Dežurna

Zbog stanja u Gradskom saobraćajnom preduzeću, Beograd ulazi u haos

Naprednjačka vožnja u propast

U Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd (GSP), od 1. januara 2019. raditi samo 2.000 vozača i majstora, od idealnog potrebnog broja koji iznosi oko 3.000. Istovremeno će u administraciji raditi 3.000 zaposlenih koji imaju daleko veće plate i više privilegija od vozača. Obuka novih vozača je potpuno obustavljena. Ove činjenice dovešće glavni grad Srbije i drugi po veličini urbani centra na Balkanu, u vanredno dramatično stanje koje može paralisati celokupan život preko dva miliona stanovnika, što u samom gradskom području, što u prigradskim naseljima čija prosečna veličina nije manje od 30 do 40 hiljada stanovnika.

Igor Milanović

U Javnom komunalnom preduzeću „Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd" (GSP) stanje je alarmantno, jer uskoro će, ako se ovaj trend nastavi (a svi su izgledi da hoće) srpska prestonica ostati bez gradskog prevoza. Zaposleni u Sekretarijatu za javni gradski prevoz kao da ne žive u Beogradu, pa u jednom dokumentu tvrde: "...Glavni razlog što vozila ne polaze po redu vožnje je nedostatak čak 200 vozača u JKP GSP." Broj nedostajućih vozača je daleko veći.

U „Programu poslovanja JKP GSP Beograd za 2018. godinu - Rebalans I" od 19. juna ove godine. još su veći optimisti, pa tvrde kako je na početku godine GSP-u nedostajao 161 vozač, a predviđeno je da u toku 2018. ode još njih 305, što bi ukupno iznosilo 466 vozača manje, tako da je planirano da se istovremeno još tačno toliko vozača zaposli. Realnost je sasvim drugačija: takozvani javni prevoznik u Beogradu u nekim danima ostvaruje samo trećinu polazaka predviđenih redom vožnje. Nema ni izdaleka dovoljno vozača, a i sve je više linija koje se namerno zanemaruju kako bi se našlo opravdanje da se one predaju privatnicima kojima grad Beograd preko GSP-a plaća 300 dinara po kilometru, što je skoro duplo od stvarne vrednosti usluge. Razlika na razne načine odlazi u džepove gradskih i republičkih vlastodržaca.

„Odlukom o koeficijentima" od 13. novembra 2018. izmenjen je pravilnik iz 2012. i to tako što su koeficijenti ostali isti za sve, osim za direktore, menadžere i sekretarice, čiji su povećani, tvrdi predsednik Sindikata „Sloga" u GSP-u Nebojša Aleksić. Tako sekretarica sada ima koeficijent 4,2 i osnovnu platu 41.748, a vozači od 3,8 do 4 sa platama od 37.772 do 39.760 dinara. Nije zato čudo što vozači beže iz ovog javno-komunalnog preduzeća.

Kod privatnih prevoznika koji održavaju iste linije kao i GSP, plate su nešto više, ali su zato uslovi rada daleko lošiji. Zbog toga mnogi vozači zvanično rade za GSP, ali preuzimaju i vožnju kod privatnika, za šta nemaju radni ugovor. Pojedini radnici rade osam sati u gradskom prevozniku, pa zatim najmanje još četiri sata na crno kod privatnika i tako doguraju mesečno na oko 60.000 dinara, ali su premoreni i stalna opasnost na gradskim ulicama. Neki od njih zadremaju na stanicama ili semaforima. Na svu sreću, još nije došlo do značajnijeg udesa, ali je samo pitanje kada će se to desiti, smatra Aleksić.

Trenutno je na čelu „Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd" v. d. direktora Radiša Momčilović, ali je pravi gazda u stvari Dejan Krstović, član naprednjačke pajser brigade koja prebija novinare, tvrdi Aleksić. Prethodni direktor Željko Milković je letos prebačen na mesto direktora JKP „Javno osvetljenje", a tada je sa mesta gradskog sekretara za javni prevoz otišao Uglješa Mitrović i na tu funkciju je došao Jovica Vasiljević. Iza ovih promena je stajao faktički gradonačelnik Beograda Goran Vesić koji je na ključna mesta postavljao sebi odane kadrove zamenjujući i potiskujući one preostale posle Siniše Malog. Na vrhu piramide pljačke prestonice ostali su, međutim, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić sa svojim najbližim saradnicima i članovima porodice.

