Migranti u Srbiji ne miruju

Vučićev "kamp prijatelja"

Sve su češći napadi azilanata na stanovnike mesta u Srbiji u kojima su smešteni. Tek posle višemesečnih protesta stanovništva u Šidu i Banji Koviljači centri za azil su iz tih mesta prebačeni u druge gradove, čime problem nije rešen, nego samo preseljen. Sada u tim drugim mestima azilanti na isti način terorišu stanovništvo, a da policija nije ni u stanju, a ni voljna da zavodi red, jer mnogi migranti imaju uočljivo vojničko držanje i, neretko, oružje u prtljagu.

M. Hadžić

Migrantska kriza se u Evropi smiruje, ali kod nas se tek rasplamsava. Po zvaničnim procenama u Srbiji je oko 3.000 migranata, mada je verovatnije da ih je dosta više. Naime, svakog meseca se evidentira između 700 i 800 novopridošlih, a bar još toliko prođe uspešno kroz Srbiju bez da se prijavi. Miodrag Gavrilović, koji je svojevremeno sa suprugom lekarkom dobrovoljno pomagao izbeglicama u Beogradu, tvrdi da se, po njegovim saznanjima, tek jedan od 10 prijavljuje našim organima. U svakom slučaju, tamna cifra onih koji ilegalno prelaze naše granice je veoma visoka.

Oni koji imaju iskustva sa azilantima tvrde kako za većinu njih novac nije problem, da raspolažu više nego dovoljnim sredstvima za život i dalje putovanje, zbog čega im nije potrebno, a često ni u interesu da se prijavljuju srpskim zvaničnim organima.

Od onih koji su obuhvaćeni zvaničnom statistikom dve trećine su odrasli muškarci, a samo jedna trećina su žene i deca. Najviše migranata dolazi iz Avganistana, Pakistana, Irana i Iraka, a najmanje iz ratom zahvaćene Sirije. Državljanima Irana je, uprkos tome što oni čine jednu od najvećih migracionih grupa, ukinuta viza za ulazak u Srbiju, čime im je olakšano putovanje. Pošto oni, po pravilu, na Zapadu ne dobijaju ni azil, a ni privremenu zaštitu od progona, osuđeni su na boravak u Srbiji, odnosno Srbija je osuđena da ih trpi. Normalne države bi na našem mestu ukinule bezvizni režim za Irance, ali Srbija ni po tom pitanju nije normalna država.

Najviše registrovanih migranata koji imaju pravo na kolektivni smeštaj nalazi se u centru za azil u Obrenovcu. u bivšoj kasarni, a najmanje ih ima u centrima u Šidu i Banji Koviljači, mestima u kojima su stanovnici mesecima protestovali dok se vlast nije smilovala i azilante prebacila u druga mesta. Izgleda da će i stanovnici Obrenovca morati da se pobune kako bi se nadležni potrudili da spreče dalji teror došljaka. Ogorčeni građani, na čijoj teritoriji se sve ovo zbiva, već ironično migrantske smeštaje zovu "Vučićev kamp prijatelja".

Naime, kako javlja Dragan Murar, u Obrenovcu je 24. septembra došlo do novog incidenta. Grupa vidno alkoholisanih migranata je na ulicama ovog gradića nasrnula na žene koje su u zaštitu uzeli građani koji su se zatekli u blizini. Policajci su na lice mesta izašli sat vremena posle prvog poziva i to tek pošto su bili sigurni da su se azilanti razišli. Da li ih se plaše, ili im je naređeno da izbegavaju konflikte sa njima - nije nam poznato.

Uopšte ne bi bilo čudno da ih se policija plaši, jer većina ima vojno iskustvo. Pomenuti gospodin Gavrilović je svojevremeno pisao kako je uočio da veliki broj izbeglica, na koje je nailazio kod Glavne železničke stanice u Beogradu, ima uočljivo vojničko držanje, a da pojedinci mahinalno pri pozdravljanju spajaju pete.

Istog dana kada je došlo do napada na žene u Obrenovcu u Sarajevu su uhapšena dva migranta sa većom količinom oružja koju su prokrijumčarili preko Srbije. U njihovom arsenalu bilo je i više prigušivača, što ukazuje na to da su bili planirani teroristički napadi i profesionalna ubistva.

Kako izveštavaju hrvatski mediji azilanti, sve češće koriste rutu preko Bosne i Hercegovine, odakle u predelu Velike Kladuše ulaze u Hrvatsku, gde ih samo 70 kilometara deli od Slovenije. Iz političkih razloga Republika Hrvatska u ovom delu do skora nije posebno obezbeđivala granicu fingirajući tako jedinstvo sa hrvatskim stanovništvom Bosne i Hercegovine. U međuvremenu se situacija promenila, pa je sve više migranata koje policajci hvataju prilikom pokušaja ilegalnog prelaska.

Ono što posebno čudi hrvatske službe, jeste činjenica da migranti sa oružjem neometano prelaze brojne granice i hiljade kilometara kroz više različitih država, a da ih niko ne zaustavi i pretrese. Azilanti sa vojničkim držanjem i oružjem u prtljagu očigledno ulivaju strah ne samo našim policajcima, već i graničarima.