Milojevićeve strane

Kolubarski basen: eksproprijacija prema raspoloženju i oblačnosti 

 

Vreoci na izvorima kriminala

 

Već smo naučili da država otima pojedine parcele, pa i zgrade koje zapadnu za oko nekome od obesnih novokomponovanih bogataša. Ali, retko se dešava da bude oteto celo jedno selo i to na obodu samog Beograda

 

Igor Milanović

 

U rudarskom basenu Kolubara zakoni važe samo ako su u skladu sa interesima moćnika. I ako ih direktori odobre.

Tako pravna služba ovog giganta eksproprijaciju zemljišta potrebnog za proširenje kopa pretvara u klasičnu otimačinu. Umesto da vrednost zemljišta procenjuje državni organ koji je zakonom za to nadležan, odnosno Poreska uprava Ministarstva finansija, to obavlja sam generalni direktor Nebojša Ćeran, ponekad zastupljen preko neke službe same Kolubare.

U skladu sa ovakvom poslovnom politikom, Ćeran se dogovorio sa predsednikom opštine Lazarevac o formiranju nekakve komisije koja bi odlučivala o preseljenju celog jednog naselja, mesne zajednice Vreoci. Posle toga je ta komisija, čiji pravni status nije regulisan nikakvim postojećim zakonom, odredila koje zemljište koliko vredi.

Jedinstven slučaj da kupac sam određuje cenu onoga što će da kupi! Vreočanima je na kraju sve samo dato na uvid i potpisivanje ugovora, pod geslom "uzmi ili ostavi". Da uzmu nemaju obraza, a da ostave nemaju para.

Naselje Vreoci postoji već više od 500 godina. Danas se našlo na putu širenja Kolubare i zato mora da nestane.

Umesto da svi stanovnici budu kolektivno preseljeni, pošto su u viševekovnim kumovskim, rodbinskim i sličnim vezama, pristupilo se pojedinačnom preseljenju. Rukovodstvo Kolubare jedno domaćinstvo preseli, a drugo ostavi. Mnogi, njih 2104, nisu ni dobili status domaćinstva, pa je njihova sudbina potpuno neizvesna.

Vreoci, kao i svako naselje, ima i svoje lokalno groblje. Ni mrtvi ne prolaze, međutim, ništa bolje od živih.

U martu 2009. skupština opštine Lazarevac donela je odluku da se mesno groblje u Vreocima stavi van upotrebe. Istom odlukom je regulisano i da 410 domaćinstava, čija grobna mesta treba da budu preseljena, budu stopostotno obeštećeni do početka 2011, a svakako pre početka preseljenja. Ostala domaćinstva bi bila avansno obeštećena do 2014.

Pravnike Kolubare ovakve odluke ne obavezuju. Oni smatraju da je eksproprijacija prinudni akt i da žrtva nema ni prava ni mogućnosti da se od nje odbrani.

Sa kim su službenici Kolubare potpisivali ugovore o eksproprijaciji groblja, nikome nije potpuno jasno. Još prošle godine je savet mesne zajednice Vreoci upozorio da navodni prodavci uopšte nisu vlasnici ili, u najboljem slučaju, nisu jedini vlasnici grobnih mesta.

Do kraja prošle godine iseljeno je 38 domaćinstava, a da mnogi od njih nisu dobili ni pravosnažno rešenje o eksproprijaciji. Jednostavno, dođu ljudi iz Kolubare, pokupe stvari i sitnu decu, odrasle članove potrpaju u neka vozila i sve to prebace na novu lokaciju.

O parama kojima bi bili pokriveni bar troškovi opremanja novog domaćinstva niko više ni ne govori. Do kraja prošle godine tako je podeljeno samo 306 avansa za preseljenje. Isplata pune cene čeka da je inflacija obezvredi.

Iako eksproprijaciju tretiraju kao prinudu, pravnici Kolubare svoje obaveze sagledavaju kao dobrovoljne.  Pod dobrovoljnost podvode i samo naseljavanje ljudi na novim lokacijama. Mi smo vam ponudili novu lokaciju, a vi ako hoćete - tu živite, ako nećete idite dalje, kažu Vreočanima.

Obavezno je u celoj priči samo da se vrte pare po računima direktora rudnika, predsednika opštine i još ponekog izabranog. Država, naime, preko JP EPS debelo finansira proširenje Kolubarinog kopa. A tamo gde je puno para, to već znamo, postoji interes aktera iz vlasti da se mulja.

Zato će Vreoci morati da nestanu, njegovi stanovnici će dobiti ono i onoliko koliko im je Ćeran namenio, a razlika u novcu će preko privatnih firmi za iznajmljivanje mehanizacije da se slije u džepove onih gore.