Oko pet odsto građana Srbije primilo je vakcinu protiv Kovida 19. Ni oni koji su dobili cepivo, kao ni oni koji su ga dali ne znaju odgovore na osnovna pitanja: koliko je vakcina bezbedna, kakve nuspojave može da izazove, da li mogu da je prime trudnice ili onkološki i bolesnici s drugim težim oboljenjima, da li vakcinisane osobe prenose virus, da li će vakcine delovati na nove sojeve korona virusa... Ne zna se ni koliko doza je stiglo u Srbiju, ni po kojoj ceni su kupljene. Pouzdano se zna samo to da Aleksandar Vučić i imunizaciju stanovništva koristi u svom političkom marketingu, ali i za zaradu, pošto je građane iznajmio kineskoj kompaniji Sinofarm za treću fazu testiranja vakcine, koja nije prihvaćena u zemljama Evropske unije.
M. Grabež
Srbija je šesta u svetu po procentu stanovnika vakcinisanih protiv Kovida 19. Do početka februara vakcine je primilo oko 390.000 ljudi.
Iako je Krizni štab nekoliko puta menjao odluke o tome koje grupe imaju prioritet, zasad su vakcinisani uglavnom pripadnici vojske, policije, zdravstveni radnici, političari iz vladajuće koalicije i članovi Srpske napredne stranke. Proces imunizacije je privremeno usporen zbog nedostatka cepiva, ali očekuje se da se uskoro ubrza, kad stigne novi kontingent iz Kine.
Odziv na imunizaciju nije zadovoljavajući, ali ipak je veći nego što se očekivalo, s obzirom na nepoverenje u zdravstveni sistem i vlast.
Mnogo je ozbiljnih razloga za nepoverenje. I najveći naučni autoriteti, koji su prihvatili ulogu promotera vakcinacije, priznaju da nisu sprovedena sva istraživanja, bez kojih ne mogu da se znaju kakve će biti posledice primene cepiva.
Imunizacija je počela pre mesec dana, pa, logično, nema naučnih dokaza o periodu zaštite od virusa, kakve nuspojave može da izazove vakcina, pa i kako će reagovati novi sojevi Kovida 19, koji se već šire po svetu. Članovi srpskog Kriznog štaba nemaju odgovore na osnovna pitanja, među kojima je najvažnije ono ko ne sme da primi vakcinu protiv korona virusa.
Na konkretna pitanja da li je vakcina bezbedna za trudnice, dijabetičare, onkološke bolesnike ili osobe alergične na penicilin, predstavnici struke upućuju na konsultacije s ličnim lekarom.
Kao što kaže dr Ivan Đinkić, direktor Instituta za biohemiju Gete univerziteta u Frankfurtu, na svaku osobu virus i vakcina deluju različito, što se vidi i po simptomima infekcije, ali i po konačnom ishodu lečenja. „Najveći broj ljudi sme da primi vakcinu, ali bitno je da im se objasni, ako imaju neko hronično oboljenje, šta da rade i u kom trenutku je najbolje da prime vakcinu", kaže Đikić.
On ističe da i rok zaštite od korona virusa zavisi od zdravstvenog stanja svakog pojedinca. Nekoga će vakcina štititi do tri meseca, a nekoga ceo život. „Kako će biti, nemoguće je reći", tvdi Đikić.
On se, kao i njegove kolege iz Svetske zdravstvene organizacije, zalaže za imunizaciju što većeg broja ljudi, a optimizam ne zasniva na naučno potvrđenim podacima, nego na faktoru sreće.
Ko ima sreće, vakcina će mu pomoći da se odbrani od Kovida. Ko nema sreće, postaće deo crne statistike.
Opšte nepoverenje, koje je izraženo u svim državama, ne samo u Srbiji, nema veze s antivakserskim pokretima. Većina ljudi shvata da su vakcine doprinele sputavanju, pa i iskorenju raznih bolesti, ali skeptični su prema ovima, koje su napravljene mimo naučnih i bezbednosnih protokola.
Građani Srbije imaju i druge razloge za rezervisan stav po pitanju imunizacije. Od početka pandemije Kovida 19, vlast je plasirala bezbroj kontradiktornih informacija, koje nisu imale veze s naučnim dokazima, nego s političkim potrebama.
Aleksandar Vučić je i borbu protiv virusa upotrebio za lični marketing. U novembru prošle godine tvrdio je da je Srbija obezbedila 1,8 miliona doza „Fajzerove" vakcine. Stiglo je oko 20.000 doza. Vučić sad kaže da je „na svetskom tržištu lakše nabaviti nuklearno oružje, nego vakcine". Nedavno je rekao da stiže milion doza kineske vakcine. Drugi predstavnici vlasti su pominjali 50.000 i 100.000 tih doza. Na kraju, niko ne zna koliko je zaista stiglo, ali očigledno nema ni govora o milionskom kontingentu, pošto je zabranjeno vakcinisanje svih koji to žele.
Vučić licitira i sa cenama. Rekao je da doza „Sinofarmove" vakcine košta 180 dolara, a na sajtu tog proizvođača nalazi se podatak da cena iznosi 144 dolara. Ako je Srbija preplatila kinesku vakcinu, znači da je u nečijem džepu završilo 36 miliona dolara, a zna se ko ovde najviše voli da krade.
I u Evropskom parlamentu se raspravljalo o kineskim vakcinama koje je kupila Srbija. Poslanici Evropske narodne partije ističu da je u pitanju „politička investicija Pekinga, koji pokušava da manipuliše ljudima u Srbiji".
Italijanski parlamentarci su upozorili da je srpska vlast omogućila kineskom proizvođaču da na građanima Srbije, starijim od 60 godina, testiraju vakcinu. Italijanska vlast je, navodno, dobila i odbila takvu ponudu „Sinofarma". Izgleda da ju je Vučić prihvatio.
Nekoliko evropskih zemalja je najavilo tužbe protiv američkih proizvođača „Fajzera" i „Moderne", koji su privremeno obustavili proizvodnju vakcina i tako probili ugovorene rokove za isporuku već plaćenih doza. Norveška je raskinula ugovor s „Fajzerom" posle 32 smrtna slučaja za koja se pretpostavlja da su izazvani njihovom vakcinom.
Proizvođači vakcina su se unapred odrekli odgovornosti za moguće komplikacije, pa ne mogu da budu tuženi i sudski kažnjeni. I srpska vlast je odgovornost prebacila na građane. Pod izgovorom - neka svako sam bira koju vakcinu želi da primi - nalazi se alibi za zdravstvene probleme koji mogu da nastupe. „Struka" se bavi represivnim merama, zaštitnim maskama i fizičkom distancom, a izbor vakcine prepušta pekarima, limarima, novinarima i ostalim običnim građanima.
- Mi smo žilav narod, borićemo se za svoj opstanak i uspećemo u tome. Pobedićemo zajedno. Živela Srbija! - kaže Vučić.
Ako hoće da se izbori za svoj opstanak, ovaj žilavi narod mora da pobedi Vučića. Samo tako može da se nada zaustavljanju pandemije straha i kriminala, a potom i virusa.
Dok se to ne desi, građani Srbije će biti Vučićev repromaterijal, koji on iznajmljuje za eksperimentisanje Kinezima. On je odredio cenu, red je i da je plati.