Na nišanu

Kakva je sudbina propale politike Aleksandra Vučića

Put u ružnu prošlost

Nepunu deceniju vladavine Aleksandra Vučića, Srbija će dugo da ispašta, jer je u tako kratkom roku uspeo da uništi kompletnu industriju, poljoprivredu, bankarski sistem, školstvo, zdravstvo i sve državne institucije. Ali, kako je ovaj sumanuti tiranin još uvek spreman da se bori za malo vlasti, treba očekivati da će u kratkom roku koliko još može da traje, napraviti velike štete. Pre svega na planu bezbednosti i diplomatije jer je zemlja devastirana i treba će decenije da se uspostavi država sa reputacijom kakvu je Srbija imala između dva svetska rata. Ko je Srbiji saveznik i zašto neki od njih imaju "neutralan status" u okolnostima dok traje drama njenog daljeg opstanka?

Nikola Vlahović

Ruski geopolitički analitičar i direktor administracije Evroazijskog pokreta, Leonid Savin, nedavno je skrenuo pažnju vlastima u Srbiji, da će, ukoliko Srbija, tačnije Vučićev režim, prizna nezavisnost Kosova, Rusija biti dovedena pred neizbežan izbor, da i sama prizna "faktičko stanje". Savin se osvrnuo i na medijsko veličanje odnosa Vučića i Putina i odlučno je odbio bilo kakvu pomisao da ruski predsednik gaji ikakve simpatije prema srpskom predsedniku. Naprotiv, Savin je jasno stavio do znanja da Putin "nema mnogo poverenja u Vučića", te da se radi o susretima u kojima svako dobija ono što hoće. Vučić ima svoju propagandnu priču u tome da "dobro stoji sa Putinom", a Putin formalno stavlja do znanja Zapadu da je Rusija prisutna na Balkanu.

Tumačeći šire analize Leonida Savina, inače izuzetno važnog političkog stratega, kome veruje ruska vojna i intelektualna elita, lako se može doći do zaključka da su stvari u Srbiji odavno prepuštene američkom uticaju (po svemu sudeći i po dogovoru između dve velike sile), te da je samo zahvaljujući dramatičnim obrtima koji su se desili dolaskom predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, Vučić zakasnio da uradi ono što je planirao sa svojim inspiratorima iz stare administracije SAD: da podeli Kosovo i ponudi još više od onoga što su albanski separatisti dobili nasiljem i terorizmom devedesetih godina.

Što se odnosa Putinove administracije tiče, Savin jasno govori o tome da se Putinova politika prema Srbiji drži "neutralno", što onda objašnjava i višegodišnji pasivan odnos prema ruskoj vojnoj bazi u Nišu, prema diplomatskim aktivnostima (odlazeći ambasador Čepurin je doslovno "prespavao" mandat), ali i prema medijskom angažovanju (u Srbiji, osim "Sputnjika" i "Rusije danas", čiji je uticaj minoran, nema ni ruskih ni "proruskih" medija).

Jedino na šta Srbija uvek može da računa kad je Rusija u pitanju, to je jasan stav Moskve da će ona podržati svaku srpsku odluku o Kosovu i da će, dokle god to bude trebalo, stavljati "Veto" u Ujedinjenim nacijama na prijem Kosova u ovu organizaciju. Ali, to je danas već jasno, neće ništa više od toga učiniti. Sa druge strane, srećna je okolnost što Rusija nije samo Putin, nego je Rusija i globalna velesila čija armija, naučni potencijal i intelektualna elita, važe za jedan od dva ključna stuba svetskog progresa. Na to i Srbija u budućnosti, nakon Vučića, treba da računa.

O Ruskoj politici i propagandi na Balkanu govorio je nedavno i Jaroslav Višnjevski, gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka: "...Smatram da se ruski uticaj na Balkanu prilično prenaglašava na Zapadu. To se čini i zato što lokalni balkanski političari to koriste jer žele da okrenu pažnju svetskih sila na svoj region, u svrhu ostvarivanja svojih političkih i nacionalnih ciljeva. Dakle, ne verujem da će Balkan postati rusko igralište. Moj je utisak još uvek da je glavni cilj Kremlja da demonstrira svoje prisustvo na Balkanu...Rusija je ponovo uticajna. Ne verujem da će Moskva posebno na Balkanu, preći liniju koju je prešla u slučaju Krima i Ukrajine..."

