Milojevićeve strane
Kolubarski basen:
eksproprijacija prema raspoloženju i oblačnosti
Vreoci na izvorima kriminala
Već smo naučili da država otima pojedine parcele, pa i
zgrade koje zapadnu za oko nekome od obesnih novokomponovanih bogataša. Ali, retko se dešava da bude oteto celo
jedno selo i to na obodu samog Beograda
Igor Milanović
U rudarskom basenu Kolubara zakoni važe samo ako su u skladu sa
interesima moćnika. I ako ih direktori odobre.
Tako pravna služba ovog giganta eksproprijaciju zemljišta potrebnog za
proširenje kopa pretvara u klasičnu otimačinu. Umesto da vrednost zemljišta
procenjuje državni organ koji je zakonom za to nadležan, odnosno Poreska uprava
Ministarstva finansija, to obavlja sam generalni direktor Nebojša Ćeran,
ponekad zastupljen preko neke službe same Kolubare.
U skladu sa ovakvom poslovnom politikom, Ćeran se dogovorio sa predsednikom
opštine Lazarevac o formiranju nekakve
komisije koja bi odlučivala o preseljenju celog jednog naselja, mesne zajednice
Vreoci. Posle toga je ta komisija, čiji pravni status nije regulisan nikakvim
postojećim zakonom, odredila koje zemljište koliko vredi.
Jedinstven slučaj da kupac sam određuje cenu onoga što će da kupi! Vreočanima je na kraju sve samo dato na uvid i potpisivanje ugovora, pod
geslom "uzmi ili ostavi". Da uzmu nemaju obraza, a da ostave nemaju
para.
Naselje Vreoci postoji već više od 500 godina. Danas se našlo na putu širenja
Kolubare i zato mora da nestane.
Umesto da svi stanovnici budu kolektivno preseljeni, pošto su u viševekovnim
kumovskim, rodbinskim i sličnim vezama, pristupilo se pojedinačnom preseljenju.
Rukovodstvo Kolubare jedno domaćinstvo preseli, a drugo ostavi. Mnogi, njih
2104, nisu ni dobili status domaćinstva, pa je njihova sudbina potpuno
neizvesna.
Vreoci, kao i svako naselje, ima i svoje lokalno groblje. Ni mrtvi ne
prolaze, međutim, ništa bolje od živih.
U martu 2009. skupština opštine
Lazarevac donela je odluku da se mesno groblje u Vreocima stavi van upotrebe.
Istom odlukom je regulisano i da 410 domaćinstava, čija grobna mesta treba da
budu preseljena, budu stopostotno obeštećeni do početka 2011, a svakako pre
početka preseljenja. Ostala domaćinstva bi bila avansno obeštećena do 2014.
Pravnike Kolubare ovakve odluke ne obavezuju. Oni smatraju da je
eksproprijacija prinudni akt i da žrtva nema ni prava ni mogućnosti da se od
nje odbrani.
Sa kim su službenici Kolubare potpisivali ugovore o eksproprijaciji
groblja, nikome nije potpuno jasno. Još prošle godine je savet mesne zajednice
Vreoci upozorio da navodni prodavci uopšte nisu vlasnici ili, u najboljem
slučaju, nisu jedini vlasnici grobnih mesta.
Do kraja prošle godine iseljeno je 38 domaćinstava,
a da mnogi od njih nisu dobili ni pravosnažno rešenje o eksproprijaciji.
Jednostavno, dođu ljudi iz Kolubare, pokupe stvari i sitnu decu, odrasle
članove potrpaju u neka vozila i sve to prebace na novu lokaciju.
O parama kojima bi bili pokriveni bar troškovi opremanja novog domaćinstva
niko više ni ne govori. Do kraja prošle godine tako je podeljeno samo 306
avansa za preseljenje. Isplata pune cene čeka da je inflacija obezvredi.
Iako eksproprijaciju tretiraju kao prinudu, pravnici Kolubare svoje
obaveze sagledavaju kao dobrovoljne. Pod
dobrovoljnost podvode i samo naseljavanje ljudi na novim lokacijama. Mi smo vam
ponudili novu lokaciju, a vi ako hoćete - tu živite, ako nećete idite dalje,
kažu Vreočanima.
Obavezno je u celoj priči samo da se vrte pare po računima direktora
rudnika, predsednika opštine i još ponekog izabranog. Država, naime, preko JP
EPS debelo finansira proširenje Kolubarinog kopa. A tamo gde je puno
para, to već znamo, postoji interes aktera iz vlasti da se mulja.
Zato će Vreoci morati da nestanu, njegovi stanovnici će dobiti ono i
onoliko koliko im je Ćeran namenio, a razlika u novcu će preko privatnih firmi
za iznajmljivanje mehanizacije da se slije u džepove onih gore.