Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države" (84)

Jedni gladuju, drugi bacaju hranu

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, u šestoj generaciji 1980/81. godine, završio je najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Zbog rata u Ukrajini cene hrane u svetu veće su za 30 odsto. Usled ruskog napada na Ukrajinu cene hrane na svetskom tržištu su porasle u odnosu na isti period prošle godine, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija. Rat u Ukrajini bi mogao da izazove nestašicu na globalnom nivou narednih meseci, dodale su Ujedinjene nacije. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izjavio je da je rat pogoršao nestabilnost oko hrane u siromašnijim državama zbog povećanja cena. Svet bi mogao da se suoči sa glađu koja bi mogla da potraje godinama, ukoliko se izvor hrane iz Ukrajine ne vrati na nivo pre rata, upozorio je Gutereš, prenosi Tanjug.

Poskupelo je sve, od mesa do jaja, a biće još gore! Pojedine vrste mesa poskupele su već sada 30 i više odsto, a nova poskupljenja mesari najavljuju i pred Uskrs. I jaja su skuplja, nema sumnje da su i ona pred praznike poskupela, a cene se kasnije nisu vratile. Da se to sve ne bude dešavalo veoma često, agrar u Srbiji mora postati strateška privredna grana. To su pokazale i dokazale sve dosadašnje pa i ova poslednja kriza. Jer, on je uvek pomagao državi kada joj je bilo teško, kada je bez hrane bio doveden u pitanje njen opstanak i ostanak. Ali, nije zabeleženo da je država agraru vraćala kada je njemu bilo teško! Čak se dešavalo obrnuto.

Na prinos poljoprivrednih kultura u Srbiji ove godine uticala su dva faktora, suše i nedostatak mineralnih đubriva. Agrar Srbije stagnira već decenijama. Strategija koja važi do 2024. godine predviđa rast od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama 6,1 odsto. Međutim, to se nikada nije ostvarilo. Za poslednje tri i po decenije on ima prosečan rast od oko 0,45 odsto. Prosečna vrednost godišnje proizvodnje je oko pet milijardi dolara. Proizvodnja po hektaru je vredna tek 1.000 dolara (u Holandiji je to 24.000, a u Danskoj 17.000 dolara). Od izvoznika sirovina za hranu Srbija je postala njen uvoznik. Osim toga, gorivo je dostiglo vrhunac kada se litar dizela prešao cifru od 200 dinara, dok je benzin blizu 190 dinara.

Cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja, šećera, svinjskog buta i dugotrajnog mleka zamrznute su još 15. novembra 2021. godine, a početkom februara 2022. godine, Uredba je produžena za još tri meseca do početka maja. Do kraja aprila biće produžena i Uredba kojom država ograničava najviše maloprodajne cene naftnih derivata.

Juneće i svinjsko meso, domaći sir i jaja, krompir, orasi, banane - za godinu dana u Srbiji poskupelo je gotovo sve, osim jabuka i limuna, koji su prema zvaničnoj statistici nešto jeftiniji bili ovog marta u odnosu na prošli.

Umesto sistemskim merama, problemi agrara se rešavaju uredbama. One nikada nisu dugoročno rešile probleme, već služe samo za ,,gašenje požara''. To su pokazali rezultati u poslednje tri decenije.

Da li Evropa ima dovoljno žitarica?

Zbog straha od nestašice, neke zemlje gomilaju zalihe, dok druge pokušavaju raznim uredbama regulisati ili zabraniti izvoz kako bi osigurale samoodrživost na domaćem tržištu. Cene žitarica su više nego ikad zbog čega mnoge države nastoje da obezbede dovoljne količine da prehrane stanovništvo. Evropa je veliki proizvođač, ali i među najvećim izvoznicima, pretežno prehrambenih proizvoda, najviše hlebne pšenice i ječma. Zbog straha od nestašice, neke zemlje gomilaju zalihe, dok druge pokušavaju raznim uredbama regulisati ili zabraniti izvoz kako bi obezbedile samodovoljnost na domaćem tržištu.

Dovoljno evropskih žitarica

Zahvaljujući domaćoj proizvodnji, osigurano je snabdevanje stanovništva i omogućen izvoz širom sveta, piše Agrarheute. U granicama Evropske unije određenim količinama se trguje unutar zemalja članica u zavisnosti od uslova uzgoja i situacije ponude za različite vrste. Evropska komisija očekuje 296 miliona tona žitarica u ovoj godini.