Višnjevski ovde tumači zvaničan stav Moskve po pitanju Srbije: ako je neko i pomislio da će Rusija samostalno da krene u povratak makar ijednog dela okupiranog Kosova, to odmah može da zaboravi. Naravno da bi Rusija, prva vojno reagovala kad bi Srbija bila na taj način ugrožena, ali ovde je "pročitan" zvaničan stav Putinove Rusije koja je sa Amerikom još u vreme istorijskog susreta Sergeja Lavrova i Džona Kerija u Sočiju, podelila Balkan i sfere uticaja. Kosovo je ostavljeno po strani, kao pitanje koje će vreme i prilike rešavati pod dugoročnom kontrolom međunarodnog faktora.

A, novi politički termin "razvlačenje" koji je u liberalnoj zapadnoj štampi ušao u upotrebu nakon što je Trampova vlada dala obavezujući zadatak za ceo Zapad, podrazumeva da niko ne žuri sa rešavanjem statusa Kosova, da je konflikt zamrznut, što znači, najmanje dok je predsednik Tramp na vlasti (a, drugi mandat mu je prema sadašnjim istraživanjima američkog javnog mnenja, zagarantovan) neće biti promena tog statusa.

Sve su ovo razlozi zbog kojih je Vučić početkom septembra ove 2018. godine, dobio upozorenje i podsećanje iz evropskih prestonica, a pre svega iz Vašingtona pa i iz Ujedinjenih nacija, da je u Srbiji zvaničan sistem parlamentarna demokratija a ne predsednički sistem sa neograničenim ovlaštenjima.

Vučić je ponovo izolovan, ovaj put trajno, i za njega nema nade da će do svog brzog kraja imati više priliku da sprovodi u delo bilo kakvu "strategiju" o Kosovu. Uostalom, i sam je priznao na sednici Glavnog odbora svoje stranke da je ta politika propala.

Njegov sabrat iz balkanskog političkog taloga, Hašim Tači, koji se nalazi u istom položaju, gledajući odnos SAD prema njegovoj "geostrategiji", ovih dana je pokušao jednim očajničkim potezom da podseti Vašington na "staro savezništvo", i to tako što je posmrtno odlikovao američke državljane, braću Bitići, zbog čije likvidacije još niko nije odgovarao, a zbog čega Srbija trpi ogromne spoljnopolitičke gubitke. Prema pisanju prištinske štampe Tači je najavio povlačenje iz pregovora sa Srbijom u Briselu.

Istovremeno, predsednik vlade samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj, našao se u vreme održavanja sednice Skupštine Ujedinjenih nacija, u kabinetu ministra odbrane SAD Džemsa Matisa u Vašingtonu, od koga je tražio da se "ubrza transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova", udvorički mu govoreći "...naša omladina je imala sreću da uči od najboljih stručnjaka američke vojske. To iskustvo je najbolja osnova i Kosovo je spremno za novu fazu..."

Naravno, Matis zna da je bivša OVK, koju je vlada u Vašingtonu devedesetih godina sa punim pravom jedno vreme držala na listi terorističkih organizacija, i dalje "živa". Naime, "transformacija" koju traži SAD i "transformacija" kako je zamišljaju bivše vođe OVK, dakle, sve sami neosuđeni ratni zločinci, sasvim je različita. Matis traži da se ukloni sve što ima bilo kakve veze sa bivšom OVK, uključujući čak i tip i formacije (vojne) koje je Klintonova obaveštajna zajednica stvorila devedesetih od razularenih albanskih bandi širom Kosova.

