Tabloid je pozvan

 

Prof. dr Dragana Jovanović, lekarka koja je uzdrmala kriminalne i korupcionaške temelje srpskog zdravstva i pokazala u kolikoj meri su zbog toga pacijenti u opasnosti

 

 

Krvava hajka

 

Svega desetak dana nakon izbora na mesto gradskog sekretara za zdravstvo, oktobra 2008. godine, dr Jovanović je podnela zahtev za hitno razrešenje dužnosti pet direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu zbog malverzacija u radu, kršenja zakona o javnim nabavkama i nenamenskog trošenja novca. Godinu dana kasnije, slučajno tačno na dan njene ostavke, uhapšeno je i pokrenuta je istraga protiv osmoro zdravstvenih radnika zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara. U međuvremenu, a i kasnije, protiv nje se urotio ceo medicinsko-stranački establišment G17, na čelu sa ministrom Milosavljevićem, uključujući svakog ko se, zaklanjajući se iza bolesnih ljudi, nakrao na račun građana ove zemlje. Ovo je mali podsetnik dr Jovanović na ono što joj se dešavalo   

 

Zabeležio: Milovan Brkić

 

 

Napustila sam funkciju gradskog sekretara za zdravstvo uverena da je ono što je najgore ostalo iza mene.

Međutim, besmislenom zamenom teza, koristeći se pri tom ne znam kakvim sve metodama i sredstvima, uloge su zamenjene. Raznim smicalicama, podvalama, anonimnim prijavama i pretnjama fabrikuju protiv mene afere, procese...

Zašto se preduzimaju i primenjuju takve i tolike operativno taktičke mere i radnje prema meni? Nije valjda da sam ja odjednom postala opasnost po poredak i režim? Nije valjda da sam se kao čarobnim štapićem, po ostavci, pretvorila u sumnjivo lice koje se bavi kriminalom, korupcijom ili pak sprečavam ljudska prava i slobode?

Kako je moguće da sam do juče bila odgovarajuća, a sada sam narodni neprijatelj?!

To je pitanje na koje mogu da odgovore samo oni koji vode ovu zemlju.

 

Hronologija mog slučaja

 

Nakon što sam odlučila da podnesem neopozivu ostavku na mesto gradskog sekretara za zdravstvo i vratim se svom profesorskom poslu, a naročito nakon hapšenja grupe lekara koji su rukovodili zdravstvenim ustanovama i onda optuženi za teške pronevere zdravstvenih fondova, protiv mene je započela hajka neviđenih razmera. Na čelu hajkača bio je ministar zdravlja gospodin Milosavljević, a za njim, u istom redu, svi njegovi moćni saradnici i zaštitnici koje sam prozvala nakon što sam izvršila proveru njihovog poslovanja.

Odmah po usvajanju moje ostavke, usledile su pretnje i pokušaji moje diskreditacije, u koju je uključen veliki broj ministrovih ljudi. Opisaću pokušaj nameštanja krivičnog slučaja u vezi za lekom vinorelsin.

Naime, na moj predlog, kao direktora Instituta za plućne bolesti KCS, u 2008. godini Klinički centar je kupio jedan od citostatika za lečenje tumora pluća, vinorelsin. Ovom leku je istekao rok 30. septembra prošle godine. Profesor dr Radoslav Jaković, kao direktor Instituta za plućne bolesti i TBC, od početka jula prošle godine nije rešavao jednostavno rešivu situaciju, već ju je namerno održavao. A evo o čemu je reč.

U junu 2009. godine, u usmenom razgovoru sa šefom apoteke Instituta za plućne bolesti razmotreno je šta treba učiniti sa lekom kome ističe rok 30. septembra, a ne troši se očekivanom dinamikom (vratiti dobavljaču, uz zamenu za količine koje imaju duži rok trajanja, kao najjednostavnije rešenje), što pomenuta, kao za to nadležno lice, iz nepoznatih razloga nije učinila.

