Naaarod
Rijaliti šou: Šta su
milioni gledalaca prihvatili kao svoj moralni uzor
Životinjska farma
Ne bi rijaliti šou "Farma"
zaslužio ništa više od tračerskih rubrika žute štampe ili poluidiotskih javnih
četova po desetinama psihijatrijski prepariranih sajtova namenjenih iskazivanju
intelektualnih dometa srpske mladeži, da u formi nusprodukta, kao rudarskim
maljem nije ubo i rasturio samu suštinu
sadašnjeg srpskog društva - njegove moralne
orijentire i poglede na svet i srpsku civilizaciju
Ivan Molotok
Relevantna saznanja o
društvenim
parametrima, kakva je produkovao rijaliti "Farma", plaćaju se na
demokratskom Zapadu suvim zlatom, a posednici srpskog društva dobili su ih kao na
tacni, besplatno, ako se besplatnim mogu nazvati milioni evra koje su isfrustrirani,
obespravljeni i osiromašeni građani, pre svih Srbije, a onda i Bosne i
Hercegovine, Crne Gore i, navodno, još osam zemalja u kojima
je srpska dijaspora političko-psihijatrijski aktivna, umesto sebi, sumanuto
uplaćivali vlasnicima licence i produkcije "Farme" i svima drugima
okupljenima oko ovog velikog medijskog
psihološko-sociološko-političko-zoološkog eksperimenta.
A radi se o vlasniku
licence, švedskoj producentskoj kući Striks (koja je licencu prodala u
četrdesetak zemalja), potom ovdašnjoj regionalnoj "globalnoj" Televiziji
Pink Željka Mitrovića, bez koje i kakve ovakvi formati i programi nekako
nisu ni mogući, te produkcijskoj kući Media Prime Time, koja je
otkupila licencu za "Farmu" (uvidom u registar Agencije za privredne
registre vidi se da je stopostotni vlasnik te produkcijske kuće, registrovane
pre tačno dve godine, vlasnik Pinka Željko Mitrović, sa upisanim i uplaćenim
kapitalom od 500 evra, a kao zastupnik-direktor registrovan je Predrag
Pavlović, poznatiji kao Baki). Kao "sporedni", ali pokazalo se više nego
značajan faktor u realizaciji projekta pojavljuje se Grand Production,
vlasništvo
(51 odsto) Lepe Brene i (49 odsto) Saše Popovića.
O svom trošku
Sociološko-politički
legitimitet Farma vuče iz činjenice da ju je tokom gotovo 110 dana
prikazivanja, uz prosečno preko sedam sati emitovanja dnevno, svake minute
gledalo najmanje 1,2 miliona gledalaca, prosečno ih se u Farmu
uključivalo preko tri miliona, dok je taj broj u pojedinim "ključnim"
situacijama prelazio 6,5 miliona gledalaca. To u prevodu znači da je
svake sekunde tokom dana uz "Farmu" bio najmanje svaki peti građanin
Srbije koji uopšte vidi i čuje, a da je, svojevoljno ili prisilno, sticajem
porodičnih ili tehničkih okolnosti, pojedine sekvence ili duge izvode pratio
svaki treći, svaki drugi, pa čak i svaki građanin koji nije na neki način
fizički sprečen ili onemogućen da gleda televiziju. Da se radilo o različitim
ljudima, sve to značilo bi da je srpsku "Farmu" tokom nešto
više od tri meseca malo ili mnogo pratilo gotovo 350 miliona ljudi.
Za ovu priliku građani
nisu bili samo pasivni, nego i hiper(inter)aktivni učesnici, i to o svom
trošku, koji se procenjuje na prosečnih 60-ak dinara po glasu u korist
nekog od farmera. Tokom serijala produkcija je, pretpostavlja se i radi
tajnosti vlastitog profita, ali i da ne bi bila poznata manipulativna,
"kupovna" vrednost glasa,
informisala samo o relativnom ali ne i apsolutnom broju glasova koje su
dobijali pojedini učesnici u "Farmi". Apsolutni broj glasova
objavljen je samo finalne večeri kada je obelodanjeno da je samo tog dana
pristiglo čak 525.669 glasova (iz Srbije 372.598, iz BiH 119.348, iz Crne Gore
21.447 i iz svih ostalih zemalja zajedno 12.276 glasova), najviše na konto
konačnog pobednika Miloša Bojanića. Za sve vreme građani su sa farmerima
intenzivno "komunicirali" i posredstvom kajrona, odnosno jednosmernih
SMS poruka, takođe u korist produkcije (testa radi, autor ovog teksta uputio je
dve istovetne poruke, vredne ukupno oko 100 dinara, koje su uredno primljene ali
nijedna uredno - nije objavljena!).
