Tragom vesti

Hoće li rat Vučića i dr Nebojše preći na dela, s pevanja na pucanje?

Najava brisanje Sline

Počeo je konačni obračun Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića. Kao u svakom mafijaškom klanu, do sukoba je došlo oko podele plena, interesnih zona i uticaja u Srpskoj naprednoj stranci. Posle dvogodišnjih priprema, Vučić je procenio da je došlo vreme za ofanzivu na svog bivšeg miljenika. Pokrenuo je političku, policijsku, pravosudnu i medijsku kampanju u kojoj je optužio Stefanovića za zloupotrebu položaja u MUP-u, nezakonitu saradnju sa stranim obaveštajnim službama i pripremu državnog udara. Samo zbog ravnoteže straha rat se još nije rasplamsao, ali u svakom trenutku može da pređe s reči na dela, s pevanja na pucanje.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je skupio hrabrost i odlučio da se obračuna s Nebojšom Stefanovićem. Akciju pod kodnim nazivom „Brisanje Sline" Vučić je pokrenuo s namerom da Srpsku naprednu stranku očisti od svih nepodobnih kadrova i učvrsti poljuljani status neprikosnovenog vođe. Na spisku za odstrel nalaze se Zlatibor Lončar, Nikola Petrović, Zvonko Veselinović, Zorana Mihajlović i još nekoliko viđenijih pripadnika naprednjačkog kartela, ali prvi se na nišanu našao dr Stefanović.

- Ko mi nije 101 posto lojalan, taj je 100 posto protiv mene - glasi Vučićevo pravilo broj 1.

Stefanović je bezbroj puta dokazao da je lojalniji sebi i svojim lukrativnim interesima, nego vođi. Dao je mnogo razloga i povoda za sukob, ali Vučić ih je gurao pod tepih, čekajući pravi trenutak za svođenje računa. A, nije mu bilo lako da odoli svim izazovima i sačuva živce u kriznim situacijama.

Vučić zna da saradnicima mora omogućiti da dođu na neke uticajne funkcije, da se ugrađuju u unosne poslove i realizuju lične ambicije. Ipak, pošto je uveren da je on, i samo on, zaslužan za sve, s tugom u srcu primao je k znanju da Stefanović širi poslovnu imperiju, da mu je vilu na Bežanijskoj kosi dao Zvonko Veslinović, da skida kajmak u trgovini naoružanjem, pa i da uspostavlja sve čvršće kontakte sa stranim diplomatama.

Kako su rasli Stefanovićevi prihodi i moć, tako su se menjali njegovi odnosi sa šefom. Umesto slepe odanosti, koja je trajala deset dugih godina, učestali su incidenti. Stefanović, isti onaj koji je doskora zube pokazivao samo kad bi nasrnuo na kolenicu u kupusu, odjednom je počeo da se kezi Vučiću u lice. Javno, na sednicama Vlade, dok je Vučić bio premijer, Stefanović je demonstrirao autonomne stavove, odbacujući zahteve i naređenja.

Verbalne varnice su nedavno, u novembru, izazvale fizički obračun u zemunskom restoranu „Reka". Vučić se na trenutak zaboravio, mislio je da kao nekad može nekažnjeno da ga ćušne. Da se prevario, da više ništa nije isto, shvatio je kad je Stefanović skočio i uhvatio vinsku flašu. Žešći obračun sprečilo je Vučićevo obezbeđenje.

Sve prave ljubavi su tužne, takva je i njihova. Međutim, Vučić ne mari za emocije. Kad ima interes, može da podnese svako poniženje. Da nije tako, ne bi 15 godina trpeo najprimitivnije šikaniranje kome ga je svakodnevno izlagao Vojislav Šešelj. Trpeo bi i Stefanovića, ali ne sme, dete se osamostalilo i osililo, došlo je vreme da mu se skrešu krila.

