Povodom intervjua objavljenog u Magazinu Tabloid, br. 358, Beograd, 10. marta 2016., sa književnikom Ivanom Ivanovićem, pod naslovom "Ivan Ivanović, pisac i disident u svim epohama" (autor Nikola Vlahović)
Piše: prof. dr Kaplan Burović, akademik
Ističem još na samom početku ove marginalije da Ivan Ivanović može biti stvarno pisac u svim epohama, pa i disident, ali - aktuelno - on je pisac, pa i dobar pisac, ali ne i disident. I Nikola i Ivan sigurno imaju u svoje ruke moje delo O disidenciji, gde sam naglasio i dokazao šta to znači disident i koji su to pisci disidenti. Moguće da i jedan i drugi nisu ni pročitali to delo. Kao rezultat toga imamo kontradiktorne stavove i jednog i drugog.
Pre svega sâm Ivan Ivanović priznaje: "...Nema sumnje da su politički stavovi o kapitalizmu i komunizmu Zoke Kinga (ličnost njegovog romana,- KB) moji stavovi. Ni kapitalizam, ni komunizam, treći put! Koji? Da li uopšte postoji treći put ?"
Iz ovih njegovih reči konstatujemo da on smatra komunizmom ono što su stvorili Staljin u SSSR i Tito u Jugoslaviji. A, ovo znači, da on stoji na pozicije Zapadnog sveta, buržoaskog, antikomunističkog, koji ne pita za istinu, za suštinu stvari, već sve tumači onako kako mu se sviđa, kako mu to ide u prilog i služi.
Pitamo ih: po čemu su bili komunisti i Staljin i Tito?! Po Gulagu i po Golom Otoku?!
Po suđenjima, proganjanju i istrebljivanju komunista, pa i onih sa posebnim zaslugama za stvar komunizma, u borbi za komunizam?! Trocki, Arso Jovanović, Radovan Zogović, Đilas, Venko Markovski! Niko nije proganjao komuniste, niko nije činio veće zločine nad komunistima i njihovim porodicama, njihovoj deci, i maloletnoj, od Staljina i Tita! Ni Musolini! Ni Hitler! Gulag i Goli Otok su stvoreni od strane Staljina i Tita, a ne od Musolinija i Hitlera! Gulag i Goli Otok su stvoreni za komuniste, a ne za antikomuniste!
Evo vam dva konketna upoređenja...
1. Musolini je uhapsio Antonija Gramšija, vođu svih komunista Italije, i kaznio ga na 15 godina zatvora. Pošto su mu supruga sa decom bili u SSSR, dozvolio je njegovoj svastici da ga poseti u zatvor i donosi hrane i lekove. A kad je to zatražila njegova žena, sa kojom je Gramši imao redovnu korespondenciju, dozvolio je i njoj sa decom da ga posete. Mene je uhapsio ne fašista Musolini, već "komunista" Enver Hodža - Staljinov i Titov sin. Mada nisam bio ne vođa, već ni najobičniji član neke partije, uopšte nikakve partije, kaznio me na 43 godine zatvora, potpuno nevinog, i svesno nevinog, zato što mu je to zatražio njegov kolega Josip Broz Tito. Za svo veme mog tamnovanja, iako su mi žena i deca bili tu, u Albaniji, a ne u SSSR, ni u Jugoslaviji, nije mi dozvolio ni da saznam da li su mi deca živa (sin od 6 i kćerka od 4 godina). Terorizirajući me glađu dok sam, da izvinete, srao krv i padao u nesvest, pretrpeo sam i kliničku smrt, nije mi dozvolio da primam ni zalogaj hleba ni od mojih roditelja, niti od mojih sapatnika, osuđenika. Ni lekove! Ženu su mi prostituisali i šetali je gore-dole po Albaniji, pokazujući je prstom: "Vidite je! Ta flundra je Kaplanova žena! Tako će završiti i vaše žene, ako budete protiv Envera i partije!"
Dva-tri dana nakon mog hapšenja, kćerku od četiri (4) godina su mi silovali i preduzeli sve da i nju učine i upotrebe kao i njenu majku. Sina su mi uhapsili, inscenirali mu sudski proces i osudili ga na sedam (7) godina zatvora, isto tako potpuno nevinog. Njegovoj su supruzi skočili na trbuh nogama i primorali je da pobaci dete od pet (5) meseci. Tako su i njemu srušili brak.