Kompleksi raznih
vrednosti
Sve ove brojke treba da
pokažu zbog čega akcenat nije na likovima koji su iz ovih ili onih razloga
ubačeni u farmerski koloseum da poput kakvih karikaturalnih gladijatora
uveseljavaju radni narod, poštene seljake i građane, i učine im život
još besmislenijim, nego upravo na toj gledalačkoj strani TV-ekrana, koja je,
više nego oni jadnici na Farmi, izvrgnuta ruglu i privoljena da pokaže
svoje iskreno lice, izvučeno na svetlo dana iz amorfne statističke mase. Drugim
rečima, nisu svi oni mangupi, manijaci, poluidioti, ljigavci, ološi,
primitivci, provokatori i latentni zločinci na "Farmi" animirali sebi
slične u glasačkom narodu, nego su, obrnuto, njima slični, utopljeni u narodu,
iskoristili priliku ponuđenu sa ekrana da se oglase i pokažu da neke
normalne stvari i pojave, civilizacijske tekovine i obični ljudi - neće proći.
No pasaran!
Isto tako, kao što su iz
statističkih, gledateljskih dubina s ove strane ekrana glave promolili oni za
koje bi bilo bolje da trajno ostanu u mraku anonimnosti, oni koji bi objektivno
trebalo da graknu na sav glas - raznorazni državni organi i nevladine
organizacije,
samoorganizovani i preplaćeni upravo radi povremenog održavanja ili makar
provetravanja mentalne i zakonske higijene nacije - nisu ni trepnuli, nisu ni
glasa pustili.
Lako je pretpostaviti da
se među petnaest ili dvadeset nekompatibilnih likova, sa svim svojim manama i
vrlinama, slabostima i prednostima, biografijama i dosijeima, karakterima za
izbegavanje i lošim namerama, dobrim ljudima i naivnom dečicom, ne mogu
mehanički uspostaviti ni ljudske ni biološke veze, baš kao
ni na bilo kojoj drugoj životinjskoj farmi, ali
je isto tako lako pretpostaviti da pokušaj prisilnog
uspostavljanja takvih veza pre spada u javno zlostavljanje i torturu
nego u tzv. sociološki, humani eksperiment. Već i takav pokušaj, uz dodatno
"produkcijsko" potpaljivanje vatre sa strane, kod gledalaca animira
zločinačke aspekte i crne strane o kojima je ovde reč. U komplikovanom srpskom
društvenom kontekstu, koji za takvim provokacijama već po definiciji vapi, to
je rasprskavajuća bomba jača od građanskog rata ili međunarodnih sankcija i
izolacije. O tome, uostalom, govori činjenica da je "Farma" u
narodu tema nad temama, ozbiljnija i češća od svakojake bede koja nam tutnji
pred vratima.
Ako se, dakle, potpuno
zanemare stotine i hiljade incidentnih situacija koje potiču od
"dobrih" ili "loših" karakternih osobina učesnika,
afekata, prolaznih frustracija i trajnih kompleksa viših, nižih ili nikakvih
vrednosti raspoređenih na doslovno sve farmere, svakom pristojnom mozgu
jasno je da je u konačnom zbiru, rezultanti svih zbivanja, generator ili
okosnica gotovo svih trajno i univerzalno loših vrednosti na "Farmi"
bio jedan jedini čovek - Miloš Bojanić - koji je, a taj paradoks je i tema
i povod za ovaj tekst, ubedljivi pobednik rijalitija, što znači ljudski,
moralni i svaki drugi uzor kojemu većina srpskog milionskog gledališta
teži.
