Druga dimenzija

Ko i kako sprovodi specijalni rat protiv Srbije?

Fizički akt, umni škart

Iako se brojne psihološke operacije kao deo specijalnog rata već godinama sprovode u Srbiji, niko nije u stanju da ih zaustavi. Možemo li bar da ih protumačimo? Kuda vodi ovo opšte slepilo i institucionalna nemoć? Jedno je sigurno: onaj ko se pod uticajem stranaca i raznih EU komesara zalagao za kriminalnu privatizaciju, nije ništa drugo do neprijatelji naroda i države i saradnik okupatora.

Piše: Ivona Živković

U svakoj istinskoj državi koja opstaje isključivo na sopstvenoj privredi, vojska je iznad svih državnih institucija. Logično, jer sa onim ko ima fizičku silu nema šale, a još manje rasprave. Zato su mnogi vladari vekovima bili i vojskovođe. Demokratija je ovo razdvojila, upravo sa namerom da se ne zna ko i kako zaista upravlja nacionalnom vojskom ovakvih država. Jer, ono što je u ovakvim državama formalno, obično je daleko od bilo kakve suštinske moći odlučivanja i delovanja. Mnogo puta smo već pisali da je demokratska država obična iluzija.

Ako neko ne zna, treba ponoviti: osnovni zadatak vojske je da čuva privredu (ekonomiju) određenog poseda i fizički štiti zemljište i industriju od otimačine stranih pljačkaša. Nema države (tj. održavanja poseda) bez oružane sile.

Logično je zato, što nema ni „hrabrog" novinara ili političara (osim ako nije psihijatrijski slučaj) koji bi sebi dao slobodu da javno izvrgne ruglu i isprovocira vojni vrh sopstvene države. To može da radi samo plaćeni agent, neko iza koga stoji druga oružana sila koja ga je kao agenta od uticaja progurala u neprijateljske redove, kako bi on za nju sprovodio ono što se u vojnom rečniku zove „specijalni rat".

Tako se i „hrabrost" urednika jedne dnevne novine („Blic") koju plaćaju i uređuju stranci, a koji je nedavno uputio „otvoreno pismo" načelniku generalštaba Vojske Srbije, tražeći njegovu ostavku uz iznošenje tvrdnje (i to na naslovnoj strani) da on i ministar odbrane brukaju Srbiju, može tumačiti samo u kontekstu delovanja specijalnog rata. Specijalni rat se često i vodi preko civilnih plaćenika u raznim demokratskim institucijama. Mediji (svih vrsta) su za vođenje specijalnog rata fantastično oružje.

Nema tog edukovanog vojnika ili vojnog i civilnog obaveštajca koji ne zna šta je specijalni rat. Nekada u vreme postojanja jedne moćne balkanske države, kao što je bila SFRJ, obavezan predmet i u gimnazijama i na svim fakultetima bio je Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita (ONO i DSZ).

U tim predavanjima i svi budući akademski građani morali su da nauče kako da prepoznaju špijune i agente uticaja ubačene sa eventualnim ciljem da razore državni integritet i društveni poredak zasnovan na jednopartijskom kontrolisanom sistemu političke organizacije koja je svoje kadrove birala isključivo na osnovu moralne podobnosti. Ko god je bio za višepartizam i demokratiju, nije bio moralno podoban. I SFRJ je tako decenijama funkcionisala - imala je sopstvenu privredu, ponekad i sopstvenu tehnologiju i ekonomski je bila relativno stabilna zemlja.

I, naravno, moćnu vojsku koja je tada bila država iznad države.

Danas su se u Srbiji stvari iz korena promenile. Nacionalizam je postao zlo, baš kao i nacionalna vojska.

Ko ne radi za strance i ne deli mišljenje demokratske „većine" da su globalizam i internacionalizam ono što narodu donosi dobro, taj neka crkne (bez plate i posla). Naravno, ovakva promena u razmišljanju ljudi, posebno mlađih generacija, stvorena je pomoću jedne vrste specijalnog rata koji se već više od dvadeset godina vodi u Srbiji. Ta glavna komponenta specijalnog rata koja je ljudima masovno isprala ranija shvatanja države i vojske su psihološke operacije.

Prema jednoj definiciji, psihološke operacije su planirane operacije kojima se prenose (saopštavaju) odabrane informacije primaocima kako bi se uticalo na njihove emocije, motive, način razmišljanja i konačno na ponašanje organizacija, grupa i pojedinaca:"Uhvati njihov um i njihovo srce i duša će slediti...".

