Veterani

Sudnji dani Vučićevog režima - hoće li Vođa zavapiti ili zapevati:

Prokleta je Amerika

Poslednji politički trzaj Aleksandra Vučića koji se desio na konferenciji za novinare, prilikom dolaska mladog zamenika državnog sekretara SAD, Vesa Mičela, kada se navodno usprotivio blagonaklonosti ove velike sile prema planovima albanskih separatista, dovoljno govori u kakvom se jadnom stanju nalazi i on i njegova propala strategija u kojoj je sve davao a ništa nije tražio. Sve govori da Vučića i njegove sledbenike čeka brza i efikasna kazna. Ko će je sprovesti brže od njegovih dosadašnjih nalogodavaca? Nezavisno od sumanute politike koja propada pred očima građana Srbije, treba pred Savetom bezbednosti UN tražiti potpunu primenu rezolucije 1244 odnosno povratak srpskih vojnika i policajaca u broju do 1.000 kao i carinike na granicu Srbije i Albanije a ne da ima carinike na granici Kosova i Metohije i Srbije.

Željko Vasiljević

Ratni veterani i invalidi rata godinama su upozoravali na pogrešnu spoljnu politiku koju Srbija vodi još od 2012. godine, dolaskom tandema Nikolić - Vučić na vlast a koja je definisana još 2008. godine kada je osnivana SNS i znali su unapred da će posledice te u pojedinim segmentima katastrofalne politike doći na naplatu. Kao što se i vidi danas, cenu te politike će platiti Srbija i srpski narod a ne Vučić i Nikolić. Znali su bivši borci da će na naplatu doći čestitka na pobedi Tomislava Nikolića tri sata pre zatvaranja izbornih mesta. Da li je Vučić stvarno mislio da će oni koji su ga podržali i omogućili dolazak na vlast bez obzira na rezultate izbora i volju građana zaboraviti na učinjeno i uloženo u prevaru ovog naroda u cilju ustoličenja njegovog režima? Takođe je u velikoj zabludi ako misli da će ih domaći i strani faktori ostaviti nekažnjene zbog pljačke ovog naroda i države, zbog organizovanog kriminala u međunarodnim okvirima i krađe na brojnim izborima. Naplata je samo odložena dok ne okonča sve zadatke i prljave poslove koje su im obećali a i vreme za njihovo izvršenje se bliži kraju.

Poseta mladog pomoćnika američkog državnog sekretara, Vesa Mičela i poruke koje nam je preneo a Vučića u četiri oka podsetio na data obećanja pre svega u vezi Kosova i Metohije je poruka da je naprednjačkoj mafiji i njemu lično, vreme isteklo i da im je dosta laži i prevara. Ali, treba reći i to da je Vučićevo vreme isteklo bez obzira da li će ispuniti ili neće ispuniti postavljene zadatke. Ako ih ne ispuni, oni koji su ga doveli na vlast će ga poslati u političku penziju (samo ako bude imao sreće) a ako nema sreće, niko ne sme ni da zamisli šta bi moglo da mu se desi. Ako ostvari zadate ciljeve, srpski narod a naročito onaj rodoljubivi deo će ga još gore kazniti i smestiti na ono mesto u istoriji koje zaslužuju oni koji su se usudili da izdaju svoj narod, svoju zemlju i koji su mislili da im opljačana bogatstva mogu kupiti srećnu i bezbrižnu budućnost.

Vučićeva podrška srpskim zlotvorima Klintonovima je katastrofalna greška jer njihovi ljudi koji gube i onu preostalu vlast u Americi i teraju ga da okonča započete procese nezavisnosti Kosova i Metohije, a novoj garnituri je svejedno šta će biti sa njim jer ga doživljavaju kao svog neprijatelja. Nije dovoljna bila podrška naši građana Donaldu Trampu i njegovoj kampanji da novi pobednici promene stav prema nama i našoj državi. Da su svi bili pametniji i oprezniji u davanju podrške a ponešto i narodnih para, sigurno bi nama bilo bolje a verovatno i Vučiću (koji je pokušao u danu njegove inauguracije, januara prošle godine, da mu "čestita"), ovako zlatni gajtan se sve više steže oko njegovog vrata i za to nikoga u Srbiji nije mnogo briga ali se steže i oko vrata celog naroda.

Poseta Vesa Mičela, diplomatskog žutokljunca ali sa velikim bratom iza sebe je početak kraja lažima i zamajavanjima koje uporno sprovodi Vučić, koji će sada pokušati novim lažima i neiskrenim obećanjima da pronađe novog zaštitnika jer zna da ne može da ispuni ono što je obećao, a to je pre svega nezavisnost srpske pokrajine Kosovo i Metohija.