Jedno je sigurno, Trampova vlada neće, uprkos činjenici da formalno priznaje Kosovo, stati više na stranu albanskih separatista na način kako su to radile prethodne administracije. Sa druge strane, Trampova administracija uveliko radi na ukidanju troškova za razne nepotrebne vojne i civilne misije širom sveta, pa se na tom njegovom spisku za "redukciju" ili potpuno ukidanje isplata nalazi i Kosovo. Ostalo je da "visi" pitanje dalje egzistencije baze Bondstil na Kosovu. Sigurno je samo da će tamo ostati, prema Rezoluciji UN 1244, ostati trupe KFOR-a.

U takvoj atmosferi, gde više nema ni stare podrške iz SAD usmerene na dalju devastaciju Srbije ni podrške iz Berlina i Brisela, gde se Britanija bavi svojim "Brexit"-om, a Rusija, kako analitičar Leonid Savin tvrdi, vodi "neutralnu" politiku i sa Kosovom i sa Vučićem, postaje jasno da je srećna okolnost da se Trampova vlada jasno usmerila na očuvanje tradicionalnih evropskih vrednosti, po cenu promene "konfiguracije" Evropske unije.

To u slučaju Srbije znači da će Vučić, pre nego što ode na ružan način, jer drukčije očito ne može, morati da zatvori sve koridore za prolaz muslimanskih migranata iz arapskih zemalja, da će morati da se ukloni iz svih pregovora sa Kosovom, te da će morati da potpuno promeni spoljnu politiku prema zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, pre svega sa Iranom.

Ovih dana je stigla jedna važna diplomatska poruka na adresu Ministarstva spoljnih poslova, u kojoj se kaže da ukidanje viza Iranu i otvaranje avionskih veza Teherana preko Beograda i Niša, može koštati Srbiju u najkraćem roku, odgovora kontramerama: uvođenjem viza za ulazak u Evropsku uniju, promena trgovinskih odnosa, podizanje taksi na avio prevoz, ukidanje letova pojedinih kompanija prema Srbiji i otvoren put ka drugim sankcijama. U ovoj diplomatskoj poruci, pominje se i činjenica da je Aleksandar Vučić lično pozvao i u Beogradu ugostio iranskog ministra Džavada Zarifa i direktore najvećih iranskih kompanija, i to u trenutku kad je Donald Tramp zahtevao od svih zemalja saveznica SAD da prekinu svaku poslovnu aktivnost sa ovom državom.

Ali, ovde nije reč samo o Iranu nego o ukupnom odnosu Vučićeve politike prema svim islamskim državama sa kojima je do današnjeg dana sarađivao i sa kojima i dalje sarađuje bez konsultacija u Briselu i Vašingtonu, gde se realno i određuje međunarodna politika prema Srbiji. Ovde je takođe reč i o činjenici da je Vučić samostalno (ko je još zaboravio kako je Angeli Merkel pokazivao "mape" velikoalbanskog autoputa iz Niša do Drača, preko Tirane), pokrenuo ostvarenje albanskih teritorijalnih i etničkih aspiracija, na štetu Srbije.

Nakon terorističkih napada na hrišćanski svet, ni Evropa ni Amerika više nisu spremni da vode "liberalnu politiku" prema zemljama iz kojih terorizam dolazi ili u kojima se ta "zmija u nedrima" gaji. Tu svakako spada i Kosovo, koje je, srazmerno broju stanovnika, dalo najviše učesnika u vojsci takozvane Islamske države. Vučić je i izvozom oružja i vojne opreme iz Srbije (koje se našlo u rukama Islamske države), napravio sebi pravu "mišolovku". On se sada koprca ali se Zapadu ne žuri da ga iz nje izvadi i poluživog procesuira. Jer, njegove igre sa arapsko - islamskim državama još uvek traju. Poslednji takav slučaj je sa kompanijom iz Emirata "Al Dahra", iza koje stoji on i njegov brat, kumovi i prijatelji. Ko mu je iz Emirata omogućio da koristi ovu "franšizu" i sa kojim ciljem?

