Oj, Srbijo
Sudanija u Nišu: slučaj izdavača Despota i
njegovih kriminalnih radnji (2)
Krivac je živ, ali ne postoji
Jedan od poslednjih velikih srpskih
pisaca-disidenata, Ivan Ivanović, u svom eseju o izdavaču-prevarantu,
stranačkom pravosuđu i srpskom birokratskom lavirintu, spontano je napravio kafkijanski
scenario za mračni pozorišni komad u kome oštećena strana ima status
okrivljenog, a stvarnog krivca nigde nema. Tabloid objavljuje ovaj književno-publicistički
triler u dva nastavka.
Ivan Ivanović
Uskoro iz novina saznajem da je tip
opljačkao mnoge pisce, samo je isplatio honorar Momi Kaporu, i to mnogo veći
nego što je meni obećao! Osim što je lopov, Despot je i kriminalac! - to je
napisala Jelena Tinska, ne znam šta je, valjda balerina. Naime, Despot je uzeo
jedan prevod njenog oca, Aleksandra Petrovića, i objavio ga kao prevod neke
studentkinje, koja to nije ni znala, kako je izjavila na sudu. Tinska je takođe
dobila Despota na sudu, samo što će to da naplati malo morgen, kako bi to rekao
začetnik srpske moderne mafije Slobodan Milošević.
Javljam to sudiji Slavici Folić.
Ali uskoro od nje dobijam rešenje da se postupak moje naplate duga obustavlja!
Jer, u međuvremenu je zaključen "stečajni postupak nad stečajnim dužnikom
Izdavačkim preduzećem Zograf iz Niša", pa je "izvršni dužnik prestao
da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata, koji vodi Agencija
za privredne registre, a nema pravnih sledbenika". Privredni sud koji je
vodio stečajni postupak nije našao za shodno da me o tome obavesti. Sudija
Slavica Folić lično je proverila to na sajtu Agencije za privredne registre.
Što znači da je moje pare, kako one koje mi je prisvojio Despot Despotović,
tako i ove koje mi je za takse uzela Slavica Folić, pojela maca. Reformisano
srpsko sudstvo, čiju je reformu dobrim delom vodio advokat iz Niša, visoki
funkcioner Demokratske stranke, Boško Ristić, od novinara duhovito prozvan Manulać,
štiti interese svoje vlasti.
Nestanak treće komponente vlasti
Pošto mi je Slavica Folić dala
pravo da mogu da uložim prigovor, učinio sam to bez pomoći advokata, jer za to
nemam više para, dana 13. februara 2012. godine. U prigovoru sam rekao da je
rešenje Osnovnog suda u Nišu za mene neprihvatljivo, a društveno štetno. Ja sam
gospođi Slavici pružio nepobitne dokaze da moj dužnik Despot Despotović
postoji, da je živ i zdrav i da poseduje priličnu imovinu: veliku kuću u niškom
naselju Donja Vrežina, tri automobila, platu kao član Gradskog veća. Čak se u
međuvremenu, pošto je IP Zograf odjavio, zaposlio kao direktor dečjeg
odmarališta u okolini Niša Divljana, i to kao kadar političke partije G17+,
čiji je visoki funkcioner. Nemoguće je da gospođa Slavica Folić ne zna za
njega, pa čovek je držao knjižaru u kompleksu Kalča, a sad se pojavljuje na
televiziji Bel ami, kao vodeći niški kulturtreger! Da li sam ja to platio
njenog sudskog izvršitelja da ustvrdi da dotična osoba ne postoji i da ne
stanuje na naznačenoj adresi u Ulici majora Gavrilovića broj 1? Pa za takav
očiti dil nisam morao da platim taksu!
Prigovor sam uputio sudiji Slavici Folić,
ali i predsedniku Osnovnog suda u Nišu. Za divno čudo, ubrzo sam dobio odgovor,
tačnije 30. 03. 2012. godine, od sudije Slavice Folić. U njenom novom rešenju
usvaja se moj prigovor i ukida prethodno rešenje. "Ispitujući osnovanost podnetog
prigovora, ceneći navode izjavljene u istom, sud je utvrdio da je prigovor poverioca
osnovan, pa je na osnovu svega navedenog, sud odlučio da usvoji prigovor."
U istom rešenju sudija Slavica Folić me obaveštava da je Privredni sud u Nišu
vodio i zaključio stečajni postupak nad dužnikom IP Zograf iz Niša, što je za
"posledicu imalo prestanak izvršnog dužnika kao pravnog lica i brisanje
istog iz Registra privrednih subjekata".
Šta da kažem na ovo? Sudija Folić
je prihvatila moju predstavku da čovek po imenu Despot Despotović zaista postoji,
da je vlasnik kuće u Nišu, da je direktor državnog preduzeća, ali da je nenaplativ,
ugasio je firmu i izbrisao iz Privrednog registra!