Pred Vučićem je serija izbornih iskušenja. Prva ovogodišnja istraživanja pokazuju značajan pad rejtinga Srpske napredne stranke. Na republičkom nivou SNS ne može da računa na više od 44 odsto birača, a u Beogradu ne bi osvojila ni 36. S obzirom na sve probleme koje će doneti ova godina, pre svega u zdravstvu i ekonomiji, može da se očekuje nastavak tog trenda, lošeg po SNS, spasonosnog po Srbiju.

Pandemija korona virusa i straha, privredni kolaps, koji je bez posla već ostavio više od 200.000 radnika, budžet je očerupan, uskoro neće biti dovoljno ni za redovnu isplatu plata i penzija, a spoljni pritisci postaju sve jači, i to ne po pitanju Kosova i Metohije, nego izbornih uslova, stanja u pravosuđu i medijima.

U takvim okolnostima Vučiću se crno piše. Dovoljno je da izgubi vlast u Beogradu, a to je već sasvim izvesno, pa da se raspadne ceo kartel. Pored toga, svakim danom se smanjuju njegove šanse na predsedničkim izborima. Sam je, po svojoj pameti, sve dosadašnje izbore organizovao kao referendum za i protiv sebe. Dok je imao snage da krade, preti i podmićuje, lagano je osvajao vlast.

Na lopovluke i medijski mrak više ne može da računa, a ostala je referendumska atmosfera u kojoj neće biti iznenađenje kad poniženi i opljačkani građani dignu glas protiv njega.

Još kad stranci prinude opozicione lidere da se, kao u Crnoj Gori, dogovore oko zajedničkog nastupa, svejedno u koliko kolona, eto uslova za Vučićev poraz i na predsedničkim izborima.

Vučić zna - onog trena kad ostane bez vlasti, ostaće i bez slobode. On na izborima ne rizikuje samo politički status, nego i svoju ludu glavu.

Zato na sve načine i po svaku cenu pokušava da poveća šanse da dođe do još jednog mandata, da pad odloži za sledećih četiri-pet godina. Da bi to uradio, u okviru priprema za izborni test, počeo je da se obračunava s mangupima iz svojih redova.

Najjači udar usmerio je prema Nebojši Stefanoviću. Bivšeg omiljenog saradnika izolovao je i isterao na čistinu. Premeštanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova u Ministarstvo odbrane oduzeo mu je pristup informacijama i mogućnost da ih koristi za subverzivne delatnost.

Čak je i "Kobre", specijalnu jedinicu Vojne policije, izmestio iz nadležnosti ministra odbrane, kako bi sprečio Stefanovića da dobija informacije o kretanju štićenih lica.

Vučić je istovremeno pokrenuo jednako važan i mnogo kompleksniji posao čišćenja MUP-a od Stefanovićevih kadrova. Taj zadatak je poverio Veselinu Miliću. Povratkom na mesto načelnika Policijske uprave u Beogradu, Milić je počeo da sklanja ljude za koje se sumnja da su odani bivšem ministru policije. U tu svrhu upotrebljen je Predrag Koluvija, vlasnik "Jovanjice", najveće plantaže marihuane u Evropi.

Na početku suđenja, Koluvija je optužio grupu policijskih inspektora da su mu ponudili dogovor - izvući će se od odgovornosti ako kaže da je proizvodio drogu za Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića.

- Policajci su me zajebavali. Rekli su mi: "Pozovi Nebojšu Stefanovića dok još možeš. Ministar Stefanović i ja nismo prijatelji. Kasnije, kad su me odveli do imanja, dočekao me inspektor Dušan Mitić, koji je rekao da se digla velika frka i da sam trebao da zovem Stefanovića. Objasnio mi je kako sam ja u problemu. Postoji samo jedna šansa da se izvučem, a to je da počnem da radim za njih i da otkrijem ko je veći od mene. Mitić mi je rekao da zna da sam ja proizvodio rasad za Andreja Vučića i da to potpišem tužiocu. Nisam pristao na takav dogovor - rekao je Koluvija ono što je Aleksandar Vučić hteo da čuje.