Nema za narod gorih neprijatelja od ideološki i partijski ostrašćenih ljudi. To su ljudi koji nemaju nikakvu moć racionalnog razmišljanja, već su isključivo emotivno sledbenici neke ideje, koju obično simbolizuje njihov ideološki vođa (njihov Isus Hrist). Vođinu „viziju" oni ne mogu da realno sagledaju, već je apsolutno slede u svojoj zaljubljenosti. Održavati ovakve ljude u svojoj sluđenosti često je upravo zadatak kreatora specijalnog rata u domenu psiholoških operacija. Sa ovakvim „stadom" zaljubljenih idolopoklonika ostaje samo da se neprijateljskoj državi ubaci vođa. Dakle, da bi vođa delovao mora postojati već pripremljena podloga. Podloga se uvek stvara prvo, a vođa se ubacuje kasnije.

Zato je privatizacija medija bila prvi posao koji je trebalo odraditi nakon oktobarskog prevrata 2000. godine. Jedno je sigurno: onaj ko se pod uticajem stranaca i raznih EU komesara zalagao za kriminalnu privatizaciju, nije ništa drugo do neprijatelji naroda i države i saradnik okupatora. Danas ih je naizgled mnogo, ali samo naizgled, jer se i druga strana (nacionalistička) kao podloga pažljivo neguje (ali krišom) kako bi eventualni konflikt uvek bio moguć. Kad dođe vreme. Globalna oligarhija inače egzsistira na konfliktima svih vrsta.

Najzad, i nekada moćna SFRJ je bila tvorevina iste aristokratije i njenih agenturnih struktura i psiholoških operacija. Zato se ove psihološke operacije sprovode konstantno.

Šokantno, nemoralno, primitivno, agresivno...

Ako bi ste danas samo letimičnim pogledom prešli preko naslova na Internet portalima udarnih medija u Srbiji (koji su svi privatizovani i u rukama stranaca) videli bi da su u njima redovno prisutni naslovi za koje promućurna deca kažu „ko je na taj link pritisnuo đavolje g... je stisnuo". Radi se, naravno, o tekstovima posebno priređenim za sprovođenje perfidnih psiholoških operacija. Neki naslovi su toliko imbecilni, da samo imbecil i može da se zainteresuje za njihov sadržaj...

Sva ova „đavolja g..." mogu se grubo sistematizovati u četiri celine u zavisnosti kakav psihološki efekat treba da izazovu kod čitaoca: sadizam, agresiju, šok ili strah. Testira se i radoznalost.

Najgore je što je pristupanje ovim portalima omogućeno svima (jer su to zaboga informativni mediji) pa im mogu pristupiti bez ograničenja i deca (koja inače i ne kupuju novine, ali listaju online portale).

Posebno su zabrinjavajući tekstovi sa detaljnim opisima nekih zločina, koji su šokantni i za policiju, i uopšte i ne bi trebalo da se nađu u medijima. Ali, oni upravo imaju poseban značaj za kreatore specijalnog rata. Za to čak postoji i specijalna služba (nazvana „neimenovani izvor iz policije") koja je zadužena za doturanje „novinarima" takvih informacija. Mnogo toga je jednostavno izmišljeno da bi se „imbecili" šokirali.

Važno je da se uporno podstiče javni seks (često i na nivou pornografije) fizičko nasilje kao model ponašanja, psihička i telesna izopačenost, nemoral i uopšte kretenizam.

Ovi moralni psiho-otrovi se doziraju po malo, ali obavezno, svakoga dana kao redovna rubrika, pošto u dugom vremenskom periodu imaju kumulativan efekat. Kada bi ih sve skupili na jedno mesto osetili bi ste užas ove devastirajuće energije koja iz njih izvire. Na žalost zbog organičenog prostora Magazina Tabloid nismo u stanju da vam ovo predočimo, pa smo izabrali samo neke od ovih „on line" kretenizama prikupljenih u proteklih nekoliko godina.

Mnogi psiholozi i sociolozi već odavno vide da je posledica ovakvog medijskog uticaja devastirajuća na razvoj društvene zajednice, posebno na maloletnike. Naravno, takozvane bezbednosne službe , vojne i civilne, ništa ne primećuju. U stvari glumci u vojnim i policijskim uniformama kao da su naprasno „zaboravili" šta je specijalni rat, šta su psihološke operacije i nisu više u stanju da ih identifikuju. Naravno da ne očekujemo da u iluziji od države i njenih institucija, kakva je Srbija danas, postoje realne snage (vojne ili policijske) koje bi ovakve medije (agenture) preko noći zatvorile bez ikakve potrebe da o tome bilo koga pitaju i obaveštavaju. U SFRJ bi to verovatno bilo urađeno tako. Ali, danas u „demokratiji" može biti samo obrnuto, pa „hrabri" urednici ovakvih medija drže lekcije i komanduju generalima (i vojnim i policijskim).