Naš je kontinent drugi najveći izvoznik prehrambenim žitom, posle Rusije. Smanjenje izvoza iz EU bi više uticalo na svetsko tržište nego kada je u pitanju Ukrajina. Zbog različitih klimatskih uslova postoji zoniranost i specijalizovana uzgajanja pojedinih vrsta. Tako se unutar EU deficiti brzo nadoknađuju unutar evropskom trgovinom. U 2020. godini je proizvedeno 286,5 miliona tona, a proizvodna cena bila je u proseku 3,7 odsto viša nego u 2019. godini.

Evropska komisija očekuje 296 miliona tona žitarica u ovoj godini! U Srbiji se po novim procenama oečkuje oko 2,5 miliona tona!

Izvozi se pšenica, uvozi kukuruz

Evropska potrošnja se procenjuje na 258 miliona tona, što je 87 odsto proizvodnje, ali se samo 59 miliona tona ili oko 23 odsto koristi u prehrambene svrhe. Za industriju se koristi oko 29 miliona tona ili 11 odsto ukupne potrošnje u različite svrhe. Od te količine se 11 miliona tona prerađuje u bioetanol. To su uglavnom kukuruz, pšenica, ječam i nešto raži.

Izvozi se 55 miliona tona žitarica, najviše pšenice i ječma.

Kada je u pitanju uvoz, najviše je kukuruza i durum pšenice. Od 14 miliona tona žitarica čak dve trećine otpadaju na kukuruz koji se najviše uvozio iz Ukrajine i Brazila.

Očekuje se dobra žetva

EK za novu sezonu očekuje žetvu od 130 mil. t, a procenjena potrošnja je 93 mil. t, što je skoro 72 odsto evropske proizvodnje. Očekivani izvoz hlebne pšenice je 40 mil. t. Prema proceni EK skoro 38 miliona koristi se kao hrana za životinje.

Potražnja za prehrambenom pšenicom je relativno stabilna i iznosi 41 mil. t ili 32 odsto potrošnje, a skoro devet miliona tona ili sedam posto se koristi u industriji.

Najveći proizvođači su Francuska, Nemačka i Rumunija, a slede ih Poljska, baltičke zemlje i Bugarska.

Statistika izvoza za EU 27 pokazuje izvoz pšenice od 24,5 miliona tona do 15. maja. Francuska je trećim zemljama prodala 7,2, Rumunija šest i Nemačka 3,2 miliona tona. Glavni kupci evropske pšenice su zemlje severa Afrike, Kina, zemlje Bliskog Istoka, severa Azije.

Skoro 38 miliona koristi se kao hrana za životinje!

Na meti kritike WWF-a. U najnovijem izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF iznosi se da EU ima značajan trgovački deficit kada se meri nutritivna vrednost hrane.

EU nije žitnica nego globalna trgovina mešovitom robom koju jede svet!

Iz ove organizacije su naveli da Evropa uvozi niskovredne sirovine, a izvozi visokovredne proizvode. Na udaru se našlo i veliko rasipanje hrane, oko 40 odsto se baci svake godine, kao i uništavanje prirode.

Podaci za Srbiju

U Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2020. godini bilo proizvedeno 2.874 miliona tona pšenice, a u 2021. godini 3,5 miliona tona. U 2022. godini ova zemlja po najnovijim prognozama očekuje 2,5 miliona tona pšenice.

UN: 43 zemlje "kucaju na vrata gladi"!

Šef UN Svetskog programa za hranu (WFP) upozorio je da je rat u Ukrajini stvorio krizu porasta cena hrane bez presedana. Dejvid Bizli rekao je da će zbog sve veće gladi biti dodato najmanje još 47 miliona ljudi na 276 kojima je pretila glad pre ruske invazije Ukrajine. Bizli je rekao na sastanku Saveta bezbednosti UN da već 49 miliona ljudi u 43 zemlje "kucaju na vrata gladi". On je dodao da su sukobi, uticaj klimatskih promena i pandemija kovida-19 već uticale na bezbednost u hrani ali da je rat u Ukrajini, gde se gaji dovoljno hrane za 400 miliona ljudi, dodatno doprineo. Rekao je da svetske vođe moraju da pomognu da se otvore ukrajinske luke i poveća proizvodnja hrane.