Koluvijine tvrdnje da hapšenje 13. novembra 2019. godine, koje je vodio inspektor Slobodan Milenković, zvani Mali Senta, "nije bilo hapšenje, nego otmica". Zamenika Tužioca za organizovani kriminal Sašu Drecuna je optužio da je medijima dao optužnicu pre početka suđenja, kao i da je na pripremnom ročištu vređao njega i njegove branioce. Nema veze što su Milenković i Mitić prošli poligraf, na kome su ispitivani i o načinu na koji su hapsili Koluviju, za Aleksandra Vučića je dovoljno što je Koluvija ispričao da su policajci tražili da optuži Andreja Vučića i da zove i taj dogovor potvrdi s Nebojšom Stefanovićem.

Po Vučićevom scenariju, koji je u sudnici recitovao Koluvija, "hapšenje je deo veće zavere protiv bezbednosti države Srbije", koju su kreirali "američki proizvođači konoplje".

Koluvija je u odbranu uneo i poveću dozu patriotskih parola. Nekoliko puta je naglašavao da je Srbin, ide u crkvu, i da je, po dolasku iz rodne Nemačke, poljubio srpsku zemlju. Te teze je u medijima razradio Vučićev megafon i Koluvijin drveni advokat Vojislav Šešelj.

- Vrlo dobro poznajem porodicu Koluvija, bio sam njihov gost 1989. godine u Dizeldorfu. Bogdan Koluvija, deda Predraga Koluvije, pre rata je bio u kraljevoj gardi, a rat je proveo u Dinarskoj diviziji vojvode Momčila Đujića. Bogdanov sin Milan i unuk Predrag rođeni su u Nemačkoj, ali odlično znaju srpski jezik, što znači da je cela porodica nije izgubila nacionalnu svest. Upoznao sam ih kao časne ljude, srpske patriote. Ne bih se mešao u sudski postupak, ali ova afera je političkog karaktera, nameštena s tendencioznim ciljevima. Prvo, vreme koincidencije hapšenja Koluvije i izbijanja afere "Krušik" i nelegalne prodaje oružja, u kojoj je značajnu ulogu imao Branko Stefanović, otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Tada se saznalo i da Nebojša Stefanović nema nikakve verodostojne diplome, nikad nije završio fakultet. Onda je, radi ravnoteže, Stefanović otvorio aferu "Jovanjica", kako bi se obračunao s nekim ljudima iz vrha državne vlasti, za koje je mislio da mu rade o glavi - objasnio je Šešelj Vučićevu teoriju, po kojoj je Stefanović optužen za upotrebu policije u napadu na njega i njegovog brata Andreja.

Prema tako skiciranoj optužnici, Stefanović je udario na porodicu Vučić i učestvovao u zaveri protiv Srbije, a u interesu Amerikanaca. Optužnica je početkom godine dopunjena Vučićevim tvrdnjama da ga je policija nezakonito prisluškivala tokom poslednjih godinu i po dana.

- Znam da sam bio prisluškivan. Prisluškivanje predsednika države je direktan pokušaj državnog udara. Meta je samo jedna, to je Aleksandar Vučić i svi oni koji se drznu da mu javno pruže podršku. Napadi na mene i moju porodicu su zasnovani na apsolutnim lažima. Krenuli su pričama da je moj brat vlasnik "Franša", da je vlasnik hektara zemljišta u Vojvodini, a onda su krenuli na starijeg sina. Srce me boli što sam uradio Danilu i Milici, što se bavim politikom, što su postali meta službi. Danila su pratili ljudi iz policije i to dojavljivali određenim službama. Onda smo došli do "Jovanjice", u koju su bili umešani ljudi iz države, a to će proceniti nadležni organi. Određeni izvori su odmah rekli, da bi skrenuli pažnju sa svoje odgovornosti: "Ej, reci da je bio na vezi sa Andrejem". Pokušavaju da od policije prave heroje, a videćemo na stvarnom poligrafu šta će da kažu - izneo je Vučić kompletnu optužnicu protiv Stefanovića.

