Zločini

Vučić i Brnabić podržavaju trovača Rio Tinta i ismevaju Srbe

Podaviće nas kao pacove

Vađenje litijuma je puta otrovnije od korišćenja uljnih škriljaca. Ni posle 16 godina nema od strane Rio Tinta nijednog validnog i valjanog dokumenta o eksploataciji rude i izgradnji rudnika litijuma i opasnostima od trovanja ljudi i životne sredine.Zašto je srpski režim na strani stranog ulagača bez ikakvog ugleda? Naši stručnjaci upozoravaju na mogućnost katastrofalnih ekoloških posledica u velikom području Zapadne Srbije ukoliko se bude izgradio rudnik litijuma najprljavije tehnologije

Piše: Jovo Vukelić

Pre nekoliko godina cela Srbija se digla na noge i protestvovala uporno protiv korišćenja uljnih škriljaca u Srbiji zbog ogromnih zagađenja životne sredine koje bi izazvala takva eksploatacija. I revolt građana je bio snažan, efikasan i strani investitori su na kraju odustali. A Srbija se spasla još jednog trovanja.

Ovog puta nad Srbijom se nadvio sto puta otrovniji i opasniji strani investitor: multinacionalna britansko-australijska monstrum kompanija „Rio Tinto", koja u doline reke Jadar želi da iz rude Jadarit vadi skupoceni i retki metal litijum i uz njega rudu bor. Prepredeni Britanci tiho već godinama istražuju to područje i približajaju se početku eksploatacije koja podrazumeva primenu najprljavije tehnologije, protiv koje nema leka, pokazala je dosadašnja praksa u svetu.

Dolina reke Jadar: Područje eksploatacije rude Jadarit iz koje će se vaditi litijum i bor

A u Srbiji je otpor građana tom trovanju kojeg stručnjaci zovu ekološka katastrofa u najavi još uvek neočekivano slab.

Već 16 godina, od 2004. britanska kompanija „Rio Tinto" istražuje kod Loznice nalazište rude litijuma i bora. Do sada još nema nijednog validnog dokumenta o tome kako će izgledati flotacija ruda litijuma i bora. „Rio Tinto" nije dostavio vladi Srbije, ministarstvima, ili nekom državnom organu nijedan zvanični projekat, neki valjan dokument o proizvodnji i preradi ruda u podzemnom rudniku kod Loznice u dolini reke Jadar.

Područje eksploatacije oko sela Brezjak, Nedeljica, Korenita, Stupnice…

Nema još nijednog dokumenta, nema ni izvikane „vizibiliti" studije, ni projekta o zaštiti života ljudi i očuvanju životne sredine. Svi ti projekti i istraživanja su već deceniju ipo u izradi, u završnoj fazi, „samo što nisu". A Britanci najavljuju otvaranje podzemnog rudnika za dve-tri godine.

Potkupljuju seljake i kupuju njihova imanja

Uz to, lukavi Englezi, uz pomoć domaćih dobro plaćenih službenika, obilaze sela i seljake u selu Brezjak i okolini i nude im često za kuće i imanja veće iznose od realnih. Sa svakim vlasnikom posebno pregovaraju i kako se sa kojim dogovore (kako koga i koliko obrade i prevare) potom prave ugovore i na seoske kuće i imanja (hektare zemlje) koje su kupili stavljaju, ističu tablu „privatan posed"! U prevodu na engleski to znači da je vlasnik „Rio Tinto".

Nije poznat ni sastav „pogača" koje će biti odlagane na jalovište, koliko će u njima biti otrova, metala… koliko će se tona otrovnog dima izbacivati iz dimnjaka fabrika u vazduh. Ali, uspeli su Riotintovci da isposluju Izmenu Prostornog plana sa posebnim namenama za rudnik litijuma, a građani su ga odmah proglasili nevažećim! Gradiće se i poseban put od 14 kilometara od glavne saobraćajnice do rudnika kojim će stizati hiljade tona sumporne kiseline za topljenje stena sa litijumom i borom, a odvoziti stotine hiljada tona eksploatisane jalovine…

Slatkorečivi Rio Tinto deluje više kao filantropsko društvo nego profitno orijentisani nadnacionalni poslovni konglomerat, pa postoji opasnost da se tragom predstojećeg blagostanja u loznički kraj preseli cela Srbija!