Postavlja se i pitanje Šta se krije iza odluke Indije da zabrani izvoz pšenice? Ta zemlja je drugi vodeći proizvođač pšenice!

Rast cene pšenice i novi maksimum, te pad cena soje i kukuruza već danima obeležavaju trgovanje na novosadskoj Produktnoj berzi.

Bonovi u Francuskoj!

U pojedinim gradovima u Francuskoj počela je podela bonova za granu! Naime, nekoliko gradova u Francuskoj počelo je da deli vaučere za kupovinu hrane kako bi stanovnicima kompenzovali rast cena namirnica.

Kako javlja TV kanal Frans 2, građanima se daju bonovi u vrednosti pet, 20 i 30 evra. Do pre mesec i po dana su gradske uprave potrošile oko 37 miliona evra na izdavanje kupona i sertifikata, kao i druge mere podrške stanovništvu, prenosi RT. Vlada u Parizu još uvek nije donela uredbu o dodeli ovih subvencija, ali su gradonačelnici nekih francuskih gradova odlučili da sami uvedu bonove za hranu, ne čekajući zvaničnu odluku vlade. Ideju o podeli vaučera za hranu domaćinstvima sa srednjim i niskim primanjima predložio je francuski predsednik Emanuel Makron i o njoj se raspravljalo mnogo pre predsedničkih izbora. Približno osam miliona francuskih građana imaće pravo na tu vrstu podrške. Inflacija u Francuskoj, kao u svim zemljama sveta, raste, vođena skokom cena hrane i energije. Eksperti upozoravaju da bi porast cena i slab ekonomski rast mogli da dovedu do stagflacije (stanje privrede koje karakteriše opšti skok cena uz pad proizvodnje) u zemlji.

Za ovakvu populaciju na svetu hrana je i dalje najveći izazov. Međutim, gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, već siromaštvo: polovina populacije u nerazvijenim zemljama živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A, to je grupa koja brže raste. Zbog politike koju vode bogati, samo za poslednjih godinu dana broj siromašnih u svetu, koji žive sa manje od 1,2 dolara dnevno povećao se za 44 miliona! Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi podstaći migracije u urbane regije. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravljanje, s velikim divljim naseljima i delovima punim siromaštva.

DAVOS: Velika žurka milijardera: Loše prognoze, isprazne teze, „briga" za siromašne i naravno - Zelenski

Posle dve godine pauze zbog pandemije kovida Davos 2022. pokazuje da je „u trendu". Sa velikog ekrana sa zahtevima obratio Vladimir Zelenski, netrpeljivost prema Kini pokazala je Amerika dok milioneri patriote nude rešenje za opasan jaz između bogatih i siromašnih. Ali, kada se budu svodili rezultati, po tradiciji će sve biti jedno veliko ništa. U skladu sa drugačijom geopolitičkom klimom sa ukrajinskom krizom u njenom središtu, ali i sve zategnutijom situacijom između Amerike i Kine otpočelo je ovogodišnje zasedanje svetske ekonomske i političke elite u Davosu. Očekivano, sa velikog ekrana, kao i mnogim državnicima pre, obratio se, tražeći pomoć, ukrajinski predsednik. Nije moglo da prođe bez varnica na relaciji Vašington - Peking. Američki kongresmen optužio je kinesku delegaciju da je napustila skup u vreme obraćanja Zelenskog, a kineski državni mediji to su negirali, ističući da su u to vreme razgovarali sa izvršnim direktorom Međunarodne agencije za energetiku Fatihom Birolom, javlja Mira Kankaraš Trklja, izveštač Sputnjika.

Šta će Davos posle dve godine

Organizaciji Oksfam, koja godinama, a bez ikakvog odjeka u Davosu, upozorava na sve veći broj siromašnih, ove godine su se pridružili i američki „milioneri patriote". Imaju konkretne predloge o tome kako oporezovati najbogatije i kome tim novcem pomoći u svetu u kome je jaz između siromašnih i bogatih dostigao nenormalne relacije. Da li će, uz visoku inflaciju u najrazvijenijim privredama, koja preti globalnom recesijom, ovoga puta to biti okolnosti koje će trgnuti Davos iz dugogodišnje letargije?