Kuda vodi ovo opšte slepilo i institucionalna nemoć?

Neproduktivno društvo

Na žalost, posledica ovih psiholoških operacija nije ni malo banalna. One hronično mogu stvoriti apsolutno desenzitivno, bezumno, agresivno i sadističko društvo. Ovakvo društvo je nefunkcionalno i time apsolutno neproduktivno u svakom smislu: materijalnom i duhovnom. S obzirom da je produktivnost (stvaranje materijalnih i duhovnih umotvorina) suštinski smisao postojanja čoveka (po čemu se čovek razlikuje od životinja) razorno dejstvo ovih psiholoških operacija je katastrofalno.

Dakle, kada umesto čoveka kao umnog stvora, sposobnog ne samo da uči, već da naučeno povezuje (razmišlja) i stvara sebi materijalna dobra koja mu omogućavaju egzistenciju u prirodi (jer čovek nema mnoge osobine koje imaju životinje kako bi opstao), dobijete nabildovanu životinju koja ume samo da jede serviranu hranu (iz supermarketa) i uči oponašanjem (imitacijom) svoje idole, praktično ste izvršili jedan perfidan genocid.

Ovaj genocid tako nije urađen fizičkom eliminacijom (ubijanjem) određenog broja ljudskih jedinki već je prikriven jer su jedinke u ljudskom obliku prividno na broju, ali njihova suština (umnost i čovečnost) je uništena. Dakle, sasvim u skladu sa modernom doktrinom ratovanja koja tzv. živu silu ne ubija.

Na žalost, „živa sila" sastavljan od goveda ili ljudi nije isto. Čovek je pre svega umno biće, njime dominira razum i vera (koja ga motiviše da stvara), za razliku od životinje koju vode instikti i nagoni i koja ne ume da stvara. Na žalost, u tobože „obrazovni" sistem ubačena je Frojdova teorija o tome da je čovek u svojoj biti samo životinja koju vode nagoni i koje on stalno mora da sputava kako bi bio čovek.

I upravo se na ovoj frojdističkoj filozofiji i razvila čitava zlokobna zamisao da se ljudi veštim psihološkim operacijama prevedu u životinje, kako bi aristokratija onda od njih pravila (biheviorističkim metodama) podobno uobličene jedinke (kao kučiće). Za potrebe globalizma one se uobličavaju uniformno.

I samo to je razlog zašto se u medijima veoma naglašeno promoviše seks, zabava, sport, fizičke aktivnosti. Ništa od svega ovoge ne doprinosi razvoju čoveka razvoju njegovog uma, već mu taj umni potencijal zarobljava tako što mu misli i energiju odvodi na drugu stranu. Tako su ljudi danas opsednuti idejom o „zdravom životu" (kao da je priroda stvorila i bolestan život), o fitnesu (vitkosti), dobrim mišićima, dobrom seksu, dobrim nogama... Ljudi se kao majmuni danas masovno veru po raznim spravama u teretanama i nastoje da trče poput srna i lavova.

Psihički efekat ovakvog usmerenja je stalno nezadovoljstvo sobom (jer uvek može brže i bolje) i agresija. Istina je međutim, da čoveku koji razmišlja i stvara po svom kreativnom naumu nikada nije ni dosadno, niti oseća bezvoljnost, depersiju, niti je agsreivan i nervozan jer se sva psihofizička energija u svom prirodnom toku harmonično preliva u produkt stvaranja. Kod čoveka koji ne stvara i kod koga se energija nakuplja bez mogućnosti da se kroz stvaranje kanališe, nastaje energetski zastoj i konflikt. I mnoge bolesti su posledica ove loše kanalisane energije, i to je odavno poznato.

Eksplozivno pražnjenje ove konfliktne energije, baš kako to rade neke životinje u lovu i seksu, kao da je dalo ideju kreatorima ovog specijalnog rata da je na isti način prazne i kod čoveka. I upravo je to ono što se psihološkim operacijama nastoji: da se ova energija podstakne na eksploziju (agresiju).

Sport je tako postao najvažnija stvar na planeti (ne samo zbog ogromne količine novca koja se u sportu obrće) već zbog ogromne energije koja se tu troši, a bez ikakvog produkta i praktično jednu ogromnu masu ljudi usmerava da energiju iz sebe izbacuju sumanutim i beskorisnim sportskim aktivnostima.

I majmuni znaju da trče i igraju sa loptom, ali da loptu naprave, to ne znaju

Naravno, nerazumnog čoveka pritisnutog konfliktnom energijom možete lako staviti pod vojnički šlem, dati mu oružje i reći ko je neprijatelj. I on će sva naređenja izvršavati, a da se ni jednog trenutka ne zapita: a zašto mi je taj neprijatelj? Razuman čovek će nastojati da upravo to otkrije. Dakle, jasno je kome je potreban čovek-životinja.