Gde je Vučić stao, nastavile su njegove marionete. Aleksandar Vulin, novi ministar policije, nastavio je da dokazuje da je 200 odsto lojalan šefu, pa se javno zakleo da će pronaći i kazniti sve koji su prisluškivali Vučića. Od Vulina to očekuje i Vučićev alter ego Vladimir Đukanović, narodni poslanik i pravni zastupnik Andreja Vučića i Predraga Koluvije.

- Imam određena jeziva saznanja da su predsednika prisluškivali ljudi iz naših bezbednosnih struktura. Konkretno, radi se o pojedinim ljudima iz policije. Njihova imena moraju da se saznaju što pre, a takođe oni moraju biti odmah i uhapšeni i osuđeni. Ministar Vulin hitno treba da sprovede istragu u svom ministarstvu i pohapsi sve nalogodavce i izvršioce koji su špijunirali predsednika. Bitno je utvrditi ko je bio nalogodovac i šta su imali za krajnji cilj. To što je rađeno neverovatno je opasno, informacije su curile i zloupotrebljavane su. Mnogo je onih koji su još uvek na položaju i još uvek su izuzetno opasni. Ovo je zaista državni udar - rekao je Đukanović.

Opozicioni lideri i razni analitičari odmah su prepoznali da je cela afera konstruisana za potrebe Vučićeve propagandne kampanje, kojom pokušava sebe i svoju porodicu da predstavi kao žrtve zaverenika, koji su izuzetno opasni, iako ne postoje.

Vučić je ušao u vlast u junu 2012. godine, a samo četiri meseca kasnije prvi put je počeo da kuka kako ga je policija prisluškivala. Isti scenario je primenio 2014, 2017. i 2019. godine.

Uvek je te slučajeve povezivao sa stranim službama, najčešće američkim, one mu izgledaju najopasnije. Za prisluškivanje iz 2017. optužio je Džesa Bejlija, američkog ambasadora u Makedoniji, a za poslednje, iz 2019, američkog diplomatu Tea Rozena. Iako su kritičari shvatili da se sad na meti nalazi Nebojša Stefanović, cilj Vučićeve kampanje mnogo jasnije su uočili funkcioneri Srpske napredne stranke, nego opozicionari.

Stefanović je već izolovan i prokužen. Od njega svi beže, ne javljaju mu se na telefon, ogovaraju ga gde stignu, naročito pred onima za koje znaju da će to preneti šefu. Doduše, još nema direktnih napada i javne diferencijacije, jer se prati tok misli pomahnitalog diktatora. Pošto Vučić u medijskim nastupima tvrdi da ne veruje kako je zaveru protiv njega vodio Stefanović - pobogu, kumovi su, Vučić mu je krstio ćerku - funkcioneri SNS-a i koalicionih satelita uzdržavaju se od napada, ali ne treba sumnjati da samo čekaju signal da krenu u juriš.

Vladimir Đukanović je precizno opisao Vučićev cilj: "Mnogo je onih koji su još na položaju i još uvek su opasni". Cela kampanja je osmišljena kako bi se pronašli i eliminisali Stefanovićevi kadrovi, rasejani po svim sektorima MUP-a. Zato se prave liste za odstrel sumnjivih lica.

Vučić dobro zna ko je, dok je Stefanović vodio MUP, učestvovao u raznim spornim aktivnostima, pa i na prisluškivanju i praćenju opozicionih političara i nepodobnih novinara. Sad traje provera lojalnosti Dejana Milenkovića Bagzija, bivšeg načelnika službe za specijalne istražne metode, i njegovog zamenika Tomislava Radovanovića. Pod znakom pitanja je i Goran Nešić, bivši zamenik odeljenja za posebne akcije, a njegov zamenik Nikola Kuveljić je odavno precrtan zbog prijateljstva s Goranom Papićem, Stefanovićevim kumom.