2. Hitler je uhapsio Georgija Dimitrova, vođu svih komunista Bugarske i Komunističke Internacionale. Ne nevinog: uhapsio ga jer je bez dozvole i dokumenata krstario po Nemačkoj u službi Internacionale. Jedna Nemica, koja mu nije bila ništa, ni poznanica, po naređenju svoje komunističke partijske organizacije, otišla je do vrata zatvora i odnela mu hranu. Hitlerov Gestapo joj je uzeo hranu i predao je Dimitrovu, ali njoj nisu dozvolili i da ga vidi. Nisu je ni uhapsili. Samo su joj pripretili: "...Nemojte više doći da mu donesete hranu, jer ćemo i vas uhapsiti !" Intervencijom Staljina, Dimitrov je pušten iz zatvora. U zatvor Bureli Albanije, gde su mene držali, došao je da mi donese parče kukuruznog hleba albanski književnik i državljanin, moj drug Gani Skura, član Enverove partije sa 10 godina staža. Nit su mu dozvolili da me vidi, niti su mi dali to parče hleba. Na licu mesta su uhapsili Ganija, izveli ga pred sud i kaznili na deset (10) godina zatvora. Motivacija: "Otišao je u zatvor Bureli da vidi i da mu nosi hranu narodnom neprijatelju Kaplanu".
Za mene, da me puste iz zatvora, intervenisao je ceo svet demonstracijama pred albanskim ambasadama. Da im nisam bio potreban da sa mojim oslobođenjem dokažu svojim građanima i celom svetu da su počeli da "demokratizuju" zemlju, da se nisu uplašili da će i njima Albanci učiniti ono što Rumuni učiniše Čaušeskom (likvidirali su ga fizički bez suda, sa ženom i maloletnim sinom!), dan danas bih bio u zloglasnom zatvoru Albanije Bureli, ako u međuvremenu ne bi stigli da me fizički likvidiraju.
Ovime neću da kažem da su Musolini i Hitler bili manji kriminalci od Staljina, Tita i Envera Hodže. Ne, ne, ne! Svi su oni bili lice i naličje jedne te iste monete: f a š i s t i.
Samo, dok su Musolini i Hitler priznali pošteno da su fašisti, Staljin sa Titom i svojim sinovima pravili su nam se kao da su tobože komunisti, teoretski su se busali u prsa za komunizam, dok su u praksi bili fašisti. Staljin sa Titom i njihovim homolozima po svetu uzurpirali su narodnu vlast i diktaturu proletarijata pretvorili u svoju ličnu socijal-fašističku diktaturu. Ili su bili komunizam Gulag i Goli Otok?!
Ideološki nesvestan, Ivan Ivanović stvorio nam je ideološki nesvesnog Zoku Kinga, koji ne razlikuje "komunizam" (u navodnicima) Staljina i Josipa Broza Tita od stvarnog komunizma dr Karla Marksa, Engelsa i Lenjina.
Ne shvatajući tu razliku, on ne vidi treći put - disidenciju. A smatra da je disident! Vidi se jasno da on ne zna što znači to disident. Zato mu preporučujem da pročita moju studiju O disidenciji, pa ako se ne slaže sa našim stavom da se borimo protiv nečega što postoji, ali se ne imenuje i, u isto veme se borimo za nešto što se imenuje, ali ne postoji, neka nam kaže kako to on zamišlja izlaz iz situacije.
Ne može se biti disident ako niste svesni da postoji i teći put, put disidencije, koja - kao avangada radničke klase - prethodi radnom narodu u borbi za novi društveni poredak i novi svet, bez izrabljivača i izrabljivanja, izrabljivanih Ivan Ivanović, neslaganjem sa kapitalizmom i "komunizmom", na putu je disidencije.
Treba samo da otvori oči i ubedi se da Gulag i Goli Otok nisu bili komunizam, već ''komunizam''. Sa nadom da će stići do ove svesti, u ime disidenstva želim mu dobrodošlicu. Kao njemu, i svima drugima