Maketa budućeg nadzemnog prostora podzemnog rudnika na 1.235 hektara plodne zemlje, njiva u dolini Jadra: odlagališta - jalovišta, bazena sa otpadnim vodama, fabrikom za odsumporavanje, magacinima, barakama, zgradama…

Pogotovo ako se zna da i Rotšildi imaju udeo u ovom preduzeću. I engleska kraljica Elizabeta Druga je vlasnik i investitor u Rio Tintu, a sa njima je povezan i osvedočeni „prijatelj" Srba Toni Bler, kao savetnik.

Vučić i Brnabić unapred podržavaju aferašku kompaniju bez ugleda

Možda su i to razlozi zašto predsednik Srbije tako odlučno, bez ikakve dileme podržava ovaj po život građana Srbije opasan projekat, a u tome ga sledi i ne zaostaje i premijerka Ana Brnabić. Oni dvoje, kao ne znaju ništa o opasnostima eksploatacije rude Jadarita, niti o kompletnom projektu rudnika „Jadar" tvrde da su građani lozničkog kraja i Rađevine neobavešteni, da ne znaju stvarno stanje, da su zavedeni, i da ne shvataju značaj ovog rudnika i eksploatacije rude za ceo kraj pa i šire za celu Srbiju. I da mogu mirno da spavaju.

A Rio Tinto paralelno, bez imalo stida, tvrdi u srpskim medijima da se štetne materije neće naći ni u zemljištu, ni u podzemnim vodama, niti u vazduhu, bilo da se radi o rudniku, bilo o odlagalištu.

Kompanija Rio Tinto saopštila je tako da otpad koji bude nastajao u rudniku i postrojenju za preradu jadarita neće biti toksičan i opasan i da će se navodno koristiti najmoderniji sistem za upravljanje površinskim vodama, kako bi se voda od padavina usmerila dalje od odlagališta.

Ali Rio Tinto ne kaže gde će i kako nestati otrovi? Gde će se deponovati silni otrovi, na to pitanje nema odgovora! Ćute.

Vrh srpskog režima ne podržava svoje građane, ne traži za njih zaštitu od pljačkaške kompanije, ne štiti njihove interese, već brani interese tuđinske kompanije. Uz to, Vučić i Brnabićka ismevaju svoj srpski narod koji bi trebali da brane, predstavljaju i zastupaju.

Zagađenje vazduha bi bilo prava ekološka katastrofa ako rudnik ikakda proradi

U Rio Tintu navode i da će im samo za izgradnju rudnika biti potrebno 250 hektara zemljišta da bi rudnik normalno radio. Sa ostalim prostorom za eksploataciju, deponije, odlagališta iskorišćene jalovine rude planirano je da se rudnik sa priručnim zgradama nalazi na čak 1.235 hektara najplodnije zemlje u okolini Loznice i Rađevini.

Isparavaće tone otrova silicijuma u vazduh

Upravo o tom problemu, odlaganja otpadnih voda i upotrebe vrlo prljave tehnologije dr hemije Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu ističe:

„Građani su zbog nedostatka informacija i pasivnosti države primorani da se sami organizuju, štite, brane, što se i dešava.

Eksploatacija litijuma iz rude jadarit bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. To kompanija „Rio Tinto" ne zna da radi, nema iskustva, nema odgovarajuću tehnologiju. A kamoli neku modernu, savremenu tehnologiju koju stalno pominju.