Kad je prešao u Ministarstvo odbrane, Stefanović je sa sobom iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala poveo i kuma Gorana. Dojučerašnji konobar je naprasno postao vojni bezbednjak, i to sa činom potpukovnika. Svi oni su, uključujući i Dijanu Hrkalović, izvršavali Vučićeva naređenja, špijunirali političare i novinare. Takođe, svi su sad na udaru šefa, koji namerava da ukloni ili makar da uplaši i ućutka potencijalne svedoke zajedničkih kriminalnih akcija.

Proveru podobnosti rukovodilaca u MUP-u vrši Veselin Milić, koji je od 2013. do 2018. godine bio značajan faktor u tom zločinačkom udruženju. Povratkom na mesto načelnika beogradske Policijske uprave, Milić je za zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije postavio Mirka Đurića. Na taj način je, po liniji subordinacije, Milić je ostao na funkciji vršioca dužnosti načenika UKP-a, kako bi imao kontrolu nad operativcima.

U poslednje vreme u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Policijskoj upravi Beograd najčešće se čuje rečenica: "Nemam nikakve veze sa Nebojšom Stefanovićem, nisam mogao ni da pretpostavim da je toliki zlikovac da je udario na porodicu predsednika i da je pripremao državni udar". Taj refren pevaju i svi funkcioneri Srpske napredne stranke. Svi se uglas odriču čoveka koji ih je doveo na pozicije na kojima su stekli politički status i, naravno, ogromnu imovinu.

Posao, koji Milić obavlja u MUP-u, u SNS-u će raditi Aleksandar Šapić. Vučić i Šapić su se dogovorili za transfer predsednika SPAS-a u SNS. Iako je pred izbore govorio da neće sarađivati sa naprednjacima, Šapić je ušao u vladajuću koaliciju. Posle tog prelaznog perioda, učlaniće se u Srpsku naprednu stranku, dobiće funkciju predsednik Gradskog odbora i na sledećim izborima biće kandidat za gradonačelnika Beograda.

Vučić je tim potezom, jednim udarcem ubio tri muve. Prvo, našao je čoveka koji bez po muke može da očisti Gradski odbor od kadrova Nebojše Stefanovića. Pošto dolazi iz druge političke organizacije, Šapić nema nikakvih obaveza prema ljudima koje će zateći u SNS. Iz tzv. SPAS-a dovešće svoj tim, koji će preuzeti upravu najvažnijim i najugroženijim odborom naprednjačkog kartela.

Drugo, Šapić je neuporedivo popularniji od svih potencijalnih kandidata SNS-a za funkciju gradonačelnika. Vučić procenjuje da će mu njegovo ime podići rejting liste i popraviti šanse za izbornu pobedu u Beogradu. Pored toga, Šapić je brojnim korupcionaškim aferama dokazao da mu je mesto na naprednjačkoj deponiji. Ucenjen, lak je za rukovanje.

Treće, ali ne manje važno, Šapić će smanjiti uticaj Gorana Vesića, koji je padu rejtinga SNS-a u Beogradu doprineo više nego kompletna opozicija.

Iako je svestan da mu se sprema svileni gajtan, Vesić se još ne predaje. Naprotiv, kao poslušni vojnik nastavlja da izvršava naloge šefa Vučića. Iz rada gradske uprave izbacio je Miloša Vulovića, sekretara za urbanizam i građevinske poslove, koji je etiketiran kao Stefanovićev čovek. Vulovića je nasledila Bojana Radaković, koju je Vesić povukao iz intimne blizine Aleksandra Papića, Stefanovićevog kuma i konsiljerea.

