Druga strana

Bauk evropskog javnog tužilaštva kruži nad Vučićevim režimom

ZBOG NEDELA, DO PRUGASTOG ODELA

U Vučićevu privatnu državu stižu uskoro neželjeni gosti, istražitelji evropskog tužilaštava, stručne finansijske komisije, strani revizori, pravni stručnjaci i svi drugi koje ovaj bolesni samodržac ne žali ni da vidi ni da čuje. Ali, mehanizam je pokrenut. Vučić je već u lavirintu između Evropskom parlamenta, Evropske komisije i pomenutog evropskog tužilaštva. Uhvaćen je kao kleptoman koga su dugo tolerisali zbog te neobične bolesti. Ali, kad je preterao sa arogancijom, EU je odlučila da mu „uzme meru".

Luka Mitrović

Kancelarije Evropskog tužioca (skraćeno: EPPO) nadležna za istraživanje prevara sa subvencijama Evropske unije, pretpristupnim fondovima EU, pranja novca i raznih mafijaških poslova kroz takozvane prekogranične „kružne prevare", uveliko se sprema da pokrene detaljnu istragu protiv vlasti u Srbiji, tačnije, protiv režima Aleksandra Vučića i njegovih najbližih saradnika u Srbiji i regionu, te njihovih pomagača i njima bliskih „poslovođa".

Povod za ovu istragu, dobiće svoju potpunu podršku od strane Evropske komisije, kad komisija ubrzo usvoji ono što je Evropski parlament između ostalog zahtevao u Rezoluciji o Vučićevoj diktaturi u Srbiji. A, ključni deo glasi ovako: "Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i da odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata".

Kako u ovom trenutku izgleda, u već usvojenoj Rezoluciji Evropske komisije, o kriminalnim delatnostima Vučićevog režima, nalazi se i inicijativa za pokretanje pomenute istrage koja bi obuhvatila praktično sve tokove novca vladajuće diktature, kako bi se precizno utvrdilo kako je potrošen svaki evro iz fondova Evropske unije.

Osnovane sumnje u nenamensko trošenje i mega-pljačku više stotina miliona evra, postale su opravdane, nakon što se Vučićeva „elita" godinama pojavljivala kao jedini korisnik tog novca i jedina koja ga nemilice troši za ličnu dobit, preko svojih privatnih preduzeća i kompanija.

Istina je još gora: Vučićevi zvanični „delegati" u raznim evropskim institucijama, direktno su upleteni u manipulacije evropskim fondovima za države-kandidate za EU, kao što je Srbija.

Čak i laičkim pogledom na podatke iz Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, govori o „Potemkinovim selima", i kako režim u Srbiji preko svojih privatnih preduzeća i kompanija, doslovno pljačka na svaki način.

Za deset godina, najmanje dve milijarde izdašnih sredstava Evropske unije potrošeno je negde, a da građani Srbije nikada nisu bili upoznati gde taj novac ide.

U paničnom strahu od hapšenja, Vučićeva tragikomična nazovi-premijerka u tehničkom mandatu, ponudila je ostavku, sledećom izjavom: „Ja nemam nikakvu nameru da razgovaram ni sa kim nakon usvajanja te Rezolucije. Ja bih volela da vidim da neko dođe i da mi traži međunarodnu istragu, da ja kao predsednica Vlade, pa makar i u tehničkom mandatu, da dozvolim međunarodnu istragu u sopstvenoj zemlji, ja bih, verujte, tog trenutka dala ostavku da mi neko to traži".

