Beznađe

 

Niš: Grad siromašnih, dostojanstvenih i bez posla

 

Gladni umiru srećni

 

   Niš je u kolapsu. Grad se ne čisti, kanalizacija začepljena, toplana radi na silu. Od trista hiljada ljudi, četrdeset hiljada je zaposleno, a od toga u proizvodnji radi pet hiljada. Kakva  proizvodnja, takva je i potrošnja. S malo hleba, a sa dosta vere - čovek može čovek ostati

 

 

Miodrag Milojević

 

Mala doza za Nišlije. Čokanji rakije, vinjak marke rubin na trotoaru. Kilometarska linija uličnih prodavaca, jaja, suvo cveće, lekovite, mirišljave trave, lek od svake bolesti, suve starice, venci suve rumene paprike, raskopane, raščerečene ulice, gomile zelenog smeća,  gomila plastičnih flaša, zid Tvrđave se osipa, kamen puca u crnim čirevima, svuda se osećao smrad. Niš garantuje diskreciju, diskretno umiranje od gladi.

 

 

Kako opstaje Niš?

 

 

Grad je pred kolapsom.

Nišlije, takvi kakvi su, ne treba im više. Ubeđeni su da je Niš na srećnom mestu, kad umiru od gladi umiru srećni. Lakoća kojom su koračali bila je lakoća bez cilja.

Leti policija teroriše, beleži, inspekcija popisuje, zimi pušta uličnu prodaju. Jedan jedini policajac šetao je kroz narod gore-dole.

Šarene krpe, oštre bele makaze u foliji. Gomila tankog i zelenog konca u džaku, hemijski ogrebane, očišćene kožne jakne, boja braon, polovne.

Ko je veći Nišlija - oni, nanizani u redu bez kraja ili ja koji sam upravo stigao? Da sam došao sa torbom robe, pa rasporio i otvorio torbu, stao u red uličnih prodavaca niko ne bi pravio pitanje. Nije problem da se mešam u njihov posao, ceo Niš je bez posla. Niko neće postaviti pitanje odakle stranac u Nišu, ovde su svi pomalo stranci. Niš je jedan otvoreni grad. Drugi se predstavljaju kao otvoreni, tako se hvale, mada bi dođoš bio počišćen sa ulice gde traje borba za goli život. U Niš možeš doći, možeš iz njega otići da to niko ne primeti. Jedan veliki grad.

Suva korpa na vlažnom, mastiljavom trotoaru u korpi jaja. Prolaznici kao kupci zaviruju u torbe, stanu ili prođu.

Mislim, oni su svoji na svome, međutim nisu, nego su apatridi, ljudi bez tradicije i zavičaja. Svako je nešto doneo, svako drži svoje, ide po planu, ne uzbuđuje se kao da ga čeka obećana nagrada na ovom ili onom svetu. Čudan i divan svet, na ulici nema borbe za opstanak, nema ljubomore među komšijama, prodavcima, jednima ide, drugima ne ide a svima je dobro.

Korak prvi, prvi lep običaj Nišlija da ne bacaju krivicu na drugoga, da ne krive nikoga za stanje u gradu na reci oštrih obala, ozidanih kamenom. Tvrđi od kamena, tvrđavama ograđeni ljudi u kamenitom, tvrdom gradu.

Daljinsko grejanje u Nišu radi, statira, samo što nije stalo.

Niš nije grad kriminalaca. Kriminal nije deo mentaliteta. Nedostaju ideje. Beda je velika, velike su potrebe, mogućnosti male. Ne umeju da postave strategiju, taktički su slabi, prostodušni su, naivni i neiskvareni.

Niš je veliki grad. Pogrešno je reći da u Nišu, pored tolike bede, nema uličnog kriminala. Ima, ali sve se svodi na čistu otimačinu. Skidanje tašni sa ramena. Bežanje kamenitom obalom Nišave.

Vidokrug prosečnog niškog građanina završava se u njegovom dvorištu. Dalje ne vidi, ništa ga ne interesuje. Ravnodušnost odgovara moćnicima i lopovima koji su pustili kandže.

Bio je to dan kad je Niš gladovao. Vreme promenljivo i nepredvidivo.

Deset komada jaja, puta šest dinara, prodato četiri komada, nema, to je nedovoljno za veknu hleba. Niška lica odlaze, prolaze, ne prave dramu.

Trista hiljada ljudi. Od trista hiljada ljudi, u proizvodnji radi pet hiljada. Suve betonske tezge niške pijace Tvrđava, krajevi podvrnuti kao krila aviona. Zabranjena prodaja alkoholnih pića, vina i rakije na pijaci Tvrđava. Ljudi su pametni, trezni, rakije svuda ima, mali čokanji rasuti po trotoaru.

Policija se ne oglašava, novine ne beleže razgovor sa pijačne tezge: - Pucao on, teo da ubije, drugar bio, drugar digne mu ruku, pucao, pucao u prazno. Inače, teo on, teo da ga ubije.

Niko ne podiže pogled. Slušali su naokolo, mirni i pospani. Nekad su, sećam se, kuvani kukuruz prodavali na ulici. Nije kuvani kukuruz, kao kukuruz gola noga prosjaka što zauzima mesto u haustoru.

 

 

Krađa u Objedinjenoj naplati

 

Radnici Objedinjene naplate u Nišu traže od direktora Predraga Milanića da se obračuna sa kriminalom u Objedinjenoj naplati. - Nadamo se da obračun sa kriminalom neće biti na štetu radnika, što sindikat neće dozvoliti.

Jedna radnica Objedinjene naplate ukrala skoro dva miliona dinara, druga radnica napravila manjak od 623.000 dinara, pare je zadržala, nije predala pazar. Obe radnice su suspendovane.

- Podržavamo napore direktora, tražićemo da rukovodstvo formira komisiju da li je još neko od radnika umešan u incident.

Šta je čudno? Čudno je što radnici pozdravljaju borbu protiv kriminala iako će se manjak nadoknaditi iz njihovih plata. Reč je o malom preduzeću, manjak koji su napravile dve radnice predstavlja 63 odsto platnog fonda preduzeća.

Direktor je umirio građane: - Građani koji su neposredno pre ovog događaja platili svoje račune nemaju razloga da brinu, jer su uplate proknjižene. Neće biti oštećena ni javna komunalna preduzeća jer ćemo manjak pokriti iz naših sredstava. Profit ostvarujemo samo na osnovu provizije od naplate računa.

Paradoks je da radnici pozdravljaju napore direktora da se izbori sa kriminalom, iako se  manjak mora pokriti od njihovih zarada. To je verovatno zato što su svi radnici umešani, uzimali su svi na sitno u dužem vremenskom periodu, samo su suspendovane radnice preterale, pokupile su sve i ispraznile kasu. Pobedila je činovnička solidarnost. Radnici su našli zajednički jezik - optuženima otpremnina u vidu opljačkanog novca, drugima radno mesto.

Ni direktor ni policija nemaju odgovor na pitanje kako je radnica Objedinjene naplate za jedan ili dva dana potrošila dva miliona dinara?

Pare su nestale, sindikat podržava direktora - da se slučaj nikada više ne ponovi! Niko ne pita za pare jer su pare pokradene i podeljene.

 

 

Sarma za sve

 

Ne može se o sveprisutnoj bedi govoriti uvek na isti način. Nestali su ozbiljni naslovi, došli su posprdni naslovi - Jedni jedu meso, drugi kupus, a svi zajedno sarmu!

- Rado Nišlije idu u narodne kuhinje.

Od trista hiljada stanovnika zaposleno je četrdeset hiljada, a od tog broja proizvodi samo pet hiljada ljudi.

Kako živi prosečna niška porodica: - Materijalno obezbeđenje je dve i po hiljade dinara. Ako ista porodica prima dečji dodatak, to je sve skupa pet hiljada dinara.

- Mesečno zarađujem kolika je prosečna niška plata. Supruga ne radi, u kući imamo dva srednjoškolca i jednog osnovca. Ruku na srce, sve češće prodajemo stvari iz kuće na buvljaku.

Drugi lep običaj. Svako može da uđe u nišku narodnu kuhinju. Niko ga ne prati, niko ne komentariše: - Nekad sam se stidela da dođem i čekam za brašno i makarone, ali više ne. Namirnice jedva potraju do druge podele, ali ima ih, za razliku od sredstava za higijenu. Komunalni troškovi su nam omča oko vrata, računi se samo nagomilavaju.

Umiru, ali ne traže pomoć: - Veliki broj Nišlija ne zna svoja prava, čak ni pravo na pružanje socijalne pomoći. Stare osobe su nedovoljno ili potpuno neinformisane o načinu ostvarivanja prava za naknadu za tuđu negu i pomoć, pravo na korišćenje kućne nege, pravo na materijalno obezbeđenje porodice i pravo na jednokratnu novčanu pomoć. To su, naravno, reči direktora.

Projekat Integrisani servis usluga za negu starih i i invalidnih osoba, koji je realizovan u okviru javnih radova tokom petomesečnog izvođenja, pokazao je izvanredne rezultate. Rezultati su izvanredni - nijedan prijavljeni korisnik nije umro, umirali su drugi, neprijavljeni.  Centar za socijalni rad Sveti Sava je organizovao mobilne ekipe, od lekara do gerontodomaćica, koje su pružale negu starim, nemoćnim i socijalno najugroženijim Nišlijama. Rok realizacije ovog projekta ističe 17. februara.

- Nedavno nam je stigla peticija sa zahtevom da nastavimo realizaciju projekta pružanja pomoći starim i invalidnim osobama na isti način. Peticiju je potpisalo 200 građana Niške banje.

U odnosu na Niš, Niška banja je malo veće selo. Ako u Niškoj banji ima 200 prijavljenih, a to su sve komšije, peticiju bi u gradu Nišu potpisalo 20.000 ljudi.

Ali oni ništa ne potpisuju niti se javljaju. Ćute i umiru jer Niš je takav grad, veliki grad gde nije sramota umreti.

Izjavu je dao Zoran Jović, direktor Centra za socijalni rad Sveti Sava.

 

Svet koji pomoć ne traži

 

Prihvatna stanica Gerontološkog centra u Nišu zbrinula je dvadesetak starih ljudi o kojima se niko nije brinuo. Najčešće su ih pronašle njihove komšije, zatim se radi o ljudima koje nakon bolesti i lečenja niko nije preuzeo.

- Na osnovu uputstva nadležnih centara sa socijalni rad oni ostaju u Prihvatnom centru na sedam dana. Ako se njihov problem ne reši za to vreme, mogu boraviti u prihvatilištu još mesec dana. Po isteku ovog roka donosi se definitivna odluka o njihovoj daljoj sudbini, što podrazumeva odlazak u hraniteljsku porodicu, neku ustanovu ili povratak u porodicu.

Aleksandar Marković ima 70 godina. Zima, starost i bolest doveli su ga u prihvatni centar - Živim u jednoj napuštenoj vikendici blizu Novog groblja. Pomažu mi članovi društva za zaštitu životinja, jer se staram o psima koji su u njihovom okviru. Socijalna pomoć mi je jedini prihod, ne mogu da plaćam bolji smeštaj. Nedavno sam se razboleo, ovde mi je dobro, naišao sam na razumevanje, ne znam šta bih radio da me nisu prihvatili.

Jelisaveta Petrović, 76 godina: - Otišla sam od kuće jer mi je suprug umro, a ćerka je i sama u vrlo teškoj materijalnoj situaciji pa nisam htela više da joj budem na teretu. Otišla sam u Centar za socijalni rad, oni me smestili ovde. Imam neku penziju, pa mi ne dozvoljava mogućnost da trajno ostanem u domu.

Miroslav Mihailović, direktor Gerontološkog centra: - Nije zima jedino što ljude dovodi ovde. Ima dosta onih koji izađu iz bolnice i nemaju kud. Dođu ovde zaista u lošem stanju, ali brzo se i lako oporave.

Otkazuju drugi organi, Nišlije imaju jako  srce. Nišlije su takav svet, svet koji pomoć ne traži.

Sirotinja je uvek pristrasna. Snovi sirotinje se vrte oko sto evra.

Kad su samo gladni, oni ne znaju kad su gladni. Kad  čuju sa visinu kirije, tad su od kirije još gladniji.

Dok sedim u polumraku niške kafane, pored mene prolaze pištaljke i trube. Pola osam. Pale se svetla, pale se terase. Čuju se udarači u tiganje i šerpe, borci za demokratiju, šetači u koloni.

To su ti, to su oni koji su doveli taj ološ na vlast, na talasu "narodnoga bunta."

Šta su oni danas? Danas su samo desperadosi, bednici koji sanjaju san o sto evra mesečno.

Zahvalan sam niškom novinaru koji je sve rekao. Nije bitno njegovo ime, to je prepisivačko novinarstvo jedne poznate škole. Sa malom razlikom - niški novinar je bio iskren. Oni drugi  isto misle, isto preziru, samo ne spominju desperadose.

A što se tiče gladnih, nema im pomoći. Ko ih jebe! Vlast je rešila njihov status. Oni su tu gde jesu, nema im pomoći.

Grad Niš broji oko 300.000 stanovnika, od tolikog broja u proizvodnji je zaposleno samo pet hiljada ljudi. Proizvodnja radi, dobro je kad proizvodnja radi. Kakva je proizvodnja, takva je i potrošnja. Međutim, potrošački mentalitet uzima maha.

 

Niška para, topla voda

 

Staje centralno grejanje. Da jeste kao što nije, da je u Nišu više demokratije, usred zime gradska toplana Niš prestala bi sa radom. Zaposlenima u toplani ne odgovara takva solucija, neće da i oni, poput drugih radnika, ostanu bez posla.

Goran Cekić iz niške ulice Majakovskog pokušava još od 1997. godine da raskine ugovor: - Problem sa lošim grejanjem imam još od 1992. godine. Poslednjih godina nisam više u mogućnosti da plaćam uslugu koju ne želim. Zahtev za isključenje iz sistema za grejanje podneo sam prvi put još 1997. godine. Zahtev od tada periodično obnavljam, stalno su iz toplane nalazili nove izgovore da bi me zadržali kao svog potrošača. Pre četiri godine zahtev su podneli svi stanari zgrade, ali do danas nismo dobili odgovor. Za mene je veliki izdatak da svakog meseca, leti i zimi, plaćam grejanje četir' hiljade i kusur dinara, posebno zato što je grejanje nikakvo. Pored toga, plaćam visoke račune za struju jer moramo da se dogrevamo.

U Nišu postoji Centar za zaštitu potrošača Forum kome se obraća sve više građana kako bi njihovi stanovi i kuće bili isključeni iz sistema centralnog grejanja.

Jovan Jovanović predsednik je udruženja Forum. 

- Svakog dana obraća nam se sve više potrošača sa zahtevom da njihovi stanovi i kuće budu isključeni iz sistema daljinskog grejanja. Postala je praksa da potrošači mesecima ostvaruju svoja prava da nešto ne žele da koriste, odnosno kupuju. Građani koji se obrate, upadaju u začarani krug birokratije, sudski postupci traju godinama, za to vreme računi i dalje stižu. Toplana se izgovara obrazloženjem da bi to stvorilo probleme u sistemu, da bi isključenje jednog potrošača ugrozilo ostale korisnike, što nekad jeste a nekad nije tačno. Svaki ugovor  se u nekom trenutku može raskinuti na zahtev jedne od zainteresovaniih strana.

Iz gradske toplane u Nišu stižu umirujuće vesti. Jasno im je da bi ispadanje samo jednog korisnika ili stambene zgrade izazvalo lančanu reakciju i pad celog sistema.

Milena Pavlović je portparol niške toplane: - Povećan zahtev za skidanje sa liste korisnika grejanja politička je spekulacija. Korisnici naših usluga nemaju koristi od toga da im cena grejanja bude manja, jer bi se suočili sa problemom koji imaju druge toplane i oni bi usred sezone ostali bez grejanja. Od kad se javio problem korekcije zahteva imamo 70 zahteva, što je zanemarljivo na 25.000 naših potrošača.

Zanemarljivo, posebno ako se ima u vidu da je na sistem priključeno još 100.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Oni koji nisu u mogućnosti da plaćaju, ako zaista spadaju u kategoriji socijalnih slučajeva, svoje pravo na subvenciju mogu ostvariti preko Centra za socijalni rad.

U uglu, na kosom mostu narandžaste Nišave, smeštena je Centralna toplana za grad Niš. Iz dimnjaka, beli dim tanko curi, nema zagađivanja okoline.

 

 

 

 

 

Niš je veliki grad. Pogrešno je reći da u Nišu, pored tolike bede, nema uličnog kriminala. Ima, ali sve se svodi na čistu otimačinu. Skidanje tašni sa ramena. Bežanje kamenitom obalom Nišave.

 

 

 

 

Nekad sam se stidela da dođem i čekam za brašno i makarone, ali više ne. Namirnice jedva potraju do druge podele, ali ima ih, za razliku od sredstava za higijenu. Komunalni troškovi su nam omča oko vrata, računi se samo nagomilavaju.