani birati između svog standarda i budućnosti svoje dece i Kosova koje je, kako režimska propaganda bude prikazala, već izgubljeno i kako treba staviti tačku na taj deo istorije. To su te bolne odluke pred kojima će se građani Srbije da nađu i koje je Dramoser odavno najavio. Sada ulazimo u fazu njihovog donošenja.

Moramo da budemo potpuno otvoreni i moramo sve argumente da postavimo na sto. Zabijanje glave u pesak i bežanje od nacionalnih problema su nas dovele do ovog stanja.Nudio sam decenijama unazad konkretna i operativna rešenja za Kosovo i Metohiju, ponovio sam svoje predloge i na ovom mestu prošle godine, ali, nažalost, u društvu nije bilo spremnosti da se sučelimo sa istorijskom realnošću. A istorijska realnost je da su APEL za odbranu Kosova i Metohije potpisali svega petnaestak hiljada građana, što je nedovoljno za bilo kakvo političko delovanje i što pokazuje izuzetnu sposobnost režima da izmanipuliše građane.Da li ste vi, koji čitate ovaj tekst potpisali Apel? Zašto niste? Šta vas je sprečilo? Čega se bojite? Plašite se da ne izgubite posao? Ako niste obavešteni, kako je to moguće? Zar ne upotrebljavate kompjuter? Zar ne čitate vesti? Zašto je tako mali broj ljudi potpisao Apel? Zašto se režim uplašio od Apela i banalne izjave mitropolita Amfilohija?

Zašto je nesrećni patrijarh izdajnika Dramosera nazvao izabranikom Gospoda Boga? Ko sve učestvuje u ovom sluđivanju naroda? Građani Srbije su potpuno ostavljeni na milost i nemilost političkog ološa, pohlepnih tajkuna i debilizovanih medija. Gde nestadoše srpski intelektualci? Gde se izgubiše rodoljubi? Ko će, braćo i sestre, gospodo drugovi, da brani državu i naciju? Zašto baš sada bežite iz zemlje? Zašto se Srbi iz rasejanja ne uključe? Zašto su svi apatični i razočarani? Zar je sve to slučajno? Nema slučajnosti! Sve je dobro izrežirano!

Gostovanje neke tupave silikonske estradne zvezde ili jednog satanističkog režimskog demagoga donelo je milionske preglede. Šta nam to govori? To nam govori o ubijenom duhu naše nacije. To nam pokazuje da su svi režimski mediji, počevši od pinkovanog Šiška bez Pameti do srećnog poltrona MiMarića, uspeli da ostvare ono zbog čega su plaćeni od režima. Uspeli su da potpuno obesmisle i razvodne svaki pokušaj organizovanog građanskog otpora izdajničkom režimu.

Dalje, moramo da znamo da čitava plejada autošovinista podržava režim da priznaju Kosovo, to su oni skorojevići koji su tvrdili za Dramosera da je srpski De Gol, koji ga danas kritikuju da je autoritativan i demagog, ali koji će na referendumu da glasaju za nezavisnost Kosova. Ako svemu ovome dodamo gebelsovsku ubitačnu političku kampanju za trajno rešavanje problema Kosova, veličanje hrabrosti i izuzetnosti Vođe da na svoja pleća preuzme tu veliku istorijsku odgovornost, pretnje, ucene i krađe glasova, kao i potkupljivanje uplašenih i zavedenih građana, apstinenciju opozicije u kritici režima, propagandu autošovinista da se, napokon, skine taj teret sa leđa Srbiji, kao da Kosovo nije deo nas samih, onda je teško očekivati,u ovakvim političkim neprilikama, da će referendum da pokaže pravo mišljenje građana. Siguran sam da će većina od izašlih građana biti za to da se Kosovo, radi stabilizacije odnosa u regionu i naše svete evropske budućnosti u briselskim močvarama, podari nezavisnost i da se tako rešimo tog istorijskog tereta.

Referendum o ulasku u EU, koji je održan u susednoj Hrvatskoj, pokazao je svu opasnost referendumskog pitanja u uslovima totalitarne vlasti, jer je Hrvatska ušla u EU tako što je tu odluku podržalo samo 25% njenih građana. Koga to briga što nema demokratske većine? Predstavnička demokratija je odavno obesmilila demokratiju kao takvu, ali to ne smeta evrofanaticima da nameću korporativni fašizam i da nam navlače NATO ludačke uniforme.Bojim se da se isti scenario sa nameštenim referendumom ne ponovi u Srbiji. Šta je rešenje?

Jedino rešenje je da građani odbiju poslušnost totalitarnom režimu i da masovno ne izađu na izbore.Bojkot vlasti i režimske opozicije. Zahtev za donošenje novog izbornog zakona i novih uslova za održavanje fer i slobodnih izbora. Predložio sam niz odredbi koje će izbore učiniti slobodnim i poštenim. Bez ukidanja medijske cenzure nema ni govora da se kreće u bilo kakvu izbornu kampanju. Kada se izborimo za novi izborni zakon i potpuno nove izborne uslove, onda je moguće da idemo na sve izbore i na referendum. Sve dok se to ne dogodi, ne izlazite na izbore! Ne samo da vas prave glupima i da vam se otvoreno u lice smeju, nego na vašim glasovima pravdaju svoju izdaju i svoje pljačke.

Ne glasajte! Pokažite građansku neposlušnost! Nemate za koga da glasate! Svi su isti ološ! Kada većina građana ne izađe na izbore, to je početak obnove demokratije u Srbiji. To je prekretnica za jedan novi početak. Tada moramo na ulici da odbranimo državu i naciju. To danas rade u Grčkoj. Narod je ustao da odbrani državne i nacionalne interese. Milion ljudi je na ulici. Izdajnički režim u Srbiji se samo toga plaše. I opozicioni politički ološ. Plaše se naroda na ulicama! Plaše se izvorne narodne snage i novih ljudi koji će znati kako da brane nacionalne interese. Tek kada se stvore uslovi da se bez sadašnjeg političkog ološa vodi nacionalna politika, može da se organizuje referendum i građani slobodno i otvoreno iznesu svoje političke stavove. Sve ostalo je, gospodo drugovi, obična prevara.