(P)likovi

Vučićev kartel napuštaju kumovi, rat je neminovan

Ko će mu odseći glavu?

Aleksandar Vučić je pametan, lukav, jak i svemoćan. Tako misle on, Sarapa i D.J. Vučićević. Pravo stanje stvari videlo se 28. avgusta, kad je Vučić sveden na realnu meru, na nivo jurodivog strašila koje može samo da kmeči u medijima i plaši slabe, dok se povija pred vladarima iz senke. Ko je, kako i zašto razvlastio Vučića, piše njegov bivši saradnik i prijatelj Predrag Popović, nekada urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, a danas zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid.

Predrag Popović

Izbore, planirane za mart ili april sledeće godine, Vučić shvata kao "biti ili ne biti", kao odlučujući događaj u njegovog političkoj i poslovnoj karijeri. U borbi za opastanak na vlasti i slobodi spreman je da upotrebi sva sredstva, pa i nasilje nad političkim protivnicima. Ključni adut, na koji je položio sve nade u uspeh kampanje, bilo je hapšenje nekoliko istaknutih opozicionara i njihovih saradnika.

Na spisku za odstrel našli su se gradonačelnici Šapca i Paraćina, Nebojša Zelenović i Saša Paunović, kao i predsednik beogradske opštine Stari grad Marko Bastać. Trofejni ulovi trebalo je da budu najbliži saradnici Dragana Đilasa i Boška Obradovića. Kada ih strpa iza rešetaka, ne samo što će medijskom kampanjom satanizovati njih i njihove stranke, nego će i zaplašiti sve ostale građane koji kritikuju vlast.

Na taj način potpuno bi eliminisao negativan efekat najavljenog bojkota, za koji se zalažu svi targetovani opozicionari. Domaćoj javnosti i stranim mentorima lako bi se objasnilo da lideri opozicije ne bojkotuju izbore zbog spornih izbornih uslova, već zato što pokušavaju da izbegnu krivičnu odgovornost, pa se predstavljaju kao žrtve političkog progona.

U tom scenariju, Vučić je nameravao da prvo proguta najveću žabu, Dragana Đilasa. Kao što je pred izbore 2014. godine uhapsio Đilasovog najbližeg saradnika iz vremena dok su upravljali Beogradom, Aleksandra Bijelića, sad je naumio da kampanju počne hapšenjem vodećih ljudi "Dajrekt medije". Za glavnu metu izabrani su Jovan Stojanović, direktor "Dajrekt medije", i Jadranka Drinić, koja je tu funkciju imala u vreme najvećeg poslovnog uspona Đilasove firme. Usput, pritvorene su Milica Đuričić Janjić i Mirjana Katanić, šefovice službe marketinga Radio-televizije Srbije.

Istraga, vođena sedam meseci, okončana je krivičnom prijavom na 156 strana, na osnovu koje su uhapšeni Stojanović i dame iz marketinga javnog servisa. Za Drinićkom, koja se već mesecima nalazi u inostranstvu, izdata je poternica.

- Postoji osnovana sumnja da su Đilas i njegovi zaposleni i to neki od najviše rangiranih u njegovoj kompaniji, zajedno sa tadašnjim delom rukovodstva RTS-a, učestvovali u ozbiljnoj korupciji vezano za kupovinu i prodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima koji nisu bili predviđeni zakonom - objasnio je ministar policije Nebojša Stefanović.

Režimski mediji odmah su, kao buzundžije, počeli da trube o velikoj pobedi zakona i pravde nad raskrinkanim tajkunom, koji se nezakonito obogatio u vreme dok je bio na vlasti. U kampanji se posebno istakla potpredsednika vladajućeg kartela Marija Obradović, koja je pohvalila "istragu koju je sprovela Srpska napredna stranka", čime je potvrdila da je njena stranka preuzela ulogu tužilaštva i policije. Veseli naprednjaci nisu ni shvatili da je njihov vođa napravio račun bez krčmara.