A koje su to vrednosti koje je gledalište gotovo plebiscitarno
prepoznalo kao nešto s čime bi vredelo saživeti se, prihvatiti kao vlastiti
moto, preporučiti svojoj deci kao način života i odnosa prema drugima i društvu u
celini.
Iskrenost i poštenje
Laganje od jutra do
sutra.
Čak četiri petine svih Bojanićevih tvrdnji i stavova, koji ne predstavljaju tek
puko čavrljanje bez sadržaja, bile su notorne laži, besmislene ili ad hok
izmišljene konstrukcije ili očigledno karikirane ili izvrnute činjenice. Pri
tome je za gotovo svaku laž pojedinačno Bojanić sa
malom zadrškom priznao da je bila laž, namerna i svesna, u "duhu" igre ili
sa namerom da se nekome naškodi. Ipak, od milionskog gledateljstva Bojanić je
percipiran kao neko ko je "iskren, pošten i nikad ne laže"
(!?)
Šovinizam. Ničim sličnim izazvan,
Bojanić je već posle prvog sukoba sa Firčijem doslovno, spelujući u kameru,
objavio kako to (zločin) "njima leži u genima", "to je njima
genetski", aludirajući na "zločinački", pretpostavlja se
"ustaški pedigre" Hrvata Firčija (koji se prethodno nije legitimisao
ni na koji sličan način, izuzev, implicitno i uslovno rečeno, kao mondijalista
i eventualno jugonostalgičar). Kad je čuo da Firči nije Hrvat nego Mađar, to ga
nije sprečilo da mu kači "ustaške značke", uporedivši ga
sa ustaškim koljačem Ljubom Milošem (Bojanić mu čak tepa - Ljuba!), a
sebe sa - žrtvom Jasenovca. U sklopu jedne od brojnih pretnji Gagiju,
poreklom Albancu, obećao mu je da će prodavati semenke na stadionu, a u
nešto
blažoj
formi imao je primedbe i u kontekstu makedonskog porekla Maje Odžaklijevske,
pa čak i romskog porekla Mine Kostić (što je kasnije pokušao da pretvori u
njenu vrlinu). Dobrom delu medija i foruma ovo Bojanićevo krivično delo,
govor mržnje, bilo je simpatično, nije reagovala nijedna pravosudna
ustanova niti nevladina organizacija, a najveći deo gledališta je to prihvatio
kao Bojanićevu oštroumnost i političko-nacionalnu korektnost.
Unutarsrpska
diskriminacija.
I za većinu "nesumnjivih" Srba, Bojanić je imao neku negativnu
nacional-političku odrednicu koja je trebalo da potcrta "kvalitet"
srpstva dotičnog. To se odnosilo, pre svih, na Dragana Marinkovića Macu iz
Sarajeva i Raku Radovića iz Trstenika. Vremenom je Bojanić sukob sa Macom doveo
do odnosa Srba iz Republike Srpske i onih "iz Sarajeva", koji bi u
Bojanićevoj vizuri trebalo da budu "muslimanski Srbi", dakle
neprijatelji. Insistiranje na ratu unutar "srpskog bića", Bojanić je
na kraju isprovocirao i najbolji (Macin) haiku-antifašistički govor u novijoj
istoriji Srba i lociranje antisrpskog zla tamo gde nije očekivan, među Srbima,
u liku raznih Miloša Bojanića, koji su se "dok su drugi prolivali krv,
bogatili na ratu i od rata i gradili kuće". Srpsko-srpski bosanski rat
između Mace i Bojanića postao je vremenom tužna metafora stanja koje
bi bilo da su se kojim slučajem sreli na frontu, Maca kao srpska žrtva srpske
opsade Sarajeva, a Bojanić kao bahati ratni huškač i profiter sa sigurnog
vatrenog odstojanja. I u tom "ratu" gledateljstvo je procenilo da je
Bojanić, kao neko ko je iz rata izašao kao bogatiji i
neokrznutiji, moralniji od Mace.
