Uvodnik

(Pr)osudite sami

Kini u dupe

Milovan Brkić

Sve oči i ruke srpski diktator je upro prema Kini. ''Moj brat Si Đinping'', ponavlja on kao papagaj.

''Srbiju i Kinu veže čelično prijateljstvo'', poručio nam je Vučić još 14. oktobra 2019. godine.

U Evropi se na veliko sprovodi strategija zaustavljanja agresivnog prodora kineskog kapitala i uticaja. U Nemačkoj je napravljen veliki fond sa kojim se planira pariranje naletu kineskog kapitala, tako što će država da rešava finansijske probleme malih i srednjih preduzeća, da bespovratnim kreditima vraća njihove dugove kao i da, u slučaju da ne može drugačije, država otkupi ta mala i srednja preduzeća, a da ih nikako ne kupe Kinezi.

Ogromna je kampanja da sve velike Evropske kompanije svoju proizvodnju vrate iz Kine u Evropu.

Pokazalo se kao potpuno necelishodno da proizvodi iz Kine, koji su diskutabilnog kvaliteta, putuju toliko dugo do Evrope kao i da se smanji ucenjivački kapacitet Kine prema evropskim firmama a po osnovu kontrole dinamike isporuke robe.

U svom nastupu na evropskom tržištu ide se na ukrupnjavanje privrednih subjekata unutar Evrope, ali i sa partnerima iz prijateljskih država, poput Japana (zajedničku strategiju i nastup su dogovorile multinacionalne kompanije kao što su SONI i BOŠ i mnogi drugi konzorcijumi).

U okviru ovakvih aktivnosti politika Srbije prema Kini tretira se kao potpuno šizofrena.

Naročito je iritirana elita iz Vašingtona. Vučičeva saradnja sa Kinom i Iranom po pitanju kradenih tehnologija stavila je Vučića na listu najopasnijih neprijatelja ove države.

Aleksandar Vučić uzeo je kredite od svog brata Sija Đinpinga u iznosu od 7,35 milijardi evra. Krediti su na 20 godina. Godišnja kamata 220 miliona. Dakle, samo za kamate platićemo Kinezima 4,5 milijardi evra! Ukupno skoro 12 milijardi.

Taj novac, kojim Srbiju Kina kreditira, vraćamo u potpunosti Kini kroz sporazume koje smo potpisali za projekte na kojima bez tendera angažujemo kineske firme.

U isto vreme Hrvatska od EU dobija 7,36 milijardi evra bespovratne pomoći. Retoričko je pitanje ko je bolje prošao: Hrvatska ili Srbija...

Predsednik Srbije je 15. marta izjavio: "Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru. Ja sam danas uputio posebno pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to je Kina..." i poručio medicinsku opremu iz Kine.

Srbija je tada za samo 20 dana platila 390 miliona evra za medicinsku opremu, a koliko je od toga plaćeno Kini i po kojim cenama, još uvek se ne zna. Niti će se za njegovog života saznati.

Ipak, ambasadorima Kvinte (zvane Kinta) koju je predvodio ambasador Godfri nije smetalo da ovog čoveka posete u rezidenciji i ručaju sa njim, u vreme izborne kampanje. I njih zanimaju samo pare. Naše pare koje im Vučić daje otimajući od nas.

Tri dana uoči izbora koji sprovodi diktator, ruski predsednik Vladimir Putin primiće ga u Kremlju. Kojim povodom?

Nikada do sada u susretima njih dvojice Vučić nije ispunio obećano. Ruskog predsednika to nije zanimalo, valjda je bio zadovoljan darovima koji Vučić donosi.

Srpskoj opoziciji otvoreno se preti iz Ambasade SAD-a. Moraju na izbore u kojima se zna pobednik, jer ih on organizuje.

Za dve decenije, administracije iz Vašingtona su potpuno satrle Srbiju. Prvo nas prepuštajući zloglasnoj Angeli Merkel, koja je pljačkajući Srbiju, uz pomoć Vučića i sebi napunila dđepove.

Ko sve nije skočio na Srbiju: Arapi iz Emirata, Saudijske Arabije, Turci, mule iz Irana, Kurc iz Austrije, firme Emanuela Makrona...

Srpska opozicija je deklasirana, jer je na njeno čelo Vučić postavio svog pajtosa Dragana Đilasa. Njegova propagnda laži je slična Vučićevoj propagnadi laži.

Pred očima predsednika Donalda Trampa duboka država Srbiju pretvara u kalifat, u islamsku državu, u srcu Evrope.

Da li je ovde reč o genocidu nad jednim narodom, koji je u dva svetska rata bio saveznik Beloj kući?

Moramo se pobuniti. Moramo ustati, pokazati zube, spemni da za slobodu svoje otadžbine prolijemo svoju krv. Nema nam druge. Ili ćemo nestati kao narod. I to u mukama, postiđeni, poniženi, mučeni i maltretirani do smrti.

Šta će nam pomoć iz Bele kuće, kada nam više ne bude spasa.

Ustanimo, probudimo se, umlatimo one koji nam oduzimaju sve, pa i budućnost i svaku nadu.