Plitki diktator nije imao šanse u borbi protiv duboke države. Na to ga je upozoravao i sam Đilas, ali Vučić nije razumeo.

- Vučić je sudija, tužilac i policajac, on je odlučio da uhapsi moje saradnike. On je odlučio, a ja mu kažem: ne može. Oni će izaći iz pritovra, a to da li ćeš ti tamo da završiš, odlučiće ljudi koji budu radili svoj posao bez uticaja vlasti - rekao je Đilas.

Bio je u pravu. Posle celodnevne režimske euforije, specijalni tužilac Mladen Nenadić je, nakon saslušanja, ukinuo rešenje o zadržavanju svih osumnjičenih. Ako postupak bude nastavljen, oni će se braniti sa slobode, kao i Jadranka Drinić, protiv koje je nezakonito raspisana poternica, pošto je na vreme obavestila istražne organe o odlasku u inostranstvu i adresi na kojoj će boraviti.

Umesto trijumfalnog početka izborne kampanje, Aleksandar Vučić je veče, te srede, 28. avgusta, pao u tešku depresiju. Shvatio je da mu je ceo plan propao.

Da problem bude veći, spletku mu nisu upropastili Đilas i ostali opozicionari, nego njegovi najbliži saradnici. Svi koji su bili uključeni u tu igru - od vodećih naprednjaka, tužilaca i policajaca - znali su koliko je Vučiću važno da ovim hapšenjem kompromituje Đilasa, a svejedno su ga bojkotovali.

Vučiću nije bilo teško da poveže konce. Mladen Nenadić, sam po sebi, nije bitan, on je samo izvršavao nalog koji su mu dale njegove gazde, oni koji su ga postavili na funkciju specijalnog tužioca.

Nenadića, bivšeg čačanskog policajca, neuspešnog lokalnog tužioca i advokata, draftovao je Aleksandar Đorđević, tadašnji šef Bezbednosno-informativne službe. Đorđević je to uradio u dogovoru s ortacima iz vrha "duboke države" - Nikolom Petrovićem, Nenadom Kovačem i Zlatiborom Lončarom.

Vladari iz senke premrežili su sve državne institucije, policiju i pravosuđe, kompletan politički i finansijski sistem. Vučića su istakli kao frontmena, da luduje u medijima, plaši i obećava. Prepustili su mu dovoljno moći da ispuni sve svoje lukrativne snove. Podržavali su sve njegove korupcionaške akcije, napunili mu džepove, sefove i račune u stranim bankama. Podjarivali su njegove strasti svih vrsta, od skorojevićevskog rasipanja novca na garderobu i satove, do bahanalija sa starletama i starletanima. Svidelo im se i stvaranje kulta njegove ličnosti, na čemu je sam insistirao, ne shvatajući da time preuzima odgovornost i za sve greške i zločine koje vrše svi učesnici u vlasti.

Uveren da je mnogo pametan i jak, Vučić je stvarao neprijatelje i trpeo udarce. Dok se valjao u blatu, najbliži saradnici su mu aplaudirali i bodrili ga. Pozajmljivali su mu moć da hapsi i progoni svakog nesrećnika koji bi mu na Tviteru ili Fejsbuku opsovao pijanog sina ili kljakavu ćerku. Međutim, nisu mu dali ovlašćenja da dira u njihove kombinacije, a ni u saradnike.

Zahvaljujući bogatom iskustvu u manipulisanju ljudima, Vučić nikad nije imao poverenja u kumove i ostale saučesnike u političkim i ostalim zločinima. Ipak, iznenadio se kad su mu upropastili predizborni juriš na Đilasa. Kao krivce je označio kuma Petrovića i njegovog poslodavca Kovača.

