Banat

Otvoreno pismo Gorana Kneževića - javna sprdnja sa sugrađanima

ZATVOR ZA OTVORENU PLJAČKU SREDNJEG BANATA

Dobri Bog zna da je, krajem XX veka, Zrenjanin bio drugi najjači privredni centar Jugoslavije... Ali, kako i do kada Dobri Bog u XXI veku može da odlaže kažnjavanje Srednjeg Banata za genocidnu politiku satiranja života, kada svakodnevno, pred SNS „streljačkim vodom" sluša molbe (samo)uniženih građana u gradu motača kablova: nakon sistemskog „trovanja" suživota, mržnje i podela u društvu, potruj, bukvalno, zemlju, vodu, vazduh, sve...Da, od sramote i bešćašća do neba, ima da nas nema.

Zoltan Horvat

Od (od)laganja do laganja običnog smrtnika zarad lagodnog života na račun blentave raje, samo su dva slova. Goran Knežević, večiti predsednik gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu, iz milošte Regionalni Isus, ovdašnja dvadeset petogodišnja elementarna nepogoda Zrenjanina, vlasnik vlasti u svim strankama vulgarno razarajućeg višestranačja, napisao pre neki dan otvoreno pismo sugrađanima, gde ih, bez i jednog jedinog argumenta, al', slatkorečivo mazi, pazi, voli, moli i zahvaljuje im za još jedan mandat pogubne, apsolutno neodgovorne politike.

U otvorenom „srceparajućem" pismu, ovdašnji besramni večiti predsednik svega živog otvoreno se sakriva iza sopstvenog večitog laganja sugrađana: Ja, Vaš Regionalni Isus na (falsifikovanim) izborima, po ko zna koji put sam vaš jedini donosilac neizvesne, mračne i otrovne sudbine u Vaše domove...Imate obavezu, kao i do sada (pod političkom prinudom), da me volite, mazite i pazite...da istrajem.

Istorija je i u ovom slučaju majka ponavljanja: nesrećni unesrećitelj sugrađana, rođen u Banatskim Karlovcima 1957. godine (školski drug iz Prve gimnazije sa potpisnikom ovog teksta), pokazao je raskošan talenat karijeriste još iz vremena kada je, ničim izazvan, u vremenu rasturanja Kombinata Servo Mihalj, postavljen za direktora SM Turista. Kao pravi „turista" u pridošlom gradu, pod nadzorom tadašnjeg direktora Milenka Odavića, pokazao je ogroman talenat za lokalno izvršavanje stranačkih zadataka iz BG centrala.

Dugogodišnjem izvanrednom „grejaču" klupe u KK Partizanu, nije bilo nimalo teško da okonča fakultet (zna se kako je većina izvikanih sportista to radila), pa se latio ozbiljnijeg posla, karijerističkog politikanstva.

Kraj politike Slobodana Miloševića dočekao je, nakon „taktičko-tehničkih priprema" u SM Turistu, u savršenoj kondiciji. Juriš na protivničku stranu, reče Goran hrabro sebi u ogledalo, i, ode pravo u Javnu (Gradsku) Kuću. Postade, bolje reći stranka ga izabrala za predsednika Izvršnog veća grada Zrenjanina, pod tada moćnim „zaštitnim znakom" DS-a.

Kako je zadobio poverenje Zorana Đinđića, (ni)je tajna. Naobećavao se prvih obećanja, poput mnogih letimnih i legalnih funkcionerskih lažova Srbije... ima da bude, to što nema. Na rasturanje Kombinata Servo Mihalj, firme iz koje je krenuo u sticanje kulta regionalnog polubožanstva, nije ni trepnuo, rekavši jednom prilikom, učinili smo sve što je bilo u našoj moći.

Moćna nemoć postala je simbol autoriteta sina Vuksana Kneževića, kojem su lokalni političari koje je lično postavio sin, pisane ode o njegovim književnim sklonostima, i (navodnom) stradanju na Golom Otoku.

Na razbijačinu bivših privrednih giganata Zrenjanina, redom, Industrije tepiha Proleter, Zrenjaninske industrije piva, Fabrike obuće, Fabrike čarapa Udarnik...(cela strana za nabrajanje), nije imao baš nikakav komentar. 'Ebi ga, dešava se rasturaljka svega vrednog u celoj zemlji, šta ćete, sudbina...Da to, bude putokaz i trasiran put pljačke svenarodnog blaga od imovine.

Jedno od prvih junačkih besramnih dela u njegovom mandatu, bilo mu je saučesništvo, a hvalio se sopstvenom sportskom vrhunskom karijerom, teško objašnjivo ubistvo Fudbalskog kluba Proleter 2003. godine. U to vreme, potpisnik ovih redova bio je urednik sportske rubrike lista Zrenjanin, pod strogim stranačkim patronatom DS-a i LSV-a. Umesto čitulje na sportskoj strani i imenovanja ožalošćene porodice (imenom i prezimenom učesnika ubistva), dolepotpisani je, u roku od 5 minuta, iz redakcije bukvalno isteran na ulicu.

