Tabloid je pozvan
Subotica: tragične žrtve prekog suda demokratske
Srbije
Ako
si nevin, zašto ne robijaš
Građani
Subotice polako
zaboravljaju svog
sugrađanina,
saobraćajnog
policajaca Obrena
Aćimovića, koji
je u ovom
gradu godinama bio u službi
interesa građana. Ali
ruka (ne)pravde došla je i po Obrena. Boginja pravde i ovde se surovo
poigrala...
Arpad Nađ
Albanca Bedžeta Aslanija, dok se
vraćao iz Nemačke u rodni Bujanovac, navodno je zaustavila patrola saobraćajne
policije na teritoriji opštine Subotica. Kada je došao u Bujanovac, on se
navodno požalio rođacima da je morao jednom saobraćajnom policajcu da plati
1.000 evra da bi mogao da nastavi vožnju. Tako visoku kaznu, zbog prebrze
vožnje, policajac mu je propisao na licu mesta. Potom Policijska stanica u
Bujanovcu depešom prosleđuje izjavu uzetu od građanina Aslanija SUP-u Subotica.
Gospodin Bedžet pojavljuje se, pod pritiskom svog brata, pred istražnim
sudijom tadašnjeg Okružnog suda u Subotici, kome saopštava da mu je policajac -
a tvrdi da je to bio Obren Aćimović - uzeo 500 evra, na ime mita. Nije reč o
1.000 evra, već je sada dvostruko manji iznos. Ovu izjavu istražnom sudiji daje
sedam dana od dana kada je navodno ''reketiran''.
I Obren Aćimović ulazi u mašinu za mlevenje mesa koja se zove Okružni sud u
Subotici. Sud ga prvo oslobađa, pa ta presuda biva ukinuta, onda ga osuđuju na
kaznu zatvora od jedne godine, a tu presudu ukida Vrhovni sud Srbije, zatim ga
subotički sud ponovo osuđuje, a presudu 2006. potvrđuje i Vrhovni sud Srbije.
Godina dana zatvora za Obrena.
Albanac se nikada nije na sudu suočio sa Obrenom, osim njegove izjave pred
istražnim sudijom, i to u postupku koji još nije bio pokrenut protiv Obrena.
Drugih dokaza nije bilo, čak ni indicija da je od Bedžeta uzeo novac.
Ipak, Vrhovni sud Srbije 4. decembra
2006.godine, u sedmočlanom veću sudija, uvažava zahtev za ispitivanje
zakonitosti pravnosnažne presude koju je podneo Obrenov branilac, advokat
Miroljub Petrović iz Beograda, i predmet vraća na ponovno suđenje sudu u
Subotici, utvrđujući da je tokom postupka povređeno pravo okrivljenog na
odbranu, i navodi da je oštećeni morao biti saslušan tokom postupka.
Ali, jednom obeležen, zauvek obeležen. U međuvremenu se srpsko pravosuđe
reformiše, te sudija Snježana Leković, koja predsedava većem Višeg suda u
Subotici, suprotno odluci seedmočlanog veća Vrhovnog suda Srbije presuđuje da
Obren mora u zatvor, na godinu dana. Na naloge iz najviše pravosudne instance
ona se ne obazire.
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Jelice
Janjušević, Draginje Vujić i Dragana Kojića, odbija žalbu Obrenovopg branioca.
Sudije, s nepodnošljivom lakoćom, poklanjaju poverenje iskazu oštećenog Albanca
datog pred istražnim sudijom, van krivičnog postupka. Bedžet Aslani je odbio da
dođe na suđenje. On u Štutgartu, pred nemačkim notarom, 23. 10. 2010. godine
daje izjavu u kojoj izjavljuje da ne želi da dođe na suđenje u Suboticu, da ne
priznaje srpske sudove ni državu Srbiju, već samo Republiku Kosovo, i navodi da
Obrenu Aćimoviću nije dao nikakav novac, već da je morao da ga lažno optuži po
nalogu svoga brata.
Obrenov branilac traži ponavljanje postupka, ali pokrajinski sudovi taj
zahtev odbijaju. Nismo mi evropska država pa da sud odmah reaguje i ispravi
nepravdu. Apelacioni sud u Novom Sadu, sada u veću kojim je predsedavala sudija
Branka Bančević, danas član Visokog saveta sudstva, smatra da Albanac Aslani
treba prvo da bude krivično osuđen zbog davanja lažnog iskaza, pa tek onda da
postupak bude ponovljen. A sam Aslani, bez prisle, pred notarom u Nemačkoj
tvrdi da je dao lažni iskaz! Zar nepravda učinjena čoveku ne može da se
ispravi, ako grešni svedok, ili oštećeni, prizna da je bio krivokletnik. Zašto
bi Obrena Aćimovića zanimalo da li će Aslani, koji ne priznaje srpsku državu i
sud, biti osuđen zbog lažnog svedočenja?
Ipak, advokat Petrović 21. marta ove godine protiv Aslanija podnosi
krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru zbog davanja lažnog
iskaza. E, ali se tužilaštvu ne žuri. Prijava nije prosleđena sudu u vidu
optužnog zahteva. Još je u tužiočevoj fioci. Tužilac čeka da Obren, koji je
otišao da živi na planini Tara, na nepoznatoj adresi, bude hapšen ili ubijen od
svojih kolega, koji su to i pokušali.
Jedan pošten
čovek i dobar
policajac je pod poternicom.
Čovek koji ga je, pod prisilom, lažno optužio, sam se pokajao i poslao sudu
to pokajanje. Ali, sudove u
Vojvodini ne zanimaju činjenice. Oni sada presuđuju, bez prava na žalbu,
Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu. Ako si nevin,
zašto ne odrobijaš izrečenu kaznu, logika je kurveštija koje pravdu
dele u sudovima u AP Vojvodina.
Doduše, ni njihove kolege u Beogradu, Nišu ili drugim gradovima Srbije nisu moralniji
od njih.
Ovih dana,
zbog proteka vremena i apsolutne
zastarelosti u izvršenju kazne, Osnovni
sud u Užicu moraće da obustavi
izvršenje izrečene kazne. Ali, biće to slaba uteha čoveku
koji je čestito vršio dužnost
saobraćajnog policajaca u Subotici, gradu u kojem su
mu montirali proses, jer je Obren Aćimović rođen u Sevojnu, i na
sudu se deklarisao da je po nacionalnosti
Srbin. E, da je kojim slučajem
rekao da je Čeh, sigurni smo - bolje bi prošao.