Vučićeva teorija je jednostavna: Nenad Kovač je godinama bio u intimnoj vezi s Jadrankom Drinić, a u njegovom poslovnom sistemu učestvuje i Gojko Đilas, Draganov brat. Da bi zaštitio svoju bivšu ljubav, Kovač je, u saradnji s Petrovićem, koji ima izuzetan uticaj na pojedince iz vrha pravosuđa, sabotirao hapšenje aktuelnog direktora "Dajrekt medije" i potragu za Drinićkom.

Operativno, posao je obavio Đorđević preko Nenadića. Sva druga objašnjenja, bar za Vučića, potpuno su besmislena. Sepcijalni tužilac muca i dok čita sms poruke, nema šanse da je za sat-dva pročitao 156 strana krivične prijave, sproveo istražne radnje i utvrdio da nema razloga za zadržavanje osumnjičenih. Nenadić je samo sproveo odluku koju je doneo trust na čijem čelu je Neša Roming.

Otkad je na vlasti, Vučić nije pretrpeo teži poraz. Svi centri moći u Srbiji, svi državni funkcioneri, pa i njihove kafe-kuvarice, sad svi znaju da Vučićeva nije poslednja, da i nad njim ima neko jači, neko ko može nekažnjeno da odbije izvršenje njegovog naređenja. Ovim postupkom ohrabriće se i ostali tužioci, policajci i sudije, kao i svi ostali, koji imaju dovoljno pameti da brinu o budućnosti. Samoproklamovanog srpskog Samsona ošišali su njegovi drugari, kumovi i ortaci koje je sam izabrao i uzdigao.

Sad može samo da se ljuti. To i radi. No, ne ljuti se na sebe, jer je dopustio da mu se stvari otmu kontroli. Kao svaka labilna osoba, bes je usmerio na slabije od sebe. Ovog puta na Bratislava Gašića, aktuelnog direktora BIA. Vučić je Gašića okrivio za to što nije ni naslutio šta spremaju Kovač i ekipa. Kako i ne bi, kad je Đilas znao da će direktor "Dajrekt medije" odmah biti pušten na slobodu, dok oni nisu imali pojma šta se sprema.

Gašić se pravdao tvrdnjom da je sve resurse BIA, upravo po Vučićevom nalogu, usmerio ka Severnoj Makedoniji. Sa željom da napakosti odbeglom kumu Zoranu Bašanoviću, Vučić je naredio da se BIA uključi u raskrinkavanje korupcionaške afere u Skoplju.

Smatrao je da i skandal sa Bojanom Jovanovskim, poznatim pod estradnim nadimkom Boki 13, može da iskoristi u kompromitaciji Bašanovića, pa i Đilasa.

Dok se on bavio plasiranjem budalaština o tome kako je Boki 13 u ljubavnoj vezi s Bašanovićem i poslovnoj sa Đilasom, zapostavio je najvažniju akciju. Dve godine satanizuje Đilasa, predstavljajući ga kao lopova koji je zgrnuo 500 miliona evra dok je bio gradonačelnik Beograda, devet meseci je upravljao istragom spornih ugovora "Dajrekt medije" i RTS-a, da bi na kraju dobio šamar od nekakvog čačanskog pandura Nenadića.

Vučić je pretrpeo poraz, ali to ne znači da nije opasan. U osvetničkom zanosu, naredio je Gašiću da iskopa sve što može o Neši Romingu, sve njegove sporne poslove, krivične prijave i druge kompromitujuće detalje, uključujući i one o njegovoj sadašnjoj ljubavnici Biljani Srbljanović, osuđivanoj narkomanki.

Zato treba očekivati da režimski mediji uskoro okite naslovne strane slikama Nenada Kovača i tekstovima o njegovim prevarnim radnjama, preko kojih je raznim biznismenima otimao firme i patente.

