U zemlji slobode

Francuzi sve teže i bednije žive, predsednik je najnepoularniji u istorji, ali

Makron još sigurno vlada

Kako je u Parizu, pitaju? Nikako, šta da vam kažem, ili bolje rečeno, kako kome, kao i svuda ! O čemu se priča i piše ovih dana ? O svemu po malo. Za sirotinju se nudi dosta uzbudljivih vesti iz crne hronike, nedeljne vesti žutih prsluka pa sve do rata protiv terorizma. Francuska mora da prihvati siročad sirijskih terorista iako je javno mnjenje listom protiv takve humanitosti. Evropa naredila i ko pita narod! Nekoliko stotina terorista ID su i dalje u Kurdskim zatvorima a troje je osuđeno na smrt i pored toga što Francuska želi po svaku cenu da ih izbavi, sa logikom da je takva kazna u Francuskoj zabranjena. I tu se narod ne slaže, ali ga niko ništa ne pita. Na jugu zemlje su počele manipulacije a uskoro će i demonstracije povodom Makronove želje da rasproda velike brane za hidrocentrale, dok se u Parizu sakupljaju potpisi za referendum protiv prodaje rentabilnih aerodroma. Kod Makrona je sve na prodaju od giganta Alstoma, koga je utopio dok je bio ministarče, pa do Orlija i Roasija, a narod bi da se pita. O svemu ovome i malo šire , izveštava dopisnik Magazina Tabloid Mile Urošević

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Pariski teleprinter

Pričalo se mnogo prošlih dana o proslavi tri frtalja veka od iskrcavanja u Normandiju, istorijski važna bitka koja je dosta pomogla da se Nemci oslabe na zapadu i da tako Crvenoarmejci lakše stignu do Berlina i najzad pobede Hitlerove fašiste.

Staljingrad je možda isto tako važan ako ne i više, al se mnogo ne pominje pa s toga Putin nije ni bio pozvan na plažu, jer njegovi tada nisu bili tu 1944, ali je zato na proslavi bila Merkelova ! Njeni su tu ratovali, na licu mesta ginuli i imaju velika spomen groblja, po okolini, logično!

Druga iscrpljena tema pristrasnih medija je bio komentar na uspeh Makrona na evropskim izborima i masovno prelaženje u njegovu partiju poraženih Sarkozijevih desničara. A to što je Marina Le Pen prva samo mu ide u prilog. Dama je pokupila glasove pravih i tradicionalnih opozicionih partija, levice i desnice i tako otvorila bulevar Makronu da opet lako dođe do pobede u direktnom duelu na sledećim izborima.

Opozicija više praktično ne postoji i Jupiter je opet Jupiter, može da smišlja nove zakone koji će napuniti džepove bogatašima. Ko se buni, kači ga zakon koji opet sa svoje strane ne prestaje da se dopunjava novim amandmanima i stavkama i sve su na štetu običnih građana, poreskih obveznika i uglavnom bankarskih dužnika.

Nedavno je ulicama gradova prošetalo 500.000 nezadovoljnih novim zakonom o radu koji defakto pretvara radnika u poluroba. Od promene pravila oko godišnjih odmora, socijalnog dijaloga, uslova rada, uslova i nadoknade za otpuštanja s posla, noćne smene kao i uslova zapošljavanja strane jeftine radne snage kao direktnih konkurenata francuskim radnicima.

Misli se na Bugare, Rumune, Poljake, Hrvate ili Čehe koji ubijaju cenu rada i ne plaćaju doprinos. Sve se to može čuti i videti u žutoj boji svake subote ali vlada ne daje pet para na takve proteste. Pre svega sve ih je manje od subote do subote a zna se i kako i zašto.

Policija ima odrešene ruke da bije i hapsi, gazira suzavcem i upucava gumenim metcima. Prpa se uvukla u narod i malo ko želi da ostavi oko ili vilicu na pločniku Pariza.