Ništa mi drugo nije preostalo nego
da zaključim da sud ne želi da naplati moj dug...Opet advokat, ovoga puta bez
para...Treba da se obratim predsedniku Privrednog suda, da ga pitam kako je
stečajni upravnik mogao da amnestira Despota Despotovića, po kom osnovu?
Pošto nemam pravo na prigovor, niti
mi je dat pravni lek, ostalo mi je da dignem ruke od svega ovoga i da sa
žaljenjem konstatujem da nema prava u državi Srbiji. (U vreme komunizma
postojala je duhovita replika Žali se upravi Vodovoda i Kanalizacije,
sad više to ne važi). Zato pišem ove redove, koliko da ostavim dokument o
vremenu u kojem sudstvo nije bilo nezavisno i nije bilo treća komponenta
vlasti, kako je još Monteskije proklamovao.
Manulać u Niš, Manulać iz Niš...
Slavica Folić mi ne dozvoljava da slučaj
zaboravim. Dana 10. 09. 2012. godine, donela je novo rešenje, identično prvom.
Možda ga je samo prepisala, što da se žena muči da ponovo piše? Napisao sam
ponovo prigovor, isti onaj kao prethodni. Zapitao sam se: ko je tu lud a ko
zbunjen?
Prihvatam da sam ja, pisac Ivan
Ivanović, lud i zbunjen, ili bar nenormalan. Da sam normalan ne bih tražio od
suda da štiti pravo i poštuje zakon, u zemlji koja odavno nije pravna država i
priznaje samo silu. Kakav sam ja to pisac kad nisam shvatio da "pravdu
mogu da tražim samo na nebu" (ne mogu da se setim čiji je ovaj lepi stih)
a ne na zemlji, pogotovo ne u državi Srbiji. Pa taj Despot Despotović je deo
nove niške vlasti, neće valjda sud da ga natera da vrati dug koji je načinio?
Sad je on Ursovac a URS je deo niške vladajuće koalicije. Pošto je Despot u
vrhu niškog URS-a, on je zaštićen kao beli medved. Pod zaštitom je države! U
literaturi je opisan kao Ostap Bender! Takvi tipovi su se muvali po Sovjetskom
Savezu posle Oktobarske revolucije, opisali su ih Iljf i Petrov.
I na ovom slučaju se pokazalo da za
vlast ne važi zakon, jer vlast je zakon! Iako je Despot mali šraf niškog točka
vlasti, ako se taj šraf otkine, odoše kola u tandariju, u divljanu, ako je
odmaralište čiji je Despot direktor dobilo ime po divljini. Pukla bi koalicija!
Pa neće, valjda, izvršni sudija Osnovnog suda u Nišu, gradu Manulaća, da ruši
lokalnu vlast na taj način što će je "privesti k poznaniju ljudskih
prava"?
Gle čuda! Na ovaj prigovor dobio
sam novo rešenje od sudije Slavice Folić: Usvaja se prigovor izvršnog poverioca
Ivana Ivanovića iz Beograda podnet dana 05. 10. 2012. godine, pa se ukida
rešenje Osnovnog suda u Nišu. "Protiv gore navedenog rešenja izvršni poverilac
je blagovremeno izjavio prigovor u kojem je osporio doneto rešenje navodeći da
nisu tačni navodi iz obrazloženja pobijanog rešenja da izvršni dužnik ne
postoji i da ne postoji imovina iz koje se može namiriti potraživanje poverioca.
Sad ne znam na čemu sam. Da li će kroz
izvesno vreme sudija Slavica Folić iz Niša da donese po treći put isto rešenje
i amnestira lopova Despota Despotovića, koji mi je ukrao dva honorara? Ima li
kraja neodgovornosti srpskog pravosuđa? Moram li na nebo po pravdu?
A moguće je da gospođa Slavica Folić
samo tera šegu sa mnom, izruguje se piscu kome je jedan vlastodržac ukrao
intelektualnu svojinu? Moguće je da je žena humorista, da se bavi crnim
humorom? Da se ugledala na Stevana Sremca, koji je stvorio Manulaća pre nego se
rodio Boško Ristić? Grad mog rođenja a njihovog bitisanja, Niš, ugostio je najduhovitijeg
srpskog pisca, prečanina Stevana Sremca, koji je postao najveći Nišlija! U ovoj
državi je ionako književnost kao takva stavljena van zakona. Možda sudija
Slavica Folić, ali i sudija Trgovinskog suda koji je amnestirao lopova, žele
samo da dodaju svoju granu na moju lomaču, kao ona starica prilikom spaljivanja
Jana Husa, kad je veliki humanista uzviknuo maksimu za sva vremena: Sancta simplicitas!
(Kraj)