Evropska unija smatra Srbiju kao glavnu državu regiona, ključnim problemom kad je u pitanju odnos zvanične vlasti prema migrantima iz arapsko islamskih zemalja i prema poslovima koje Vučićev vodi sa pomenutim državama, a koje su sinonim za srednjovekovne despotije, u kojima nema ni demokratije ni osnovnih ljudskih prava.

Vučićeva Srbija, kako piše švedski "Aftonbladet", izvoznik je kriminala, nasilja, oružja, narkotika, ilegalnih migranata, i svega onoga protiv čega se Evropska unija zvanično bori. U opširnom članku u kojem navodi da se iz Srbije i BiH, preko Hrvatske, krijumčari oružje s kojim ratuju kriminalne bande u Švedskoj. Situacija je toliko uznapredovala da švedski premijer Stefan Leven razmišlja da upotrebi vojsku u borbi protiv organizovanog kriminala.

Uprkos svemu ovome, Vučić je, prema tvrdnji određenih stranih obaveštajnih izvora na koje se ovakvi evropski mediji pozivaju, spreman da skoči u provaliju i učini nešto kako da "srpska javnost ne bude besna" a da ipak napravi korak ka jednostarnom priznanju Kosova, koje je još gore označeno kao izvoznik oružja, narkotika, organizovanog kriminala i ilegalnih migranata.

Austrijski pisac Herman Broh u svom romanu "Vergilijeva smrt" označio je ovakvu "filozofiju" rečima: "Ne još, ali, ipak već".

Ovo znači da je srpski diktator ponudio opciju da "ne prizna Kosovo", ali neće sprečavati njegovo primanje u Ujedinjene nacije. Navodno, Evropska unija bi time bila zadovoljna, a srpska javnost ga ne bi optuživala da se odrekao južne pokrajine.

Da je to tako, i da on zaista razmišlja na taj način, vidi se iz njegovog nedavnog autorskog teksta u dnevniku "Blic" gde je u vezi sa tim rekao: "...Vreme je da prestanemo kao noj zabijati glavu u pesak i da budemo realni", da "pronalaženje rešenja zahteva glavu vruću od razmišljanja", da je "Srbiji potreban odgovoran i ozbiljan pristup, hrabar i realan, ali s pogledom u budućnost"...

Poslednje nedelje septembra meseca 2018. godine, Vučić je pokazao koliko je očajan i koliko mu treba bilo kakva, makar i kupljena podrška, pa se pojavio u Nišu na otvaranju privatne austrijske fabrike "Cumtobel" (koja je, uzgred rečeno, odmah dobila desetak miliona evra subvencija iz srpskog budžeta!). Ispred fabrike ga je dočekao i veliki natpis "Dobro došao predsedniče". Ljudi su, kažu svedoci, pristizali u kolonama, a na parkingu ispred nekadašnje Elektronske industrije (EI), parkirani su bili autobusi sa tablicama iz brojnih gradova, kao i neka službena vozila opština i javnih preduzeća.

Sudeći po registarskim tablicama tih vozila, ovaj plaćeni "orkestar za svadbe i sahrane" došao je iz Vranja, Prokuplja, Paraćina, Negotina, Zaječara, Babušnice, Pirota, Kruševca, Aleksinca i drugih gradova. Saobraćaj od centra Niša ka Niškoj Banji je bio blokiran zbog kolone autobusa i vozila, a čitav cirkus plaćen je iz budžeta lokalnih samouprava koje, inače, nemaju novca ni za najosnovnije potrebe. Svakom "učesniku" plaćeno je po 1.000 dinara, a dobili su i lanč paket, da lakše izdrže najvijačku atmosferu, skandiranja i aplauze. Vučić je još jednom ponizio Srbiju, javno se hvaleći kako će zaposliti desetine inženjera u fabrici sijalica (treba samo zamisliti inženjera elektronike kako sklapa već "projektovanu" sijalicu).