Ako 31. nedelja uzastopnih protesta ništa nije donela protiv brutalnosti do zuba naoružanih robokapa, onda je jasno da se šupalj sa rogatim ne bode i samo može da produbi svoju šupljinu.

Ipak Makron je i dalje najnepopularniji čovek države a kao dokaz su česta zviždanja i pozivi na ostavku koje doživljava čim zađe među Francuze. Prošle sedmice su ga dobro izviždali na stadionu u Bordou kada je pred 80.000 gledalaca predavao pehar pobedniku lige u ragbiju. Kao da je ceo stadion bio skup žutih prsluka, ali bez prisustva batinaša da rasteraju rulju i zapuše narodu pištanje.

Od ostalih sportskih događaja najžešći je mondijal ženskog fudbala i teško onome ko kaže nešto protiv muškobanjastih cura koje pikaju fuce kao da sve imaju po dve leve noge al to niko nesme da primeti.

Pravi sport za sve ćerke onih koji su želeli sinove. Tenis i Roland-Garos 2019 su ponovo pokazali veliku netrpeljivost zapada prema svetskom šampionu broj 1. Sa oduševljenjem su primili njegovu eliminaciju a onda malo pljunuli po Noletu u podobnim medijima i oduševljeno pozdravili češiguza Nadala po dvanaesti put.

Osim sportske klime puno se priča i o klimi koja je poludela pa je na jugu bilo toliko vrelo da deca nisu išla u škole a na drugom delu udario grad pa pobio sve useve. Proglašeno je vanredno stanje prirodne katastrofe za zečloradnike i ostale žrtve zagrevanja planete.

U Noterdamskoj ruševini održana je prva služba za nekih tridesetak zvanica sa kacigama na glavi. Što se tiče obnove, još uvek se ne zna ni ko je i zašto zapalio Božji hram. Ako ostane da je to utadila struja onda će na kraju još ispasti da je sam Tesla kriv za kuršlus. Ako je neko drugi onda se nikada neće ni saznati.

Uostalom o tome se i ne pominje baš nešto mnogo, pojeo vuk magarca pa se više spletkari kako da se nakalemi neki moderan krov od stakla i da se od te katedrale sačini neki muzej kao Makronova zadužbina. Bilo je i veselih trenutaka u svih sto duginih boja na prvoj gej paradi pariskog predgrađa u kome inače isključivo žive crnci i Arapi, koji inače i nisu pristalice parade ponosa. Ali kad se mora ko te pita, ponosi se ! Manifestacija je prošla bez incidenata, što nije slučaj sa ostalim, kao na primer velikoj šetnji osoblja urgentih centara Francuske koji štrajkuju već tri meseca a da se o tome nije ni mnogo znalo ni pisalo poduže vremena.

Treba znati da je kroz urgente centre Francuske prođe 24 miliona pacijenata godišnje od kojih većini nije ništa urgentno ali je potpuno besplatno i ne mora da se zakazuje kod svog lekara. Nisu ni migranti ludi, odma su ukapirali kako se u Francuskoj leči za dž !

Još jedna tužna vest koja nije svima tragična. U Parizu je poginuo prvi trotinetista, što daje razlog gradonačelnici da predlaže novi zakon kako bi se uljudila ova luda moda električnih trotineta koji piče po avenijama grada svetlosti bez ikakve zaštite, ni obuke, ni svetla ili migavaca. Ne bi nikoga čudilo da se uvedu trotinetske dozvole za decu i odrasle i da im se uzimaju poeni za vožnju po trotoaru ili u drogiranom stanju.

Eto to bi bio splet svakodnevnih tekućih vesti za običan svet dok je za malo jače intelektualce mnogo značajnija rasprava o američkom bezobrazluku i navalentnosti na sve važne i jače firme po EU i koje smetaju sličnim firmama u SAD ! Primer svetski poznate i giganske firme Alstom je flagrantan , interesantan i poučan. O tome je čovek napisao knjigu i o kojoj se sada dosta prepričava.

