Ključni faktor daljeg razvoja odnosa Rusije i balkanskih zemalja je politička volja za jačanje višeznačnog ruskog prisustva u regionu. Neophodnost ovog jačanja direktno je povezana sa aktiviranjem politike SAD i EU koje teže da uključe Balkan u realizaciju svoje multifaktorijalne antiruske strategije, smatra ruzski analitičar Valentin Katasonov
Piše: Valentin Katasonov
Ne treba smatrati slučajnom praktično sinhronizovanu pojavu, u Vašingtonu i Briselu, strateških koncepcija posvećenih politici oba „centra moći" na Balkanu, sa akcentom na suprotstavljanje Rusiji. Balkanski pravac predstavlja za antiruske snage u rukovodstvima SAD i EU, glavni poligon za koordinaciju dejstava u uslovima razmimoilaženja njihovih interesa u drugim sferama (Bregzit, svetska trgovina, Kina, migrantska kriza). I u tom slučaju, ako planovi za „odvajanje" Balkana od Rusije budu uspešni, stečeno iskustvo će biti preneto bliže granicama Ruske Federacije, na postsovjetski prostor, a između ostalog i u zone zamrznutih konflikata u Zakavkazju, crnomorskom regionu, Belorusiji, kao i u Kazahstan i druge centralnoazijske države.
U dokumentima EU i SAD jasno je izražen zahtev da spoljna politika balkanskih država sledi politiku Zapada. „Ulazak u EU je više od tehničkog procesa. To je izbor generacija, zasnovan na fundamentalnim vrednostima koje svaka država treba još aktivnije da prihvati: počevši od spoljnopolitičkog kursa, pa sve do obrazovanja", piše u strategiji širenja EU na Zapadni Balkan, koji je pripremila Evropska komisija. „Zemlje Zapadnog Balkana sada imaju istorijsku šansu da čvrsto i nedvosmisleno povežu svoju budućnost sa Evropskom unijom. One moraju da deluju odlučno."
Slične stavove sadrži i nova strategija nacionalne bezbednosti SAD predstavljena u decembru 2017. U njoj su Rusija i Kina stavljene u kategoriju „revizionističkih država", koje predstavljaju glavnu pretnju američkim interesima jer one „koriste tehnologiju, propagandu i prisilu u cilju stvaranja sveta koji nije u skladu sa našim interesima i vrednostima". Rusija teži da obnovi svoj status velike države i da uspostavi sfere uticaja blizu svojih granica, tvrde autori dokumenta „Nova strategija nacionalne bezbednosti - za novo doba": „Naši protivnici vrše udare na medije, političke procese, finansijske mreže i lične podatke", piše u ovom dokumentu. Osim toga, delovanje Rusije, prema američkoj verziiji, usmereno je na slabljenje uticaja SAD i unošenje razdora između saveznika i partnera Vašingtona.
Što se tiče Balkana, pozicija globalne strategije SAD konkretizovana je u razradi koju je sačinio američki Atlantski savet, koji daje ekspertske usluge Stejt departmentu i Beloj kući. Iz Stejt departmenta glavnu ulogu u pripremi nove balkanske strategije SAD imao je Brajan Hojt Ji, pomoćnik zamenika državnog sekretara, odgovoran za Evropu i Evroaziju. On je bio na dužnosti direktora za evropske poslove u Svetu nacionalne bezbednosti SAD u periodu bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, a pre toga je bio zamenik direktora lične kancelarije tadašnjeg generalnog sekretara NATO, Havijera Solane.
„Nova strategija" označava prelazak SAD na aktivniju politiku na Balkanu, pre svega na bilateralnoj osnovi. Osnovni pravci pokrivaju dva-tri vojno-politička cilja: obezbeđenje stalnog vojnog prisustva SAD na Balkanu; uspostavljanje direktne interakcije sa Srbijom; ostvarivanje samostalne posredničke uloge u regulisanju balkanskih regionalnih problema.
SAD su počele testiranje svoje nove balkanske strategije na jesen 2017. u vreme posete Brajana Hojt Jia Beogradu. Američki emisar je tada objavio da je glavna prepreka za ulazak Srbije u EU njen odnos sa Rusijom, i pre svega nespremnost Beograda da se pridruži antiruskim sankcijama i da obustavi rad Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu: „Zemlje koje žele da uđu u EU treba jasno da pokažu svoju odlučnost. Vi ne možete da sedite na dve stolice, posebno ako ste već daleko odmakli... Ne deluje nam da davanje diplomatskog imuniteta osoblju Centra pomaže Srbiji da dostigne cilj - ulazak u EU", izjavio je Brajan Hojt Ji. A tokom pregovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem (bez obzira na neuporedivu razliku u statusu njih dvojice) on je izrazio posebnu zabrinutost „u vezi sa tim što Srbija jednom nogom stoji na putu ka Evropskoj uniji, a drugom - ka savezu sa Rusijom", a takođe ga brine „ruski uticaj u regionu".
