Tragom vesti

Kriminalu bivšeg gradonačelnika i ministra finansija nikad kraja

Mali voli visoku Beograđanku

Samo u razlici u ceni između sadašnje realne vrednosti kvadratnog metra u Ulici kralja Milana u Beogradu i ostvarene cene po kojoj je prodat deo „Beograđanke", čak i uz dodavanje stvarnih troškova adaptacije i modernizacije tog prostora, novi vlasnik će zaraditi skoro duplo, odnosno 23 miliona evra. Jasno je onda zašto postoji veliko interesovanje da se sazna ko je pravi vlasnik kolopleta preduzeća koja se pojavljuju u okruženju pobednika tendera, a to je još uvek aktuelni ministar finansija Siniša Mali koji se u ovakvo poslovanje upustio još dok je bio gradonačelnik Beograda.

Igor Milanović

Kao što je već bilo najavljivano, Grad Beograd je prodao svoj deo u „Palati Beograd", popularnoj „Beograđanki". Ukupno 19.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u najužem centru Beograda prodato je po početnoj ceni od 16,5 miliona evra uz obavezu da kupac u naredne tri godine uloži još osam miliona evra u renoviranje. Čak i kada bi kupac realno prikazao cene robe i usluga koje će investirati u obnovu ove zgrade, deo „Beograđanke" je prodat ispod svake cene, budući da takav prostor, na takvom mestu u Beogradu vredi najmanje 2.500 evra po kvadratu (i to samo zato što se prodaje ovako velika kvadratura), odnosno (u ovom slučaju) 47,5 miliona evra - skoro duplo više.

Na konkurs se javio samo jedan kupac, „Marera Properties" d.o.o. iz Beograda. Da vidimo ko je srećni dobitnik najmanje 23 miliona evra.

Kako je sam Goran Vesić rekao, „Marera" već godinama, posluje u Beogradu i najviše je poznata po tome što jeftino kupi neki objekat, renovira i modernizuje ga, pa ga zatim uz veliku dobit opet proda. Međutim, to nije bilo uvek tako.

Preduzeće je osnovano 17. novembra 2009. a direktor je bila prvo Tamara Jeremić, a zatim Tanja Petrović. U početku se, kao što samo ime govori, firma bavila pravljenjem elektronskog vodiča kroz prestonicu. To bi bilo sasvim u duhu onoga kako se i danas reklamira tadašnji vlasnik „VodicBg.com"-a, „DE. FAKTO PLUS" d.o.o. koji za sebe tvrdi kako razvija nove IT tehnologije.

Ovo je, moguće, tačno, ali je i pored toga i dalje čudno da na čelu tog preduzeća danas stoji bugarska državljanka Katya Mitkova Shtregarska, koja je istovremeno i na čelu opskurnih kompanija u Velikoj Britaniji, kao što su „EUROPA BANK PUBLIC LIMITED COMPANY" ili „Training Bank Ltd", obe od strane britanskih vlasti svrstane u mikro preduzeča (manje od 10 zaposlenih, ili manje od 2 miliona funti prometa).

Pošto su obe „banke" prijavljene i na istoj adresi, a i direktor im je isti, možemo da zaključimo kako se radi o"tašna-mašna" kompanijama.

Bilo kako bilo, „VodicBg.com" 22. januara 2016. dobija novog vlasnika, a to je „MARERA HOLDINGS LIMITED" sa Kipra i tada kreće u ozbiljnom poslovnom svetu retko viđen ping-pong meč u kome se menjaju vlasnici i direktrori kao na pokretnoj traci.

Prvo 26. februara 2016. preduzeće menja ime u „Marera Properties" d.o., a 11. jula iste te godine vlasnik postaje „OMEGA GROUP ENTERPRISES LTD" sa Devičanskih ostrva.

Tri meseca kasnije „Omega" odlazi, a 29. oktobra 2016. novi vlasnik postaje „MARERA REAL ESTATE LIMITED LLC" sa Kipra. Zatim 6. decembra 2018. novi direktor postaje Milana Srećkov. Tadašnji direktor je od 2017. istovremeno bio i direktor „De.Fakto"-a. Jedva razumljiva vrteška ličnosti, koja se nastavlja kada 6. avgusta 2019. kodirektor, pored Srećkove, postaje ruski državljanin Oleg Novikov, koji odlazi u avgustu ove godine, od kada je Srećkova ponovo jedini direktor.

Po finansijskom izveštaju, „Marera Properties" samo u 2018. ima 12 zaposlenih. Pre toga je godinama imala dvoje zaposlenih, a 2019. samo jednog. Kako onda uspeva da renovira tolike zgrade po Beogradu (sam Vesić je naveo kako je ovo preduzeće, između ostalih, kupilo i adaptiralo „zgradu pored opštine Zvezdara, veliku zgradu koja je nekada bila banka preko puta Radio Beograda, nekadašnju halu konfekcije Beko...")?