Njen (njegov?) razlog za paniku je opravdan, jer u tačkama 4. i 5. Rezolucije o kriminalnim aktivnostima Vučićevog režima, piše ono što će „overiti" i Evropska komisija i ono čime će se baviti Kancelarija evropskog tužioca (EPPO):

4. Pozivamo na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao pojedine navode, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou koje prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR; podržavamo brzo organizovanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta;

5. Pozivamo Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi procenila situaciju sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga koji bi doveo do ponovnog uspostavljanja javnog poverenje u institucije i za procenu i rešavanjesistemskih pitanja vladavine prava u Srbiji, posmatrajući primer „Pribeovih izveštaja";

Onaj od koga je to Vučić najmanje očekivao, oglasio se uoči glasanja o ovoj Rezoluciji. Bio je Vladimir Bilčik, izvestilac za Srbiju u Evropskog parlamenta i član EPP (i navodno, Vučićev „prijatelj").

U svom službenim saopštenju, Bilčik je (kako izvori MT svedoče, upozoren od „više sile") naveo brojne neregularnosti na izborima u Srbiji. Poručio je da je ključno da srpske institucije istraže i privedu pravdi sve odgovorne za bilo kakve kriminalne aktivnosti tokom izbora te da Srbija sprovede sve preporuke OEBS-a i misije ODIHR bez odlaganja.

Bilčik je ipak izbegao da govori o ključnim porukama iz rezolucije koje se odnose na međunarodnu istragu i moguću suspenziju evropskih fondova.

Ali, od njega se ni ovoliko nije očekivalo, s obzirom na njegove veze sa Vučićevim režimom i moguću ličnu upletenost u koruptivne poslove sa njim.

Pravi potez se tek očekuje od Kancelarije Evropskog tužioca, kad istraga i zvanično krene.

Mada „zloglasna" i neomiljena, ne samo u Srbiji, poslanica nemačkih „Zelenih" u Evropskom parlamentu, rekla je ono što bi svaka žrtva Vučićevog režima pozdravila aplauzom: „Ako mislimo na zamrzavanje i obustavu evropskih fondova, to nije upereno protiv građana Srbije, već je to mogućnost za kraj ovakvog ponašanja predsednika Srbije i vladajuće partije".

Da bi bila jasnije funkcija Evropskog javnog tužilaštva u zemljama članicama Evropske unije, treba reći da od 27 država članica EU, njih 22 trenutno učestvuju u EPPO.

Za sada je samo Mađarska protiv toga, dok su Poljska i Švedska u procesu pridruživanja EPPO. Poljska je najavila da će otvoriti Evropsko javno tužilaštvo, dok je švedska vlada odlučila da to učini u januaru 2024. godine.

Danska i Irska imaju izuzeće od primene prava Evropske unije u oblasti slobode, bezbednosti i pravde, zbog čega nisu smele da učestvuju u EPPO.

Iako se nije pridružila, Mađarska je pristala da sarađuje sa Evropskim javnim tužilaštvom, u aprilu 2021. kako bi olakšala pravosudnu saradnju i razmjenu strateških informacija. Danska je uradila istu stvar u avgustu 2023.

Kad su u pitanju zemlje-kandidati za Evropsku uniju, kao što je Srbija, postoje pravni mehanizmi za procesuiranje zloupotrebe ili pljačke evropskih fondova, a nadležna za region takozvanog Zapadnog Balkana je Kancelarija evropskog tužioca u Zagrebu. O istragama u Srbiji vođenim do sada, malo se zna, ali o velikim hapšenjima članova hrvatskog Sabora i hapšenjima ministara, sve je već poznato.

Ovih dana je na skandalozan način u Hrvatskoj izabran državni tužilac, inače od ranije višestruko kompromitovan, a jedna od njegovih prvih izjava ticala se rada Evropskog javnog tužilaštva u Zagrebu, gde je javno „izrazio žaljenje" što je Hrvatska uopšte pristala na saradnju sa njim. Nije ni čudo, jer dok tog tužilaštva nije bilo, pljačka je nesmetano tekla.

Srpski diktator Aleksandar Vučić požaliće još više što to tužilaštvo postoji, kad krene „revizorska forenzika" onoga što je njegov režim opljačkao iz evropskih fondova. A upućeni tvrde da je ona vec urašena, samo treba da se formalno sporvede, u kratkom roku.