Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (123)

Ima li pravde u zemlji diktature

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Pravda proističe iz kulture jednog naroda, kažu.

U eksperiment državi, zvanoj Srbija, pravda je umrla, na rasprodaji je. Građani više nisu sigurni da li će, ako budu tuženi, preko noći izgubiti stan, posao, decu, otići u zatvor ili u ludnicu.

Korupcija srpskog pravosuđa je dostigla dno, skoro da je više nemoguće bilo šta učiniti. Većina sudija i tužilaca je stekla uverenje da mogu nekažnjeno da rasprodaju pravdu. Sada ih je teško naterati da rade drugačije.

Komesari iz Evropske unije su povlađivali mafiji Aleksnadra Vučića, jer ih je njegov kartel korumpirao, trpao im u džepove pozamašne svote novca. Kritike na stanje u srpskom pravosuđu su bile blage. Tako smo dotakli samo dno: ne postoji sudska praksa, zakoni se ne primenjuju, sudije ih slobodno tumače, a što su osioniji i korumpiraniji, vlasti su miliji i draži i lakše napreduju.

U eksperimentisanju sa državom zvana Srbije, briselska elita se sprdala sa građanima Srbije. Istraživači EK imaju dokaze o skoro svakom sudiji, njihovim presudama, korupciji, nestručnosti. O svakom tužiocu. O nezavisnosti sudija i tužilaca u Srbiji nema ni govora, niti će to, dugoročno, moći da se ostvari, sve dok se ne sruši diktatura Vučićevog kartela.

Pokušaji da se promenom Ustava Srbije, zbog gubitka Kosova i Metohije, reformiše i pravosuđe, još jedna je neslana šala briselskih komesara.

Zato su sve oči građana uprte u administraciju američkog predsednika Donalda Trampa, koji namerava da Balkan očisti od političke mafije. Čišćenje je počelo smenom državnog tužioca u Albaniji i hapšenjem ministra unutrašnjih poslova, direktora tajne službe i narko bosova, a na redu je i vođa mafije Edi Rama

Nacrt izmena Ustava Republike Srbije, koji je tek nedavno izrađen u saradnji sa bivšim članom i stalnim ekspertom Venecijanske komisije Džejmsom Hamiltonom, biće uskoro poslat na mišljenje toj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja neće ići u dalju proceduru. Povodom toga, od Ministarstva pravde Srbije je zahtevano da se u vezi ovoga održe četiri okrugla stola u Beogradu (5. februar), Kragujevcu (19. februar), Nišu (26. februar) i Novom Sadu (5. mart).

Podsetimo, Venecijanska komisija kao savetodavno telo za ustavna pitanja Saveta Evrope, već odavno predstavlja ključnu instituciju koja kreira promene pravnog ustrojstva Srbija, ali i ostalih zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Početkom ove godine, tačnije 22. januara 2018. godine, ova komisija je već imala pripremljen predlog sa deset najvažnijih izmena u Nacrtu izmena Ustava Republike Srbije. Mada je Vučićeva birokratija i ranije znala šta je čeka, sada će i on i njegovi trabanti morati da rade onako kako im Vencijanska komisija "preporučuje". Istina, već je počeo i ozbiljan rad Vučićevog režima na "bušenju" Nacrta izmena Ustava o pravosuđu i njegovom "prilagođavanju" stranačkim potrebama.

Na primer, umesto Skupštine Srbije, sudije i tužioce biraće njihove kolege, tako da se izvršna vlast u velikoj meri "izbacuje" iz oblasti pravosuđa, što je i predviđeno Nacrtom izmena Ustava o pravosuđu. Ovo, naravno, ne znači da se politika i dalje neće mešati u pravosuđe i primenjivati do sadašnje "običajno pravo". Takođe, sudije i tužioci će odmah dobijati stalnu funkciju, umesto dosadašnjeg probnog rada od tri godine. Ministar pravde prema ovom Nacrtu, više neće biti u Visokom savetu sudstva.

Sudije i tužioce će, prema predlozima iz Nacrta, birati Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (koji će zameniti sadašnje Državno veće tužilaca), i to iz redova diplomaca Pravosudne akademije (tu je već izvor budućih problema, jer se postavlja pitanje kakvu "nezavisnost" i kakav kredibilitet će imati Pravosudna akademija).