Podsticanje na javni seks i nedostatak intime ljude upravo svodi na tela, na životinje bez duše, bez osećaja ličnog dostojanstva. Dakle, niko nije ličnost, jer ličnost ima svoje dostojanstvo. Životinja nema dostojanstvo.

Izmišljene LGBT i Gej polulacije su najbolji pokazatelj kako se nastoji zaustaviti čak i biološka produktivnost. Zato se primitivizam, agresivnost, javni seks, povodljivost i pohota, postavljaju preko medija kao obrazac ponašanja za buduće generacije. Stvaranje goveda u ljudskom obliku.

Tako se promoviše jedan iskvareni naturalizam koji ima za cilj da briše granicu između duha i materije praveći se da duh i ne postoji. Naturalisti upravo karakterišu ljude na osnovu fizičke požude i potrebe da se ta požuda obuzda. Čovek je tu definisan kao životinja koja kada ima zadovoljene egzistencijalne potreba (ima novac koji može da zameni za hranu i robu u supermarketu), želi samo da se igra i zabavlja.

I za to služi zabava, razni rijaliti kretenski programi, nazovi muzika kao „rokenrol", filmovi i mnogo, mnogo sporta i seksa. Tako se bez razvijenog uma i bez produktivnog kanalisanja stvaralačke energije ( uz pomoć medija gde spada i „velika književnost" koja potencira zaludnost i besmisao života), uspostavlja jedan iluzorni svet u kome se ljudi ponašaju po naturalističkom obrascu. Bogati ljudi, oni koji su u stvari samo puni para (papira), po pravilu su dokoni, odani zabavi, zabavi i zabavi. Italijanski pisac Čezare Paveze ih je opisao još pre 100 godina kao stupidne snobove i dokoličare.

A da li možete da zamislite da postoje i veoma moćni ljudi koji ovaj novac zapravo štampaju, ali koji mogu preko noći da vam uskrate i hranu i vodu, i medije i komunikaciju i da pokrenu čitavu NATO alijansu i ujedine sve vlade sveta u istom naumu, da bombarduju na primer Libiju ili SRJ? Na žalost, ako mislite da se oni po ceo dan voze jahtom, sunčaju i igraju golf, vi ste u zabludi. Biće pre da su ovi istinski moćnici (nama zapravo nevidljivi i nedokučivi) veoma umno i fizički angažovani nastojeći već vekovima da sve svetske strateške resurse i humani potencijal stave pod svoju kontrolu. Oni vremena ni smisla za zabavu nemaju. Samo budale i životinje se zabavljaju. Bankarima vreme radi kao kalkulator.

Strategija napetosti

Srbija, srećom, kaska za Evropom i svetom, pa jedna vrsta psiholoških operacija kod nas još nije zaživela. Radi se o prikrivenom državnom terorizmu koji se imputira određenim „militantnim organizacijama", „ekstremnim političkim partijama", levim ili desnom (po potrebi) ili „verskim fanaticima".

U svojoj knjizi: "NATO-ve tajne vojske", Danijel Ganser, otkriva kako je zapadnu Evropu od 1970-1990-te drmao talas terorističkih akcija koje je on podveo pod ime "Operacija Gladio", a koje su imale za cilj da se podmetanjem eksplozivnih naprava u civilne objekte stanovništo šikanira i zastrašuje do te mere kako bi se policijske snage ojačale.

To je u policiju uvelo duge cevi, borbena oklopna vozila, i posebnu obuku više vojničku nego policijsku. Sve ove terorističke akcije bile u u stvari psihološke operacije koje su kod građana imali zadatak da stvore strah i napetost. Jedino rešenje koje se nudilo bilo je da se policija ojača, kako bi ove navodne teroriste (koje su mediji otkrivali kao političke ekstremiste) mogla da savlada.

Ganser u knjizi otkriva da su sve terorističke akcije izvođene od strane specijalaca (bombaša) iz NATO-a i uz znanje određenih obaveštajnih struktura u državama pogođenim ovim lažnim terorizmom. Na žalost, žrtve su bili obični ljudi. Očito je da vlastela ne preza niti od jedne smicalice kojom bi ostvarila svoje ciljeve, a to je da od ljudi napravi tupave kučiće: neke podobne za lov (za ratovanje) neke za prikupljanje plena (retrivere), a neke obesne i krvožedne pit bulove koji će šikanirati i gristi (za pare kao nagradu) sve što im se stavi pred zube.

Sme li iko u Srbiji da zatvori ove medije?