Očajnik koji je već sve izgubio, osim svoje male pretorijanske garde, koja već jednim okom gleda gde da pobegne kad krene "kontranapad", imao je samo taj jedan dan zadovoljstva da ga, kao nekada Miloševića, podržavaju oni koje je stranka SNS zaposlila. Ali, kako izvori ovoga magazina tvrde, već u večernjim satima je iz euforije upao u tešku depresiju, tražio je flašu hladnog belog mađarskog vina, popio je lekove, okretao telefone i tražio sagovornike do kasno u noć.

Istina je neumoljiva. Pao je mrak i na njega i na njegovu manijakalnu vladavinu. Pitanje je ko će i kako dopisati ostatak scenarija. Ko će ovoga političkog miša izvaditi iz "mišolovke" u koju je upao i hoće li ga pustiti da preživi i izvesti pred sud ili će ga pustiti da se udavi, zbog sopstvene megalomanije i večne gladi za slavom i novcem.

Može li srpski narod i mogu li svi građani Srbije ustati i poslati Vučića u ružnu prošlost?

Diktature se, poput Vučićeve, istorija tome uči, ne mogu oboriti narandžastim revolucijama, ako nisu podržane iz inostranstva, ili od armije te zemlje. Da li se srpska vojska, bez obzira koliko je zgažena, sprema da obori "mekanim pučem" Vučićevu diktaturu? Dakle prvo njega, pa onda njegov kartel? Da li je Vučićeva poseta i susret sa Vladimirom Putinom 2. oktobra u Kremlju njegov poslednji susret sa značajnim državnikom? I šta će ruski predsednik Putin imati da kaže šizofrenom srpskom kolegi? I, da li je, sve ono što mu je ruski predsednik govorio, čuo na jedno, a izlazilo mu na drugo uvo? Jedno je sigurno: Vučićeva Velika propaganda laži predstaviće svoga "Vođu" kao značajnog čoveka koji ravnopravno razgovara sa predsednikom Putinom.

Svaki dan pod njegovom diktaturom Srbija tone dublje i nestaće, ako je njeni istorijski saveznici do kraja godine ne spasu od zla, koje proizvode Aleksandar Vučić i njegov kartel. Jer, ovde nije reč samo o opasnosti za Srbiju, već i za evropsku bezbednost.

A 1. Medvedev na ''zimskom odmoru''

Da ruski predsednik nije sentimentalan ni prema najbližim prijateljima i saradnicima, potvrđuje slučaj bivšeg predsednika Ruske Federacije i još uvek zvaničnog premijera Dmitrija Anatoljeviča Medvedeva.

Pres-služba Vlade Rusije potvrdila je 23. avgusta da u skorijoj budućnosti nisu planirani javni događaji ''zbog sportske povrede premijera Dmitrija Medvedeva''.

Povreda koju je premijer zadobio tokom sportskih aktivnosti ''ne dozvoljava Medvedevu da učestvuje u javnim događajima'', rečeno je u pres-službi.

U pres-službi su potvrdili da u bliskoj budućnosti nisu planirani javni događaji.U saopštenju se nije navodilo o kakvoj povredi je reč i kojoj vrsti sporta.

Direktor odeljenja Vlade za odnose sa javnošću Mihail Buben rekao je da ruski premijer ''nije nigde otišao" i da se nalazi u Moskvi.

Ruska opozicija organizovala je demonstracije, tražei od rusukog predsednika da se objavi fotografija Dmitrija Medvedeva, ali su demonstracije rasturene intervencijom policije. Prema fotografiji premijera Medvedeva, koju eksluzivno objavljujemo, forenzičari zaključuju da je on povređen ''tupim, zamahnutim predmetom koegzistentne čvrstine''. Sve ukazuje da je povreda naneta bezbol palicom. Ruski analitičari spekulišu sa informacijom da je premijer Medvedev uklonjen, jer se usprotivio reformi penzionog sistema, zbog koje ovih dana u Rusiji traju demonstracije građana.

Srpski predsednik Vučić tvrdi najbližim saradnicima da ga je prijem kod predsednika Putina ''debelo koštao''. Mnogo je skuplji od susreta sa Hilari Klinton.