U sastavu VSS više neće, kao što je do sada bio slučaj, biti član skupštinskog Odbora za pravosuđe, ali ni ministar pravde. Menja se i broj članova, ali i njihov izbor. Takođe, predviđeno je da u sastavu VSS bude 10 umesto dosadašnjih 11 članova. Prema strukturi, pet članova će biti sudije koje biraju njihove kolege, dok će ostalih pet biti, kako se navodi, istaknuti pravnici koje bira Skupština Srbije većinom od tri petine (3/5) glasova svih narodnih poslanika (150). Ali, ako na ovaj način ne budu svi izabrani, preostali se u narednih deset dana biraju glasovima pet devetina (5/9) poslanika (138). Izborni postupak se ponavlja posle 15 dana za onaj broj članova VSS koji nisu izabrani. Takođe, i ovo otvara mogućnost manipulacija u parlamentu. Predloženi ustavni amandmani predviđaju i da predsednici sudova ne mogu biti birani u VSS, kao i da članovi ovog tela sami biraju predsednika Saveta, koji ne može biti iz redova sudija. Prema aktuelnim propisima, predsednik VSS je i predsednik Vrhovnog kasacionog suda po funkciji.

Takođe, predviđeno je i da se članovi Visokog saveta sudstva (VSS) biraju na mandat od pet godina, ali je novina da ista osoba ne može biti ponovo birana za člana. VSS donosi odluke većinom glasova, i to na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova VSS (od ukupno deset).

Dosadašnje Državno veća tužilaca, prema Nacrtu, zvaće se ubuduće Visoki savet tužilaca (VST), i imaće 11 članova. Od tog broja, četiri zamenika javnih tužilaca biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, a pet istaknutih pravnika bira Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora, na konkursu, glasovima tri petine (3/5) poslanika.

Osim njih, članovi VST su i vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde, dok deo tog sastava, kao što je slučaj sada, više neće biti predstavnik Skupštine Srbije. Aktuelni Nacrt predviđa i da javni tužioci ne mogu biti birani u VST, kao i da je mandant članova tog saveta pet godina, nakon čijeg isteka ne mogu ponovo da budu birani na istu funkciju. Vrhovni javni tužilac Srbije (sada Republički javni tužilac), ostaje po službenoj dužnosti predsednik VST. Ovo telo donosi odluke glasovima najmanje šest članova Saveta, na sednici na kojoj je prisutno najmanje osam njegovih članova.

Vrhovni javni tužilac rukovodi Vrhovnim javnim tužilaštvom, za šta odgovara Narodnoj skupštini, koja ga bira na mandat od pet godina i na konkursu. Onaj ko je jednom obavljao ovu funkciju, na nju ne može ponovo biti izabran.

Vrhovni javni tužilac i javni tužioci koji budu razrešeni, ostaju na funkciji zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu kojim su rukovodili. Kao i kod sudija, i kod tužilaca se ukida izbor na trogodišnji mandat, pa funkcija zamenika javnog tužioca traje od izbora do navršenja radnog veka.

Takođe, novina je i što će Republičko javno tužilaštvo, prema ustavnim amandmanima, promeniti naziv u Vrhovno javno tužilaštvo, na čijem čelu je vrhovni javni tužilac. Predviđeno je da ministar nadležan za pravosuđe i vrhovni javni tužilac mogu da pokrenu disciplinski postupak i postupak razrešenja javnih tužilaca i njihovih zamenika, ali ne mogu da učestvuju u tim postupcima ukoliko su ih oni pokrenuli.

I sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok on ne navrši radni vek. Međutim, pre toga, sudiji prestaje funkcija ako sam to zatraži, ako postane trajno nesposoban za obavljanje funkciju ili ako bude razrešen. Isto važi i za tužioce i njihove zamenike.

Nacrt predviđa da sudija ne može protiv svoje volje da bude premešten u drugi sud, "izuzev kod preuređenja sudskog sistema i to odlukom VSS". U Nacrtu se navodi se i da sudija može da bude uhapšen samo uz odobrenje VSS koje sada, ukidanjem imuniteta, daje Narodna skupština.

Vrhovni kasacioni sud će se ubuduće zvati Vrhovni sud Srbije, čiji se predsednik bira na pet godina, nakon čega ne može biti ponovo biran na tu funkciju. Predsednike ostalih sudova bira VSS takođe na pet godina.

Konačno, treba reći da bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, Ministarstvo pravde Srbije ubuduće neće moći u Skupštinu da pošalje nijedan predlog na usvajanje! Ne postoji ni jedno zakonsko rešenje koje Vučićeva mafija ne može da izigra !