Na Rominga će udariti tajno, a u javnosti će nastaviti da gruva po Đilasu. Isto veče, dok je, uplakan, čitao Nenadićevo rešenje o puštanju na slobodu Stojanovića i dve dame iz RTS-ovog marketinga, Vučić je najavio novi juriš. Ne može u sudu, ali može na Pinku i u Informeru da dokazuje da je Đilas oteo "ne 500, nego čak 700 miliona evra dok je bio na funkcijama i još 200 miliona evra otkad je u opoziciji". Iako nije uspeo da iza rešetaka stavi Đilasove saradnike, Vučić ne odustaje od namere da tu sudbinu priredi ostalim opozicionarima koji mu smetaju.

Sve resurse, finansijske i parapolitičke, usmerio je na svrgavanje vlasti u beogradskoj opštini Stari grad i slobodnim gradovima Šapcu i Paraćinu. Neće žaliti novca za kampanju u tim mestima, u kojima je odlučio da, po svaku cenu, osvoji više od 50 odsto glasova.

Iako je uzdrman, Vučić ne odustaje od namere da vodi oštru predizbornu kampanju. Propao mu je trik s fingiranjem dijaloga s opozicijom, vodeće stranke Saveza za Srbiju objavile su odluku o bojkotu izbora, ali Vučić smatra da će legitimitet obezbediti "rezervna opozicija". Na izborima će, izvesno je, učestvovati Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića i Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića. Kad se uz to dodaju minorni politikantski restlovi, nastali razbijanjem pokreta Dosta je bilo, kao i lažna opozicija predvođena Šešeljevim radikalima i ekstremistima oko Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka, u javnosti može da se stekne utisak da je izborna ponuda prihvatljiva. U toj čorbi naći će se i Demokratska stranka Srbije, pa i Pokret za obnovu kraljevine Srbije.

Ako je pred prošlogodišnje beogradske izbore i postojala dilema da li je POKS osnovao monarhistički kružok oko princa Aleksandra Karađorđevića ili dvorska svita kralja Aleka Nejakog, dilema je razrešena objavljivanjem dopisa koji je Božidar Pavlović, predsednik beogradskog odbora POKS, poslao večitom zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. U molbi za dodelu kancelarijskog prostora, u ime predsednika POKS-a Žike Gojkovića, Pavlović se pozvao na dogovor s Andrejem Vučićem i Sinišom Malim.

Mlađi Vučić i stariji Mali obećali su Gojkoviću da će mu omogućiti da po beneficiranoj ceni iznajmi poslovni prostor od 147 kvadrata. Pored toga, monarhisti će dobiti i medijski prostor u kome će igrati ulogu dvorskih luda kralja Aleka.

Obesmišljavanje bojkota Vučić namerava da upotpuni i uvlačenjem Demokratske stranke u izbornu trku. Njegovi emisari, ne bez uspeha, rovare u nekad najjačoj stranci demokratskog bloka. Zorana Lutovca, aktuelnog predsednika, solidno podrivaju Dragan Šutanovac, Gordana Čomić, Radoslav Milojičić Kena, Bogdan Tatić, Nataša Vučković i mnogi drugi genijalci, koji su doprineli uništavanju DS-a.

Kad dođe vreme da za končanu odluku o bojkotu, neko od njih proguraće ideju o izbornoj koaliciji sa strankama Zorana Živkovića i Borisa Tadića, kao značajnim pojačanjima, koja bi mogla da im pomognu da preskoče cenzus, osvoje poslaničke mandate i lagodan opstanak na političkoj sceni. Za tu kombinaciju, Živkovića nije potrebno dodatno stimulisati, bojkot ili pad ispod cenzusa njegovu Novu stranku definitivno bi oterao u prošlost. Tadić, opet, ne odlučuje sam, po svojoj volji. Iako se povremeno naroguši, pa vrlo gorljivo iznosi istinu o Vučiću, teško bi podneo kampanju u kojoj bi mogli da se otkriju detalji njegovih afera.

Već snimci iz Mošine vile bili bi dovoljni za Tadićevu kompromitaciju, a verovatno i na pozivanje na političku i krivičnu odgovornost. U takvim okolnostima teško je proceniti da li će Lutovac imati dovoljno snage i autoriteta da progura ideju o bojkotu ili će morati da napusti mesto predsednika DS-a.