Vučićevo navodno "čvrsto ne" vojsci Kosova i isticanje nezavisnosti srpske teritorije, bar na konferenciji za štampu, bilo je providno. Jer, šta je obećao u četiri oko saznaćemo za nekoliko nedelja. Ipak, on pokazuje po prvi put otvorenu konfrontaciju sa svojim gazdama. Da li su ohrabrenja i podrška Srbiji koju su uputili Rusija i Putin a koja je doneo Lavrov pre neki dan kod njega doveli do naglog prelaska iz kukavičluka, što je bila osnovna karakteristika njegove politike, u stanje hrabrosti, je pitanje od milion dolara. Bez obzira na razloge ove promene kod nas rodoljuba će dovesti do zadovoljstva ali i do potvrde ispravnosti naših stavova da bez čvršće saradnje sa Rusijom, Kinom i ostalim prijateljskim državama za Srbiju i Srbe nema spasa.

Za sve nas ova poseta je bila jasan znak da Amerika više neće čekati na Evropu da reši problem Kosova i Metohije i da se ona direktno uključila u pregovore. Naravno interes Amerike, naročito gubitnika na poslednjim izborima je isključivo ostvarivanje njihovih ciljeva zbog kojih su bombardovali ovu zemlju i narod u divljačkoj agresiji svih 78 dana.

S obzirom da se Amerika direktno uključila u rešavanje situacije oko Kosova i Metohije što je protivno svim dogovorima i rezolucijama krajnje je vreme da Srbija otvoreno pozove Rusiju kao posrednika u pregovorima. Znajući u kolikom je strahu Vučić za svoju vlast ali i svoj život rusi su otvoreno pružili potpunu podršku Srbiji i srpskom narodu protiv formiranja vojske Kosova i protiv prijema Kosova u međunarodne institucije.

S obzirom da je Briselskim sporazumom Srbija predala skoro sve nadležnosti Kosovu i Metohiji jedini način da se ta izdaja ispravi je pozivanje na rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum. Srbija na ovo ima pravo a Amerikanci sebi samo na osnovu gole sile daju prava koja nisu nigde zapisana i sprovode odluke isključivo u sopstvenom interesu. U takvim okolnostima Srbija mora da pozove sve prijatelje u svetu da se suprotstave hegemoniji jedne sile na izdisaju.

Poslednji je čas da Srbija pred Savetom bezbednosti UN traži potpunu primenu rezolucije 1244 odnosno povratak srpskih vojnika i policajaca u broju do 1.000 kao i carinike na granicu Srbije i Albanije a ne da ima carinike na granici Kosova i Metohije i Srbije. Znamo da za ovakve zahteve na čelu Srbije moraju biti hrabri i odlučni ljudi koji ne duguju nikome ništa i koji su izabrani na poštenim izborima. Na našu žalost, na čelu Srbije su upravo oni koji su u potpuno drugačijoj situaciji, koji su kukavice, izabrani na nameštenim i pokradenim izborima a dužni su brojnim zapadnim gospodarima, tako da od ideje suprostavljanja našoj propasti nema ništa. Pokretanje pitanja pravljenja saveza sa onim zemljama koje podržavaju međunarodno pravo a time i naš interes,to je onda, u ovim okolnostima, kada Srbijom vlada jedan čovek koga strah apsolutno blokira da donese bilo koju odluku u korist ovog naroda, lažna nada da nam se može desiti nešto dobro.

Nadati se da će on podneti ostavku i na taj način olakšati gotovo neizdrživu situaciju u zemlji je po onoj narodnoj "ne lipši magarče do zelene trave". Sve planove koje pravi naš gospodar su podređene ideji njegovog doživotnog vladanja i pljačkanja ovog naroda a njegovo najbliže okruženje je dovelo do savršenstva tehnike ostvarivanje ovih suludih ciljeva.

Vučić voli da kaže kako mu je od prethodnih vlasti ostalo mnogo kostura skrivenih po ormarima koji stalno ispadaju a naš zaključak da su njegovi ormani već prepuni kostura koje je njegova vladavina ostavila sadašnjim i budućim generacijama ovog napaćenog naroda da za nove više nema mesta. On kosture koji su posledica njegovih zločina nad ovim narodom i državom više nema gde da skriva i oni su vidljivi svakim danom u sve većem broju. Pitanje dana je kada će neki istražni organi i pravosudne institucije početi da se bave brojnim zločinima i njihovim izvršiocima a dokaza ima i previše. Na našu žalost bojim se da će oni koji izriču presude i vrše egzekuciju biti neki drugi pa ovaj narod neće imati zadovoljstvo koje žrtva ima prilikom osude zločinaca i neće doživeti satisfakciju za patnje i torturu koju je preživeo.