Sagovornica Sputnjika, Radojka Nikolić, urednica „Biznis magazina" i „Ekonometra", vrlo je skeptična po tom pitanju. Nikad ništa u Davosu: „Sam Davos ima paradoks u sebi. To je politička i ekonomska elita koja nikada ništa nije rešila, osim što je njima samima veoma značajno da se nađu na jednom mestu i da eventualno naprave neke međusobne bilateralne dogovore, dilove, sporazume - da se vide kao što bi se videli na nekom velikom prijemu za elitu. Ali ako pogledate rezultate svih ovih godina od kada se održava, a tome je više od 50 godina, Davos nikada ništa nije rešio", kaže ona. Između prethodnog i ovog zasedanja Svetskog ekonomskog foruma mnogo se toga desilo i ostavilo posledice, počev od pandemije zbog čega su sve privrede manje ili više posrnule, a države se enormno zadužile da bi pomogle i privredi i stanovništvu.

Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više od 40 posto čovečanstva, odnosno 3,1 milijarde ljudi!

Oksfam, međutim, cinično primećuje da milijarderi stižu u Davos da proslave neverovatan porast bogatstva. Izveštaj te organizacije je pokazao da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi - po jedan na svakih 30 sati. Ove godine je, međutim, na svaka 33 sata milion ljudi prekoračilo prag ekstremnog siromaštva, ukupno njih 263 miliona.

Još slikovitije, deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 posto čovečanstva, odnosno 3,1 milijarde ljudi.

Kritični i američki milioneri!

Da li će onda predlog „milionera patriota" za oporezivanje milijardera imati ikakve šanse, bez obzira što su osim ukrajinskog rata, u fokusu Davosa bile klimatske promene kojima je posvećena čak trećina panela?

Pandemija je, kako je naveo Oksfam, stvorila 40 novih farmaceutskih milijardera, a farmaceutske korporacije poput Moderne i Fajzera ostvaruju profit od 1.000 dolara svake sekunde samo od svoje monopolske kontrole nad vakcinom protiv Kovida -19, uprkos tome što su za njen razvoj dobile milijarde dolara državnih investicija.

„Da budemo cinični, oni su imali sreće što se u međuvremenu dogodio ovaj ukrajinsko-ruski sukob pa sada mogu nešto o tome aktuelnom da govore. Da su skup, kao i inače, održali u januaru, oni čak ne bi mogli ni da procene i predvide da će takvog sukoba biti. Kao što nisu uspeli da predvide ni krizu iz 2008. godine iako su početkom te godine držali skup, kao što mnoge druge krize i događaje nikada nisu niti procenili, niti unapred upozorili. To su neka opšta mesta, deklarativna o sudbini planete, o klimatskim promenama, o nekim globalnim tokovima koja samo služe za agendu koja je pokriće za njihova susretanja i za jedan vrhunski performans elite", kritična je Nikolićeva u izjavi za javnost.

Sami sebi svrha

Skup ekonomske i političke elite koji služi sam sebi, nikakve društvene implikacije do sada nije proizveo, niti je, kako se ističe, poboljšao sliku svetske ekonomije i svetskog društva. Sagovornica, koja prati rad Davosa gotovo tri decenije, kaže da je krajnji cinizam način na koji on funkcioniše i da institucija u koju se on pretvorio služi nekad za pritisak, a nekad za postizanje ciljeva pojedinaca čemu služe grupe koje imaju uticaj. Na pitanje novinarke Mirjane Kankaraš Trklje, koliko to nesvrsishodno njihovo okupljanje koje samo bode oči običnom svetu, može tako da traje, ona ističe da običan svet ne menja svetske trendove.

Iskustva pokazuju da svetska ekonomska i politička elita u Davosu za više od pola veka nije rešila nijedan problem!

„Svetske trendove menjaju uticajni,pre svega, političari, pa tek onda ekonomisti. Politička elita menja svetske tokove. Njima očigledno nije u interesu da se u radu Davosa nešto promeni. Sam Davos je postao toliko jaka institucija da se njegov osnivač Klaus Švab smatra jednim od najuticajnijih ljudi i lobista za ciljeve koje on ima na svojoj agendi", kaže ona. Sudeći po dosadašnjim iskustvima, svetski poznatoj žurci milijardera izgleda, sreću će više od geopolitike, kvariti kišno proleće u švajcarskim Alpima iznad poznatog seoceta u kome ih je Švab i njegov Svetski ekonomski forum navikao na bajkovitu zimsku idilu. Očigledno, tu je lako zaboraviti na stvaran svet na koji ih godinama opominju, na šta nikada nije došla nikakva reakcija.