Dok Stranka slobode i pravde, Narodna stranka i Dveri pripremaju strategiju za bojkot, Vučić je već smislio kako da nametne teme kojima će preusmeriti pažnju javnosti. Po starom radikalskom običaju, proizvodnjom neprijatelja vaskolikog srpstva i Srbije uzburkaće nacionalne i patriotske strasti.

Glavnu ulogu u toj predstavi dobio je Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije.

Sa sloganom "Vojvodina nije Srbija", Vojvođanska partija učestovaće na izborima u Srbiji, državi koju ne priznaje. Uz tvrdu kritiku Vučićeve politike, kojom se predstavlja kao iskreni opozicionar, Odžić se protivi bojkotu.

- Eventualni bojkot jednog dela opozicije sasvim sigurno bi produbio narastajuću diktaturu jednog čoveka i na duži vremenski period omogućio bi aktuelnom režimu da neometane, ne samo vrši vlast, nego i sa lakoćom donese dugo najavljivani novi Ustav, pa samim tim čitavu državu i pravno-formalno prisvoji kao svoje vlasništvo. U situaciji u kojoj jedan deo opozicije poziva na bojkot i pri tome ne shvata da zapravo udaljavanjem opozicionih birača od biračkih mesta legalizuje i legitimizuje aktuelni režim, onda i ne treba da nas čudi Vučićeva svevlast. Mi, Vojvođani, nismo u situaciji da bilo šta bojkotujemo, a pogotovo vojvođanske izbore, jer bi to značilo da bojkotujemo sami sebe i ono malo Vojvodine što je preostalo. Vreme je za Vojvodinu, jer Vojvodine će biti onoliko koliko bude borbe za nju - tvrdi Odžić.

Za Vučićev plan dovoljno je da se Odžićevi stavovi nekoliko puta provuku na naslovnim stranama naprednjačkih biltena i u jutarnjem programu Pinka, pa da se animiraju profesionalni Srbi iz raznih udbaških pokreta, od Srpske desnice do Nacionalne alternative. Vučić očekuje da odbrana Srbije od vojvođanskih separatista, čiji uticaj je jak koliko i Miše Vacića i Sime Spasića, zaseni temu bojkota izbora.

Uporedo s tim, diktator je pripremio i manipulaciju građanskim delom biračkog korpusa. Preko Dejana Anđusa, svog alter ega, Vučić je najavio zvučna kadrovska pojačanja Srpske napredne stranke. Vladajući kartel, navodno, nameravaju da podrže velika imena srpske kulture, od predsednika SANU Vladimira Kostića i akademika Matije Bećkovića i Duška Kovačevića, do budućeg akademika Svetislava Basare, glumaca Mikija Manojlovića i Dragana Bjelogrlića, Bojana i Bojane Maljević, režisera Gage Antonijevića, fudbalskog trenera Save Miloševića, pa do rodonačelnika obnovljene Demokratske stranke Dragoljuba Mićunovića. Možda će neko s te Anđusove "top liste intelektualaca" zaista prodati dušu Vučiću, ali njemu je, trenutno, važnije da reši odnose s onima koji su već u vrhu kartela, a koji mu jedu jetru.

Kao da mu nije dosta muke s kumom Petrovićem, Kovačom, Lončarom i ostalima, koji su ga sprečili da utamniči Đilasove saradnike, već ga sekira i Ana Brnabić. Dve avgustvoske sednice Vlade Srbije održane su bez prisustva premijerke. Vučiću se nije svidelo što je Brnabićka toliko vremena provela u zavičaju, na hrvatskom ostrvu Krk.