Kao dokaz lojalnosti i upotrebne vrednosti, Vesić je Vučiću preneo mnoge pikanterije koje mu je nestašna Bojana ispričala o Papiću. Po običaju, Vučić će to iskoristiti za kompromitaciju Stefanovićevog kuma, ali to ne znači da će Vesića zadržati u svojoj blizini.

Da bi podigao cenu, Vesić već podriva Šapića. Njemu se pripisuje autorstvo nad glasinama da su Šapiću već porasle ambicije, da pravi plan kako da s mesta šefa Gradskog odbora prvom prilikom, čim se steknu uslovi, skoči na funkciju predsednika Srpske napredne stranke. Šapić je iz neposredne blizine, kao visoki funkcioner Demokratske stranke, gledao kako se trasira put ka partijskom vrhu.

Po njegovoj priči, Boris Tadić je izabrao Dragana Đilasa za najbližeg saradnika. Prvo mu je poverio upravu nad Beogradom, a kasnije, kad je ojačao, Đilas ga je najurio iz "žutog preduzeća". Opisujući Đilasa, Šapić skicira strategiju s kojom namerava da se pozicionira u SNS-u. Iako je obavešten o tim spekulacijama, Vučić ne mari mnogo. Ionako nikome ne veruje, pa nema potrebe da unapred pravi rezervu prema Šapiću. Ako može, iskoristiće ga. Ako ne, odbaciće ga.

Vučić je fokusiran na rešavanje glavnog problema, na Stefanovića. Objavio mu je rat, optužio za napad na porodicu i pripremu državnog udara, izvršio pritisak na saradnike, izolovao ga, ali to nije dovoljno. Stefanović deluje tunjavo, slabo, nikako... Ali, izgled vara. "Brisanje Sline" nije lak zadatak.

Stasavajući pored Vučića, naučio je kako se sprovode subverzivne delatnosti i kako se brani od njih. Za pet godina, koliko je vodio MUP, nije samo napravio mrežu saradnika, neko i bogatu arhivu dokaza kriminalnih aktivnosti ortaka iz vrha SNS-a, uključujući i braće Vučić.

Stefanović zna i kako se koristi takav materijal, zato je, istog dana kad je Vučić otvorio priču o prisluškivanju, na kioscima osvanuo prvi broj dnevnog lista Objektiv, iza koga stoji aktuelni ministar odbrane.

Stefanović zasad uređivačkom koncepcijom prati ton koji određuju drugi Vučićevi bilteni, ali neće biti iznenađenje kad se na naslovnoj strani pojavi lik, recimo, Veselina Milića, s tekstom u kome će se navoditi kakvu je imao ulogu u rušenju Savamale, koga je sve reketirao, koliko nekretnina ima u Srbiji i inostranstvu, koliko novca ima na računima u stranim bankama i koliko je trošio na starlete, satove i nedopuštene supstance. (ko li je to sve dostavio urednicima Magazina Tabloid?)

U krajnjem slučaju, kad dođe vreme za odbranu i poslednje dane, Stefanović će u svojim novinama objaviti i delove zanimljivih razgovora koje su braća Vučić, pa i Danilo, vodili s licima s poternica.

Na Stefanovićevoj arhivi zasniva se ravnoteža straha, zbog koje Vučić ne sme da ide do kraja. U tom kontestu treba se setiti Vučićeve izjave u decembru 2018. godine, kad je odbio Stefanovićevu ostavku na mesto šefa policije, i rekao: "Zajedno smo došli, zajedno ćemo i otići". Vučić je tim rečima javno obećao da će kršenje omerte biti početak samouništenja za obojicu.

Za Srbiju bi bilo dobro da se to desi što pre, da se oslobodi obojice zločinaca. Što gore pripadnicima naprednjačkog kartela, to bolje normalnim građanima. Kad već opozicija nije mogla da ih obori s vlasti, neka se unište sami.