Od oko 1.200 vozila koja svakodnevno izlaze na beogradske ulice, njih oko 500 je u vlasništvu privatnih prevoznika koji rade za GSP. Onaj ko želi da uđe u ovaj veoma isplativ posao mora da nabavi autobus marke MAZ i to od kragujevačkog zastupništva ove beloruske kompanije, iza koga faktički stoji Tomislav Nikolić. Autobusi se, međutim, ne nabavljaju direktno, već preko posrednika, preduzeća CNC čiji je vlasnik tast Ivice Dačića, pa se tako novac deli između vrha naprednjaka i vrha socijalista.

Preduzeće MAZ koje u Srbiji zastupa istoimenog proizvođača iz Belorusije je cirkus za sebe. Na zvaničnoj prezentaciji na internet adresi vulovicgroup.com piše da se radi o „MAZ Srbija". Po podacima u Agenciji za privredne registre ovakvo preduzeće ne postoji, a najbliže po imenu bi bilo „MAZ SR" d.o.o. iz Rekovca, koje je u vlasništvu Dušana Rašića.

Na adresi Dragoslav Srejović 55 u Kragujevcu, koja se navodi na internet sajtu nepostojećeg preduzeća „MAZ Srbija", po podacima iz APR-a nalazi se „MAZ Balkan" d.o.o. čiji je direktor Zoran Vulović, a jedini vlasnik TP „Vulović transport" d.o.o. iz Kragujevca i to sa iste adrese. „Vulović transport" je po podacima iz Agencije za privredne registre vlasnik 10 odsto samog sebe, dok je većinski vlasnik sa 67,59 odsto Zoran Vulović (istovremeno jedan od direktora, dok je drugi Mališa Galjak), a treći vlasnik je Lazar Vulović koji ima 22,41 odsto vlasništva.

Pošto se na veb adresi vulovicgroup.com prikazuju gradski autobusi proizvedeni u Belorusiji, mora da se pretpostavi kako oni koji žele da rade za GSP iste moraju da nabavljaju od ovog preduzeća, a što potvrđuju i vozači tvrdnjom da su vozila kupljena od nekog Vulovića iz Kragujevca koji deo para predaje Tomislavu Nikoliću.

Pomenuti posrednik CNC, čija je uloga samo da uzme neki procenat od kupoprodajne cene autobusa i isti preko tasta preda Ivici Dačiću, drži u Beogradu najmanje dve veoma atraktivne autobuske linije: 511 ka Sremčici i 551 ka Velikoj Moštanici. Na njihovom primeru može najbolje da se dočara način izvlačenja para iz „Gradskog saobraćajnog preduzeća", odnosno iz gradskog budžeta, budući da se javni prevoznik skoro isključivo odatle finansira, dok su prihodi od „Bus-Plusa" zanemarljivi.

Od polazne do krajnje stanice na liniji 551 je oko 40 kilometara, većina puta je izvan naselja, stanice su veoma retke, a putnika je malo. GSP svakom od privatnih prevoznika plaća 300 dinara po kilometru, što u pomenutom slučaju linije 551 iznosi 24.000 dinara za pun krug Beograd - Velika Moštanica - Beograd. U jednom radnom danu jedan autobus uspe da napravi 18 punih krugova, pa se to pomnoži sa 24.000 dinara, pa puta 30 dana u mesecu, a sve to puta 12 mesei i vidi se koliko je to para za godinu dana i to samo za jedan autobus. Onda postaje jasno zašto privatnici pristaju da autobuse kupuju preko posrednika i da plaćaju njemu reket.

Osim toga, CNC uzima reket i od svih koji bi da voze na „njegovim" linijama prema Sremčici, Velikoj Moštanici i Obrenovcu.

Sada postaje mnogo jasnija izjava koju je nedavno dao Goran Vesić da i stanovnici prigradskih naselja imaju pravo na uredan prevoz. Upravo se na ovim linijama zarađuje najviše para, jer su kilometraže velike. Privatnici, posebno CNC, da bi dodatno uštedeli novac i vreme i tako zaradili što je moguće više para, često ne staju na onim stanicama na kojima nema putnika za izlaz, a oni koji čekaju prevoz ih ne interesuju, jer ti samo troše gorivo i povećavaju izdatke. Svi bi najradije da voze prazne autobuse i to minibuseve, kojih je sve više na gradskim ulicama, jer troše još manje goriva.

Novac se iz GSP-a ne izvlači samo preko privatnika koji plaćaju reket, već i na mnoge druge načine. Sistem „Bus-Plus" opstaje samo zato što je koristan za gradske čelnike, dok je njegov doprinos budžetu javnog prevoznika simboličan. Poređenja radi, prošle godine je prodaja karata GSP-u donela 4,8 milijardi dinara, a najveći prihod je ostvaren 2013. kada je iznosio 5,7 milijardi dinara. Samo privatnicima koji za njega voze „Gradsko saobraćajno" će ove godine platiti 17 milijardi dinara, odnosno trostruko više nego što je „Bus-Plus" doneo u najboljoj godini!?!