Vučićev kartel počiva na kriminalu, pljačkama, ucenama. Njihova tajna policija i Velika propaganda laži može da kompromituje svaki sudski postupak, svakog sudiju i tužioca. Slučaj nesrećne porodice Marjanović, koju Velika propaganda laži svakodnevno prlja po novinama i Vučićevim televizijama, dokazuje da u državi u kojoj nema slobode i nezavisnosti medija i institucija,nema nikakve mogućnosti da pravosuđe postane nezavisno. To potvrđuju i slučajevi Savamala, slučaj helikoptera, "slučaj Kantrimen", dvadeset i jedno nerazjašnjeno ubistvo u Beogradu.

Kako da sudije i tužioci budu efikasni i nezavisni u radu, ako policiju kontroliše državna vrhuška? Kako tužilac da vodi istragu, ako istražne radnje i prikupljanje podataka vodi policija, koja, nekažnjeno, može da krije dokaze, da odugovlači prikupljanje dokaza ili da ih uništava, falsifikuje.

Pokušaji ustavnog rešenja statusa sudija i tužilaca, bez promene političkog sistema je obično zamlaćivanje komesarske mafije iz Brisela.To je isto kao da i Kim Džong Un ustavom garantuje nezavisnost sudija, a popodne ih strelja bazukom!

Ustavom Srbije njen predsednik ima simbolična ovlašćenja, ali ih on koristi kao da je apsolutni gospodar svih građana, a Brisel mu to velikodušno toleriše. Magazin Tabloid je poslednjih pet godina opisao na stotine teških zloupotreba sudija i tužilaca, koji su privatni delioci pravde porodice Vučić i njenog kartela.

U prošla dva broja opisali smo kako je kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović dobio spor sa našim magazinom, "zbog duševnih bolova''. Presudio je Apelacioni sud u Beogradu, čiji v.d. predsednik Duško Milenković je član kartela u kojem je i Nikola Petrović. On to i ne kriju pismu koje nam je uputio, ako jesmo objavili u prošlom broju, ističući da on nije učestvovao u radu sudskog veća koje je potvrdilo presudu.

U žurbi, da zadovolje svog predsednika, sudije su previdele da u tom predmetu odluče i o žalbi glavnog urednika Milovana Brkića na tu presudu! Objavljujemo kopiju podnete žalbe, i presudu Apelacionog suda u Beogradu,koji nije o žalbi odlučio. Da se to desilo, i u Severnoj Koreji, sudija bi bio streljan, a u demokratskim državama sigurno pozvan na odgovornost i razrešen. Ali, ko da kazni predsednicu veća sudiju Branku Dražić, koja je, za nagradu za obavljeni posao, postavljena za zamenika predsednika parničnog odeljenja ovog suda! (Da ironija bude veća, njen bivši muž, advokat Ilija Dražić bio je advokat Dnevnog Telegrafa, lista Slavka Ćuruvije, koji je streljan na Veliki petak, za vreme bombardovanja).

Dakle, nikakva reforma pravosuđa nije moguća, ako se ne ukine Vučićeva diktatura, ne oslobode mediji.

Sudske takse, iznosi koje građani sa primanjima od 200 eura ne mogu da plate, ograničavaju njihova građanska prava, da traže zaštitu suda. U ovom broju objavljujemo rešenja, kojim sudovi prinudno naplaćuju sudsku taksu uredniku Magazina Tabloid. I to u sporovima koje je dobio. Samo u poslednje dve godine sudovi su ga obavezali da plati sudske takse oko 2.000.000 dinara, koje ne može platiti do kraja života. A plene mu polovinu mesečne zarade!

Ako vas neko tuži, obavezni ste da odgovorite na tužbu, jer sud donosi presudu zbog propuštanja. Odmah zatim dobijate rešenje o plaćanju takse, koja je veća od najmanje tri penzije, suda angažuje privatnog izvršitelja da vam pleni penziju ili imovinu!Zatim sledi taksa na presudu, na žalbu, na odgovor na žalbu, na drugostepenu presudu, da sud naplati sudske takse, dvostruko veće od vrednosti spora! Ali, sudije umeju i da progledaju kroz prste strankama koje imaju novac, njima se ne zamera, oni ne plaćaju taksu.

Skoro je sigurno da su u mrtvoj i opustošenoj Srbiji sudske takse najviše na planeti, imajući u vidu prosečnu zaradu!

Kakva je korist od reforme pravosuđa, u zemlji diktature?