Odgovor je: preko svojih zavisnih preduzeća, ali i povezanih lica. Srećkova je, primera radi, direktorka i u „MPP New Project" d.o.o. i „MPPNew Tower" d.o.o, obe prijavljene na istoj adresi u Bulevaru Vojvode Petra Bojovića, na beogradskoj opštini Stari Grad, gde je prijavljena i „Marera". Ovo je već uigrana šema prebacivanja odgovornosti, ili pranje para preko preduzeća koje je danas osnovano, a sutra može da bude ugašeno, bez da matičnoj kompaniji to nanese bilo kakvu štetu.

Ono što najviše interesuje stanovnike Beograda jeste odgovor na pitanje: Ko zaista stoji iza „Marere"?

Pošto je najmanje jedan raniji rukovodilac viđen kao saradnik prvo tadašnjeg gradonačelnika Beograde, a sadašnjeg ministra finansija, jasno je da iza svih kompanija sa Kipra, Devičanskih ostrva i iz Veike Britanije stoji Siniša Mali.

Ovo je, takođe, odgovor i na pitanje kako to da uvek ovo preduzeće, ili neko od sa njim povezanih pravnih lica, dobija mogućnost da rekonstruiše neku zgradu na atraktivnoj lokaciji u glavnom gradu , koja je prethodno kupljena za bagatelu.

Akcenat je stavljen na Miloša Lalića, bivšeg direktora ove firme i Katarinu Mrkšić, office menadžerke "Marera Properties", za koju svi poznavaoci prilika tvrde da je usko povezana sa Malim.Najbliži ljudi Siniše Malog su povezani u svakoj kombinaciji kriminala u Beogradu, pa i u kupovini "Beograđanke". Miloš Lalić inače navodi da je zaposlen u Ministarstvu finansija kao "controlling advisor", odnosno blizak saradnik ministru Siniši Malom.

...........

Kako je brižan član Kriznog štaba Srbije dr Gojković

Sestra mu je poručila

Ovih dana grad potresa novi korupcionaški skandal pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića. Sekretar za zravstvo je kupio opremu za novac od RFZO u vrednosti od 20 miliona evra! Oprema nije bila ni hitna ni potrebna, a nabavljena je preko firme Gojkovićeve rođene sestre koja u Šapcu ima malu firmicu za opravku kućnih aparata.

M. Hadžić

Dok on to kupuje, po bolnicama i apotekama nema rukavica ni za lek. Medicinske sestre se teraju da rade bez rukavica i sa pacijentima koji boluju od opasnih prenosivih bolesti kao što je na primer žutica.

Zoran Gojković, koji je kao sudski veštak pre nekoliko godina lažirao nalaz lekara specijaliste, već dugo treba da sedi u zatvoru kao i mnogi kriminalci koji bez škole i znanja posluju na važnim državnim funkcijama, a od države su napravili isključivo jasle za sebe.

Osim kockanja u milionske iznose dr Zoran Gojković je poznat i po džeparenju plivača i košarkašica na SPENS-u zbog čega je bio uhvaćen na delu i pretučen od strane obezbeđenja.

Preduzeće PTM iz Šapca, od koga je RFZO kupio nepotrebnu medicinsku opremu u vrednosti od oko 200 miliona dinara "podvlačeći" je pod hitnu javnu nabavku tokom epidemije, u vlasništvu je Zorice Šakan, rođene sestre pokrajinskog sekretara za zdravstvo i koordinatora Kriznog štaba Zorana Gojkovića.

Prema podacima sa Agencije za privredne registre, Zorica Šakan, rođena Gojković, ima 100 odsto udela u vlasništvu pomenute firme u kojoj je njen suprug Milorad Šakan direktor. Osim njih dvoje, firma nema nijednog člana upravnog niti nadzornog odbora.

Tokom vanrednog stanja RFZO je "zbog epidemiološke situacije i povećanja broja zaraženih virusom SARS - CoV - 2" u julu mesecu sproveo hitnu javnu nabavku u vrednosti od milijardu i po dinara, namenjenih za opremu i lečenje pacijenata obolelih od kovida. RFZO je u pregovaračkom postupku ponudu za nabavku sanitetskog i medicinskog materijala pozvala osam firmi koje se bave medicinskom opremom, među kojima se našao i PTM iz Šapca, u vlaništvu Gojkovićeve sestre.

Ovo preduzeće registrovano je 2002. godine, a kao pretežna delatnost na APR se navodi "popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo".

Takođe, PTM se vodi kao obveznik revizije, koja je obavezna za sva preduzeća čiji prihodi prelaze 4,4 miliona evra. Samo u julskoj nabavci, PTM je ukupno prihodovao više od pola milijarde dinara.

Od toga, za 168 miliona dinara RFZO je od Gojkovićeve sestre kupio i opremu čija nabavka ni po čemu nije bila hitna, niti se koristi u protokolu lečenja zaraženih koronavirusom.

