Druga
Mediji: Kako smo to dospeli do takvih dubina
Sramota je kad te je stid
Ana Borkoviæ
Da je bilo ko bilo kome u ovoj zemlji u ona nedemokratska
vremena prièao da jedna demokratska stranka, kakvom se smatra Demokratska stranka, može
da se sroza tako nisko u shvatanju i primeni nekih elementarnih demokratskih
postulata, smatralo bi se to zajedljivim konkurentskim snoviðenjem,
možda èak i udbaškim podmetanjem. Iako novija, dvadesetogodišnja istorija
savremenih srpskih demokrata pokazuje da po njihovoj mentalnoj i organizacionoj
strukturi trajno vršljaju nekakvi kanceri u vidu anahronih, povremeno i destruktivnih likova
ili ideja, zbog kojih su se demokrati orgazmièno cepali sa više
entuzijazma nego i najenergiènija ameba, ipak bi bilo previše
da im se ovakvo bauljanje po smrdljivoj nedemokratskoj baruštini
pripiše u maksimalna dostignuæa. Ali, nešto
slièno se zaista dešava.
Obiène vanstranaèke smrtnike to ne bi posebno tangiralo da se radi o tek pukom unutarstranaèkom
defektu jedne od desetina stranaka koje u svom jadu i èemeru
imaju pravo da uživaju koliko im to partijsko srce želi. Radi se, meðutim,
o onim strankama koje su što dobile što ukrale mandat da ostatku naroda rade o glavi, a žrtve
nekako po logici stvari zanima da li æe im vlasnici takvih mandata
dugoroèno piti krv na slamèicu ili æe im jednim potezom odrubiti glavu. A veæini to nije svejedno.
Pa šta je to onda u demokratskom biæu što ovdašnje demokrate
tako napadno i, što je najgore, trajno, otkad su
zaseli na vladajuæi presto, tera prema krvoproliæu.
Radi se o svakom segmentu njihovog života sa nama
i našeg
sa njima, ali pre svega o medijskom suživotu, suživotu kao dvama
pojavnim oblicima javnosti, u okviru kojeg su osnovna
demokratska prava na kritiku, mišljenje, informaciju, transparentnost, drugaèije, èak i dijametralno
suprotno, prava koja bi njima trebalo
da pišu na èelu pa onda i
nama da naturaju
kao sveto pismo.
Tragedija je demokrata, naime, da se medijski život
pod Miloševiæem, pa èak i u onim tipiènim fašistièkim trenucima tokom èuvenog Šešelj-Vuèiæevog zakona o informisanju, kojim je u Srbiji završen
prošli milenijum, po mnogo èemu može smatrati pravom
relaksacijom u odnosu na radioaktivnu medijsku atmosferu koju su iz svojih
pokvarenih nuklearki uprilièili kasniji vladajuæi
demokrati uz svesrdnu pomoæ Dinkiæevih državnih
tajkuna. Kancerogeni oblak se nad Srbijom definitivno instalisao tek dolaskom
na èelo demokrata, ali i države, što je ovde jedino i
važno, Borisa Tadiæa.
U toj medijskoj
sferi upravo demokrata Tadiæ i njegova propagandna klika naterali
su i do juèe neprimereno prodemokratske (u stranaèkom kontekstu) medije da požale
što su o Miloševiæu i Šešelj-Vuèiæu ikada išta loše pomislili, a pogotovo napisali. Naime, u gotovo svim medijima (uz jedan
ili dva, uslovno reèeno, izuzetka), èak i onima od kojih se to nikad ne bi oèekivalo, poèeli
su svakog jutra boga da mole da ih spase od Tadiæevog terora. To se
odnosi i na državne i paradržavne medije koji predsednikov lik i delo glorifikuju do karikature. Jer, iz
centralnog demokratskog štaba aktiviran je prema "sredstvima javnog informisanja"
jednosmeran, rigidan i ponižavajuæi odnos, zasnovan na
diktatima, presijama, ucenama i direktivama, odnos nesvojstven i nepojmljiv na
ovim prostorima i pod bombama i pod drugim zlima.
U "institucionalnom" smislu, taj (anti)medijski
demokratski teror vršen je i vrši se direktno iz predsednièkog okruženja. Prvo: fizièki,
bizarno i pomalo neverovatno, klasiènim cenzorskim telefonskim
terorisanjem redakcija od strane demokratskih centara moæi
(pre svih predsednikove pres-službe), sasecanjem u korenu
svakog oèekivanog kritièkog odnosa prema, na primer, predsedniku. Èak i prethodno po
medijima instalisani demokratski cenzori svakodnevno su pred moždanim
udarom u išèekivanju "istina" ili batina iz demokratske centrale. Drugo:
sistemski, posredno ali i oèiglednije - posredstvom demokratskih
(pre bi se moglo reæi predsednikovih) marketinških
agencija (Šaperove, Ðilasove, i Krstiæeve), koje direktno ili
indirektno uslovljavaju priliv reklama, oglasa pa i donacija
"kvalitetom" pisanja o demokratskim (zlo)delima ili predsedniku lièno,
njegovoj politici i filozofiji i njegovoj kasti na vlasti. Kao podvrstu ovakvog
terora demokrati su patentirali i prisilni otkup medija da bi ga kao stari
papir ili istrošenu kasetu jednostavno bacili na ðubrište.
U svemu tome, možda bi se Dinkiæev
(nije demokrata ali ima najviši demokratski, vladajuæi,
koalicioni gejting) medijski zakon, koji je zamišljen
kao beskrupulozno giljotiniranje neposlušnih medija i koji èak
i ovakvo nakazno pravosuðe odbacuje kao strano i neprirodno telo, mogao smatrati vrhuncem
demokratskog fašizma i Tadiæevog pogleda u ogledalo. Možda, jer ni mnogo eksplicitnije
istorijske nakaze nisu uprezale celi državni aparat i moralni
integritet države i društva u jedan medijski zakon za oèigledno privatne, liène
potrebe predstavnika vlasti, a samim tim i celokupnog "demokratskog režima",
kao što je to uèinjeno sa poslednjim zakonom o medijima.
"Možda" i zbog toga što,
i bez i pre ovog zakona, nikad kao pod demokratama, sudski holovi nisu bili
toliko puni tuženih predstavnika medija i nikad toliko sudija nije angažovano
da sankcioniše medije, koji su kao glineni golubovi baèeni pred samozvane
cenzorske hijene motivisane da budu što krvoloènije.
Nadležni sudovi su pretrpani napadima na medijske slobode, brojèano
èak i više nego u vreme pomenutog Vuèiæevog medijskog fašizma,
kad su se po redakcijama, kao po getima, zatvarali i skrivali da im ne bi na
licu mesta skidali gaæe, prevrtali džepove i orobljavali ih po hitnom postupku za nauk drugima. Istovremeno,
nikad se više mediji nisu ustruèavali da o takvom zlostavljanju uopšte govore.
Aktuelno samocenzurisanje vlastite vlade, uskraæivanje
prava ministrima da govore i o svom a kamoli o zajednièkom
poslu i prebacivanje svih propagandno-informativnih nadležnosti
najmutavijem meðu jednakima, predsedniku vlade, tako doðe kao logièan
epilog trajnog kraha jedne demokratske ideje, za koju se ispostavlja da je
demokratska koliko demokratski Staljinovi gulazi. Èinjenica
da su koalicioni ministri bespogovorno prihvatili takvu demokratsku koncepciju,
da im, štaviše, odgovara, samo dodatno govori o dubini potonuæa
najjednakijih meðu njima, demokrata.
Kao šlag na tortu, koja je, iako spada u
unutarstranaèke baljezgarije, ali vladajuæe stranke, znaèajna
na simbolièkoj ravni za mentalno zdravlje države i nacije, valja
naglasiti niški incident povodom obeležavanja ubistva Zorana Ðinðiæa.
Naime, zbog toga što neki klinci nisu uspeli (ili su jednostavno "blokirali") da
izdeklamuju, citiraju, neke Ðinðiæeve
verbalne vratolomije, koje je trebalo da nauèe napamet (poput one
severnokorejske dece koja pevaju pesme o Titu i njegovom herojstvu na srpskom,
a mi im se, kao, grohotom smejemo i èudimo kako je to moguæe i
kakav je to gnusni režim koji ih je na to primorao!), demokrati su ne samo napravili kompleksnu
antidemokratsku burlesku blamirajuæi tako zlostavljanu decu,
nego su i raspustili tamošnji stranaèki odbor, a na youtubeu
se ceo sluèaj vrti èešæe nego demokratske pikanterije u vezi sa Kim Džong
Ilom ili Gadafijem. Umesto da nekako prikriju svoje orvelovske afinitete i
manire, demokrati su javno poèeli da u njima uživaju
i predstavljaju ih kao moralne i politièke orijentire.
Upravo po medijskim slobodama, kojima, za razliku od
ovdašnjih demokrata, svaka vlast pokriva svoje defekte, pokazuje se zbog èega
se ovakvom društvu bliži kraj. I zbog èega oni koji su do juèe bili žestoki politièki protivnici režima listom prelaze na viši nivo odnosa - poèinju da ga se stide.
A od toga nema goreg.
Smejemo
se severnokorejskoj deci koja na srpskom pevaju pesme o Titu i njegovom
herojstvu i èudimo kakav ih je to gnusni režim na to primorao! A imamo
to isto u našoj vladajuæoj stranci.