Hrabrost i moral
Pretnje. Prva Bojanićeva
ozbiljnija pretnja odnosila se na "cenu" (5.000 dinara) za fizičku
odmazdu nad onima koji mu se zamere kad se završi Farma. Kasnije već
nije krio da Firči neće smeti da se pojavi u svom rodnom gradu Novom Sadu
(odmah po završetku Farme jedan Firčijev prijatelj je na ulici
pretučen), a Maca neće smeti da uđe u Republiku Srpsku da bi prošao do
Sarajeva. Ako i prođe, Bojanić će angažovati SUBNOR da ga dokrajči, a ako i to
preživi, Miloš će ga lično prisiliti da jede papir. Na ove pretnje nije
reagovao nijedan od brojnih nadležnih državnih organa, a gledalište je likovalo
zbog Bojanićeve hrabrosti i principijelnosti i pojačano je glasalo za njega.
Visokomoralan lik. Posebno jak utisak na
milionsko gledalište Miloš Bojanić je ostavio nakon objašnjenja zbog čega je
ostavio svoju prethodnu, bolesnu ženu: "Šta će mi žena kojoj je sve
dole izvađeno!?". Ili, kad je Saša Popović pred milionskim auditorijem
izjavio kako mu je Miloš za 1.200 maraka prodao psa kojeg je prethodno
dobio na poklon od Zorice Brunclik. Ili, kad je, zajedno sa producentom,
insistirao da ga je Đus silovao (seksualno zlostavljao) prstom, iako se
za vreme "silovanja" nije ni pomerio, makar u znak negodovanja,
odbijanja ili protesta, a uz to je bio pokriven jorganom debljine pet
centimetara! Publici se ovako visoka moralnost Miloša Bojanića posebno dopala.
A u vezi sa izjavom o svojoj bivšoj, bolesnoj ženi nije se oglasila nijedna od
stotina organizacija za zaštitu ženskih
prava.
Sestra izdala brata. U vezi s Milošem
Bojanićem je i činjenica da se jedna od farmerki, Mina Kostić, nakon
nepravednog, isforsiranog i isprovociranog izbacivanja njenog
"nerođenog" brata Ivana Ivanovića Đusa zbog "seksualnog
zlostavljanja" Miloša Bojanića, u tumačenju događaja direktno
priklonila njenom "bratoubici" Milošu, a kasnije postala i njegov
najpouzdaniji "poverenik" na farmi. Iako se veoma brzo
pokazalo da je Đusova eliminacija samo Bojanićeva zloba i igra, apriori je
istinoljubivo "poverovala" u Miloševu verziju događaja, verujući da
će od njega kasnije imati koristi. Srpsko gledateljstvo je pozdravilo ovaj
izdajnički čin i Mina je za njih ušla u Milošev krug omiljenih i dragih farmera.
Podmićivanje i obećanja. Bojanić je na farmi
javno i slavodobitno trgovao obećanjima i mitom, ne prezajući da se i ponižava
ne bi li dokazao kako mu ni lizanje pljuvačke s poda nije strano ako donosi
korist i ako može da se unovči. Istovremeno je kod potkupljivih farmerki
ugovarao turističke aranžmane na svojoj jahti u zamenu za lojalnost i podršku
njegovoj stvari. I ovakav praktičan duh ostavio je pozitivno snažan utisak na
glasače.
Sam
protiv svih
Naaaroooode moj! Bojanić se sve vreme, kao
najcrnji demagozi u najcrnjim vremenima koja su prošla koliko juče, posredstvom
kamera celivao sa "svojim naaaaarodom", koji "naaaarod sve
vidi", a posebno "draaaga i mila dijaspora", koja takođe sve
vidi. Klovnovski monolozi pred kamerama, te ozbiljni dijalozi sa ovcama,
kravama i kokoškama, takođe pred kamerama, toliko su dirnuli naaaarod, da je
Bojanića proglasio pobednikom još kad je prvi put rekao da naaaaaarod sve vidi.
Uključujući i kako srećno i zadovoljno izgleda čovek koji je upravo
silovan!
Sam protiv svih. Da ste prosečnog gledaoca nezavisno
od "Farme" upitali da li je normalno da jedan (Miloš) bude sam protiv
svih, i zašto bi to uopšte bilo, sigurno biste dobili logičan odgovor: nije
normalno! Ipak, naaarod je plebiscitarno podržao Miloševo provociranje
sukoba i žestoko osudio reakcije provociranih. Sve je ličilo na Miloševićev
stav "sam protiv celog sveta" i pravednu podršku koju je dobijao od
amorfnog biračkog tela, dok ga nije oterao u ratove i bedu.