Dragana Đorđević,naš poznati stručnjak je energično protiv izgradnje rudnika litijuma zbog opasnosti od ekološke katastrofe za Srbiju

Oni će, ako počnu da vade rudu Jadarit morati da troše 1.000 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno. Samo da bi razdrobili, razgradili stene. To će imati za posledicu da će nastajati preko 300.000 tona otrovnog otpada godišnje! Gde će s njim?

Tretiranje rude sumpornom kiselinom na 250 stepeni znači da će pare agresivnih kiselina, drugi i produkti reakcije (koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Atmosferske prilike uticaće da se otrovi šire, kao i da uz kisele i otrovne kiše dospu više desetina, a možda i stotina kilometara uokolo. Ukoliko se (da bi se spustila temperatura procesa) bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum tetra fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Znači isparavaće tone otrova!

Reka Huelva, ovako će izgledati naš Jadar ako počne eksploatacija litijuma iz rude Jadarit

Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Znači, soli fluorida (silicijum tetra fluorid) stizaće ne do Loznice, već vazduhom do Banje Koviljače, Krupnja, Jadranske Lešnice Šapca, Osečine, a u zavisnosti od konkretnih meteoroloških uslova ne bi nimalo iznenadilo da i u zapadnoj Evropa osete "blagodati" Vučićevih trovača…

Poseban problem je kako će se odlagati otpadne vode iz prerade rude? Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava, će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane.

Standardi u zaštiti životne sredine Rio Tinta su slabi i niski

Rio Tinto jedna od najozloglašenijih međunarodnih korporacija i prate je skandali širom sveta, od Madagaskara i Indonezije do Papue Nove Gvineje.

Po rečima stručnjaka, ako se izgradi rudnik biće potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isočiste otrovi. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluviona ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju.

Ova ruda sadrži izrazito toksične elemente kao što su: arsen, živa, olovo…Nema odgovora koje će se hemikalije koristiti u procesu uklanjanja tih otrova. Koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki stručni izvori navode da je reč o 1.000 tona vode dnevno pa i više.

Rudnik bi bio nestabilan, izložen sleganjima terena pa bi rudare čekao pakao pod zemljom

Poznato je da će se u reci Jadar ispuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50 % veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Pitanje je šta će biti dodatnih 50 %, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati. Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži.

Dr Mirjana Anđelković Lukić, naš ugledni hemičar i ekolog, šokirana je neodgovornim ponašanjem naših vlasti. Njih ne interesuje istina, ističe ona: „Kad sam predočila premijerki tehnološke pogubne parametre proizvodnje litijuma, veličinu deponija, rekla mi je da preskočim ta stručna objašnjenja?!"

Ponoviću za srpsku javnost: Usled eksploatacije slane vode, koja se nalazi u ogromnom podzemnom jezeru na otprilike pola puta od površine do ležišta rude, doći će do sleganja terena, za koje se uopšte ne zna koliko će biti, što može da ima velike posledice kad su poplave, jer Jadar je vrlo plavna reka, a može da dođe do težeg oticanja vode sa tog područja, jer voda može u udubljenjima da se zajezeri.

M. Anđelković-Lukić: Premijerku Brnabić ne interesuju stručna mišljenja!

Jamska slana voda će se koristiti u količini 942.000m3 po godini ili 2.812 m3 na dan. Vodu iz podzemnih slanih izvora skladištiće u iskopanim rezervoarima obloženim PVC nepropusnom folijom, a jedan rezervoar će sadržati do 400.000 metara kubnih vode!

Od sirovina za preradu rude se koristi koncentrovana, pušljiva sumporna kiselina koncentracije od 94% do 98%, hlorovodonična kiselina, takođe koncentrovana, i jaka alkalija, natrijum hidroksid. Koristi se i slana voda iz rudnika, 942,000 t/godinu, ili 2.800 t/na dan, procesna slatka voda iz bunara na obali Drine, 6.000 m3 na dan ili na godinu: 2.160.000 m3 vode!

Negašeni kreč 158 tona na dan ili 53.000 tona na godinu, za neutralizaciju kiselog rastvora iz proizvodnje.