Revolt je iskazao pred njenim najboljim drugarom Sinišom Malim. Da se zadržao na kritici njenog hedonizma i lenjosti, ne bi nastao problem. Međutim, Vučić nije uspeo da obuzda šešeljevski temperament, pa je Malog pitao da li je njegova prijateljica našla vremena da na Punatu zapali sveću za svog dedu Stjepana Brnabića, ustaškog satnika, koji je 1945. godine nestao u slovenačkom mestu Macelj.

Kad je to Mali javio Brnabićki, ona se ponela gospodski. Nije pominjala Vučićevu spornu genetiku, ali nije ni propustila priliku da mu, preko više posrednika, poruči da je licemerni lažov. Dok njoj prigovara na odmoru, Vučić je letovao u "Grand Resort Lagonissi", najskupljem hotelu na grčkoj obali, u kome jedno noćenje košta više od hiljadu evra.

U Vuljegmeni, elitom letovalištu desetak kilometara bliže Atini, u najluksuznijem hotelu "Divani" odseo je brat Andrej. Skriven pod kačketom i iza tamnih naočara, Andrej je uživao u društvu svoje bliske prijateljice Irene Vujović, predsednice beogradske opštine Savski venac. Ne samo što je izabrao lepšu pratilju, Andrej je i dokazao da je skromniji, pošto noćenje u "Divaniju" košta samo 500 evra.

I po povratku u Beograd, kad se uključila u medijski linč Đilasa, Brnabićka je lukavo, izokola, provocirala Vučića. U skladu s narodnom izrekom "ćerki zbori, snaji prigovara", premijerka je istakla da je Đilas kukavica jer je donosio odluke o nezakonitim poslovima, ali poturao je saradnike da oni potpisuju dokumente, kako bi kasnije sami odgovorali, a da bi se on izvukao od krivičnog gonjenja. Upravo to sada radi Vučić. Organizovao je sto kriminalnih operacija naprednjačkog kartela, ugrađivao se u sve poslove, zgrnuo milijarde evra, a sve su potpisivali Zorana Mihajlović, Siniša Mali, Dragan Stevanović i ostali nesrećnici, koji će kad-tad morati da sednu na optuženičku klupu, pa da se kaju što su pristali da izvršavaju naređenja.

Koliko je splasnuo strah od Vučića ne dokazuje samo primer Brnabićke, nego i odlazećeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića. Svestan da nema šanse za opstanak u vlasti, Vukosavljević je odlučio da sledi primer vođe, pa da kao Vučić novcem iz državne kase plaća vlastiti mir.

Režiser Boško Savković je prošle godine žestoko kritikovao Ministarstvo kulture zbog izbora projekata koji su finansirani iz budžeta. Posle nekoliko konferencija za medije, na kojima je optužio Ministarstvo za nameštanje konkursa, Savković je ove godine, za projekat "Zadužbine univerziteta u Beogradu" dobio 666.505 dinara. Sličan je primer Dušana Vojvodića, za koga je urgirao Boško Ničić. Iako je Vukosavljević tvrdio da je Vojvodićev projekat toliko nepismen da bi se Ministarstvo obrukalo kad bi mu dalo novac, na kraju je popustio i sa 800.000 dinara podržao nešto što se naziva "Ako mi se dogodi - nova sezona".

Ako Vučić svoju medijsku promociju može da plaća parama građana, može i Vukosavljević da se o tuđem trošku štiti od kritike.

Bez obzira na sve trikove, prevare i manipulacije, Aleksandar Vučić se nalazi u slobodnom padu.

Na kraju, kad padne, ostaće bez slobode. Što je sejao, moraće da žanje. Sam je stvorio ono što naziva "tajkunskim lobijem koji upravlja pravosuđem", nadao se da će uspeti da ga kontroliše, a sad se suočio sa posledicama svojih grešaka.

Vučić će s trona pasti na optuženičku klupu, da preuzme odgovornost za sve zločine koje je vršio zajedno s kumovima i ortacima, koji su ga ostavili na cedilu.

Kasno mu je za kajanje, vreme je za oslobođenje Srbije od njegove diktature.