Sličnih paralela i pitanja ima još na desetine i sva se odnose na stanje
duha ne Miloša Bojanića nego mase koja je u njemu videla sebe. Ljudi su
plaćali, ponekad i ne tako malo, da bi stali u "odbranu" čoveka koji
je čak i na "Farmi" uživao neke netipične privilegije, koji je sadistički
ili mazohistički, svejedno, provocirao vlastitu žrtvu, i koji je čak i u
čisto ljudskom smislu (škrt, bezosećajan, neugledan) nudio znatno više razloga
za osudu nego za sažaljenje. A da se radi o kompletnoj misteriji govori i
podatak da je ovo prvi put na ovim prostorima, u rijaliti programima, da publika, i to u
rekordnom broju, izglasa da se novac da onome ko ga već ima u izobilju,
a ne nekom siromašku, nekome ko se do karikature razmeće potrošačkim
glupostima, a ne nekome kome bi to zaista značilo.
Zbog toga je ova
"Farma" politički, sociološki i psihološki presedan posle kojeg se razmišljanje
o ovom društvu, posle vremena premišljanja, vraća na nulu.
Grandiozni moral
Dirljivo je bilo mesecima
gledati kako se Grand produkcija u liku i delu Saše Popovića nameće kao moralna
vertikala, katedrala takoreći, izlažući sudu javnosti i vlastitim
grand-moralnim kriterijima ponašanje svojih delegata u "Farmi", pre
svih Nemanje Stevanovića i Milena Ćeranić. O pravilima lepog i moralnog
ponašanja našao se da milionskom auditoriju docira Saša Popović, čija je
kulminacija u karijeri uloga jahaćeg konja tokom nastupa njegove sadašnje
poslovne ortakinje Lepe Brene, a kojemu je prevashodan zadatak danas da od
grandovaca kako zna i ume utera polovinu zarade. Sa svoje strane, Lepa Brena iz
moralnih razloga ne bi da bude ni na bini na kojoj je dotična Milena. Ista ona
Brena koja je u Mileninim godinama bila na granici estradnog promiskuiteta i
koja se, uostalom, čak i slikala za naslovne strane časopisa u lascivnim
pozama.
Da smo u nekoj zemlji sa
definisanim estradnim zakonodavstvom, "Ćeranići" bi i Grand i
Popovića i Brenu ogulili do gole kože.
VIP-ovani celebrityji
Farmeri su tokom čitavog
rijalitija objašnjavali jedan drugom ko je među njima VIP (very important
person) a ko uljez. VIP je kratica koja označava vrlo važnu osobu - šefa države
ili vlade, nekog drugog visokog političkog ili državnog funkcionera, čuvenu
estradnu zvezdu, direktora velike kompanije, naučnika ili drugu poznatu osobu
kojoj se pruža poseban tretman zbog nekog posebnog razloga. Svi farmeri zajedno
nisu vredeli ni kao pola jednog stvarnog VIP-a (jer neki jedva da su poznati
široj porodici), ali bi mogli da se ubroje u ono što se na Zapadu naziva
celebrityjem (slavni ili poznati), kakvim-takvim. Međutim, ne bi im se dopalo
kada bi im se, i to s punim pravom, pridružio, na primer, Žika Obretković,
poznatiji i slavniji od većine njih.
Pravila psovanja
Neposredno posle čuvenog
incidenta između Miloša i Mace, oko 3.30 u zoru na "Farmu" je došao
glavni producent Predrag Pavlović Baki i sazvao hitan sastanak s ukućanima. Ovo
su delovi transkripta.
Miloš: Maca me je udario tu, eto boli me ovde i nesvestica mi je.
Baki: Je l' tako? Teška situacija... I šta, kako se to dogodilo?
Miloš: Udario me glavom ovde kad smo ulazili, na vratima.
Baki: A tebi, Maco, je
l' ima nešto na glavi?