Meni nije bilo jasno zašto apoteka Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu i njoj "nadređena" apoteka Kliničkog centra Srbije najpre nisu sa dobavljačem razmotrile mogućnost zamene leka, što je inače uobičajeno.

Dana 27. oktobra prošle godine, kada sam se, posle ostavke na mesto gradskog sekretara za zdravstvo, vratila na stalni posao u Institut za plućne bolesti, shvativši da se namerno pravi problem obavila sam razgovor sa predstavnikom farmaceutske kuće. Dobila sam informaciju da je slična situacija u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici već rešena zamenom, preko Velefarma, kompletne količine leka za lek koji je duže validan.

Tek nakon tog mog razgovora i dopisa, istog dana, 27. oktobra prošle godine, upućenih direktoru KCS, direktoru centralne apoteke i direktoru Instituta, prof. dr Radoslavu Jakoviću, preduzete su potrebne aktivnosti apoteke i preko distributera vraćen vinorelsin proizvođaču, sa obavezom da izda istu količinu leka kome ne ističe rok upotrebe.

Međutim, u vezi s navedenim lekom, novembra prošle godine je Lekarskoj komori Srbije (LKS) upućeno anonimno pismo sa nizom neistinitih i sramotnih optužbi.

Direktorka LKS dr Tatjana Radosavljević je na osnovu toga podnela tužilaštvu krivičnu prijavu protiv mene! Tužilaštvo je prijavu prosledilo Upravi kriminalističke policije za privredni kriminal Beograda, čiji su mi predstavnici predali poziv za informativni razgovor u UKP Beograda. Ja nisam htela da dam izjavu (moje ustavno i zakonsko pravo), jer zahtev tužilaštva za mene predstavlja zamenu teza i pokušaj da se kompromituju i diskredituju činjenice u zdravstvu na koje sam ukazivala.

Po mom ovlašćenju, 2. februara ove godine, moj advokat je podneo zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv dr Tatjane Radosavljević, kao i zahtev za njenu smenu sa mesta direktora LKS koji je upućen Odboru za medicinsku etiku LKS, Sudu časti prvog stepena LKS i Skupštini LKS. U njoj je navedeno da je "anonimna krivična prijava protiv dr Dragane Jovanović u vezi s nabavkom i potrošnjom citostatika vinorelsina dostavljena novembra 2009. godine Lekarskoj komori Srbije. U toj anonimnoj prijavi je navedeno da su podnosioci prijave, iako anonimni - lekari Instituta za plućne bolesti koji daju citostatike". Imajući u vidu da je predsednica Radosavljević inače dugogodišnji lekar Instituta za plućne bolesti KCS, morala je da zna da postoje samo četiri lekara koji daju citostatike na Institutu u dnevnoj bolnici i tačno zna njihova imena i prezimena. Zato je bila obavezna da uzme pisane izjave od tih četvoro lekara, pre nego što tužilaštvu prosledi krivičnu prijavu protiv dr Dragane Jovanović.

Dokaz da je potpuno upućena u to od početka, jeste i razgovor sa jednom osobom kojoj se još pre mesec dana hvalila pričajući detaljno o tome kako je "Dragana Jovanović gotova i ide u zatvor, što ona, dr Radosavljević, tačno zna, jer je kroz njene ruke prošla dokumentacija i otišla krivična prijava u tužilaštvo". Ta osoba (čije ime ostaje u tajnosti do svedočenja radi sprečavanja pritisaka na nju) spremna je da svedoči u svakom momentu kad bude pozvana.

 

Amoralno moralisanje

 

Dr Tatjana Radosavljević je svesno prosledila anonimno pismo kao krivičnu prijavu tužilaštvu, a da pre toga nije proverila da li su ta četiri lekara, ili neko od njih, potpisnici anonimnog pisma, znajući tačno ko su lekari koji bi mogli biti potpisnici anonimnog pisma, jer godinama radi u toj istoj ustanovi. Tako je to pismo dobilo karakter krivične prijave, koju je Lekarska komora bez jednostavne provere, koja je u delokrugu rada upravo LKS, podnela tužilaštvu i time diskreditovala ugled prof. dr Dragane Jovanović i prim. dr Svetlane Krstić.

"Ovakvim postupanjem ona je i zloupotrebila službeni položaj za neke, očito lične, obračune i svojim činjenjem i nečinjenjem grubo povredila najmanje tri člana Kodeksa medicinske etike LKS", navedeno je u prijavi mog advokata.

Direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević je u TV emisiji na B92 svojevremeno zdušno podržala nedavno uhapšene lekare, a mene kao gradskog sekretara za zdravstvo vređala nazivajući me "amoralnom"... Kako je, kao direktor LKS, mogla da se odmah opredeli, i to bez podataka o rezultatima istrage, da tvrdi da je sve što je prof. Jovanović navodila netačno, a vreme je pokazalo suprotno?! Ona nikada nije ništa preduzela niti se izjasnila povodom korupcije u zdravstvu, a kao direktor Lekarske komore u obavezi je da se o tome izjasni.

Nako što sam saznala da je protiv mene podneta anonimna prijava od strane "četvoro lekara", dobila sam pisane izjave lekara koji rade sa citostaticima (Dnevne bolnice Instituta za plućne bolesti i TBC KCS) - da oni nisu podneli nikakvu prijavu Lekarskoj komori Srbije protiv mene!

Nakon zahteva, podnetog 2. februara 2010, za pokretanje disciplinskog postupka protiv dr Tatjane Radosavljević, kao i za njenu smenu sa mesta direktora LKS, upućenog Odboru za medicinsku etiku LKS, Sudu časti prvog stepena LKS i Skupštini LKS, takođe je protiv dr Tatjane Radosavljević podneta i krivična prijava tužilaštvu zbog zloupotrebe službenog položaja.

Već 9. februara (dakle već posle nedelju dana) usledio je odgovor Suda časti LKS, u kome se odbacuje predlog za pokretanje postupka protiv dr Tatjane Radosavljević, jer nisu ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka!

Ovde treba podsetiti da, s druge strane, isti potpisani sudija Suda časti LKS, dr Ivica Milosavljević, mesecima vodi i postupak protiv mene, a na osnovu tužbe izvesnog Tomislava Gluvića. Gospodin Gluvić je, inače, prethodnih godina već i osuđivan za klevetu, a interesantna je činjenica da na prvom ročištu u vezi sa klevetom nije znao sadržaj svoje tužbe protiv mene, upućene Lekarskoj komori Srbije.

S obzirom na neosnovane i paušalne izjave o fakturisanju usluga, koje je sadašnji direktor Instituta za plućne bolesti prof. dr Radoslav Jaković iznosio na kolegijumima, i to u mom odsustvu (prethodnih nekoliko meseci), i to je bio deo organizovanog pokušaja diskreditovanja mog rada, kao prethodnog direktora Instituta za plućne bolesti i TBC. Zbog toga sam tražila izjašnjenje po navedenim pitanjima od rukovodioca Službe KCS za ekonomiju i poslovanje Ljiljane Stojanović, na koju se, inače, prof. dr Radoslav Jaković pozivao.

Gospođa Ljiljana Stojanović je u telefonskom razgovoru koji smo obavile 4. januara iznela činjenice kojima je opovrgla sve Jakovićeve tvrdnje.

 

Šta li njemu znače konsultacije

 

Zbog toga sam dopisom od 5. januara o tome obavestila i direktora KCS doc. Đorđa Bajeca, jer je bilo neophodno da kao nadređeni prof. dr Jakoviću bude potpuno upoznat sa ovim slučajem u kojem sam lažno optužena.

Čudi me činjenica da tako "verziran" prof. dr Radoslav Jaković nije uvideo da postoji ogroman problem sa evidencijom potrošnje skupog citostatika pemetrexed (Alimta) u prošloj godini, za koji su iz Instituta za plućne bolesti i TB, sukcesivno tokom 2009. godine, u Službu za ekonomiju i poslovanje KCS uredno slate sve papirne fakture, a da iz te službe, počev od 1. januara do 31. decembra prošle godine, u RZZO nije pristigla nijedna elektronska faktura, što je protivno zakonskim propisima.

Izveštaj šefa apoteke Instituta za plućne bolesti o potrošnji leka alimta u 2009. godini dat mi je na moj pisani zahtev 22. januara ove godine, uz napomenu da je tih dana obrisana elektronska baza apoteke o detaljima potrošnje svih lekova tokom nekoliko godina unazad, te da je tražene podatke jedva uspela da nađe iz druge dokumentacije koja za sada postoji!

Upravo stoga što od početka do kraja 2009. godine nijedna elektronska faktura nije pristigla u Republički zavod zdravstvenog osiguranja, i nastao je problem namene kupljenog leka za 2010. od strane RZZO, gde je Institut za plućne bolesti izostavljen sa liste ustanova koje će dobiti ovaj lek, iako je referentna institucija za lečenje malignih tumora plućne maramice, čemu ovaj lek služi.

Prof. dr Radoslav Jaković je u prepisci sa farmaceutskom kućom koja taj lek prodaje znao za to (dana 15. januara 2010. dobija dopis sa listom institucija u Srbiji kojima je u 2010. godini namenjena kupljena količina alimte od strane RZZO). On je zatim dopis za nabavku leka poslao direktoru KCS i direktorki centralne apoteke KCS, dana 22. januara 2010, dok je na bolovanju, ne nalazeći za shodno da traži da se utvrdi činjenično stanje u vezi sa fakturisanjem potrošnje ovog leka u RZZO.

Nejasno je kako se dogodilo da uprkos višemesečnim brojnim konsultacijama, prof. dr Radoslav Jaković, kao direktor Instituta za plućne bolesti i TB u prošloj godini, sa Službom za ekonomiju i poslovanje KCS, upravo o fakturisanju, on ne uvidi da potrošnja leka pemetrexed (alimta) nije elektronski fakturisana u RZZO.

Dana 25. januara 2010. ja šaljem zahtev direktoru KCS doc. Bajecu, direktorki centralne apoteke mr Gordani Iljadici, prof. dr R. Jakoviću kao direktoru Instituta za plućne bolesti i TB, te šefu apoteke Instituta, tražeći objašnjenje za neregistrovanje potrošnje ovog leka iz 2009. godine u RZZO (što je u suprotnosti sa zakonskim propisima):

"Predmet: Fakturisanje potrošnje citostatika u 2008. i 2009. od strane KCS

Molim vas da zbog novonastalih okolnosti hitno date pismeno obrazloženje o tome kako je moguće bilo da nijednu fakturu o potrošnji pemetrexeda u 2009, dok ste vi direktor KCS, a prof. R. Jaković direktor Instituta za plućne bolesti i TB počev od septembra 2009, Klinički centar nije fakturisao i prosledio u RZZO, kako je zakonski to moralo biti već urađeno".

U još jednom dopisu, 27. januara 2010, upozoravam na novonastalu situaciju direktora KCS doc. Bajeca i šefa apoteke KCS mr Gordanu Iljadicu:

"Povodom odnošenja kompjutera iz apoteke Instituta za plućne bolesti i TB KCS dana 22. januara 2010. da bi se izbrisali svi prethodni podaci o potrošnji lekova prethodnih godina (o čemu svedoči izjava šefa apoteke mr Ljiljane Balaban u prilogu) i stavio nov program za registrovanje i praćenje potrošnje lekova, a u svetlu nedavnih događaja upozoravam vas da je ovo otvorilo mogućnost daljeg 'prekrajanja' dokumentacije i falsifikovanja podataka o potrošenim lekovima u Institutu za plućne bolesti i TB prethodnih godina, dok sam ja bila direktor. Stoga vam na vreme ukazujem na gore navedeno, i to ne samo vama kao direktoru KCS, već obaveštavam i odgovarajuće službe MUP-a Srbije i Beograda."

Tek tada, 27. januara 2010, "vrši se sravnjenje u Filijali RZZO za Grad Beograd sa predstavnicima Kliničkog centra Srbije, fakturisanih lekova za period 2009" i meni se dostavlja fotokopija službene beleške o tome.

 

Niko ništa ne vidi

 

Potom, 29. januara 2010, ja upućujem dopis direktoru Službe za ekonomiju i poslovanje KCS, gđi Ljiljani Stojanović, direktoru KCS doc. dr Đorđu Bajecu, direktorki centralne apoteke gđi G. Iljadici, kada je, na zahtev direktora Instituta prof. dr Radoslava Jakovića, službenik arhive Instituta odbio da zavede ovaj dopis, ali je primerak istog potpisan od strane prethodno navedenih lica kojima je upućen, kao primljen. Navodim tekst dopisa:

"Predmet: elektronsko fakturisanje leka pemetrexed (alimta) za period 2009.

 S obzirom na neosnovane i paušalne izjave o fakturisanju usluga koje je prof. Radoslav Jaković, direktor Instituta za plućne bolesti i TB KCS iznosio na kolegijumima u mom odsustvu i koje zbog svog neistinitog sadržaja mogu biti predmet tužbe za klevetu, posebno i zbog činjenice da je to i pokušaj diskreditovanja mog rada kao prethodnog direktora Instituta za plućne bolesti i TB KCS, tražila sam tačno izjašnjenje po navedenim pitanjima od Vas kao rukovodioca finansijske službe KCS, na čije se reči pri brojnim konsultacijama od jula do kraja 2009. isti inače pozivao.

U telefonskom razgovoru obavljenom krajem decembra taksativno ste izneli sledeće činjenice, koje sam i navela u svom dopisu prof. Jakoviću od 5. januara 2010. (dopis br. 02-17/1):

1. Fakturisanje usluga tj. određivanje vrste usluga i načina njenog fakturisanja isključivo je u nadležnosti Gradskog zavoda i RZZO,

2. Sve usluge Instituta za plućne bolesti i TB su definisane za fakturisanje kako treba, bez potrebe menjanja, što vam je gđa Stojanović i lično iznela u razgovoru,

3. Nema usluga koje nisu dobro šifrirane,

4. Nije istina da postoje propusti u tom domenu, već se ponekad sa odeljenja ne zavedu sve pružene usluge šifrirane kako treba pa se onda ne mogu adekvatno fakturisati,

5. Fakturisanje usluga nema veze sa konkretnom procenom 'poslovanja' ustanove i naročito ne sa platama zaposlenih.

Ovaj dopis je dostavljen i direktoru KCS, doc. dr Đorđu Bajecu, jer sam smatrala neophodnim da kao nadređeni bude potpuno upoznat sa ovim slučajem zbog eventualnog sudskog procesa.

Kako se onda moglo desiti da se ne uvidi da postoji problem sa evidencijom potrošnje leka pemetrexed (alimta) u 2009, za koji su, sukcesivno tokom 2009. godine, iz Instituta za plućne bolesti i TB uredno slate sve papirne fakture u vašu službu pri Upravi KCS, a da iz vaše službe nije ni jedna elektronska faktura pristigla u RZZO,

Kako to nije primetio niko, sve do mog zahteva za hitno objašnjenje dana 25. januara 2010. (dopis br. 02-195/2)?

Stoga je od strane RZZO i iniciran problem namene kupljenog leka za 2010, kada je ukazano na sve prethodno navedeno, zbog čega je Institut za plućne bolesti izostavljen sa liste ustanova koje će dobiti ovaj lek, iako je referentna institucija za lečenje malignih tumora plućne maramice, čemu ovaj lek služi!".

Ponovljene su i druge činjenice iz prethodnog dopisa, koje govore o pokušaju zloupotrebe i falsifikovanja podataka Instituta za plućne bolesti od strane nekih drugih službi ili pojedinaca iz KCS, i zatražen je hitan odgovor, jer je to "deo dokumentacije za pokretanje krivične prijave".

Dakle, izostanak obaveznog elektronskog fakturisanja u RZZO, o čemu postoje papirne fakture, očigledno je otvorilo mogućnost da se kasnije, u formi isfabrikovane situacije, verovatno prikaže kao neadekvatno trošenje skupog leka ili sl. i za šta bih ja bila optužena (po modelu kako je to urađeno za vinorelsin, za koji sam međutim uvidela problem i situaciju, i jasno ukazala na neadekvatno postupanje odgovornih lica apoteke).

Neko je moćan u KCS pažljivo planirao i pravio preduslove za ove situacije, i to od samog početka 2009. godine. Neko ko je (bar po interesima) svakako blizak vrhovima zdravstvene vlasti u Srbiji, neko ko je sve ove godine, od 2001. naovamo, svakako i deo vlasti u KCS.

Šta će biti sledeće?

 

Omogućena zloupotreba i falsifikovanje

 

Otvorila su se, dakle, mnoga pitanja i sumnje. Prof. dr Radoslav Jaković je od početka svog mandata, od jula 2009, na kolegijumima mesecima tvrdio kako fakturisanje nije bilo u korist Instituta, do njegovog dolaska na direktorsko mesto, kao i da je njegov epohalni doprinos kvalitetu rada ustanove. Pri tom on nije uspeo da registruje lako prepoznatljivu situaciju sa alimtom. Ili se pak postavlja pitanje da li je to možda svesno (namerno) prikrivao.

Ovo naročito stoga što je nedavno izbrisana iz kompjutera apoteke Instituta sva elektronska dokumentacija (i jedina u apoteci Instituta) o potrošnji lekova prethodnih godina dok sam ja bila direktor, a da nije načinjena prethodno kopija (suprotno zakonskim propisima o elektronskoj dokumentaciji) što omogućava zloupotrebu i falsifikovanje podataka na nivou drugih službi KCS.

Zbog svega navedenog podnela sam krivičnu prijavu MUP-u i tužilaštvu protiv prof. dr Radoslava Jakovića zbog zloupotrebe službenog položaja kao direktora ustanove, i istovremeno uputila zahtev direktoru KCS za pokretanje disciplinskog postupka protiv prof. dr Radoslava Jakovića.

 

 

 

 

 

Žele da ne postojim

 

Nova je činjenica da mog imena nema u novom kompjuterskom programu za preglede bolesnika sa karcinomom pluća, pa se svi ti pregledi, iako u papirnoj formi sa mojim potpisom, nezakonito evidentiraju kao pregledi drugih lekara "koji su na spisku desetoro lekara koji se bave onkologijom" (taj spisak je, inače, diktiran od strane prof. Jakovića). Ovo saznajem od pacijentkinje, a proverom se ispostavlja kao tačno, te otvara dodatno pitanje: kako je prof. dr Radoslav Jaković davao potreban spisak lekara Instituta koji se bave torakalnom onkologijom za finalizaciju programa Infomedisa, koji je taj program instalirao, a da ne postoji moje ime i prezime kao jednog od lekara koji se bave lečenjem bolesnika sa karcinomom pluća? Zna se da sam profesor predavač na Onkologiji, kako magisterijumu tako i subspecijalizaciji, organizator nekoliko CME seminara na tu temu, glavni urednik knjige o palijativnom lečenju karcinoma, kao i član evropskih ekspertskih timova za torakalnu onkologiju.

Da li je to trebalo da izgleda kao da ja ne vodim i ne pregledam nijednog bolesnika sa karcinomom pluća? Pokušaj uskraćivanja prava bavljenja oblašću za koju sam opredeljena godinama unazad? To je pitanje utvrđivanja odgovornosti prof. dr Radoslava Jakovića kao direktora Instituta!