Javne nabavke su, kao i obično, najatraktivniji izvor prihoda na crno funkcionera grada i GSP-a.

Po „Planu nabavki za 2019. godinu" za materijalne nabavke biće plaćeno 16.826.500.000 dinara, ali će zato za usluge biti dato 112.099.000.000 dinara, odnosno skoro milijardu evra?!? Najveća stavka od 80 miliona dinara je plaćanje „kreditne usluge kreditnog zaduženja". Druga najveća stavka je namenjena advokatskim uslugama (iako GSP ima sopstvenu pravnu službu), za šta je namenjeno čak 12 miliona dinara u 2019. godini, odnosno oko 100.000 evra. Upućeni tvrde kako će novac biti isplaćen advokatskoj kancelariji Đukanović u kojoj radi Vladimir Đukanović, jedna od udarnih pesnica Srpske napredne stranke.

Za milion dinara mesečno ovaj „pravni zastupnik" je, po „Planu nabavki" dužan samo da putem telefona ili interneta savetuje GSP. Klasično pranje para.

Zanimljivo je da je ovaj izdatak predviđen samo za narednu godinu, dok ga nema u projekciji troškova za 2020. godine.

U delu koji se odnosi na nabavku dobara u 2019. nema ni dinara predviđenog za kupovinu rezervnih delova ili novih vozila, ali ima tako bizarnih stavki kao što je 45.000 dinara pretplate na neki magazin „Elektor" koga u Srbiji čak ni nema u štampanom izdanju. Ne treba zaboraviti da je prosečna starost autobusa 9,47, trolejbusa 8,89 (uskoro ih zamenjuju elektrobusevi), a tramvaja 32,42 godine.

Predsednik sindikata „Sloga" Nebojša Aleksić tvrdi kako se GSP namerno uništava, a vozači teraju, jer je u planu da se uskoro gradski prevoznik svede samo na nekoliko stotina vozila za koje je dovoljno oko 600 vozača i mehaničara. Skoro sve linije biće predate privatnicima od kojih vlastodršci imaju direktnu materijalnu korist. Većina pogona biće prodata i to po bagatelnim cenama.

Ne treba zanemariti kako samo pogon „Dorćol" ima 10 hektara gradskog građevinskog zemljišta i to u najstrožem centru Beograda. Pogon „Karaburma" već je planiran za iseljenje i to, navodno, kako bi se preko njegovog zemljišta na Adi Huji izgradio most preko Dunava, a u stvarnosti da bi se proširilo postojeće elitno naselje u blizini. Samo izmeštanje trrolejbuske garaže sa Dorćola koštaće 4.375.000.000 dinara, tvrde u "Slogi". Ali, šta je to u poređenju sa zaradom koju će ostvariti naprednjački funkcioneri prodajom zemljišta, posebno jer će cena biti plaćena iz džepova građana koji pune gradski budžet?

A 1. Još malo, i sve linije biće privatne

Linije 20, 24, 25, 25P, 26, 26L, 32, 33, 34, 35, 37, 39, 42, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 54, 55, 58, 59, 60, 66, 68, 71, 74, 78, 79, 81, 81L, 84, 91, 92, 94, 309, 310, 405L, 406, 406L, 407L, 409, 501, 502, 503, 504, 505, 505L, 506, 507, 511, 512, 513, 521, 522, 531, 532, 533, 534, 551, 553, 613 održavaju privatni prevoznici.

Linije 2, 3, 3L, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 12 , 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21, 22, 23, 27, 27E, 28, 29, 30, 31, 36, 38, 38L, 38A, 40, 41, 43, 44, 52, 53, 56, 56L, 57, 65, 67, 72, 73, 75, 76, 77, 82, 83, 85, 87, 88, 89, 95, 96, 101, 102, 104, 105, 105L, 106, 107, 108, 109, 110, 202, 302, 303, 304, 305, 306, 307, 308, 311, 401, 402, 403, 404, 405, 407, 408, 601, 602, 603, 604, 605, 606, 607, 610, 611, 612, 700, 702, 703, 704, 705, 706, 706E, 707, 708, 709, 711 održava GSP Beograd.

A. 2

Goran Vesić tvrdi da je diplomirao na beogradskom Pravnom fakultetu.Na njemu je diplomirao samo jedan Goran Vesić koji je studije upisao1982. kada je ovaj naš imao 13 godina. Osim toga, na izborima 2001. bio je kandidat za odbornika ispred DS-a na opštini Palilula, a kao zanimanje mu je stajalo - student (tada je imao 32 godine).