Maca: Vidite Vi sami
imam li kakvih promena na glavi, pa će Vam biti sve jasno.
Baki: A što si ga ti
udario glavom?
Maca: Ja njega udario
glavom?! Pa, evo mi glave, evo CT, svaki udarac se može videti na CT-u.
Miloš: Nije me odmah bol istog sekunda jer je bilo hladno. Posle
mi je bol bio veći i počelo je da otiče, i osetim evo ovde i u tom delu malo
nesvesticu.
Baki: I šta sad?
Miloš: Pa ništa, ja
čekam lekara. Ako lekar kaže da nisam udaren i da to nije ništa...
Baki: A šta ćemo da
radimo ako ti lekar kaže da nisi sposoban više za "Farmu"... Da te izvedemo napolje, da završiš
takmičenje?
Miloš: Kako da završim
takmičenje?
Baki: Pa, ako nisi
fizički sposoban i zdravstveno...
Miloš: Prvo me je pljuvao... dole skroz od kapije...
Baki: A jesi ti pljuvao njega
možda?
Miloš: Kasnije, kada me je pratio u stopu, ja sam se okretao...
Baki: Znači, on je tebe
pljunuo, pa si ti pljunuo njega. Je l' to prekršaj ili nije prekršaj, po tvom
mišljenju?
Miloš: Ja ne znam. Zato što me je Zorica pre neki
dan ovde pljunula i nije bio prekršaj, smatrao sam da nije
prekršaj. A ovde na ulaznim vratima... on je mene pljuvao, pljuvao
i udarao me dole po nogama... I ja kad sam se okrenuo da ja njega pljunem, on
me je ovako glavom udario...
***
Baki: Ovde postoji
deveti finalista, to je TV Pink, koja sve to prenosi... Mi nećemo dozvoliti da
se ova zajebancija više nastavi... Mi smo s vama pričali o tome da postoji
problem u državi oko ovog šou programa, oko vašeg ponašanja... da je Pink imao
problem s RRA oko toga... Pre 20 dana pokrenut je proces protiv Pinka i mi
radimo na tome da ne dobijemo kaznu... Ali je problem i to opšte raspoloženje u
društvu, i atmosfera koju ste vi napravili zbog ovog šou programa... Pink neće
da stoji više iza ove priče i neće da ima problem zbog vas. Ako postoji
problem, a ne možemo da ga rešimo večeras, mi ćemo zatvoriti ovaj šou
program... Znate da vam u ugovoru stoji stavka da producent projekta može da
odstrani takmičara u svakom trenutku bez objašnjenja...
...Vi ne znate koja ste
tema u društvu... Ja sam vam rekao da ste vi davno prošli dilemu da li je u
pravu Tadić ili Toma Nikolić, to su mala deca za vas... Ljudi su potpuno
poludeli, potpuno su ostrašćeni... Ali pritisak je užasan, da kako se vi
ponašate da mi na neki način promovišemo tu vrstu ponašanja.
Firči: ... Zabole me
k.... šta će da bude s TV Pink, kao i sa kompletnom zemljom Srbijom, zato što
nit sam je ja pravio, nit sam je ja vaspitao, nit sam ja stvarao mentalitet...
nit sam ja odgovoran što je tako ostrašćena ova zemlja koja sad... sad se
toliko uzbudila da smo nas 20 majmuna mnogo važniji i sad će građanski rat da
izbije zbog toga što jedan bolestan manijak kod nas nešto radi...
Baki: ...Boli i nas
k..., nas interesuje samo Pink...
***
Baki: Možete psovati, na primer, "je... te u dupe" ili
"puši mi ku...", ali ne možete "je... ti
tetku" ili "neka mi puši tvoja strina".
***
Maja: Dejan je svima
rekao da se kandidovao za predsednika RTS.
Baki: Majo, nemoj da
budeš glupa! Nije Dejan došao na tu ideju.
Ivan: Tijanić će da
poludi!
Baki: Nisu vaše psovke
bile toliki problem, veći je problem što RTS želi da nas eliminiše i iskoristi
ovo. Zato vas još jednom molim da nam pomognete da nas ne zabrane. Napravićete
štetu i sebi i nama.