Gde smeš u vremenu petooktobarske ekspanzije demokratije (kadrovskog šljama) kritikovati gradonačelnika Kneževića, tada i uglednog člana jedne od masonskih loža?!? Fudbalski klub Proleter je ubijen, krivci se sakrili iza svojih fotelja...ako je ubijena jedna od institucija grada Zrenjanina, pa, onda je put otvoren za mnoga teža krivična dela prema gradu i sugrađanima!!! Paradoks srednjeg Banata: raste, do u nedogled, ugled već uglednih funkcionera u razvaljivanju svega živog.

Sve ostalo u vezi Regionalnog Isusa, ugledno je, vredno uglednog! Porast sopstvenog lika u ogledalu, dovodi do razmišljanja o karijerizmu, funkcija prvog čoveka Vojvodine bi mi legla ko budali šamar, smeta Pajtić, 'ajd' da ga sklonim. Prvog oktobra 2007. godine, Knežević je uhapšen u svojoj kancelariji, u njegovom sefu stotine hiljada partijskih para, trinaest meseci pritvora...

Osveta javno osramoćenog funkcionera bila je pitanje trenutka. Usput, isplivale na površinu direktive javnim preduzećima iz kancelarija gradonačelnika i predsednika gradskog odbora stranke: bez pardona, po dve hiljade evra „šteka" šefu svega u gradu...O prigrabljenim nekretninama i ortakluku sa pajtosima, da i ne govorimo...

Porast „ugleda" SNS-a, „zaslugom" Borisa Tadića kojem je Knežević polagao račune, odveo je osramoćenog junaka Zrenjanina u nove karijerističke avanture. Inicijativni odbor SNS-a je bio sastavljen od dobrih ljudi, razočaranih u DS, LSV, G17 pljačke, pa je Knežević krenuo u razbijanje Društva nekompromitovanih ljudi. Svi iz Inicijativnog odbora su, kao jedan počišćeni, najureni, a u stranačkim foteljama se ugnezdili Goranovi pajtosi...kumašin Nenad Karapandža - Džeger, Darko Bađok - Daksi...bivši prodavci štofova, petardi...danas ugledni pljačkaški vlasnici i suvlasnici obilja nekretnina u centru Zrenjanina, Aviv parku...

Sedmog jula 2012. godine, Regionalni Isus je dočekao svoju osvetu, da bukvalno ukrade vlast u Zrenjaninu, „kupovinom" odbornice LSV-a za, danas već osmogodišnji SNS teror nad srednjim Banatom. Šta sve nije bio, i čega se sve neće odreći ovaj čovek, uvek samom sebi na usluzi, kao izvršni direktor stranačkih zapovesti iz beogradske centrale. Bio i ministar poljoprivrede, aflatoksin ga u čaši mleka nije ubio, al' je pukla bruka o retko nesposobnom funkcioneru, alavom na gradsku, i sve ostale kase na koje nailazi...

Stranački predsednik zna da ceni prvog lopova u novoj SNS vlasti, pa je nagrađen funkcijom u NIS-u, gde mesečno prihoduje 1079.000 dinara. Plus plata ministra privrede, plus, plus, plus, njegov konto je isključivo u plusu...Eno, gradi viletinu na obali Begeja, 175 kubika betona samo u temelje terase, dvorišni bazen iz snova...

Danas, Knežević u otvorenom pismu navodi, da sijaset dokaza i činjenica o lažima i funkcionerskoj pljački Zrenjanina, bacaju senku na njegov lik i (ne)delo. I u Zrenjaninsu je legalizovana SNS pljačka na svim nivoima, nema birokratske kancelarije u Gradskoj kući, javnim preduzećima, ustanovama i preostalom, gde ne sedi poslušan SNS član...uz SPS crveno-crnog pobratima. SNS na svim niovoima kontroliše sve, pa, što neprestane lagarije i legalne i legitimne pljačke ne bi bile „pokrivene" novim obećanjima, koja se, iz godinu u godinu, neprestano ponavljaju.

Nad Zrenjaninom se nadvio otrovni dim iz Ling Long fabrike guma, fabrika životinjskog otpada Prekom u vlasništvu tajkuna Matijevića nemilosrdno truje grad...Ministar privrede u prošlom mandatu javne tuge i ofiranog kriminala, koji se javno hvali uvozom otrova na plodno banatsko zemljište, očajnički traži opravdanje od sugrađane za sve ono što se zove, dvodecenijski zločin nad srednjim Banatom.

Ako se ovaj i ovakav čovek, psihički i fizički teško bolestan, hvali u otvorenom pismu da će se na fabrici vode raditi još više i napornije, vreme je da mu se kaže: ko te je bre uopšte zvao da gradiš karijeru rasturanja Zrenjanina, drugog najjačeg privrednog gianta Jugoslavije. Idi s milom...milim Bogom, poruka je Građanskog preokreta, stranke Dosta je bilo i sve većeg broja normalnih ljudi, koje Knežević i demagogija o neophodnosti pljačke narodnog blaga, nije rastavila od pameti.