Realizacija nove strategije SAD daje novi impuls predstojećim diskusijama u Srbiji i na celom Balkanu o nacionalnim vojno-političkim prioritetima. U srpskom slučaju može da se radi o pokušajima da se Beograd prisili da odustane od neutralnog statusa u odnosu na ulazak u Severnoatlantsku alijansu (uključujući crnogorski scenario - preko leđa građana).
Za sada rukovodstvo Srbije uspeva da održi kurs jednakog rastojanja u odnosima sa Rusijom i Zapadom. Kako je rekao Aleksandar Vučić tokom susreta sa Sergejom Lavrovom u zaključku razgovora u Beogradu 21. februara, on je predao pismo ruskom lideru Vladimiru Putinu sa izrazima zahvalnosti za sve što je učinio u razvijanju odnosa sa Srbijom i izrazio nadu da će u budućnosti biti urađeno još više. Vučić je istakako da će, iako se Srbija nalazi na „evropskom putu", ona nastaviti da poboljšava odnose sa Rusijom. Prema rečima predsednika Vučića, Srbija je nezavisna država koja samostalno donosi svoje odluke, pa i kada je reč o razvoju srpsko-ruskih odnosa. „Pretpostvaljam da postoje različite „želje" i pritisci usmereni na to da se ovi odnosi razvijaju u drugom pravcu, ali Srbija će se pridržavati utvrđene linije, uvažavajući tradicionalne veze i razvijajući najbolje odnose sa Ruskom Federacijom", izjavio je srpski predsednik.
Ipak, mnogi srpski mediji ne dele optimizam u odnosu na „evropski put". Tako „Novi standard" direktno upozorava na greške puta evrointegracija: „Beogradski političari su javno razočarani, iako se trude da to sakriju svojim izjavama... Zapadni Balkan je pre svega geopolitički instrument, a u složenim uslovima još i jedini kojim raspolaže Evropska unija... Balkan - to je jedino čime EU može da manipuliše i što može da iskoristi."
Aktiviranje politike EU na Balkanu, sa ciljem jačeg vezivanja Srbije i drugih država regiona sa evroatlantskim integracionim modelima, traže aktivnije i razvijenije napore od strane Rusije. Najperspektivnije je ovde promovisanje ekonomskih projekata koji odgovaraju balkanskim zemljama, pre svega u energetskoj sferi. Prema svedočenju potpredsednika upravnog odbora Gasproma Aleksandar Medvedeva, polazna tačka kopnenog dela eksportne linije gasovoda Turski tok, mogu da budu odgovarajuće „pristupne tačke" na granici Turske, kako sa Bugarskom, tako i sa Grčkom. Pritom, bugarski smer podrazumeva priključivanje Srbije, Mađarske, Austrije, dok istovremeno od grčko-turske granice ruski gas gotovo sigurno ide prema jadranskoj obali i Italiji. Danas je od 900 kilometara druge linije gasovoda Turski tok postavljeno 224km.
U svojoj politici na Balkanu Rusija treba da aktivnije odgovara na propagandne napore Zapada (pa i EU) na vojno-političkom, socijalno-ekonomskom i nacionalno-kulturnom planu. Nemački Die Welt otkriva osnovnu protivrečnost strategije EU u odnosu na Zapadni Balkan: „Nije bilo pametno da Evropska komisija obećava Srbiji i Crnoj Gori da će ući u ovu organizaciju 2025. godine... Poruka glasi: ako ne sprovedete potrebne reforme, taj rok može da se produži posle 2025. godine... Ali, da li je Komisija razmislila šta će se desiti ako rok 2025. propadne? U tom slučaju u Srbiji i Crnoj Gori može da dođe do velikih nereda, može čak da dođe do „velikog požara"."
Važan element ruske politike na Balkanu u složenoj situaciji može da postane taktička koordinacija dejstava sa onim državama koje zbog svojih interesa konkurišu EU. To se naročito odnosi na Tursku. „Rusija i Turska će preoblikovati balkanski mozaik", tako dalekosežno prognozira turski list Aydinlik Gazetesi. „Danas, kada se Turska nedvosmisleno odvaja od Atlanika i okreće ka Evroaziji, na Balkanu takođe dolazi do važnih geopolitičkih događaja", navodi se u tekstu objavljenom u ovim novinama, i posebno se ističe projekat izgradnje gasovoda Turski tok, koji predstavlja „važan kamen temeljac u orijentaciji Turske prema Evroaziji" i „direktno utiče na Balkan".
Sledeća godina može da bude odlučujuća kada je reč o određivanju geopolitičke budućnosti Balkana i obezbeđivanju ruskih interesa u regionu. Pritom Moskva ne treba da precenjuje stepen kriznih pojava u EU, niti izolacionizam nove američke administracije. U zapadnim strategijama, Balkan je, kao i pre, dobio ulogu poligona za razradu antiruskih modela, što od strane Rusije traži operativne, jasno utvrđene i efikasne odgovore.