Na svakih 30 sati novi milijarder, a na svakih 33 sata milion ljudi ode u siromaštvo! Tokom pandemije na svakih 30 sati pojavljuje se novi milijarder, a na svakog novog milijardera skoro milion ljudi bi moglo biti gurnuto u siromaštvo ove godine, navodi se u izveštaju nevladine organizacije Oksfam koja se bori protiv siromaštva, pod nazivom „Profitiranje na bolu".

U izveštaju koji je objavljen baš u vreme početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu navodi se da je u dve godine pandemije stvoreno 573 nova milijardera, dok se očekuje da će zbog rasta cena hrane do kraja godine 263 miliona ljudi ući u zonu siromaštva. Dok se na jedan milijarder pojavi na svakih 30 sati, milion ljudi propadne u zonu siromaštva na svakih 33 sata. „Bogatstvo najbogatijih je tokom pandemije Kovida 19 povećano više nego prethodne 23 godine zajedno! Ukupno bogatstvo svetskih milijardera iznosi 13,9 odsto BDP-a, što je trostruko povećanje u odnosu na 2020. godinu", ističe se u izveštaju. „Bogatstvo milijardera nije poraslo zato što su pametniji ili zato što rade više. Radnici rade više, za manje plate i u gorim uslovima. Super bogataši su nameštali sistem decenijama i sada ubiru plodove toga!

"Sakupili su šokantnu količinu svetskog bogatstva kao rezultat privatizacija i monopola, gušeći regulativu i radnička prava dok su sklanjali novac u poreskim rajevima. Sve uz saučešće vlada", rekla je Gabrijela Bušer, dirketorka Oksfam internacionala. Bogatstvo tajkuna koji su u biznisu sa energijom i hranom povećano je za 453 milijarde dolara tokom prethodne dve godine, a u ovom periodu pojavila su se 62 nova milijardera u sektoru hrane. Kako navodi Oksfam samo među vlasnicima kompanije Kargil, jedne od najvećih kompanija za trgovinu hranom u svetu, broj milijardera se uvećao sa osam na 12 u ovom kratkom periodu tokom kog su cene hrane uvećane za više od 30 odsto. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, Šel, Total, Ekson i Ševron) prema analizi Oksfama zarađuju 2.600 dolara svake sekunde.

Napeto je svuda u svetu

Imaćete oko 25 odsto svetskog tržišta koje neće imati hleba, sve će biti veoma skupo, moraćemo da gledamo kako da preživimo. Iz ukrajinskih luka nema izvoza, Indija i Rusija zabranile izvoz, rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, uoči dobijanja novog mandata od pet godina na predsedničkoj funckiji u Srbiji.

Naime, Indija, drugi po veličini proizvođač pšenice, zabranila je izvoz te robe zbog rizika po svoju prehrambenu sigurnost. U obaveštenju, koje je potpisao Santoš Kumar Sarangi, generalni direktor spoljne trgovine, navodi se da je "iznenadni skok" u globalnim cenama pšenice - doveo Indiju, susedne i druge ugrožene zemlje u opasnost.

Izvoz pšenice će biti dozvoljen u slučaju pošiljki - u kojima je neopozivi akreditiv (ICLC) izdat na ili pre datuma obaveštenja i "na osnovu dozvole koju je dala Vlada Indije" - u druge zemlje, da zadovolje svoje potrebe za sigurnošću hrane i na osnovu zahteva njihovih vlada.

Iako je drugi po veličini proizvođač pšenice na svetu, Indija troši većinu pšenice koju proizvodi. Nacija je postavila cilj izvoza od 10 miliona tona od 2022. do 2023. godine, od čega bi veći deo otišao u druge zemlje, poput Indonezije, Filipina i Tajlanda.

Žetva pšenice u Indiji naišla je na izazove, a druge zemlje se takođe bore sa lošim žetvama koje ometaju njihovu sposobnost da pomognu u nadoknađivanju nedostataka usled rata u Ukrajini. Pre invazije, Ukrajina i Rusija su činile trećinu svetskog izvoza pšenice i ječma.

Globalne cene pšenice porasle su za više od 40 odsto od početka godine. Ranije, FAO je neznatno smanjio svoju projekciju svetske proizvodnje pšenice u 2022. godini, na 782 miliona tona, sa 784 miliona.

(Nastaviće se)