Amerika pre svega i protiv svih

"Američka zamka" je naslov knjige o ekonomskom ratu koji Ujka Sem vodi protiv svetskih kompanija naoružan smrtonosnim oružjem zvanim: ekstrateritorijalnost svog lokalnog zakona ! Autor tužne priče je Frederic Pierucci, bivši rukovodilac strateški važne firme Alstom, koja štancuje sve, od igle do lokomotive. Njegov pakao je započeo 2013. g, kada je uhapšen u Njujorku, okovan lancima i bačen u tamnicu među barone droge i mafijaše finansija, da bi poslužio kao talac za ucenu i prodaju Alstoma konkurentnom General Elektriku. Nudili su mu najpre da bude špijun u svojoj firmi i radi za njih podkazuje razne korupcije a onda kada je odbio predvideli su mu doživotnu robiju baš za delo korupcije.

Jer korupcije uvek ima u velikim poslovima pa je i Alstom podmazivao po svetu gde god bi gradio centrale. Generalni director Alstoma u to vreme, Patrick Kron shvatio je da ga čeka ista sudbina kao njegovog kolegu ukoliko ne prizna korupciju i ne ustupi Alstom Amerima. To je bio način da PDG Kron izbegne zatvor i ujedno smanji iznos kazne. To će biti više od 700 miliona dolara, ali cifra od 1,5 milijardi se često pominje tu i tamo. Eto kako najveća demokratija sveta razvija svoju ekonomiju i svoju industriju.

Po istom receptu sada se napadaju Er Bas industrija koja smeta Boingu, ali i Renault, Ascoval, Arjowiggins i mnoge druge kompanije koje, ako nisu kupljene, onda plaćaju velike kazne koje kao na primer u slučaju banke BNP, mogu da dosegnu cifru i do devet milijardi dolara.

Kršenje embarga koji jedino Amerikanci uspostave nekome, kao i koriščenje dolara za trgovinu ili interneta za komunikaciju, dovoljni su razlozi da se na bilo kome i bilo gde u svetu primene surovi američki zakoni.

Er Bas je u klinču i sada sam sebe tuži ne bi li se na brzaka osudio na manju kaznu kako bi izbegao veliku koja se sprema u Vašingtonu. Jer po zakonu ne može da se sudi dva puta za isti prekršaj. Taj isti Er Bas je naivno imenovao za direktora istraživačkog sektora jednog američkog špijuna koji je radio za Google i onda za par godina pokupio evropsku tehnologiju a onda dao ostavku i vratio se u SAD.

Eto čime se služe gazde sveta! I onda se pitamo i zašto svi igraju pipirevku ispred Melanijinog muža? Poslednji u nizu hirova Trampa je ucena na francuska vina, i uspostavljanje takse, možda na zahtev Američkih vinarija ili samo onako, za svoj ćef, da pokaže Evropi ko je veliko mudo sveta i da treba da se malo požuri sa tim TAFTA pregovorima o slobodnoj preko atlanskoj trgovini.

I za kraj evo i lepih vesti u zemlji slobode i ljudskih prava.

Kao najlepša, najkulturnija i najprivlačnija zemlja sveta Francuska ima čast da ugosti bivšeg gazdu sveta Obamu sa gospođom i klinkama koji su došli u Avinjon na letovanje i pored onako lepih Obaminih rodnih Havaja, ostrva do jaja. Ali to su već neke druge važne vesti. Više se priča o šoferu busa koji je namerno zgazioautomobilistu koji je izašao iz svog auta da se svađa zbog neke ogrebotine na karoseriji. Baš čudan neki svet!

Najnovija vest

Agnčs Thill, deputat vladajuće Makronove partija je pred isključenjem, jer je javno izjavila, u sred skupštine, da je u rukama pederskog lobija: Što jes, jes! Skupština ponosa.