Tako je usred pandemije od Zorice Šakan kupljen stub za laparaskopiju od 87 miliona dinara, boce za dreniranje, hirurške staplere, ali i najsavremenije endoskopske video kapsule koje se, opremljene kamerom i LED svetlom, koriste za snimanje tankog i debelog creva.

Ista firma je bila zadužena i za nabavku dezificijenasa, sistema za grejanje krvi i mantila za jednokratnu upotrebu u visini od 168 miliona dinara. U nabavci se za PTM našlo i oko 38 miliona dinara za hirurške komprese, kao i nesterilne pokrivače za operacione stolove za koje je izdvojeno skoro 50 miliona.

Još polovinom avgusta poslala su pitanja RFZO da obrazlože kupovinu ove opreme, ali do danas na njih nije odgovoreno.

Takođe, isto pitanje smo postavili i pokrajinskom sekretaru Zoranu Gojkoviću, od čije sestre je kupljena sva ova oprema, ali ni od te strane nije stigao odgovor.

..........

Šta se desilo radnici koja je u prošlom broju kritikovala direktore

Stradaće na visokom naponu

Čisto da vas obavestim da je Zoran Brdarević, radnik EPS tehničkog centra Zemun po nagovoru direktora Saše Nikolića i direktora Balen Vladimira i uz svu njihovu podršku upao u sredu 2.9. 2020 godine u kancelariju u kojoj radim, prišao je mom stolu, razbio je kompjuter, monitor, tastaturu, telefon, na mom stolu, sve moje stvari sa stola je izneo na sred kruga firme, polio benzinom i zapalio.

Računar, tastatura, monitor, telefon su inventar firme, EPS tehničkog centra Zemun. Tako da je lično počinio štetu firmi preko 1.000 evra, a možete i sami da se uverite, ako hoćete.

Kada sam ga pozvala da ga pitam zašto je to uradio, rekao je, citiram:"Jebaću ti majku cigansku kad te budem video, ubiću te lično iz pištolja, veruj mi, a ovi što si ih prozvala jebaće te, vezaće te i baciti u Dunav da se udaviš kao pseto".

Čisto da znate, ja nisam romske nacionalnosti i ne gledam ljude na taj način, kao što gleda gospodin Brdarević.

Posle razgovora sa Brdarevićem nazvala sam direktora EPS tehničkog centra Zemun Sašu Nikolića i rekla mu šta je Brdarević učinio, a on mi je na to odgovorio, citiram: "Što si tražila, to si i dobila, bolje daj otkaz i mi ćemo sve zaboraviti", a onda mi je spustio slušalicu.U neverici okrenula sam i direktora odesa Zemun Balana Vladimira i ispričala mu za slučaj za Brdarevića, na šta mi je on odgovorio, citiram:"To nije moj radnik, ne znam šta da ti kažem, samo znam da moji sa takvima mnogo oštrije postupaju, previše je bio blag".

Ko su njegovi mogu da pretpostavim, samo sam sigurna da ta dvojica ljudi stoje iza toga što se desilo.

Zato vas molim da pokažete vaš autoritet i da primereno kaznite te ljude, ako ništa drugo, zbog uništavanja imovine firme, koja je vlasništvo svih nas zaposlenih tu.

U svakom slučaju ako ne budete reagovali na ovo, ja ću sledeće nedelje obavestiti glavnog urednika TV N1, već imam zakazan razgovor sa njim, a protiv ovih ljudi biću primorana da podnesem krivične prijave, zbog ugrožavanja moje bezbednosti i moje imovine.

A ako vi dozvoljavate javno uništavanje inventara firme, uz podršku rukovodilaca, neka vam je na savest.

Vanja Kristivojević,

radnica EPS tehničkog centra Zemun

...........

Reagovanje Centra za socijalni rad u Novom Sadu

Autor pisma je imao lični interes

Obraćamo Vam se povodom teksta pod naslovom "Novosadskom Centru za socijalni rad treba staratelj" koji je objavljen u okviru internet izdanja vašeg magazina na linku , u delu "Tabloid je pozvan".

U ime Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, odnosno Prihvatilišta za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem "Sigurna ženska kuća" ovim putem saopštavamo javnosti da je sadržaj u objavljenom tekstu u potpunosti netačan, zlonameran i da ni u jednom svom delu nema uporište u realnosti.

Kao odgovorna institucija socijalne zaštite upućujemo oštar protest protiv neosnovanog i neprimerenog stavljanja prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici u negativan kontekst, kao i protest protiv objavljivanja ličnih podataka navedenih lica, što je u potpunosti u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Imamo osnovana saznanja da iza obraćanja vašem magazinu stoji pojedinac koji ima lični interes od urušavanja ugleda Centra za socijalni rad i stojimo uredništvu magazina na raspolaganju sa dokumentacijom koja to dokazuje.

Ukazujemo magazinu "Tabloid" na ogromnu štetu koja se na direktan način čini žrtvama nasilja u porodici objavljivanjem netačnih informacija o ustanovama čiji je cilj zaštita žrtava.

Dobrila Čačija, direktor

dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće